среда, 17. фебруар 2016.

Gordijev čvor --Kako da ti kažem ?



Kako da ti kažem, a da te ne povredim? Nekako okolo, nekako uvijeno u ružičasti sjajni papir da lakše prihvatiš ono što sama ne vidiš.
Kako da ti kažem da živi idu sa živima, da se od mrtvih moraš odvojiti. Pusti ih da spavaju svoje snove.Oni tajne svojih života skrivaju u mračnim dubinama. Moraš živeti sopstveni život za sebe, ne za druge i ne kao drugi.
Uvek su ti drugi u mislima. Kupuješ im poklone, kupuješ knjige, poklanjaš im sitnice od kojih nemaju nikakve koristi i najčešće zaboravljaju da su ih i od koga su ih dobili. Misliš da češ tako steći prijatelja. Misliš da ćeš tako imati luku za predah i mesto za lepe trenutke.
 Kako da ti kažem da to moraš prestati? Moraš se okrenuti sebi.  Moraš se okrenuti stvarnom životu i živeti u sadašnjosti. Prijateljstvo se ne može kupiti, mora se negovati. Davno zaboravljeno vreme se ne može oživeti. Raskidano se ne može sastaviti. Rastavljeno se ne može spojiti.
Kako da ti kažem da ne možeš odlagati življenje sopstvenog života?
Mladost je na izmaku, pre se može reći da je srednje doba u začetku, a mladost nisi živela. Nikada nisi živela po svome, stalno je tuđ život bio interesantniji, zanimljiviji, stalno si težila da živiš živote drugih. Svoj život si gledala u ogledalu tuđih života. Ako su drugi imali ljubav, pokušavala si da imaš i ti, ali ne na tvoj način, već na način nekog drugog. Drugi su imali nešto što ti nisi mogla da razumeš. Drugi su imali i zahteve i toleranciju. Tvoji su bili samo zahtevi. Umesto zanosa stavrala se magla, najpre gusta, a zatim bi se rastezala dok se ne pretvori u izmaglicu i dok sasvim ne iščezne.
Ako su drugi imali hrabrosti da iskažu svoj stav , on bi se munjevito iskazivao iz tvojih usta i ostajao bi da živi u vazduhu bez pravog života, jer nisi imala snage ni znanja  da dovršiš njegovo značenje. Postajala si refleksija tuđih misli. Prestalo je da bude interesantno da te ljudi slušaju.
Kako da kažem da je tvoj život začarani krug, koji se ne može završiti  srećno ukoliko se u najkraćem vremenu ne promeniš?
 Kako da ti kažem da se posvetiš sebi, da je vreme da se promeniš  i baciš stari kaput i crnu rolku. Toliko su se isprali da im se osnova ne vidi.  Baci ih i nikada ih više ne gledaj. Otvori prozore. U svoju sobu pusti svetlost. Otvori prozore i pusti lepotu u svoju dušu. Otvori prozore pa neka se u tvoje srce unese poj ptica i pesma  dece iz komšiluka.
Kako da ti kažem da prestaneš da žmirkaš svojim tamnim očima? Nabavi sočiva pa neka ti oči blesnu sjajem slobode i dostojanstva. Nemoj skrivati pogled! Gledaj ljude u oči. Otvori im dušu, pokaži osmeh, ispuni očekivanja.
Kako da ti kažem da u svemu nema tvoje krivice? Kako da ti kažem da su tvoji roditelji uvek više,  ne voleli, već podržavali  stariju sestru koja je sve ono što im ti nikada nisi bila, niti ćeš im ikada biti. Kako da ti kažem da nisu videli sreću u tvom rođenju?  Odbaci taj teret i voli ih zahvalnošću. Ne možeš ih ostarele promeniti i prilagoditi sebi. Oprosti i pusti da oproste.
Kako da ti kažem da nemaju svi ljudi po sedam smrtnih grehova? Kako da ti kažem da ne postoji čovek bez grhova? Kako da ti kažem da nisi bezgrešna? Kako da ti kažem da razumeš, a da se ne uvrediš? Kako da ti kažem da je poslednji čas da odbaciš ljušturu drugih, ne pristaje ti, nije ti potaman i vidi se da ne uživaš u njoj?
 Kako da ti kažem da se uhvatiš za skut vetra, da dozvoliš sebi da ti porastu krila, pa da se vineš u nebeske visine, da dostigneš nedostižno, da uhvatiš neuhvatljivo, da poneseš ono što niko nema.
 Draga moja nedoživljena prijateljice, smrtna sam i grešna, duša mi je i tvrda i meka, ali ti celim svojim bićem želim svako dobro!
 Kako da ti to kažem?

Kao ilistracija,,Devojka" davno nacrtana.

4 коментара:

  1. Како да Ти кажем, Весна моја драга, колико је живота, колико је срца у Твојим причама?...

    ОдговориИзбриши
  2. Срце срцу је Твоја прича, Твоја слика, Весна. Хвала Теби.

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!