Slike na svili

Bez zvuka , tiho  dolazi veče.  Nestaje ukradeni dan u beskraju potrošenih. Zove zaboravljeni prijatelj slikom lika svoga u sećanja  dojučerašnje druženje  obojeno pukim smehom.   Spava u daljini slobode  usamljeni vetar prošlog života uvijen u potrošeni crveni ogrtač.  Bez zvuka, tiho dolazi veče.

  Nije slučajno da se zbirka pesama zove ,,Delić raja".  Kako bismo se iskupili za svoje grehove, ako ne čistim mislima pretvorenih u  stihove.  Zahvaljujući izdavaču, priređivaču, uredniku i članu žirija Goranu Mijuljkoviću do mene je stigao zbornik obojen bojama raja. Rascvetao i vedar obogaćen stihovima koji plene. Na samom početku kao najlepši rajski cvet nalaze se stihovi Miroslava Antića:    ,,Nasloni svoje vreme na moje tako će večnost duže trajati"  - Zaista. Pokušali smo, naslonili  se jedni na druge, sjedinili u pregršt raznobojni, dostojan svoga mesta književnom trajanju.  U zbirci se među odabranima nalazi moja pesma :  MISLI Hvatam odbegle misli Prebrzo grabe nevidljivim korakom. Lete poput ždralova. Prebrzo prevaljuju razdaljine mojih dana. Gube se u nedogledu oka Spremnog za treptaj. Beskrajno prostranstvo travnatih Snenih livada detinjstva mog Ih skriva, čuva,  Ne dozvoljava da ih svetlost obasja. Naprežem sluh. Vid pooštravam. Hvatam. One se  migolje gipkih t

 S polovine januara kada se na protekle dane  polako hvata prozirni veo, a dani praznovanja ostaju za nama, do mene je stigla dugo očekivana zbirka  pesama koja je upriličena  u čast velikog i zagonetnog pesnika. Deo sam ovogodišnje Zbirke  pesama,,Između dva sveta"  čije je izdanje posvećeno pesniku Branku Miljkoviću. Jedna od meni omiljenih  pesama: Noć jača od sveta Branko Miljković O, koje li je vreme u kosmosu Sazdan od zvezda rujni ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek župlja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje.   Ovogodišnja zbirka simboličnog naz

Stojim na pragu dana Probuđena pitanjem. U raskoši svetla sunčevog zubatog Držim dvoumljenje.   U začetku zimskih snova Pojačanih razmišljanjima  O nevidećem mesecu Nemam odgovor.  Ilusttracija: Pitanje (prva slika urađena 2021.)

Beše li kada prvoga snega  Beline čiste, neokaljane  U januaru?   Predskazanje Predviđanje Nagoveštaj Milosti nebeske ? Kazne?  Kradem hladni sjaj  pahulje Merim je na dlanu  Staklo naočara belinom pokriva Druga i treća i tako redom... Hvatam severni vetar Zimu za skut vučem  Postavljam pitanja bez odgovora I koračam, koračam.

S koje god da je strane gledala dobijala je drugačiju sliku,  iako je gledala u istu stvar.  Koja je to stvar bila nije znala. Po glavi joj se vrzmalo sve  i svašta. Da li je merila, ljude, koronu, platno za stoljnjake ili kafu iz vakum kesice koja sigurno nije imala prikazanu gramažu.  Izostajao je potpuni prikaz gledanog.   Da li je problem u vremenu?  U sivilu istih dana? U ponavljanju istih, u šareni papir upakovanih reči?  Nije odusatajala.  Potražila je u najdubljoj fioci stola zaboravljeni krojački metar. Nije ga koristila... -...pa dobro , nisam, nije  to greh. Ko će šiti na ovo vreme, a nemam ni potrebe. Rasparano ostaje rasparano bez nade da  će spojeno dati novo. O , Bože, kakve li me to misli obuzimaju? Rasparano i novo, počela sam da se gubim u sopstvenoj koži. Da ga ja uzmem, pa da merim...  Posao je potrajao duže nego što je mislila. Metar je imao dva kraja i dva početka. Mogla je da meri s jedne i druge strane. To je i radila. Problem je bio što je isti metar davao dve