Nisam...

Kada ti se nepoznati susretniče ukaže slutnja o mojoj veselosti
Znaj da je to samo varka
Maske na venecijanskom festivalu.
Varka blještavih haljina drevnih duždeva
I bogatstva bisera mirnom rukom vezanih u nepreglednom nizu.
Živi mnoga tuga duže od svake sreće
Znaj da se u meni nakupilo tuge i jada
Svih tužnih i jadnih koje gledam plavim okom.

Šetah gradom u lako novembarsko veče.
Rasteretih nabrekle misli teretima dana.
Odbacih čemer i jad
Radnika izgubljenog zdravlja pored visokih peći
U kojima se topi gvožđe.

Počastih osmehom vrapca sklupčanog na ogoleloj grani.
Pođoh čiste duše kroz svežinu večeri.

Onda ugledah Nju
U trenutku se svi tereti vratiše
Uputih osmeh bez osmeha.
Sjaj oka bez sjaja.
Vezivaše se beskrskrajna vlaga i svežina novembarske večeri
S tugom duše.
Njena tuga bez kraja
Vrati zebnju i žal
Izgubljenu nadu i prastari greh.