уторак, 02. фебруар 2016.

Otuđenost- Kud plovi ovaj brod?

Sedela je na svom mestu, na kome sedi u svakoj pauzi već toliko godina. U rukama je držala knjigu. Knjiga se bavila temom bilokacija i odisala je maštom. Lake reči su plesale i stavrale rečenice neobičnog spoja. Nije bila potreba za većom koncentracijom, pa je delom svoje svesti zapažala dešavanja oko sebe. Sa leve strane se nalazio računar. Za računarom je sedeo kolega udubljen u internet pretrage. Za kompjuterom s njene desne strane sedela je koleginica zadubljena u svoje internet pretrage.
Baš kada se radnja romana raširila i počeo rasplet o načinu bilokacije, koncentarija je potpuno opala.
- Klik, klik, klik...
- Klik, klik, klik...
- Klik, klik, klik...
Bilokacija je prestala da bude zanimljiva. Ona igra klikova, neobičan ritam  njihove naizmeničnosti  je stvorio tajanstvenu muziku. Činilo se da dve osobe bez ijedne reči razgovaraju. Ustvari njihovi  miševi su pričali.
- Našao sam...
- Našao sam..
- Ja sam...
- Ja sam...
Ljudi su postali nebitni. Nestvrane senke koje sede na udobnim stolicama. Nestavarne senke bez reči, bez kontakta. Bezlični, nebitni, samo - Klik, klik, klik...-
I ona se pretvorila u klik. Zatvorila je knjigu. Da se stranice ne bi oštetile na mestu do kog je stigla stavila je kartončić- reklamu o mogućnosti kupovine računara na odloženo plaćanje. U tišini je napustila prostoriju.
Iza nje je ostalo samo: 
Klik, klik, klik...
Klik, klik, klik.

Jedan crtež sa istim imenom: Kud plovi ovaj brod?

Нема коментара:

Постави коментар

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!