Slike na svili

Ne veruj... Zavidne, zlobne. Reči upakovanih u svilene maramice s izvezenim monogramom. Drugarice? Kakve drugarice, sama si poput usamljenog drveta ukraj njive pod kojima kopači traže spas od letnje vrućine i tvrde okorele crnice obrasle mnogim korovom.  Ne veruj.  Tražiće ti i otimati, praviti smicalice koje ćeš i prepoznati i  nećeš, češće nećeš jer ćeš slepa od očiju verovati u ono što hoćeš, a ne u ono kako jeste.  E moja ti, jadna li si s očima boje neba. Kad bolje pogledam iste su kao njegove. Možda si zato tu. Eh, imala sam drugu...Jele i spavale zajdno...verovala sam i stavljala joj na dlan svoju dušu...Idem ja tako kad iza ograde odzvoni glas: Nije ona takva kakva misliš da jeste, ne radi ništa, samo trči za onim pavookim , ne da mu ni da diše...A ja joj verovala... Ne veruj ni deci. Deca su mila i draga, ali pokleknu, povedu se za daljinama, poslom, danima obojenim lepšim bojama, povedu se za novim zemljama i nekim boljim i lepšim životom. Veruj sasvim je svejed

 Baba Mare se sećam kao starice  skrivene ispod braon marame koju su krasile sitne crvene ružice obogaćene pokojim zelenim listićem. Ispod nje se krila glava s busenom kose upletene u pletenicu, koja je opet bila upletena u punđu, koju sam mogla da vidim samo u najtoplijim letnjim danima. Imala je  sitne piskave oči iz kojih su sevale varnice prema svima koji su remetili ono što je ona smatrala svojim  mirom.  Bila je oniska, uvek obučena u crno, ako su bili jesen ili zima ili u braon ako je bilo proleće ili leto. Imalа je po dve preobuke koje su se u oblačenju smenjivale. Leti je sebi dozvoljavala kombinacije braon-crne što je opet zavisilo od temperature. Nije verovala prognozama vremena, već sebi i svom osećaju za toplo i hladno.  Radila je puno, od jutra oko kokošaka i dvorišta, preko pripremanja doručka , ručka, pranja sudova i veša, do pripreme kuvane večere za sve ukućane.  Poslove je obavljala stisnutih usana. Tek bi pokoja reč izlazila iz njih. Samo bi se ponekad između  retki

 Kroz mrak je nosio svoje strahove skrivao odbačene ljuske orahove posećivao svoje grehove. Kroz mrak je odapinjao strele doticao reke i zaboravljene skele mrsio grane zelene.   Kroz mrak je pevao  vojevao snove oživljavao.   Dani su donosili otrežnjenje žaljenje podnošenje i noći čekanje.  Slika n asvili : Svitanje  

 Upravo sam primila vest o dodeljenoj mi trećoj nagradi na ovogodišnjem  konkursu. Hvala organizatoru , hvala žiriju. Панонски Галеб 4 ч.   · Rezultati konkursa PANONSKI GALEB 32 Домаће 1 награда Славица Лукач Торма Суботица 2 награда Боривоје Боро Живаљевић Београд Љубица Жикић Крагујевац 3.награда Весна Ђукановић Кикинда Драгица Драга Грбић Суботица Дијана Ухерек Суботица Похвале: Драгана Поповић Врањска Бања Славица Агић Б. Паланка Наташа Согић Стапар Невена Милосављевић Звечан Драгица Бека Савић Бачка Паланка Александар Јовановић Вршац Наташа Бундало Микић Нови Сад Радица Матушки Блаце Љиљана Ранковић Аранђеловац Иностранство 1 награда Миле Лисица Република Српска 2 награда Тамара Драгић Република Српска Ирина Станковић Република Српска 3 награда Тања Ајтић Канада Тричко Драганић Црна Гора Енсар Букарић БИХ Похвале Евита Бојковац Република Српска Мирјана Бошњак Италија Снежана Паноска Македонија Антун Врапчењак Шведска Бранко Миховил Ракијашић Хрватска Татјана Томић БИХ.... Dečija

  РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „СИНЂЕЛИЋЕВИХ ЧЕГАРСКИХ ВАТРИ 31“ Међународни песнички конкурс СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ је завршен, а зборник радова излази до краја маја. Промоција зборника одржаће се 31.05.2021.године у 12,00 часова на Чегру. Окупљање песника је у ул:Давидовој 2. (код синагоге) од 09,00.часова Зборник (књига) се може купити (500.динара + PTT) на дан промоције или наручити телефоном:  060/6137282 (Мајор); 061/1839086 (Божа) или 062/1345116 (Ера)  Ближа обавештења на e-mail:  majorpesnik@gmail.com   У Зборнику СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ 31 заступљени су песници: Алексић Срећко – Београд Андрејевић Бранислав – Ниш Антић Благица – Београд Бабић Здравка – Билећа, БиХ Бабовић Маријана – Подгорица, ЦРНА ГОРА Бајић Милачић Мирјана – Београд Бајровић Емир – Нови Пазар Бајчета Милан – Пљевља, ЦРНА ГОРА Бакрач Мирослав Мишо – Ниш Банић Никица – Инђија Батин Борислав – Нови Београд Бачановић Марко – Сарајево, БиХ Белић Ратко Рале – Суботица Бибин Милорад – Зрењенин Богески Нина

Dopuštam da maj prolazi u hladnim jutrima i pustim, večernjim svetlom  obasjanim,   ulicama.  Koračam  grabeći  dugim koracima linije po kojima su mnogi hodali. Zapitam se ko su? Kuda su pošli? Gde su skrenuli? Nose li nekome buket cveća ili grančicu plavog majskog jorgovana, onog što opija misli i oplemenjuje dušu. Setih se vremena kada su se kapije kitile i devojke polivale mirisima... Potražih  okićenu kapiju i  devojačke mirise. Iz zapuštenog pustog dvorišta koje zatvara velika metalna kapija dobro nagrižena rđom doleti  na krilima lakog  vetra miris jorgovana praćen tihim glasom: -Posađen sam davno. Ne pitaj kada i ko me je posadio. Pored mene su prolazili mnogi u radosti i tuzi. Svakog maja sam cvetao. Igrala su se deca i u svoja majušna nežna nedra stavljala plave cvetiće sa po pet latica. Behu to srećna vremena. Danas imam po koji kvrgavi nedovoljno razvijeni cvet.  -Ali i dalje divno miriše...dodadoh ja. -Davno se izgubila ruka koja me je orezivala. Tu sam još ovo leto, još ma

Hodam  poljima panonskim osvojena zalutalim mislima napuštenih kuća. Na pragovima ostavljam tragove  Svete Zemlje i nekog drugačijeg neba. Skupljena  puštam da vetar peva i tek na trenutak zastane   pa da u vrtlogu stvorenom u zelenom žitu  ostavi svoju ružu.   U daljini žal horizonta obara oči i postiđen prazninom poklanja  dugu  slučajno rođenu kroz blagost vlage.   Hodam poljima panonskim ...