Čoveče šta radiš Zemlji?

nisu ovo koraci šetnje večernje

nije ovo osmeh u ruci i pogled uprt u nebo

nije ovo nadanje s verom u novo jutro

 

ovo je tugovanje pesnikovo u otkinutoj grani

plač polomljenog drveta i bora iščupanog iz korena.

Čoveče šta radiš Zemlji?

U ZAGRLJAJU VEČNOSTI zbornik posvećen Milunki Savić

Zbornik U Zagrljaju večnosti   posvećen Milunki Savić 

• Enheduana
• 
  
• • 20 hours ago

Objavljen zbornik poezije u čast Milunke Savić

Srpska književnica Ana Stjelja u suizdavaštvu sa Udruženjem Alia Mundi za promociju kulturne raznolikosti, priredila je i objavila zbornik poezije pod naslovom U zagrljaju večnosti povodom jubileja - 50 godina od smrti srpske heroine Milunke Savić.

Na konkurs koji je raspisan krajem aprila 2023. javilo se preko skoro autora iz Srbije, regiona i sveta. Svi autori dali su nemerljiv doprinos obeležavanju ovog značajnog jubileja u čast znamenite srpske heroine.

U zborniku su zastupljeni:

1. Nebojša Stojoski

2. Dušan Stojkovi

3. Marija Aleksić

4. Biljana Maksimović

5. Senahid Nezirović

6. Radoslav Mandić

7. Slavka Klikovac

8. Ljubica Katić

9. Žaklina Mančić

10. Senka Rakočević Đekić

11. Tamara Dragić

12. Ana Atanasković

13. Miloš Belić

14. Melita Ratković

15. Milorad Kuljić

16. Oliver Janković

17. Bojana Bogojević

18. Dušan Dojčinović

19. Zorka Čordašević

20. Vesna Đukanović

21. Natali Biso (Natalie Bisso)

22. Milovan Mićo Petrović

23. Jasmina Kokot

24. Snežana Todorović

25. Emilija Veljković

26. Duška Kontić

27. Miroslav Mišel Boltres

28. Milan Drašković

29. Ljuba Žeželj Petković

30. Svetlana Praskić

31. Sanda Ristić Stojanović

32. Ljiljana Gligorijević

33. Slađana Belko

34. Snežana Ćurčić

35. Bogdana Gageanu (Bogdana Găgeanu)

36. Dajana Petrović

37. Razija Buharalija

38. Norbert Gora (Norbert Góra)

39. Zorica Bamberger

40. Bojana Radovanović

41. Milinko Spasojević

42. Srećko Aleksić

43. Prvoslav Vučković

44. Jelena Trajković

45. Danijela Milojković

46. Marina Matić

47. Marina Nikolić

48. Branka Popović

49. Ljiljana Tamburić

50. Jelena Ilić

51. Svetlana Pešić

52. Marija Ranđelović

53. Snežana Šolkotović

54. Ljiljana Fijat

55. Tanja Jocić Stamatović

56. Ljiljana Stojadinović

57. Katarina Jurčević

58. Ruža Stojaković

59. Danijela Cvetković

60. Biljana Grošin

61. Silvana Dimitrievska

62. Siniša Rudan

63. Slobodan Cvitković

64. Nikolina Kjorveziroska (Nikolina Kjorveziroska)

65. Dragan Mitić

66. Tanja Ajtić

67. Borka Miličić

68. Miro Kovač

69. Ljiljana Mirić

Zbornik se može čitati na ovom linku.

• U zagrljaju večnosti
• Zvornik poezije
• Milunka Savić
• Udruženje Alia Mundi
• Ana Stjelja

Putopis : Šetnja Petrovaradinom

Verujete li u legende?

Kažu, kad čovek kaže ,,ništa nije kao pre" počinje starenje. Neću to reći. ali da se sve menja, menja se. Nekada su Petrovaradinom odzvanjali zvuci tambura, pevalo se i sviralo do duboko u noć. (Doduše svirka nije prestajala za vreme Egzita, a vatromet je  bio predivan.) Pesnici su na obalama Dunava stvarali čuvene stihove uma pomućenog od popijenog vina.   Danas se čuju brojne mešalice, podižu se nove zgrade, stare se urušavaju, ali ostaje ono mistično, zagonetno , nešto što fruškogorski vetar pronosi niz ulice,  te one dobijaju zagonetno ruho.   Staro drveće šumom svojih širokih krošnji broji dane uz tihi žal.

Uvek tačno vreme!

S večeri dok je vrućina na zalasku hvatam zlatni sat i počinjem uspon na Tvrđavu, kako je Novosađani zovu Đava. Uredna i čista, kamenitih staza uglačanih od brojnih koraka onih koji su prolazili pre mene. Hodam obazrivo da ne probudim duhove koji tu počivaju, ničim ne želim da poremetim njihov mir. Teški debeli zidovi u sebi kriju mnoge tajne, sve odiše mistikom i tihim pevom ptica u krošnjama starih stabala.

Opservatorija

Novi Sad s Petrovaradina

Zlatni sat

Stepenište

Svetlost

 

 

 

 

 

 

 

 

Duboki su joj temelji, kameniti,  s mnoštvom laguma koji i danas kriju svoje tajne.   Naselja su na njoj postojala još u  preistoriji kada je Dunav, kao i dana, značio sve.  Pronađeni su brojni artefakti koji svedoče tome. Bogato trajanje je  donosilo i mnoga razaranja, ali i mnoge obnove, od srednjeg veka, austrougarskih popravki ,do onih koje traju i danas.  

Ljudi su u svim vremenima od nje tražili i dobijali spas.  Neki su u njoj prolazili kroz najteže razdoblje  svog života,  jer su u lagumima bile tamnice.  Mnogo je istorijskih podataka koji svedoče svemu tome, ali uzevši u obzir da je doživela dvadeset prvi vek, ostaviću istoriju istoričarima.

Ono što osvaja na svim putovanjima su legende. One su brojne. Možda mi se kao putniku u traženju avantura  najviše sviđa ona o skrivenom blagu Habzburgovaca, s obzirom na večičinu njihovog carstava i trajnje,  izgleda mi  sasvim  moguće. 

Jedna opet vezana za njih, odnosno caricu Mariju Tereziju govori da se u lagumima i dan danas mogu videti  duhovi njenih okovanih ljubavnika i ljudi koje je zatvarala da nikad više ne ugledaju svetlost dana i ne odaju njene tajne.

Legenda o Kokošijem biseru je takođe verovatna, naime u malter za vezivanje  su po legendi stavljana belanca iz jaja, pa što ne bi, ne bi bili jedini koji su to činili.

Pominje se legenda o živim zakopanim mačkama, zbog verovanja da one žive devet života. Sreća je pa danas slobodno šetaju i uživaju u hladovini brojnog zelenila.

Dok hodam zavojitim strmim stepeništima,   možda me iz tamnog zelenila posmatraju oči Petrovaradinskih nemani koje se pominju u nekim legendama.  Pa svaka tvrđava ih ima, što ne bi i Petrovaradin? U mojoj šetnji se nisam srela sa njima, ali sa brojnim posetiocima jesam. Čuju se mnogi jezici, ljudi uživaju na terasama s pogledom na Dunav koji opet donosi mirise svetskih metropola uz neizotostavne taktove ,,Na lepom plavom Dunavu" samo što su ga  večeras obasjali zapadni zraci sunca, te je zlatan.  

Neizostavno se zadržavam i molim tri prelepe devojke za fotografisanje isped čuvenog Varadinskog sata poklon  carice Marije Terezije.  Sat i dalje radi, Zahvaljujući   gospodinu  Lukač  Lajošu koji o njemu brine već tri  decenije. Napomena, kod ovog sata velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute.  Postoji i priča da se u vreme postavke sata plaćala satarina, za sve one koji su mogli videti iz svojih dvorišta tačno vreme na njemu.

Postoji još jedna legenda, kada bi se komšija na komšiju naljutio, rekao bi: ,, Dabogda ti duša gradila Varadin"-toliko o lakoći gradnje.

Do nekog novog susreta...

Bez komentara.

 

Beskućnik

 

U gradskoj ulici s opustošenim džepovima

u rasparanim istrošenim košuljama

bez dugmadi i raskošnih kragni

leže životni tragovi zaboravljeni.

Na staroj klupi beskućnik spava

na kartonu položena seda glava

Usahle usne u bledi osmeh stisnute

pod nebom vedrim uz zvezde nedodirnute.

U snovima plovi svodom plavim

kapetan pravi u kaputu starom

Pod noktima raspuklim biser crni

pozajmljen iz bajke o otetoj srni.

Na tren se prenu, oči otvori

podiže ruku da demon ne progovori

ne oda tajne daljina maglenih

rodni dom u mnoštvu misli čistih.

Uhvatih pogled, osmeh podarih

u dlan mu hleb beli stavih

S tugom idem domu svom

ptica sam tužbalica na svetu ovom.

 

Ilustracija -slika na svili

Molba grešnika pred Ivanjdan

 

dok se koraci nižu

pletu se venci maleni 

da procvetaju spomenici uspavanih

 

preliju se boje sunčevim svetlom

cvetovi zamirišu okupani bistrom vodom

zasvetle duše zaboravljenih

 

ako me ne poznaješ ostavi  cvet na mom grobu 

obasjaće se  dubine dobrotom tvojom

 a dar će te čekati negde