среда, 04. јануар 2017.

Veče pre praznika

Pred velike praznike...
Blaga tuga se dovuče na nevidljivim krilima i nežno donese nelagodu, nedostajanje. Koliko je radosti u okupljanju porodice, tolko je nedostajanje ljudi koje smo voleli i koji su voleli nas.
Ne želim tugu, ne želim onu veliku prazninu uvek prisutnu.
Puštam sećanje.
...
- Jedan, dva, tri...pedeset tri... sto dva...
Vreme se pretvorilo u brojanje, a ono  u niz prolaznosti. Nedogledno nizanje sa povećavanjem za jedan je ritmično narastalo.
Raslo je za jedan i uvek jedan.
Orah se pretvarao u minut, minut u sat, sat u dan, dan u godinu, godina u ljudski vek. Prisutnima se veo dremeži hvatao na umorne, snene oči. Polako je pretio da zacaruje. Baš  kada bi laki pretpraznički sanak uhvatio nespremne... neki nevaljali okrruglasti nemirko bi se bezobrazno otkotrljao ...
- Samo što  nisam zaspala... Dokle ćeš tako?
- Bolje da si ćutala ... sad ne znam... Pomešala sam...  Moram od početka...  Idi da se igraš!
- Ne moraš tako, stavi u kesu, pa koliko kome bude!
- Ne može, mora svakom jednako... svima jednako...neću da posle bude...jedan, dva,tri...
Niz je rastao, rastao...

Negde s jeseni kada je orah počeo da se oslobađa svoga tereta i da zeleni omotač obavijen oko drvenastog ploda otpada, pokazujući smeđu belinu ljuske, provodila je dane sakupljajući   ih jednog po jednog. Ubacivala ih je u jutanu vreću,  koja je svoje dane provodila na promaji šupe. Sušili su se. Čekali su bolje dane, čekali su Božić.
Imala je unučad, stariju i mlađu. Svima je namenila deo. Bile su tu i jabuke- crvene  i žute, s pijace. Jednako.
Nije volela ovo današnje. Svega svuda. Deca ničega željna. Raduju se nečemu što ona ne razume. Žele neke čudne sprave,  igračke ružne, da ružnije ne mogu biti. Sve nešto ... kao da su došle iz najstrašnijeg sna,  iz prave noćne more.
Doduše kupila bi ona i to. Kupila bi im sve, da je samo mogla.
Sećala se jednog svog Božića.
Stajala je na pragu gospodske kuće.
Bila je devojćica.
 Na sebi je imala kaput i šal. Imala je vunene rukavice koje joj je majka naštrikala od prave vune opredene od ošišane ovce sa sela. Malo su je grebale, ali su dobro greejale. Na nogama kaljače, tople i nepromočive. Vunena marama na glavi i oko vrata, toliko velika da su joj se oči jedva videle.
A napolju sneg.
Čistota i belina.
Otvorena vrata su otkrivala bogatstvo kuće. Velika kaljeva peć se blistavo presijavala dajući svečani ton unutrašnjosti.  Slama na podu predsoblja i ispod stola. Mirisalo je na paljeni Badnjak.  Na stolu veliki upaljeni svećnjak na kome su gorele spiralne sveće.  Nikada takve nije videla.
Tu su primali korinđaše.
- Da li je slobodno korinđati?
- To si ti Milice, izvoli samo izvoli. - iz  unutrašnjosti je dopro glas visoke dospođe. Osmeh joj je blistao. Očaravala je  izgledom i blagim pogledom. Gledala je u devojčicu.
Tihim glasićem je počela onu svoju, koju je najviše volela, od Čika Jove Zmaja:

Danas celim svetom
Heruvimi lete
Danas će se rodit
Hristos malo dete
Danas nema tuge
Danas boli ćute,

            Glas je postepeno dobijao na jačini, pojačavala se, tišina oko nje...

Sve su danas misli naše
Nebu podignute
Današnja je noćca
Od suhoga zlata
Božić, Božić, bata!
Danaske se brišu
Nehotični gresi,
Danaske se duša
Rajskim mirom resi,
Danas melem sveti,
Svaki nedug celi,
Danaske se oproštenje i prima i deli.
Danaske je svetu
Nova svetlost data
Božić, Božić, bata!
Topla nam je soba,
Tople su nam grudi
Svud su naša braća,
Gde su dobri ljudi.
Voštanica gori,
Slama je prosuta,
A ,,Roždestvo" pevaćemo
Po stotinu puta
Evo, već i vertep
Otvarajte vrata
Božić, Božić, bata.

Glasić je postao glas, u nemoj tišini poslednje reči su dobile dodatnu snagu. Poletele su kroz celu kuću, dodirnule su tavanicu, podove i vratile se nazad devojčici. Osećala je na sebi krila Heruvima, njihov dodir ju je milovao.  Letela je sa njima, dodirivala je tri najsjajnije zvezde. Sama je primala i davala milost. Osetila se važnom, blagosiljanom. Prisutnom.  Osetila se srećnom.

- Milice, Milice...to možeš samo ti. Dođi, dođi...
...
- Jedan, dva , tri...dvadeset pet...
...
Samo je ona pevala ,Roždestvo".
...
Za Tebe Vesela!
Zdrava i vesela
Bila i još mnogo,
Mnogo Božića
Slavila!




1 коментар:

  1. Шта рећи, Весна?... Весела навек била!
    Хвала!... И за јабуке!...


    ОдговориИзбриши

Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!