петак, 27. децембар 2019.

Svila jutra

Svila jutra prošarana biserom
Se povila pod sivim nebom.

Zagraktao je gavran
Obojen izgubljenom šumom.

Duboko je udahnula rezak vazduh žena.
Korak joj je bio lak.

Kupila je biser zrelim  okom.
Nizala ga na zlatnoj pređi tek probuđenog dana.

Osvajala ga je lagano korak po korak.
Neuprljanih ruku je dotakla nebo.

Gledala je visoko
Tražila.

Pod prvim sunčevim zrakom biser se topio.
Zlatna pređa se gubila.

среда, 25. децембар 2019.

Brezova metla

Toga dana je sve bilo nekako zbrkano. Čitav njen svet.  Vreme koje je imala se preplitalo, zavijalo, pretvaralo u lavirint. Čak joj je i svest bila pomućena. Okretalo joj se  čineći vrtešku koja  neprestano zuji. Osećaj  je bio nešto što nikome ne bi poželela.
Jutro je nagovestilo težak dan. Kada je zazujao alarm na mobilnom, za  koji je volela da kaže da je budilnik, odskočila je sa kreveta. Zalepila je kapke kako bi se lakše otrgnula od lošeg sna, pa ih odlepila i opet tako, pravi mali ritual. Svakoga jutra ga je ponavljala. U tišini  je bezglasno molila da joj dan bude olakšan. Bolelo ju je u ramenima od jučerašnjeg pada, a kolena su je sevala. Desno više od levog. Na njemu se stvorila kvrga sukrvice koja se povremeno cedila kroz kožu lepeći hulahop čarapu za farmerke. Toliko ju je to poražavalo da je odlepljivanje istih bilo potresno.
Kapci - dve roletne svojeglave. Iza njih maglovita slika. Naočare su mirno ležale na stolu. Oteturala se prateći signale koje joj je slao mozak. Kratko zadržavanje u kupatilu, bez želje za ulepšavanjem, a i bez naočara nije izgledala tako loše. Strašno je bilo kad ih je imala. Tada se svaki nabor na koži video. Svaka linija je pričala svoju priču. Nisu joj smetale. To je njen život na dlanu-usponi i padovi- sve na jednom mestu.
Šta je ono sinoć gledala na televiziji? Neki romantični božićni film u kome se sve lepo završava i u kome je kraj jasan već na početku, ali zato ne opterećuje. Odgledaš i zaboraviš šta si gledala.
Jedino je vreme bilo protiv nje. Prebrzo je proticalo.
Ali da se vratimo na dan. Ubrzala se, a i razbistrilo joj se u glavi.
-Čaj, sa medom i limunom , topao i otrežnjujući za njih dvoje.
Kafa će doći kasnije, kad stigne na posao.
Dan se beleo, nedovoljno blistavo i bez sunčevih zraka koje sivi oblaci nisu propuštali. Čulo se samo jato vrana u niskom preletu iznad dimom obojenih krovova. Krilima pokrivenim tamnim perjem su leteli  prateći predvodnika. Grak je pevao tugom posečene šume- njihovog doma do prošlе noći kada ih je sebični čovek prenuo iz sna svojom motornom testerom.
Ispratila ih je pogledom i započela svoj svakodnevni posao koji joj je donosio sigurnost. Radila je i radila. Predano. Smireno slažući i razlažući račune koji su se gomilali. Otvarala je i zatvarala fascikle u  nadi da je to to i da će posle radnog vemena naći odušak pod krovom svoga doma.  Usput je razmišljala o kolačima koje će praviti i ribi koju treba iseći, kao i o načinu na koji će je priptremiti.
S vrata se uputila u kuhinju da doda nešto na ostatke hrane od juče. Najviše ono što može da se spremi za pola sata. Sevalo ju je u leđima, kolenima, a bol ispod desnog rebra je rastao. To je zaradila dok je šila za mašinom. Neoprezno se, u nadi da će dohvatiti komad platna naslonila na drveni naslon stolice pritisnuvši jače rebro. Stari bol se  vratio:
,,Pa sad, šta se može. "
Ručak na brzinu, pranje sudova i laki predah ispijanja popodnevne kafe koja je značila polusatnu pauzu. Svetla tačka u sivom danu.
Žurba na tacni.
Valjalo je počistiti lišće opalo sa sibirskog bresta i  oribati terasu uprljanu krupnim crnim šapama slobode. Dočekati sveštenika da osvešta vodicu, uraditi planirano, pa kuvanje ručka za sutradan, obavljanje kupovine...Veče je dočekala umornih ruku, izgubljene pameti i pospanih očiju.
Da zaboravih,  toga dana je kao  poklon za  Krsnu slavu od svekrve dobila brezovu metlu.

субота, 14. децембар 2019.

Negde




Pritiska me praznina pustih reči
Izgovorenih da bole.

Otežalih ruku
Otečenih prstiju
Prebiram sate minulog dana.

Gde je skrivena nit?
Gde je početak početka?
Gde su glasovi dobrote nestali?

Osušena trava ispreda snove leta
Veselih dana
Budnih noći.
Razgovor vije sa sivim nebom
Spremnim da zaplače nad tugom njenom.

Uplićem se u razgovor nemi
Hvatam  naramak svetlosti
Bledog na tren izašlog Meseca.

Sklapam oči

Puštam da me otrezni vlaga večeri.

Pritiska me praznina pustih reči
Izgovorenih da bole.

среда, 11. децембар 2019.

Tišina

U Tišini hvatam
Valcer okasnelih večeri.

U tišini rukama držim
Zaboravljene glasove.

U tišini se jutra pretvaraju u dane
Dani u večeri
Umiru u tišini.

Prede na  krovu stare kuće mačak
Naizgled snen
Tišinom kiti sjaj oka svog.

Tišinu razbi krila šum.
Pokri ugaslo pero.

Hvatam dah.
Pokri me tišina.

петак, 06. децембар 2019.

A, dani teku...

Pemišljala se da li da otvori prozor ili ne. Ipak ga je otvorila. U sobu ispunjenu obeležjima njene duše je ušao reski kasnojesenji vazduh. Bio je obojen mirisom severa, slobodom vetrova i nepreglednih prostranstava kroz koja on izvija svoje pesme. Disala je duboko.
Hladno ju je protreslo.
Oči su joj se ispunile suzama, a na leđima se krst povećao.
Dok se gomilao teret dana,  pred očima joj se zatalasala grana oraha. Pokrenulo se drvo, pokrenulo tlo pod njim. Sve  je zaigralo. Zatvorila je oči. Utonula je u san kroz koji su leteli neki iskrivljeni  likovi. Nije ih poznavala. Tražila je  u njima tragove poznatih lica s kojima je delila svoje dane. Nije ih bilo. Nestajali  su pre samih nagoveštaja. Krivili su se i gubili svoju ljudskost. Pretvarali se u izdužene senke, bezlične i nedodirljive. Oko njih se poput pokrova uvijala paučina skinuta s tavana stare zgrade u kojoj odavno niko nije živeo. Čim bi pokušala da skine mrežu izrasla bi nova, gušća i jača. Gubila je snagu. Uskoro su pokušaji ostali samo pokušaji.
Preko leđa su joj počeli militi  paukovi koje ni u najluđem snu ne bi smela dodirnuti. Oni najkrupniji s nožicama neobično debelim za paukove su bili najsmeliji. Dva, tri, pet...Stresla se. Zamahnula je rukom da se oslobodi, da ih otera, za čudo  sami su počeli da  beže. Ostao je hladan vetar i lagano otvaranje kapaka ispod kojih je svetleo život.

Istoimena slika na svili.

Putopis : Pirot

Ulaz u Donji grad S istoka prelazimo na jugoistok i do bisera u njemu. Vodili su mnogi putevi preko njega. Trajanje nosi  još i...