Poezija vinom obojena - Sombor ,,Na braniku noći"

Radujem se što se moja pesma ,,Na braniku noći"  našla u ovoj jedinstvenoj zbirci. Hvala organizatorima i članovima NVO Informa i GB ..Karlo Bjeliciki" u Somboru.

 

Na konkurs za pesmu o ljubavi i vinu, pod geslom „Poezija vinom obojena” u organizaciji NVO Informa i GB „Karlo Bijelicki” u Somboru, ove godine stiglo je više od 140 pesama od 119 autora iz Srbije i drugih zemalja.

NA BRANIKU NOĆI

U blage večeri na braniku noći

glasovi s ukusom prvog

gutljaja vina u bogatstvu različitosti

nežnim stihovima bivaju ispeleteni.

Trag na stolnjaku belom

poraženi i pobeđeni u dosluhu

vrata otvorenih za razgovor

i beskrajno obojeno vinom tiho zborenje.

Vino, istina, trag i drevno saznanje

strast noći po obrazima mladenačkim

i staračkim uz žal na prohujale dane,

bez biranja jednako u moći svojoj.

Kada se um pomuti popijenim vinom

zapletu se reči u vijugavom nizu

polete stihovi do drage i dragog

od izgubljene ljubavi do sadašnje sreće

Ožive mrtvi pesnci u naletu stiha svog

pa vinom obojene usne strašću zbore.

Sjedinjeni pod ruku u slavi svojoj

uz tugu i radost vinu zahvalni.

U ritmu dijalekta 2023.

 Na moju veliku radost  i ove godine je moja pesma napisana na dijalektu pronašla svoje mesto u ovom jedinstvenom Zborniku.

Zahvaljujem timu leskovačkog kulturnog centra na ideji da se očuva  pisana dijalektska reč koja se u razgovorima sve ređe čuje.  Ove godine mi se pridružila i sugrađanka Snežana Tomin. Obe smo članice Književnog kluba Duško Trifunović.

Pozdravi za Anu Zloporubović  urednika .

KC: Rezultati „Konkursa za najlepšu pesmu na dijalektu 2023.“

Medija centar 016 — 21 avgusta, 2023 add comment

ЛЕСКОВАЦ – Списак аутора и песама које ће бити објављене у Зборнику „У ритму дијалекта 2023”. Онима који су прошли селекцију честитамо, а осталима захваљујемо на учешћу и желимо више успеха наредне године.

Срдачан поздрав,
Ана Злопорубовић, уредник Лесковачког културног центра

Аутори који ће бити заступљени у Зборнику „У ритму дијалекта 2023” који издаје Лесковачки културни центар:

1. Алекса Голубовић, „Песмицата”
2. Алиса Хамза Алијевић, „Мори сестро, шо те немано имам”
3. Валентина Дабић, „Натраг у Омоље”
4. Данијела Вељковић, „Чудно дрво”
5. Данило Коцић, „Срце моје одвно казало”
6. Душан Мијајловић Адски, „Баба Гинина мука”
7. Душан Стојковић, „Народ”
8. Живојин Манојловић, „Велемајстор у шаку”
9. Игор Ракић, „Пијац”
10. Јелена Сарић Цветковић, „Виловита слива”
11. Јован Бундало, „Лекари не знав ништа”
12. Марко Костић, „Ни на там ни на овам”
13. Милан Симоновић, „Љубавна песма”
14. Милан Станковић, „Од са па на там”
15. Милосав Б. Влајић, „Да пођемо ома за теб”
16. Милош Милојевић, „На пенџеру дукат жути”
17. Миљан Остојић, „Једна наопака”
18. Миодраг Трајановић, „Лела Врањанка”
19. Миомир Дејановић, „Врање”
20. Мирослав Величковић, „Празно српско село”
21. Ненад Карић, „Бричим”
22. Слађана Милијић, „Грдњана”
23. Слађана Новаковић, „Сабајле”
24. Слободанка Митровић, „Сам на дијалекту”
25. Софија Схалабиех, „Име и презиме”
26. Срђан Васиљевић, „Моје село”
27. Томислав Ђокић, „Вејање пасуља”
28. Срба Такић, „Жал да жали”
29. Светлана Симићевић, „Свакидашња вајкалица”
30. Слађан Илић, „Београђанин”
31. Анастасија Трајковић Белка, „Чича”
32. Анеса Рустемовић, „Једном кад попијеш песму”
33. Борислав Батин, „Е, мој куме Курјаче”
34. Братислав Тодоровић, „Потикано девојче”
35. Братислав Петровић, „Решил деда Ставра да више не пије”
36. Зоран Дубовац, „Жупа”
37. Жаклина Манчић, „Моравчанка”
38. Филип Перић Филозоф, „Ђед”
39. Раденко Бјелановић, „Липсаћ”
40. Миро Матијаш, „Поље”
41. Срба Ђорђевић, „Е-п! Арно збориш”
42. Светлана Пешић, „Бм бађава”
43. Радиша Драгићевић, „Пуца пролет”
44. Виолета Јовић, „Како стареје мати”
45. Наташа Панић, „Живот”
46. Зоран Јовановић, „Угасло огњиште”
47. Зорица Еремић, „Теглење даске”
48. Веселин Милићевић, „Жељ”
49. Славко Самарџија, „У Вршају”
50. Јелена Станојевић, „Рачанска стихира”
51. Драган Величковић, „Неће ме и толко”
52. Милко Стојковић, „Лебац”
53. Мира Ђермановић, „Китка поза уво”
54. Светлана Праскић, „Шором шајке а Дунавом чезе”
55. Весна Ђукановић, „Корачаду дани моји”
56. Снежана Томин, „Исповест”
57. Душко Недовић, „Ђедов доручак”
58. Теодора Илић, „Китка”

Сремскокарловачки песнички бродови 2023.

 

Захваљујем жирију 9. МЕЂУНАРОДНИОГ КОНКУРСА

„СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ”, 2023. што је моју песму,,Отворени путеви" уврстила у овогодишњи Зборник.

Sremski Karlovci Art

9. МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС

„СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ”, 2023.

У организацији Удружења СК-АРТ из Сремских Карловаца расписан је 9. међународни конкурс за фестивал поезије под називом „Сремскокарловачки песнички бродови” који ће се одржати 26. августа 2023. године у Сремским Карловцима.

Као и претходних година Конкурс је расписан у две категорије са по три награђене песме.

ПРВА КАТЕГОРИЈА „ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ” – песме инспирисане поезијом Душка Трифуновића

ДРУГА КАТЕГОРИЈА „ПОЉУПЦЕМ УСАНА СВОЈИХ МЕ ПОЉУБИ ЈЕР ЈЕ ТВОЈА ЉУБАВ БОЉА ОД ВИНА” – песма над песмама

На овогодишњи Конкурс приспело је преко 200 радова од 180 аутора из региона и дијаспоре жири у саставу:

- Бранка Тодоровић, књижевница (председница жирија)

- Бобан Џевердановић, композитор

Овогодишњи одабрани радови песника који су ушли у збирку песама

на тему „ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ“

Фестивал поезије

СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ

9

„ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ“​7

Соња Кнежевић

...ЉУДИ СУ КРИВИ.​9

Мирјана Штефаницки Антонић

У ЧАСТ МАГИЈЕ ПЕСМЕ

Душку Трифуновићу​10

Александра Стојков Павловић

ВИСИНЕ​11

Весна Ђукановић

ОТВОРЕНИ ПУТЕВИ​12

Мирјана Митровић

ДРУГАЧИЈЕ МЕСТО НА СВЕТУ​13

Валентина Вулић

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​14

Ненад Карић

БИТ БИТИ​16

Радмила Марковић

КАД БИХ МОГЛА ПОНОВО ПОЧЕТИ​17

Николина Грковић

ПЕРЈЕ ИСПОД КОЖЕ​18

Весна Галешев Павков

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЉУБАВИ​19

Мирјана Бркљач Хемун

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​21

Јована Калајџић

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​23

Мирко Стикић

МАСКАРАДА​24

Татјана Биорац

МАСКАРАДНО​25

Петар Јовановић

ВИНО И ЉУБАВ​26

Смиља Жунић

ЛИВАДА​27

Љубица Пејић− Кузмановић

ПО ДУШКУ ТРИФУНОВИThУ

СЕ НИШТА НЕ ЗОВЕ​28

Душан Стојковић

ИМА НЕШТО.​30

Зорка Чордашевић

МЕНЕ НИЈЕ ПРОМЈЕНИЛО ВРИЈЕМЕ​31

Игор Мијатовић

ПРИВИД ЖИВОТА​32

Славица Максић

ЉУБАВНИ ЈАДИ​33

Данијела Томић

ПЕРСПЕКТИВА​34

Алмин Аломеровић

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​35

Стеван Лаловић

МАСКЕ​36

Драгољуб Станковић

СУСРЕТ СА ДУШКОМ​37

Азрудин Касумовић

БАР НА ЈЕДАН ДАН​39

Драган Гвозденовић

ТИ СИ САМО ПРИЈАТЕЉ​40

Мирослава Мира Цветковић

ДА САМ НА МАСКЕНБАЛУ​41

Мира Чоколов

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​43

Мира Чоколов

ПОЉУПЦИМА УСАНА СВОЈИХ МЕ ПОЉУБИ​44

Љиљана Фијат

ЖИВОТ ЈЕ МАСКЕНБАЛ​45

Zbornik nade - Kreativna radionica Balkan

     Kao i do sada Kreativna radionica Balkan ne zaostaje u kvalitetu i raznolikosti ideja  utkanih u svoja ostvarenja. Samo ime,,ZBORNIK NADE" upućuje na mnoštvo umetnika koji radost objavljivanja doživljavaju od nje. Ovom prilikom zahvaljujem uredništvu i timu na srčanosti, volji i energiji koju ulaže u svoja ostvarenja. Zahvaljujem gospodinu Stevanu Krstecu na upornosti da živi kreativnost na ovim prostorima.  Timu Kreativne radionice Balkan,  kao i svim učesnicima Zbornika želim mnogo uspeha u spisateljskim naporima. 

Zborniku želim otvorene puteve i mnoge čitaoce! SREĆNO!

Primih ,,ZBORNIK NADE" u njemu nada vrca iz pisane reči, oslikava se u fotografijama i slikama učesnika.

Posebnu zahvalnost šaljem autoru Predgovora , dragom Čika Peci kako ga od milošte nazivaju deca. Navodim deo Predgovora: 

,,NADA je uvek na pravoj strani , uliva podstrek, dopušta maštanje, nagoveštava srećan ishod, često nepredvidiva, može da blesne, ali i da nestane...Često se pojavi niotkud, dođe i kad nije pozvana i očekivana...pesnici su joj dali razne epitete: da može da bude ružičasta, bleda, nerealna, varljiva, lažna...

I na kraju, pre otkrivanja tajni čije su NADE u ovom Zborniku, ostaje nam da se NADAMO da će poruke pisaca stići do mnogih kojima su njihove reči NADA, da za sve nas još uvek ima NADE."

U Zborniku sam predstavljena svojom pričom : ,,Zaboravljena"u kojoj se žena do poslednjeg udaha nada ozdravljenju .

ZABORAVLJENA

 

Zaboravila sam ti ime. Pokrili su ga moji dani. Ostale su tvoje oči. Blage. Tople. Ostala je iskričava nada da može biti bolje.

U tvoju sobu su uneli još jedan krevet za mene. U iščekivanju neminovnog, sam se poput ranjene ptice sklupčala na njemu.

Ležala si u bolničkom krevetu. Bledog lica. Bila si prikopčana brojnim cevčicama za transfuziju, dok je infuzija čekala. Meni, nepoznatoj, su rekli da ti pričam, da ne zaspiš. Da li su videli da mi treba uteha, ili da je uteha tebi potrebna, nisam znala.

Njihove reči nisu trpele odbijanje.

Pitala sam odakle si, kako se zoveš, imaš li nekoga. Možda te je nepoznati lik otvorio, možda si ugledala tračak nade ili si kroz mene videla neke nove puteve, zaboravljene delove svoje mladosti ili nebo slobode, ne znam.

Pričala si.

Odande si gde su šume velike, gde je vazduh rezak i gde zimi zavijaju vukovi. Niko te ne

posećuje, daleko su, zima je u punom zamahu, tamo su putevi zavejani, a voda se zaledi tako da ni led ne krcka pod zalutalim smelim koracima. Treptala sam. Opile su me reči. Rekoh, da sam nekada davno, još kao dete posetila tvoj kraj. Tamo gde su šume visoke, gde gorje odiše svežinom i tajanstvenim mirisima, ali bilo je leto, nisam čula vukove.

Pričala si da imaš sina, da bi volela da ga vidiš, da se nadaš da će stići narednog vikenda, kad hladnoća popusti, a i jak je on, zdrav, hladnoća mu ne može ništa. Gorštak je. Poput onoga na filmu. Najednom si prekinula ispovest o rodnom kraju i zagledala se negde u daljinu, kao da si izašla iz bolesničke sobe, kao da su te neki vijugavi putevi visokih planina zaneli.

- Imaš li još nekog? - Upitah tiho, iz straha da ne narušim sliku iza tvojih očiju. Trgla si se. Kažeš da vukovi mogu biti i ljudi, da si imala vukove oko sebe, ali se nisi dala njihovim ugrizima. Kažeš grešila si, pa možda sada okajavaš svoje grehe. Ali, nadaš se. Bolje ti je. Ovde te dobro paze.

Uzela sam knjigu i pokušala da odem negde drugde, da te ostavim na miru, da bolujem svoju bolest onako kako najbolje umem i znam…

Pitala si zašto ćutim. Da li se plašim? Imam li nekoga? Dece? Muža? Poželeh da ti pričam da te povedem svojim putevima i istrošenim stazama. Gledala si me raširenih očiju. Tog trena je sestra ušla u sobu.

- Vi idete za mnom!

- Meni je ovde dobro, taman smo počele razgovor…

- Bez pogovora!”

Javila sam ti se, svojoj novostečenoj nedovršenoj prijateljice

- Vidimo se, moram na pripremu za operaciju, - ali ti si pogledom već bila negde drugde.

- Nećete je više videti. Do jutra je neće biti. Vreme je da otputuje.

Ostala sam nema sa velikim kamenom na duši.

Oprosti što sam ti zaboravila ime. Znam da si negde gde su jutra bistrija, noći hladnije, a dani ispunjeni mirisom okupanih šuma, da su nepregledne livade pored tebe, a ti hodaš stazama svojih dana po ko zna koji put, s novom nadom u rukama.

Bez reči

tone u nemoći svojoj Sunce 

kroz plač deteta poslednji zrak

                                                                               pada na tihu obalu Dunava 

                                                                               po kojoj polomljene grane leže

Teče ravnica

U prasku zore zaigra zeleno more
zovom njenim orkestri se zaore
probude se ječam i žito, zaplove lađe panonske
polete glave suncokreta u visine nebeske.

Odana do kraja Bogu Suncu prastarom
oreol svetlosti nad glavom snenom
okićen mirisom različka plavog bludi
darovana božanskom moći ravnica  se  budi.

Kroz mirne kolske puteve
zaljubljeni par fazana se klikom dozove
pa se tiho zečjim tragom uz blesak okom  
stidljivo uputi u šiprag lakim skokom.

Pridruže se cvetom  maslačak  i bela rada
grle se detelina i ivanjsko cveće daleko od grada
zečja trava i crveni mak  svoje tajne pričaju  
stopljene  u strasnom zagrljaju.

Teče ravnica tragom panonskog mora
plava, žuta u ljubičastom večno razgovara
a žena ogrnuta zelenim bolom
tiho plače pobeđena lepotom tom.