Постови

Приказују се постови за мај, 2018

Neću da te poklanjam

Слика
Neću da te poklanjam. Držaću te čvrstim dahom. Zvezde će mi osvetliti noćne staze Kojima ću tajno hodati. Sunce će  mi darivati dan. Vetrovi će mi davati snagu. Neću da te poklanjam. Tvoju dobrotu ću zadržati. Tvoje godine će rasti. Tvoja svetlost će se širiti. Tvoj glas će zvonom zvoniti. Neću da te poklanjam. Trajaće vreme. Pesnici će pisati pesme. Pesmom će kosovi darivati jutro. Lavež će terati uljeza tvojih dlanova. Neću da te poklanjam. Nosiće gradovi svoje ulice. Sela će putovati kolskim putem. Srna će kradom čupkati zelenu pšenicu. Lovac će spustiti cev svoje puške. Čvrsto ću držati život u ruci. Neću da te poklanjam .

Maslačkova priča

Слика
Na osvitku leta nebo se obojilo toplotom.  Ugrejala se zemlja. Disalo se teško. Nedostatak vlage ili strah od nevremena dodirivao je mnoge. Svako je strahovao na svoj način. Mnogi su bili uzdrmani i naterani na razmišljanje, a neki su nezainteresovano  gledali na novi  dan.  Laka jutarnja izmaglica je dodirivala ranoranioce, pa su oni lakše podnosili išćekivanje blagodeti neba. Ravnica se prostirala i plivala u zelenilu. Šarale su je rascvetale bulke i ponositi plavi čovek. Kamilica je osvajala. Njima je bila dovoljna svežina noći i vlaga jutra da osete  kratkotrajnu životnu radost. Uz njih se u svojoj nizini čvrstim korenom razvio maslačak. ... Šta se to dešava? Zašto se toliki cvet užurbano podigao i stremi ne osećajući svoju sopstvenu lepotu i  ne dodirujući tuđu radost? Lepi su, mirišu, žive brzo i brzo završavaju svoj rast.  Poslednje okasnele bulke su crvenilo podarile danu. Plavo ih gura. Ja sam strpljiv. Imam vremena. Ali kakvo je ovo čudno golicanje koje me osvaja i

Radosti su mnoge: Pesme Andrićgradu 2018.

Слика
Radosti su mnoge. Moja pesma ,,Da mi se" se našla na spisku pesama uvrštenih u zbornik! Nisam se nadala da to mogu. Hvala žiriju. Hvala vama dragi prijatelji na čitanjima, podršci i vetru koji mi u leđa šaljete. Želim vam svako dobro. ПОЕТСКИ КЛУБ „ЗНАКОВИ“ ВИШЕГРАД ОБАВЈЕШТАВАМО СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА СУ КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ЧЕТВРТОГ КОНКУРСА „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“ На Четврти Конкурс „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“ у периоду од 01.02 до 31. 03. 201 8 . г одине на задате т ем е пристигло је 478 пјесама од 289 аутора - из 16 држава. Овлаштени Жири је након озбиљног приступа сваком од пристиглих рукописа сачинио следећи редосљед пјесама за предложене награде, како слиједи: ПРВА НАГРАДА: ВИШЕ ВИШЕГРАДА ПРАВЕДНА СВЈЕТЛОСТ - Трипко Драганић , Подгорица ДРУГА НАГРАДА: ЛАЗАРЕВО ВИНО У АНДРИЋГРАДУ - Славица Дедић , Подгорица ЗНАМО СЕ МИ ГРАДЕ - Драгица Грбић Драга . Вишеград М

Dani lete

Слика
San je doneo mir. Spavala je čvrsto, bez trzavica, ustajanja  i traženja odgovora na pitanja koja su dodirnula svest u noćnoj tami. Pred samo jutro i lako opominjanje mobilnog telefona da je vreme za ustajanje dodirnuo ju je Lakokrili svojim krilima i nezaustavljivom snagom svoga postojanja. Sanjala je svoje mirenje sa sudbinom i prihvatanje onoga što joj je ona namenila. Davno je prihvatila da se protiv velikih sila ne vredi boriti i da će se ono što mora da se dogodi destiti. Kako god, nalazila se prostoriji. Lekar je saopštavao da mora nastaviti sa lečenjem. Prihvatila je to lako. Jednostavno, kao da ispija čašu vode , a ona joj donosi blgo golicanje i osveženje nemerljivo nikavim dragocenostima. Glas onoga koji sve vidi i sve zna ju  je upozorio na razlog njenog mira. U hodniku je stajala majka. Onako kakva je bila u svojim najboljim godinama. Jaka. Spremna da pomogne. Spremna da se odupre najstrašnijim bićima iz najdubljih morskih dubina i najstrašnijih noćnih mora. Prišla je

Да могу

Слика
Да могу Покупити све латице цвећа Да могу Понети све радости на свом длану Да могу Утешти сваку тугу Да могу Речју даровати Да могу Сликом осмех измамити Да могу Руком страх отерати Да могу Лептиру помоћи лет Да могу Сачувати ластино гнездо Да могу Окречену кућу заштитити Да могу Сваки трн ружи вратити Да могу Сваку реч одмерити Да могу Мисао појачати Да могу Голуждраво врапче у гнездо вратити Да могу Последњи дах ухватити Да могу Продужити дан Да могу Скратити ноћ Краја не би било. Да могу...

Jutro

Слика
Kroz blistavo jutro odzvanjalo je brujanje autobuskog motora. Istrošen, izgubljene boje, sa pojačanim zvukom i obiljem nesagorelog sivog, masnog u gas pretvorenog  ulja, nastalog istrošenim   radom motora,  kotrljao se autobus  rasterujući mirne stanovnike ravnice. Neprijatno  i onima unutra i onima napolju. Oni unutra su zatvarali oči da se zaštite od sive nagorele gorčine, koja je hteli  ili ne silinom svoje ljutine ulazila  u telo, prvo nadražujući nozdrve, a zatim u pluća. Brujanje je rasterivalo stanovnike ravnice. Zatečeni fazan se brzo podigao u visinu i nestao negde u rascvetalim grmovima trnjina. Srne su u daljini  podigle glave, napravile nekoliko naglih skokova, pa mirno nastavile da pasu zeleno bogatstvo hrane. Otvorila sam i zatvorila oči. Pekle su me. Zasuzile. Otvorila sam tašnu i izvadila futrolu naočara. Trebala mi je krpa za čišćenje. Masnoća dima se zadržala na fotogrej staklu.  Bile su još tamnije. Dodir lakih krila me je prenuo. - Otvori oči! Gledaj! Gledaj

Maj je tu

Слика
Kroz tiho jutro Vinu se slavujev glas. Duša polete. Vinu sjaj. Ponese ga stopalo lakog hoda. Žena U izmaglici čisti ulicu Nebo je umiva. Slavuj utihnu. Klanja se bagrem usahlim cvetom. Miriše Jutrom probuđena  zova. Plavi leptir spreman za osvajanja nova. Slavuj nastavi poj. Radost pesme odzvanja. Maj je tu. Đurđevdan.