Slike na svili

 Zahvaljujem Izdavačkoj kući  Alma   iz Beograda na objavljenoj prči ,,Ružine glave" (str.62.).   Najkraće priče 2020  

S plava neba uz grak gavrana sivih preko dana proteklih dolete zov daljina plavih. Jasno glasom predaka davnih slobodara dnevnih,  pevača noćnih  s verom u Boga zapisa starih na  večni počinak ispratih  par očiju žutih. Posvećeno Svetozaru.  

 Jesenji dani se polako pretaču s jednog kraja na drugi. Prolaze i nestaju  s prvim    večernjim izmaglicama, da bi do ponoći izbrisao svaki trag. S njima odlaze prijatelji, rodbina, poznanici ili samo slučajni nepoznati  prolaznici.  Na svakodnevnom putu kroz kadrove koje brzi točkovi dozvoljavaju, ređaju se iste slike. Proleću uzorane njive,  i usamljena stabla sa retkim  neopalim lišćem na sebi. Nestaju ulice , sela se  u brzini stidljivo skrivaju, čekaju svoj trenutak ili se gube u daljinama dozvoljavajući tek ponekom crkvenom tornju  nejasne obrise . Posmislio bi čovek da je selo idila, komšiluk, kafica ili jutarnja rakijica s komšijom , tek toliko koliko je dobro za zdravlje.   Slučajni prolaznik je poželeo da svoje penzionerske dane provede u selu. Poželeo je idilu, kućicu, malo baštice i miran penzionerski život za svoju bolju polovinu. Poželeo čovek baš to. Mirnu starost. Došao u selo, potražio kuću. Došao jutarnjim autobusom, istim,  kasno popodnevnim autobusom pošao nazad:

 Prve novembarske kiše su najavljivale promene. Nije želela da ih primeti ni rastumači. Živela je dan po dan, pritisnuta kamenom teškim poput reči koje je tih dana imala prilike da čuje. Sve ju je to gušilo, uništavalao njene misli i potrebu da se na bilo koji način izrazi. Hod između dobra i manje dobrog  sa stalnom nadom da će jutro osvanuti svetlije i  vedrije. A oblaci su bivali sve sivlji.  Lake kapi, bez ledene najave hladnijih dana, slivale su se niz prozorska stakla sveže oprana. Isprva mala sipkava tačka,  je narastala, oblikovala se u kap, a  ona u izduženu valjkastu suzu kojoj nije bilo pomoći. A onda je zazvnio telefon:  - Otišla je... -.Kako to misliš otišla je? - Tako nepovratno , u večiti san... Tada je film počeo da se razvija, od nemila do nedraga pomračenog uma , od snova do priča , nadanja i želja, zlih reči i gorih dela otrovanih prikaza koje su je izgladnjavale svojim rečima. Život se ponavljao i iznova počinjao, tražila je tačku kad je sve počelo, a nju su

Dok novembarski vetar  peva svoje pretnje i raspršuje tragove pokrivene vlagom zatvaram kapke puštam da tama povede kolo da se uzburkane misli slegnu, a postavljena pitanja dobiju odgovore. Ne daje novembarski dan  bistre misli, veseli se sivom. Narasta vetar kroz kasno veče.  Ćutim , dozvoljavam da pitanje zazvoni:  Ima li čovek granice?

Kroz sive oblike noći uhvatiću trag svetla i sjaj ugaslih zvezda razmišljati neću odbaciću terete kišnih dana  donešenih iz daleka od nekih nepoznatih  bezdušnih vetrova leteću oslobođena stega  nestaće filigranske mreže noćnih hordi a dnevna razbojništva neće imati važnost.  Uhvatiću trag svetla i sjaj meseca zalivaću ih sećanjem na daleke dane obojena jutra i neke svetle davno minule večeri  razviće se sećanja  vinuće se daleko do  nekih novih svetova. Fotografija internet