понедељак, 22. јул 2019.

Novi korak

Razvlače se popodneva okupana letnjom toplotom
Zvoni vreo asfalt
Prkosi žurnim koracima
Neispunjenim nadanjima
Izgubljenim željama.

Stvoren da traje
Izvija svoju bešumnu pesmu
Polivenu šapatom pustih dana.

Lako se izvija
Postaje žitak
Ne odupire se
Ponosno nosi svoje dane.

S večeri spava
Sniva daleke snove
Obojene hladovinom starog hrasta
Koji nekada beše njegov drug.

Noćni spokoj mu donese mir.
Ponosno 
Obasjan mesečinom odaje dnevne tajne
Dušama što leteti znaju .
Zatim utihne sve.

On traje
Čeka novi korak.

петак, 12. јул 2019.

Poziv noći

Tiho, sasvim tiho jutro donese dan.
Tiho, sasvim tiho dan donese podne.
Tiho, sasvim tiho podne se pretvori u veče.
Neprimetno stigne noć.

Dolete rojevi  duša
Ožive nemire jutra.

Dana vetrovi zamahnu krilima moćnim
Večernje svetlo utonu ispod zelenih grana
Ugasi se.

Poziv noći nezvano bi uručen.

уторак, 09. јул 2019.

Pesma malih kosova

U tišini jutra tražim vetar
U tišini dana tražim reči
U tišini večeri tražim oproštaj.

Iako je imala sve što poželi nije bila zadovoljna. Imala je utisak da joj nedostaje nešto.  Morala je tragati . Plela se u lažima  svoga  tela. Sopstvene reči su je pekle nemilosrdno i bez milosti su ostavljale duboke ožiljke. Mnogi  su trčali njenim stazama.
Pred ljudima se skrivala. Nije želela da pokaže tugu i bezbroj minulih dana potrošenih bez namene. Uvek je neko drugi bio kriv. Neko drugi je nosio krivicu neprospavanih noći i kišnih dana. Njeno je bilo da leti , da sama sebi dodeli krila  nevidljivosti, da topi asfalt trotoara po kome prolazi, da tršavom kosom dodiruje plave nebeske svodove. Nije gledala druge.  Bez strasti ih je gazila. Bila je  savršena. Ubrzo ju je pregazla neka druga ona.
Nije prihvatala. To nije bilo moguće. Sve je bilo savršeno, prijatelji,  svaka neprospavana noć  u noćnom baru, svaki dan u  ispijanju bezbrojnih šoljica kafe i kratkih pića koja je  prestala da broji. 
A godine su nosile.
Previše.
Godine su donosile.
Previše onoga što nije želela i što je na njenom licu ostavljalo duboke tragove.
Jednoga dana se nije probudila. Ostala je zarobljena u  mladosti neobuzdanih želja i modrih, pod nebom provedenih noći. Kroz otvoren prozor je dolazila pesma malih kosova.

четвртак, 04. јул 2019.

Gde je kraj

Gde je  mesto gde spavaju
Početak i kraj
Zajedno?

Gde se dodiruju
Smeju
Stvoreni da traju?

Gde je mesto
Gde sivi oblaci skupe svoj teret
Pa otežali
Krenu na put?

Gde je mesto na kome počinje
Svirku
Uznemirena snaga vetra?

Gde je mesto gde njegova snaga
Naraste do nemogućeg
Istutnji se, jenjava,
Na kome se završava?
Gde je kraj svih krajeva?
Gde?





Putopis : Pirot

Ulaz u Donji grad S istoka prelazimo na jugoistok i do bisera u njemu. Vodili su mnogi putevi preko njega. Trajanje nosi  još i...