Crteži
 |
| Tamo negde |
 |
| San |
 |
| Devojka |
 |
| Bez ljudi |
 |
| Ne diraj 2 |
Bez ljudi
 |
| Pred oliuju |
 |
| Ne diraj 1 |
 |
| Nerazmrsivo |
 |
| Bol |
 |
| Detalj sa reke Tise |
 |
| Tajna |
 |
| Bunar |
 |
| Kotarka |
 |
| Kotarka |
 |
| Stari bicikl |
 |
| Samoća |
 |
| Niti java niti san |
 |
| Šaka |
Приповедање о човеку званом Голуб
Меко нежно перје које се беласа на Сунцу, нежан гугут који никога не оставља равнодушним и бескрајно небеско плаветнило слободне душе настањене у маленом телу летача. Неуморан и диван, ненаметљиви поштовалац свих меридијана. Увек ту и присутан. Становник најпознатијих светских тргова. Онај који је Ноју донео гранчицу и објавио постојање копна и живота. Није случајно носио надимак Голуб! На његов длан огрубео од тешког сељачког рада је увек могао да слети голуб. Његов друг. У његовим плавим очима као у бесконачном простору створеном за лет и уживање увек се могао назрети траг сивог пера. У кући коју је наследио од родитеља није било других становника осим њега и његових таванских сустанара. Изјутра би ослушкивао њихов гугут. Радовао им се као што се отац радује својој деци. Најлепша зрна је чувао за њих. Огрубелим рукама је уз певане ноте песме коју је давно научио од своје мајке- ,,Поранила девојчица голубе да храни... "- дозивао своје пријатеље који га никада нису
Коментари
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!