петак, 01. јул 2016.

Ima nečega u tišini


Volim tišinu.
Nekako me ispunjava i čisti.
Čini da se osećam dobro.
Pruža mi priliku da očistim i misli i dušu.
Skuvam sebi kafu. Dok polako ispijam tamnu tečnost, uživam u tišini. Nemam ni bola, ni tuge,  ni briga, ni radosti. Samo savršenstvo spojeno u jedno: u tišinu.
Tišina je paralelni svet sa našim svetom. Mesto za sigurnu luku. Mesto za potreban predah i mir.
Dovoljan je iskorak, lagano pomeranje i na sigurnom si. Zaštićen. Neće biti i ružnih dela, ni ružnih reči.
Volim tišinu.
Zamislite tišinu u pravremenu, kada je bilo mnogo manje ljudi od ovih sedam milijardi. Spoj davnog homosapiensa sa prirodom. Čak još dalje.  Pračovek u Zemljinoj tišini.  Zemlja mlada, sveža. Raj. Pa opet civilizacija i narušavanje tišine.
Volim tišinu.
Ponekad sam nemi posmatrač. Stvaram sopstvenu tišinu, ne dotičući druge ljude. Čini mi se sam neljudsko biće koje posmatra . Njihovo brujanje. Njihovu trku. Njihovo činjenje dela i nedela.
Vika, grubost, lupanje!
Pa beg u suprotnost. Beg u čistotu i mir.
Volim tišinu.
Kada posle napornog radnog dana stignem u svoj dom,  potražim tišinu. Nije mi potreban ni radio, ni televizija, potrebna mi je samo tišina, osvežavajuća, okrepljujuća, ona koja podiže i daje snagu.
- Zašto ne uključiš televizor?
- Nije mi potreban. Dovoljne su mi vesti u 6h ujutro. Volim tišinu.
Volim tišinu.
Sparno letnje popodne, u hladovini sobe. Sedim na svom omiljenom mestu. Nižem reči. Uživam, opuštam se. Tišinu remeti samo kucanje na tastaturi.
Pravim pauzu. Sklapam kapke, štitim plavetnilo svojih očiju. Osećan tišinu u sebi. Dodirujem tišinu.
Volim tišinu.
Gužva, svi govore. Čuje se i šta treba , ali i ono što ne treba. Da bih se zaštitila od loše reči, bežim u tišinu. Sigurna sam. Impulsivno neću povrediti nikoga, neću reći ono što ne treba. Neću morati da tražim reči da ublažim rečeno.
      Svemoguća tišina.
      Svemoguće ćutanje.
Volim tišinu.
Potrebno je vreme da naučite da stvorite tišinu. Vežbanje se isplati. Višestruko.

Fotogafija blagog pomračenja Sunca. Tišina Zemljine senke pada na Sunce. (lična fotografija)

2 коментара:

  1. Volim tišinu.
    Волим је и ја.
    И "Има нечега у тишини".
    И "Благо помрачење Сунца".

    Хвала, Весна.

    ОдговориИзбриши
  2. Весела чини ми се да те одувек познајем. Весела ми била!

    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!