Slike na svili

Bilo je leto.  Sparno. S velikom količinom vlage u vazduhu. Pritiskalo je. Delilo je  i nepodeljene. Duše su se razmicale i udaljavale jedna od druge. Živi su izbegavali  mađusobni dodir.  Smetao im je  i najmanji nagoveštaj dodate toplote. Jutra su bila sveža. Zaigralo bi srce od lake rose na travi, umivenih raspevanih cvetova nevena i spremnih za spavanje noćnih frajli, pa bi se ruka osmelila na dodir.  Dan je donosio jaru. Dahtalo je živo u skrovištu hladovine. Noću je san teško dolazio. Pretvarao se u vijugavo utapanje u senke snova. One su opet bivale lukave, nisu se dale otkriti, te je namučeni spavač bivao okupan u vlazi tela  izmešanoj s vlagom toplog noćnog nepomera. Ni njemu nije bilo bolje. S radošću je isparaćao noć, terao je  i udaljavao  svom snagom koju su mu  godine dozvoljavale. Voleo je zelena polja i jutarnje plesove vetra kroz vitke stabljike suncokreta. Zagledao se u plodna stabla sredovečnih kukuruza i njihov bogat, u svilu uvijen žuti plod. Voleo je da ga

Htela bih Ne pretvaraj se da nisam tu! Da sam nevidljiva.  Da ti moja reč  ne zmači ništa. Da u meni vidiš pramenove sive guste zimske magle koji ne dozvoljavaju disanje, i otvorenu bistru lepotu letnje  večeri stvorene da protekne u prijatnom ćaskanju dugogodišnjih prijatelja koji se poznaju više nego dobro. Htela bih da ti darujem deo sebe, onaj koji u malom prepozna trun lepote, onaj koji se okrene za izgubljenim mačetom i koji u sivom peru prepozna mudrost. Htela bih da te poštedim  straha od života.  Da ti kažem da svaki dan donosi nešto novo, zagonetno, ono što  samo tebe čeka. Da nije prepreka život bi bio jednočličan, dosadan, bez čari i mnogobrojnih zavojitih ulica kroz koje stalno struji prohladan vetar, a opet kada se izađe iz njih tu su blistavi trgovi obojeni vedrom sunčevom bojom. Zašto ih ne uhvatiš svojim hladnim prstima? Zašto mi donosiš bol prošlih dana tvoga života? Okreni listove, pronađi u njima svetle tačke. Zakiti se njima, pa dozvoli malom sivom p

Otvori prozor Poleti Ponesi  osmeh. Otvori prozor Zakorači Ponesi  otvoren dlan. Otvori prozor Udahni Oslobodi pticu u sebi. Otvori prozor Pogledaj Duše u skrivenom letu. Otvori prozor Uhvati radost Plavetnilo neba I duginu boju. Otvori prozor Nesataće tama iz oka tvog. Nestaće magla . Nestaće tuga . Svetlost je tu. Sliak na svili: Plavo.

Evo me na samoj obali. Tačkica naspram Prevlake. - Da li biste hteli da vidite Prevlaku? - prevalilo  se s usana čoveka za volanom. Usledilo je ćutanje koje se magijom radoznalosti pretvorilo u odgovor. Uska, pomalo istrošena staza je nosila turistički kombi. Radoznalo smo posmatrali rastinje i divlje smokve koje su zanosno šepureći se, nadvijale  grane nad kolovoz. Ivičnjak s oštećenim kamenjem  iz kojih su izrastali grmovi narandžastih cvetova sa tek začetim narom, i miris mora izmešan s mirisom mediteranskog bilja, uokvirivali su visoki borovi. Šišarka je pucala pod točkovima, a smolasti miris je carovao. Agava se svojim vrhovima uzdizala do  plavetnila neba. Sve je odzvanjalo dobrodošlicom. Činilo se da  je udaljena. Ipak bliža nego što smo se nadali. Belo kameno utvđenje koje je služilo raznim vojskama, a koje je i Napoleon osvojio, i dogradio,  zablistalo se svojom belom bojom ispranog  i suncem pojedenog kamena. U tvrđavu se nije moglo. Na vratima je

Iza Žice Iza Ograde Iza zatvorenih vrata Iza kapaka Gde je razlika? Gde su ljudi? Stara limena kapija je na sve načine odavala broj svojih godina.  Boja se na njoj ljuštila, rđa je probijala linije spajanja  delova, čineći od nje vajarsko delo nepoznatog sadržaja. Sunce ju je svakoga jutra pozdravljalo, a kiše su je umivale. Ipak ponosno je stajala tu samo povremeno duboko uzdišući. Na njen betonski stub se nadovezivala nešto mlađa žičana mreža. I ona se odavala. Na nekim mestima je imala izbočine nastale radom veštih dečjih prstiju. Čak su joj se pojavile rupe, ali su opet nekim drugim starijim rukama bile zakrpljene. Na nju se nadovezivala kuća. Čista i umivena jutarnjom rosom. Tu se nalazio prolaz. Uzak, taman za vitko telo. Zid kuće je bio dobro počašćen gustom mačjom dlakom, koja je svojim trenjem dala debeli sloj masnoće i mačjeg obeležavanja da je nikakva četka nije mogla izbrisati. Kako bi bila prekrečena ili namazana slojem sirćeta, preko noći bi sve nestajalo pod

Panorama Trebinja Teška srca se odvojih od poslednjeg vidikovca koji pruža pogled na širinu morskog plkavetnila. Jednom more, zauvek more. Ostalo je da svoje priče ispreda ljudima u dugim kolonama vozila koja žure uprema njemu. Ipak  radost je prisutna. Duša se napaja novom lepotom. Iako se more ne vidi, njegov miris i dalje ostaje živo prisutan i golicajući. Mediteransko rastinje je tu, visoki četinari takođe. Jedva primetno se proređuju. Oleandri u punom cvatu, osvajaju dušu novim nadanjima i stremljenjima ka lepom. Hercegovačka Gračanica Hercegovačka Gračanica Trebišnica, u daljini se vidi Arslanagića most Pogled se ispunjava lepotom zelenog Popovog polja, čini se da mu nema kraja. Bogato, obilato daruje vredne ruke koje ga obrađuju. Prolazimo ravnim putem  pored zelenih listova krupnih  već dozrelih smokava i rascvalih grana nepoznatog ljubičastog grozdastog cveća Mediterana. Uskoro se svojom vijugavom  plavo zelenom linijom pojavlju

Na vidikovcu Mesto na kom nije važno odakle potičeš, čime se baviš ili kojoj naciji pripadaš jeste  jedan od najlepših gradova Mediterana: Dubrovnik Bogato trajanje kroz dugi niz godina i slavna prošlost kao i položaj na Jadranu čine da je stecište velikog broja turista sa svih strana sveta. U Dubrovnik se stiže  sa mora i kopna, sa severa i zapada, ne postoji put koji ne vodi k njemu.  Na samom ulazu u grad je  vidikovac, izgrađen od kamena, na  nekoliko nivoa doseže visoke obronke litice sa kojih se pruža besprekoran pogled na stari grad. Uz kameni zid Jasno se u punoj snazi  vidi njegova lepota i celovitost. Zatreperi srce u grudima, duša se poraduje i poželi da što pre korakne stazama brojnih. Susret plavog mora i suncem izbeljenog kamena u besprekorno iscrtanoj liniji požuruje. Srećan je čovek što je tu, što udiše deo istorije i taloži je u svojoj duši s namerom da je ponese i zadrži što duže. U staro jezgro grada se ulazi kroz Vrata od Pila ( zapadna strana) ili V

Kako raste broj pređenih kilometara,  tako se smenjuje rastinje pokraj puta. Blizina mediterana se oseća u vazduhu, a miris borova se pojačava. Nekako se čoveku duša razgali, zaboravi na vijugave putne trake, na dubine ponora i visine kamenitih litica. Sve je najednom baš tu gde treba. Sjedinjeno u nameri da daruje svojom lepotom svakog namernika otvorenog srca spremnog da nasluti i uhvati ponuđenu lepotu. Nad Lovćenom se nadvio beličasti oblak koji je svakog trena gubio poneku vlat svoje beline, da bi se raspukao u moći i zadivljujućoj lepoti plavog neba i sivkastih vrhova. Njegoš je s razlogom odabrao mesto za svoje počivalište. Sunčeva svetlost je u daljini obasjala mauzolej , a  iskusno oko može da nasluti njegovu veličinu i mir. Pored puta su se u nizu smenjivale usamljene  kamene kuće davno napuštene od strane svih, pa i sopstvenih krovova. Ostali su samo ogoljeni masivni zidovi da prkose vremenu i vetrovima ispredaju svoje priče.  Oko njih se rasprostro sitan beli cvet na k

Na kapiji Pivskog manastira Zelenilo visokih vrhova koje se svojom uzvišenom jednostavnošću i lakoćom uzdiže iznad ponora Pive oduzima dah. Namernik se zadivi. Oko mu se napuni tamnim zelenilom visokih borova i nepoznatih stabala koji dosežu do samoga neba, da bi se brzinom, koju samo oko može da postigne, spustilo da bistre, sasvim sigurno, ledene  vode obojene zelenilom grana. Huči i pripoveda.  Govori glasom daleke prošlosti kada je njen huk bio jedini i kada je ništa nije ometalo. Mir i jedinstvo reke i kamena. Ne može čovek, bez obzira koliko se malim osećao pred tolikom lepotom, da ne zastane. Krade i zauvek zamrzava fotgrafijom delić večnosti. Nada se da će tako sam opstati negde u divljini nezaustavljive lepote i da će mu se duša začinjena neodoljivo čistim vazduhom preporoditi. Priča Piva o svom koritu, svojoj snazi ali i o nemoći da pobedi čoveka. Zauzdao ju je, pregradio, načinio jezero u kom se samo gorske vile ogledaju i dive svojoj lepoti. Priča o manstiru koji