уторак, 07. јул 2015.

Čovek je čoveku vuk!

Homo homini lupus est!
Ako je iko poznavao ljudsku prirodu poznavali su je stari rimljani.
Hleba i igara!
Mačem i silom su vladali neverovatno dugo ogromnim prostranstvima i ostavili su tragove vidljive i dan danas. Zakulisane radnje u kojima se verovatno ni oni sami nisu uvek snalazili. Ružna dela. Ipak silni i moćni. Sve dobro što su činili, činili su radi sebe, ali su drugima njihova dela ostajala. Kakvi su bili morali su propasti. Ipak je njihov   latinski jezik opstao. Najmudriji i najpametniji se i dalje služe njime.
Zašto baš ovaj naslov i ova poslovica.
Ipak postoji nešto što je iznad svih nas. Nešto što nas prati i itekako utiče na naše živote.
Vukova je mnogo, lovine je mnogo.  Predator će pre ili kasnije doći do svoje žrtve.
Svaki lovac pre ili kasnije dođe do svoga ulova.
Ako je ova spoljašnja temperatura vuk, ko će biti lovina?
Ova nesnosna vrućina ovih dana utiče na sve nas, neko je raspoloženiji, neko samo preživljava, neko se žali, a poneko ne može da se savlada pa ima loše misli ili dela.
Čučim u hladovini kuće i guglam, usput napišem koju reč, a šta bi drugo? Malo slikam, malo čitam !
Preporučujem svakome ko voli pisanu reč Justejn Gordera ,,Devojka sa pomorandžama".
Zamislite da se jedanaest godina posle smrti svoga oca susretnete sa njim. Ne uživo, već preko pisma koje je čekalo svoj trenutak.
Veoma lepo, kao i sve što je Justejn napisao!
Prijatno letnje popodne , prijatan ostatak ovog blagog prazničnog dana!

Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!