Постови

Приказују се постови за март, 2020

Zvona hilandarska

Слика
Dok u  tišini večeri skupljam hrabrost da izađem, čekam zvuk dalekih zvona. Dalek ih put čeka, ali  Nebo je jedno. Na sebi nosim teret  teških misli, Koliko smo grešni? Koliko je dubok ponor koji nas doziva? Koliko smo se ogrešili o prirodu? Zar je potrebno da nam se dogodi  2020. da vidimo sav greh ljudski jasno u prozirnom nebeskom ogledalu? Koji put se to ponavlja? Kad će se točak zaustaviti? Izgovaram molitvu.  Sa zadnjim glasom koji ispuštam,  do mene dopire zvuk zvona hilandarskih. Čudo ? Poradovah se da sam svedok čudesa džinovskog mađioničara.  Na trenutak mi se svest vraća. Nisam prorok, monahinja ili duhovnik,  obična sam, jedna među mnogima koja moli za svakog čoveka. - Ti nisi, ali ja imam slobodu da činim ono što ljudska ruka ne može. - Oprosti. Zaboravih na tebe Lakokrili, na krila tvoja  i moć koju imaš u njima. - Molio sam s tobom, sa ljudima dobrog duha,  a svojim krilima činio da olakšam zadnji dah  bolnicima. Velika je patnja u njihovim očima.  Nepregl

Prekratko

Слика
Krupnu pahulju prevari martovski dan Ukrade je iz doma Bleštavog Prevari stazom puta nepovratnog Obeća let pun glasnog smeha Mnoštvo drugarica I bezbrižan pad. Iz vlažnog tla plava glava Savila vrat Drhti u strahu List joj se sivilom kiti Duša se s nemirom miri. Spremna da napusti svetao san. Kroz staklo opranog prozora Ču  glas ,,Uberi je Unesi Povrati proleće u dom". Plava glava s pahuljom - krunom Uđe u topli dom. Osmehnuše se kratko. Prekratko. 

Lala u koroni: Ostani kod kuće

Слика
-Ovaj usisivač, zašto stoji tu da se ja, ovako debo saplićem o njega?Prašina? Kome smeta prašina? Ona je opasna samo kad se pomera. Ovako ništa! Da se maneš! I te slike što glediš? Šta buljiš u nji, misliš ako glediš da će doći? Neće. Ima da čuču  u njine kuće. Nigdi se nejde! U se i u svoje kljuse! Zna se! Moraću i sode bikarbone  da pijem. Zbog tebe. Te ovo, te ono... Ju, i ova korona...čuo sam za onu sunčevu, a volo sam i da je gledim kroz nagaravljeno staklo...svi ti kako kažedu ,,efekti", pa mesečeva korona, svetlost i to tako, al ovo, to mi nije jasno. Izgubio sam se ko guska u maglu. A i one dobre, spasile Rim, a tek džigerica... Al šta ću...rane ima, pa će da se gura... Šunke na tavan, al ni tome nije vreme, ima da čekam paradajz... Ju, onaj mi opet šalje neke slike. De da vidim...ima vremena ne radi ništa...he, he, he... Dobro je da su mi dali ovaj telefon što može i slike da daje, pa ko na televizor ...E, sad ima da ga zovem i gledim: -Di si mi, druže moj? Di nalaz

Bezglasno

Слика
Hodam teški  i koraci. Naleće mlaz obojene vode dubok hladan  nepoznat. Hodam ulicom bez ljudi strah grize moje korake. Bezglasno plaču. Zavesa se lako pomerila glas  zamro. Videh samo stare isušene prste. Srećan Dan poezije. SREĆNO!

Gde sam

Слика
Gde sam Osunčan dan, a senke na nebu Vedra noć, a zvezda nema Gde sam? Diže li se zavesa izgubljenog vremena Ili se to duše stradalih bude? Gde sam? Vazduh ima i boju i ukus Gde sam? Voda ima i boju i ukus Gde sam? Koliko su teški gresi moji Mogu li se ublažiti? Gde sam? Beli anđeo  na svili.

Беч: Савином стазом

Слика
Стазе су многе, до њих доводе често скривени,  завојити путеви који крију многе лепоте. За њихово откривање је потребно много добро сложених коцкица. Имала сам среће, те су се за мене коцкице сложиле, па сам 7. и 8. март 2020. године  провела у Бечу у дивном друштву песничких душа и љубитеља поезије, под  домаћинском руком Славице Клајн председнице : Kulturverein Goldenes Wort Lassee NÖ Austria. Српско културно друштво „Златна реч“ – „Српска круна“ Аустрија под покровитељством Министарства спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Песма  Савином стазом је на истом конкурсу освојила треће место. Савином стазом Ходам усправно стазама древним, Христовим трагом Ходочасник на путу скроман, путник трагања вечног Духовним богатством се храним, сагињем леђа, улазим у храм рођења Звезду погледом и руком мијем, молитву тихо зборим Благословена сам Савом на стази светој. Маслином старом опијам душу, слушам шу

Htela bih

Слика
Htela bih let  prve laste                            Htela bih smeh detinje radosti Htela bih gavrana pero i goluba guk. Htela bih zeleno list, granu, travu po polju pupoljak pre cvetanja. Htela bih prostrane livade mir manastirskog jutra i reč monaha u predvečerje. Htela bih da tišinu remeti samo pesma  poznatih koraka. Htela bih...