Moj brat reku voli

 MOJ BRAT REKU VOLI

Moj brat reku voli,
ustane rano, pre svanuća
staru torbu stavi na rame i poneki štap ponese.
Bez reči krene s radošću u oku
da na sastanak u cik zore stigne.
Razgrne trsku i rogoz što krasi tihu reku,
posvećen zahvati vodu krupnom šakom
prinese licu,  omiriše  
oda joj počast, popije gutljaj,
sedne na vlažnu glinu,
noge spusti u mlaku vodu.
Telom tu, duhom valja kamen po rečnom dnu
razgovara s ribom malom, veliku doziva
oslobođen briga, darovan mirom.

Zeleni samragd se smeši na njega
to nisu reka i čovek,
ni čovek i reka,
to je život i radost nepregledna.  

Onda se spusti do plićaka, pokvasi grudi
pa zaroni  u modre dubine
zadrži dah što može duže, a ona priča.

Izroni, razgovora sit , pa dugo ćuti,
dođe i labud koji i divlja patka
dok sunce izmaglicu mami.

Ne razume prolaznik sed njegov mirni,
tišinu rečne obale, njeno  milovanje
i pogled njegov uprt u horizont.

Moj brat reku voli

Резултати конкурса -Љепоте вода- Дервента- Мој брат реку воли.

 

Резултати конкурса ,,Љепоте вода"

Српски књижевни клуб "Вихор" Дервента-Srpski književni klub"Vihor" Derventa

1 д.  ·

/ПОЗНАТИ НАГРАЂЕНИ ПЈЕСНИЦИ И ЗАСТУПЉЕНИ У ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗБОРНИКУ

ПРВОНАГРАЂЕНА ПЈЕСМА – ЉЕПОТЕ ВОДА

Мирко Симов Бјелајац, Сириг, Србија

НАГРАДА „УКРИНСКИ ВОДЕНИ ЦВИЈЕТ“

Јован Бундало, Београд, Србија

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ШАЉИВУ ПЈЕСМУ

Слободан Милојевић, Крушевац, Србија

ПОХВАЉЕНЕ ПЈЕСМЕ

АНИ Стаjкова – Иванова, Пловдив, Бугарска

БОЖИЦА Везмар, Зубин Поток, Косово и Метохија

ГОРДАНА Илић, Добој, Република Српска

ГОРИЦА М. Крстовић, Дервента, Република Српска

ЖАКЛИНА Манчић

ЈЕЛЕНА Ђурђевић, Дервента, Република Српска

МИЛА Сташевић, Зрењанин, Србија

МИРЈАНА Миланков, Нови Сад, Србија

НЕНАД Карић, Лазаревац, Србија

ПАЈО Бркић, Пелагићево, Република Српска

РАТКО Белић, Суботица, Србија

ПЈЕСМЕ ДОСТАВЉЕНЕ НА КОНКУРС, ПЈЕСМЕ ЧЛАНОВА ВИХОР-а И ПРИЈАТЕЉА КЛУБА

АЛЕКСАНДРА Чворовић, Бања Лука, Република Српска

АТИФА Сендић, Зеница, БиХ

БИЉАНА Добриловић, Добој, Република Српска

БИСЕРКА Дабетић, Гроцка, Србија

БЛАГОЈКА Стојановић, Шамац, Република Српска

БОРИСЛАВ Наградић, Батајница, Србија

БОРИВОЈЕ Живаљевић, Београд, Србија

БРАНИСЛАВ М. Вуковић, Беране, Црна Гора

БУДИМИР Ракић, Нови Београд, Србија

ВЕСНА Ђукановић, Кикинда, Србија

ВЕСНА Стојкоска, Београд, Србија

ГOJKO Мандић , Бања Лука, Република Српска

ГОРДАНА Милошевић, Дервента, Република Српска

ДИКО Осмачевић, Бања Лука, Република Српска

ДРАГАН Митић, Ниш, Србија

ДРАГАНА Радић, Београд, Србија

ДРАГИЦА Грбић, Вишеград, Република Српска

ДРАГИЦА Ђурић Ужице, Србија

ДРАГОЈЛА Дивјак Топаловић, Стара Пазова

ДРАГОЉУБ Јанојлић, Смедеревска Паланка, Србија

ДУШКО Недовић, Црна Гора

ДУШКО Новаковић, Прњавор, Република Српска

ЖИВКО Букоња, Бор, Србија

ЗВЈЕЗДАНА Војновић, Београд, Србија

ЗДРАВКО Лазаревић, Баден Баден, Њемачка

ЗОРАН Грумић, Прњавор, Република Српска

ЗОРАН М. Јовановић, Косанчић, Србија

ИРЕНА Јовановић, Зајечар, Србија

ЈЕЛЕНА Гавриловић, Београд, Србија

ЈЕЛЕНА С. Глишић, Зајечар, Србија

ЈЕЛЕНА Шкрбић, Брод, Република Српска

КРИСТИНА Милутин, Градишка, Република Српска

ЛИЛА Тодороска, Крива Паланка, Сјеверна Македонија

ЉУБИША Жарков Војиновић, Нови Сад, Србија

МАЈА Ђукановић, Бања Лука, Република Српска

МАРИЈА Богуновић, Шабац, Србија

МАРКО Раулић Ђукић, Модрича, Република Српска

МИЛАД Обреновић, Рогатица, Република Српска

МИЛАДИН Стојановић, Шамац

МИЛАДИН Угреновић, Струга, Сјеверна Македонија

МИЛЕНА Миловановић, Бијељина, Република Српска

МИЛЕНКО А. Поповић, Брод, Република Српска

МИЛКА Васић Глушац, Београд, Србија

МИЛОВАН Мићо Петровић, Србија

МИЛОРАД Ђурђевић, Дервента, Република Српска

МОМЧИЛО Момо Тубић, Бијељина, Република Српска

НЕДЕЉКА Ђукић Боројевић, Дервента, Република Српска

НЕДЕЉКО Ковачевић, Прњавор, Република Српска

ПЕРО М. Сандић, Прњавор, Република Српска

РАДА Јањушић, Добој, Република Српска

РАДА Ђошан Китић, Модрича, Република Српска

РАДОЈКА Адамовић, Дервента, Република Српска

РАТКО Поповић, Челинац, Република Српска

СЛАВИЦА Д. Дамњановић Сашка, Бачка Топола, Србија

СЛАВИЦА Јовановић, Мачвански Прњавор , Србија

СЛАВКО Вуковић, Беране, Црна Гора

СЛОБОДАН Лејић, Дервента, Република Српска

СПАСОЈЕ Јовановић, Добој, Република Српска

СТОЈАН Сјеничић, Шамац, Република Српска

ТАМАРА Драгић, Бања Лука, Република Српска

ТАТИЈАНА Павловић, Ниш, Србија

ФИЛИП Перић, Лозница, Србија

ЦВИЈЕТИН Баја Лобожински, Лаћарак, Србија

Iza uma 4- zbornik njiževne fantastike

 

 

 

 

07. 2024. godine završio je književni natječaj za objavu zbornika priča književne fantastike “Iza uma” koji su četvrti put po redu raspisali poetski portal “Očaravanje” i književni časopis “Saphoart”. Objavu zbornika očekujemo do kraja srpnja 2024. godine

 

.

Zahvaljujem na objavi moje priče ,,Igra vetra" 

Uredništvo zbornika:

Marija Juračić, prof.

Josip Ergović, prof.

Zoran Hercigonja, mag.edu.inf.

 

 

 https://view.publitas.com/foi/iza-uma-zbornik-prica-iv-dio/

Сремско карловачки песнички бродови 2024. ,,На брегу тије реке"

 

Овогодишњи жири :

Љубивоје Ршумовић - председник жирија

Весна Фекете - члан жирија

Бобан Џевердановић - 

 

Sremski Karlovci Art

2 д.  ·

СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ 2024

Садржај (1)

„ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ“

Смиљана Божић

ЖУБОР ЊЕГОВОГ ИМЕНА (Бранку Радичевићу)

Александра Мишић

ПОКОРА

Александра Вујисић

НАД РИЈЕКОМ

Амер Софтић

РИЈЕКО ТИХА УМИЉАТА

Ана Јовановић

К’О ЖЕДНОЈ ЗЕМЉИ КИША

Ана Вилотијевић

МОГЛА БИХ

Ана Здравић

ПОНОР И АМОРА

Анастасија Станковић

ЛАБУД

Биљана Марковић Михајловић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Биљана Минић

ЦВЕТАЊЕ ТИСЕ

Биљана Роловић

ПЕСМА У КАРЛОВЦИМА

Бојан Ђурђевић

РИБА

Бојана Данчетовић

НЕМИР СТАРИ

Борислав Батин

СНОВИ ДЕЛФИНА

Бранимир Перић

ПОРУКА

Бранко Ракијашић

КАД ПОГЛЕДАМ ИЗА СЕБЕ

Драган Митић

ТИЈА РЕКО БОЈЕ ВЕЧНОСТИ

Драган Огњановић

ЛЕТ

Драган Симић

ПОСЛЕДЊА ОАЗА

Фрањо Франчич

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА

Горан (Раде) Пилиповић

...ОПЕТ ПРОЛЕЋЕ

Гордана Мишев

ХЕЛЕНА ТРОЈАНСКА

Гордана Смуђа

БУРА

Игор Дивковић

ГЛОБАЛНО СЕЛО

Ирена Бобетић

ТАМО ПРЕКО РИЈЕКЕ

Иван Букинац

ВРЕМЕ СНА

Ivan Lisac

SPOROČILO

Иван Лисац

ПОРУКА

Jože Brenčič

SAM S SPOMINOM NA OBREŽJU REKE

Јоже Бренчич

САМ СА СЕЋАЊЕМ НА ОБАЛИ РЕКЕ

Jasmina Lechleitner

АКО ЗАБОРАВИМ

Јелена Максић Гудек

РИЈЕКА ЈЕ

Катарина Павловић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКА

Катарина Поповић

СУНЦОКРЕТИ

Љиљана Фијат

КУР−СТАБЛО

Љиљана Живковић

ПРИВАТНИ ТРЕНУЦИ

Мирјана Новковић

ЕХ ДА САМ

Марија Поповић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Маријана Петронић

ТИХО ПЛОВЕ

Миладин Мрђеновачки Мрђони

КАРЛОВАЧКИ БУЏАК

Милановић Милан

СТРАЖИЛОВО

Милена Михалић

ПРОЉЕТНА

Милица Мица Стевић

НА ОБАЛИ РЕКЕ

Миодраг Којадиновић

ЧЕЖЊА СВИТАЦА IV

Моника Филиповић

WU WEI

Мрђа Драгана

АКВАРЕЛ

Мухамед Ахмуљић

COME SI COLORA GENOVA?

Миодраг Бркин

ТУ НА БРЕГУ

Невена Терзић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Невенка Бошњак−Чолић

ТИХА РЕКА

Никица Банић

ШТА ЈАТО ИМА С ТИМ?

Николина Грковић

ПРИПОВЕДАЧИЦА

Омер Ћ. Ибрахимагић

ЗАНОС

Пеђа Ристић

ТРЕБАЋЕШ МИ (према Горану Тадићу)

Радмила Стојадиновић

НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Радослав Мандић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Радован Кокар

БРАНКО

 

Садржај (2)

Сања Грубор

ТИШИНА

Сања Видовић

СМИРАЈ

Сенада Ужичанин

СРЕТНА ПОРОДИЦА

Синиша Митрић

ОПАСКЕ О БОЈАМА

Славко Мали

НЕ ЧЕКАЈ

Снежана Медурић

ЕХ, РЕКО

Снежана Ореб

КАД СЕ ЛУДА УНОРМАЛИМ

Снежана Тодоровић

НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Софија Карталовић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Срећко Алексић

АКО ОДЕШ ОД МЕНЕ

Стеван Лаловић

ТИШИНА

Светозар Матић

СЛАВОНИЈА

Тамара Драгић

ИЗЛАЗИШ МИ ИЗ РЕБРА

Татјана Биорац

САНАК

Татјана Милановић

* * *

Весна Ђукановић

„НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ”

Вида Ненадић

СИТНИ МИ КОРАЦИ

Жаклина Манчић

РЕКА И ЉУБАВ

Јовић М. Зоран

ЗБОГ ТЕБЕ

Маличевић Живорад

СЛУТЊА

Александар Д. Станковић

ОДА РЕЧИ

Александра Ристовић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Амина Хрнчић

ТОТЕМ (за мому на брегу)

Биљана Јаковљевић

ТЕ ГОДИНЕ ДАВНЕ НЕКЕ...

Биљана Марковић Михајловић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Божидар Пешев

ДЕВОЈКА И РЕКА

Валентина Вулић

„ЈА ТУ СТОЈИМ...

Гордана Мартиновић Вујановић

У РЕЦИ ЛИЦА

Дико Осмачевић

ПЛОВИДБА

Драгојла Дивјак Топаловић

НА ОБАЛИ ДУНАВА

Душан Стојковић

ПРОМЕНИЛА СИ МЕ, МАЈКО,

КАО НИЧЕ ЗАРАТУСТРУ

Ђорђе Секулић

ПЕСНИК СА РЕКЕ

Зоран Антонијевић

ПОКРАЈ ЕДЕНСКЕ РЕКЕ

Зоран Дубовац

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Иван М. Петровић

МОЈА РЕКА

Ивана Кнежевић

ВЕНАЦ ПЕСНИКУ

Ирена Јовановић

НАПИШИ МЕ, РЕKО, РУKОМ ПЕСНИKА

Јелена Сарић Цветковић

РЕКА ТАЈНИ

Јован Н. Бундало

КАДА ОКО ЦВЕТАК СПАЗИ

Садржај (3)

Јованка Божић

ДУГОВЕЧНОСТ

Катарина Биоградлија

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Катарина Пашић

ЗА НЕБОМ ДА ПОЂЕМ (Бранку Радичевићу)

Љиљана Терентић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Маја Ђукановић Османчевић

ЗВЕЗДЕ СУ НА НАШОЈ СТРАНИ

Марко Сукњаја

ИЛЕНА ПУТУЈЕ СВИЈЕТОМ

Милан Н. Кузмић

ВРЕМЕПЛОВ (ноћ на реци Босни)

Милена Миловановић

ТИЈА РЕКА

Милка Стефановић Мими

ЛИРА НА БРАНКОВОМ ВИСУ

Милорад Бибин

ТРИ МОЈЕ ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ...

(проширени сонет )

Милош Марјановић

СПОМЕН

Мира Цветковић

БРАНКО − ВЕДАР И СЕТАН

Мирјана Бркљач Хемун

* * *

Мирјана Штефаницки Антонић

РЕЧИ КОЈЕ ПЕВАЈУ

Бранку Радичевићу

Марина Митровић

ЗАУВЕК ТВОЈА

Михаило. М. Васић

МРТВА ЗЕМЉА НА ЈУГУ

Миша Цанић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ МОЈЕ УТВРЂЕЊЕ

Невена Милосављевић

ПЕПЕЛНИЦА

(Plaza del Toral en Santiago de Compostela)

Никола Момчиловић

НА ТАЈНОМ МЕСТУ

Оливера Шестаков

ДА МИ БУДЕШ И РЕКА И ОБАЛА

Радмила В. Стојановић

РЕФЛЕКСИЈЕ О БРАНКУ

Ратко Рале Белић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Светлана Пешић

СРИЦАЊЕ НУТРИНЕ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Славица Д. Дамњановић Саша

ЈУТАРЊЕ ИЗМАГЛИЦЕ

Соња Ранђеловић

ЗЕМЉАНКА

Станислава Станимировић

ТИСО МОЈА, ЧЕКАЈ МЕ

Весна Фекете

СЕЋАЊЕ НА ПРОСИДБУ

(Ту на брегу тије реке)

 

Za slavu leta i suncokreta: Peva ravnica suncokretu

 Пева равница   сунцокрету

Пева  равница док пуца здрављем
позива зелено Лоркином песмом
опева класје родно и стабла витка,
а оду пева сунцокрету.

Умивен кишом витки младић стоји
с браћом својом диже се у висину
окренут светлости  у славу Сунцу
именом његовим краси  тело.
Окруњен  жутим цватом  исток слави
док уморан запад златом гледа.

У праску цвата бескрајног,  жутог
заплове лађе панонске до хоризонта и даље
полети мирис у висину
док ореол над главом поносно носе.
А онда лагано окупан  месечевим сјајем
окрене главу да опет чека.

Тече равница трагом
панонског мора плавог,
док о  жутом цвату вечно разговара
и оду пева сунцокрету.

PEVA RAVNICA SUNCOKRETU 

Peva  ravnica dok puca zdravljem
poziva zeleno Lorkinom pesmom
opeva klasje rodno i stabla vitka,
a odu peva suncokretu.

Umiven kišom vitki mladić stoji
s braćom svojom diže se u visinu
okrenut svetlosti  u slavu Suncu
imenom njegovim krasi  telo.
Okrunjen  žutim cvatom  istok slavi
dok umoran zapad zlatom gleda.

U prasku cvata beskrajnog,  žutog
zaplove lađe panonske do horizonta i dalje
poleti miris u visinu
dok oreol nad glavom ponosno nose.
A onda lagano okupan  mesečevim sjajem
okrene glavu da opet čeka.

Teče ravnica tragom
panonskog mora plavog,
dok o  žutom cvatu večno razgovara
i odu peva suncokretu.

 

Rezultati konkursa ,,Milutin Uskoković" 2024.

  

Резултати Књижевног конкурса „Милутин Ускоковић”
Вести- 02.07.2024.
Резултати Књижевног конкурса „Милутин Ускоковић”
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „МИЛУТИН УСКОКОВИЋ” ЗА НАЈБОЉУ НЕОБЈАВЉЕНУ ПРИПОВЕТКУ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У 2023. ГОДИНИ
Прва награда: Свако ће наћи оно што тражи – Бојан Марковић, Ужице
Друга награда: На прстима – Милеса Милинковић, Нови Сад
Трећа награда: Иришка ноћ – Наташа Милић, Београд
Приповетке изабране за објављивање:
Вештица – Радмила Вујовић, Краљево
Златна удица – Филип Влашковић, Ужице
Чеховљева смрт – Јелена Цветковић, Ниш
Писмо – Весна Ђукановић, Кикинда
Кавез од очаја – Јована Пенезић, Ужице
Исак Доброљубов – Павле Зељић, Липнички Шор
Последњи дани Параскеве Илић – Јелена Вукотић, Ваљево
Народна библиотека Ужице / Narodna biblioteka Užice / Public Library Uzice

 

Хвала жирију на одабиру моје приповетке за објавњивање у ,,Међају" - 

Objava - Kikindski portal

 Hvala na objavi.

 

 https://kikindski.rs/na-pesnickom-konkursu-draganu-pop-draganu-nagrada-vesni-djukanovic-pohvala/

Rezultati konkursa ,,Miodrag Petrović Seljančica" 2024.

 

Udruženje gradjana “Igrale se delije”

59 мин.  ·

,,Милорад Петровић Сељанчица,,

РЕЗУЛТАТИ ОСМОГ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА

на тему ,, ТАЈНА КОЈУ ЧУВАМ ЗА СЕБЕ,, су пред вама.

Промоција Зборника песама и додела диплома биће одржани 28.7.2024. у оквиру манифестације ,,Играле се делије,, у цркви светог Великомученика димитрија у Великој Иванчи.

ОДРАСЛИ:

ПРВА НАГРАДА

Каја Панчић Миленковић – Сликовница за читање боја

ДРУГА НАГРАДА

Драган Поп Драган – Снови

Невена Терзић – Скривена песмом

ТРЕЋА НАГРАДА

Ирена Јовановић – Као плави цвет

Миша Цанић – Утврђење

ПОХВАЛЕ

Весна Ђукановић – Вратићу се

Милош Марјановић – Тајне

Слободанка Стаменковић – Објашњење за Присцилу

Софија Карталовић – Човек по себи је смисао

Павле Глигоровић – Привиди

Фрањо Фрањчић – Волио бих

СРЕДЊОШКОЛЦИ:

ПРВА НАГРАДА

Милица Макитан – Трагања

ДРУГА НАГРАДА

Милица Мирјанић – Ти и ја

ТРЕЋА НАГРАДА

Емилија Ђурић – Свемир

ОСНОВЦИ ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА:

ПРВА НАГРАДА

Ленка Смиљанић – Тајна коју чувам за себе

ДРУГА НАГРАДА

Љиљана Јовановић – Живот

ТРЕЋА НАГРАДА

Маријана Матић – Тајна коју чувам за себе

ОСНОВЦИ ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА:

ПРВА НАГРАДА

Коста Стаменковић – Откључано небо

ДРУГА НАГРАДА

Војин Павићевић – Велика Иванча

ТРЕЋА НАГРАДА

Нађа Дубоњац – Мој завичај

Лазар Коруновић – Мој завичај

ОДАБРАНИ

Александар Д. Станковић – Грак са дна срца; Љубав

Ана Вилотијевић – Бориште

Ана Ђурић Марјановић – Туђе поштуј, своје воли

Алекса Чуљак – Није за тебе

Братимир Петровић – Љубав

Весна Милетић – Не волим те више

Горан Пилиповић – С пролећа

Данко Николић – Српска земљо

Душан Мијајловић Адски – И тако се чељад чува

Драган Митић – Тајна у мојим очима

Емир Бајровић – Некад жив сам био

Злата Јовановић – Када остарим

Јована Ћирић – Умро си пре мене

Јован Бундало – Моја тајна

Лазар Вучићевић – Ако ти испричам

Милан Кузмић – Небеска тајна

Милан Драшковић – Три сонета за тајну

Милица Бијелић – Неречена

Милко Грбовић – Шта бих ја, Гружанин, у Алеји?

Милош Јовић – Спокој

Мирјана Новковић – Чежња

Михаило Јеремић – Запретан

Момчило Јањичић Момос – Хроносови трагови

Никица Банић – О животу; Срце камено

Светлана Пешић – Ка светлости тајне

Славица Дамњановић Саша – Шапат сећања

Слободан Ескић – Ти се питаш…

Соња Ранђеловић – Зидови; Време Лилит

Стеван Шарчевић – Бескрај; Попут дијаманта

Тамара Драгић – Грли ме

Јована Томић

Марија Јеремић

Уна Стајић

Данило Стаменковић

Јасна Јовановић

Тијана Нашпалић

Vreo dan

Kad vrelina obuzme dan

ne pušta  ptica glas

nema radosti u lavežu pasa.

Sve utihne. 

 

U danu bez glasa 

nema prijatelja ni retkog prolaznika

samo toplota krunu nosi 

i spremna dočekuje zlatni sat. 

Fotografija Dragan Đukanović- Jedan vreo dan

Ћирилица огледало српске душе 2024. Зборник у част Ђуре Јакшића -резултати конкурса

 

Зборник хумора и сатире - Креативна радионица Балкан

 Честитке Креативној радионици Балкан на још једном успешном пројекту. 

Богато  опремљен од :

 -редакцијског колегијума Креативне радионице Балкан: Стевана Крстеца, Стефана Вучевског, мр Миленка Михајловића, и Тијане Крстец 

-лектора др Стевана Јакшића;

-дизајнера корице Звонимира Станковића ; 

-дизајнера текста Весне Петриновић.

 

Хвала свима на прилици да будем део Балканске радионице . 

Хвала на објављеним причама : ,,Оченаш за Чеду"   и ,,Мрави немају цара" .

Лепота ћирилице...Пишем и учим друге

https://kzk.in.rs/zbornik/index.html#p=21 

Nada

Pod tamnim oblakom sunčev zrak

kišnu kap osvaja sunce

prelom svetlosti na dlanu  

osmeh na licu.

Peva skriveni kos u gustoj krošnji

retka šuma plače

trava natopljena vlagom hrli uvis

niz njenu vlat klizi plavo.

Hvatam pev i šum 

pogledom tražim horizont

slušam glas prijatelja

koraci se pune nadom.

Кикиндски портал- Хвала на објави

/https://kikindski.rs/uciteljica-vesna-od-zaborava-cuva-price-svoga-kraja/

Bledi razgovori

pod plaštom neistine

ugašena svetla nemaju značenja

reči u koloni gube mirise

razgovori blede

suženi putevi obrasli travom

traže retke prolaznike

mesec je daleko

sunce još dalje

С колена на колено - награђена прича Порталибрис

 

 

С колена на колено

Награђена прича на конкурсу „Строго поверљиво” из прошлости Србије 2023. године

Весна Ђукановић

С колена на колено

У тишини вечери око ватре која је горела на огњишту скупило се друштво. Млађи чланови домаћинства су се повукли у постеље, из којих се чуло само тихо дисање и шуштање сламе испод њихових тела. На моменат би се зачуо псећи кев изазван уједима бува. Све остало је било увијено у неку необичну измаглицу обојену мирисима остатака хране из тешког казана над огњиштем.

Искрице које су пуцкетањем излетале из букових цепаница су на неки тајновит начин причале приче.

Најстарији међу њима је на крају остао сам поред ватре. Ова се поигравала и пламеним језицима лизала његове очи. Чело му се под тешком шубаром наборало још јаче. Осећао је да му се ближи крај, а пред Господа није могао с толиким теретом на души. Није могао дозволити да тајна коју је носио са собом буде закопана и заувек скривена.

Дуго је ходао под небом ропства, нагледао се јада, мртвих глава, одсечених руку и беживотних тела. Дуго је чекао дах слободе. Скривао је у својим конобама хајдуке и ускоке. Скривао је и њега, човека над човеком, Великог Вожда.

Седео је ћутећи. Премишљао се и предомишљао. Устао је. Пришао до најудаљенијег кревета, у коме је лежао његов унук. Благо га је продрмао. Дечкић од дванаестак година, отргнут од сна, једва је онако збуњен отворио очи. Није успео да изусти питање, а деда му је руком запушио уста. Позвао га очима које су светлеле попут мачјих, одсјајем ватре која је догоревала. Одмахивање главом је значило да пође за њим. Успут га је огртао старом поњавом, тешком од боравка на леђима коња и бројних упијених и осушених киша.

Изашли су под ноћно небо и окриље месеца, који је видео свашта и знао све што се дешавало под светим ноћним небом. Тек када се уверио да су потпуно сами, обратио му се:

 

– Мораш да се закунеш да никоме нећеш бесједити оно што ћеш чути из мојијех уста. Кажи: „Кунем се!”

– Кунем се.

– Још двапут, јер бог помаже трипут.

– Кунем се. Кунем се.

– Добро, онда слушај и добро утуви, једнога дана ћеш ти одабрати онога коме ћеш рећи. Бираћеш исто овакво вече и ноћ када ти се буде ближио крај.

– Шта значи кад ти се ближи крај? И како ћу знати?

– Знаћеш. Сад ћути и слушај:

Одувек сам слушао и ослушкивао, чуо сам свашта, у нешто веровао, у нешто нисам. Када су у наше Радовање почели да долазе различити људи, мислио сам да ће нас похарати, а они почеше да га испитују, истражују. А ја у се, па мучи. Мислио сам људи су људи, иду за својим послом, не мешам се, не дирам никог и нико неће мене…

Једног јутра, изнебуха, изашао сам. Необична тишина је владала Радовањским лугом. Дисао сам дубоко и хватао тек трагове светла пре праскозорја. Кроз столетна стабла сам видео лако померање високе траве. Прикучио сам се. Почео сам да разабирем гласове:

„Ту, ту ћеш га, и њега.”

„Некако…?”

„Не будеш ли, побићу ти фамилију, затрће се твој род. А шта тек мислиш да ће ти он урадити? Ноћас нема премишљања.”

„Добро, значи, кад заноће овде…”

Спустио сам се ниже да ме не виде, да не завршим као тај неко, а знао сам добро да то може бити само он, Вожд, чуо сам да је зват да дође, ал’ веровао нисам. Ко би, па то му је кум и он је седео код мене, за софром, пили ракију и јели горки овчији сир уз тврди пројин бешкот од воденичког брашна.

Повукао сам се, од великог зорта. Увукао сам се у густ шипраг. Ни дисао нисам. Сетио сам се гласа и дела првог међу праведнима и зимовања под нашим кровом.

Грех је мој што сам ћутао, што ништа нисам предузео, нити рекао. Шта сам могао онако неук и сиромах? Грешник сам велик. Знао сам, шушкало се по прелима и механама да се спрема, да Вожд зна, а да не мари. Зато сам морао бити спреман.

 

Знам да ћу богу на истину. Теби ћу рећи тајну. Тијех дана је у Бошљанима  умро човек – наочит, стасит, налик на нашег Вожда. Тек су га сахранили.

У гробу необележену, био је неверник, ни крштен, ни миропомазан.  Узјахао сам чилаша. Отишао сам. Ископао га. Овим својим двема рукама и наоштреним јатаганом сам му скинуо главу. Умотао је у прашњави покров.  Са срцем, које више није било моје, сам отишао  у луг. Довукао се до места, добро сам га утувио… Већ се чуло роптање и комешање.

Знао сам шта је.

Вујица Вуличевић, Карађорђев кум, и Никола Новаковић, дошљак, дочекиван и испраћан, зар он…

Сузе су ми саме удариле. Пресецали главу Вождову, и сад чујем крцкање костију. Примакао сам се. Шта је моја глава спрам његове? Док су она двојица читала Оченаш и молила за опрост Господу, под мраком ноћи без месечине, без дисања, у великом зорту да не будем откривен, по цену свега што имам, по цену тебе који ниси био рођен, а данас си ми све: заменио сам главе.

Нико неће мог вожда Милошу, па у Цариград! Не дам! Завукао сам се под стари пањ и ту чекао зору. Ни жив ни мртав. Кад се све стишало, изашао сам. Главу сам однео у Копорин. Они своју Милошу у Крагујевац. Сакрио сам је испод источног зида, под петим стубом,  следеће ноћи. Запамти, знаш од ког се броји, толико пута сам ти показао. Закопао сам је тамо да је нико не нађе. У мојој је кошуљи, везеној, коју ми је још мати моја својом руком откала и везла. Ником нисам бесједио осим ове ноћи теби.

Сваког двадесет шестог јула одем у Копорин да се поклоним, тако ћу док ме траје, још овог лета, а на теби је да наставиш…

Јеси ли чуо? И да ћутиш док не дође твој час!

 

Дечак је ћутао. Низ лице су му се сливале сузе. Деда је, гледајући га онако голобрадог, подигао жуљевиту старачку руку, благо га помиловао по кудравој коси и заплакао с њим. Месец их је гледао с висине. Кад је последњи ридај утихнуо, очитали су Оченаш.

Све награђене приче објављене су у књизи „Строго поверљиво” из прошлости Србије.

Tags: књижевни конкурс

Преузето са портала Порталибрис

https://portalibris.rs/product/strogo-poverljivo-iz-proslosti-srbije/

 

Sinđelićeve čegarske vatre 2024.

Удружење књижевника

Бранко Миљковић-Ниш

Војводе Путника бр.20

18000 Ниш

Тел. 065/5000-700 Синиша Стојановић

Тел. 060/6137-282 Јовица Ђурић -Мајор

Тел. 064/2422-625 Аца Митровић

 

 

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „СИНЂЕЛИЋЕВИХ ЧЕГАРСКИХ ВАТРИ - 34“
Међународни песнички конкурс СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ – 34 је завршен, а
зборник радова излази до краја маја. Промоција зборника одржаће се 31.05.2024.године у 12,00
часова на Чегру. После тога одлазак до Ћеле Куле и дружење у ресторану на Електронском
факултету. Окупљање песника је у ул: Миша Блам 5.  (Ресторан Мирна Колиба МММ – преко
пита џамије) од 08,30. до 10,30часова. После тога иде са организовано  на Чегар.
Зборник (књига) се може купити (500.динара + PTT) на дан промоције или наручити
телефоном: 060/6137282 (Мајор); 061/1839086 (Божа); 064/2422625 (Аца) или 062/1345116
(Ера) Ближа обавештења на e-mail: majorpesnik@gmail.com ili ukbmnis@gmail.com
 
У Зборнику СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ 34 заступљени су песници:
 
Анђелић Веско – ЦРНА ГОРА
Аранђеловић Олга – Параћин
Аранђеловић Оџин Милица – Панчево
Арсић Владимир – Велика Иванча (Младеновац)
Бабић Ана – Крушевац
Бабић Драгослав Бато – Пријепоље
Бајровић Емир – ДАНСКА
Бајчета Милан – Београд
Барачков Љиљана – Зрењенин
Батин Борислав – Нови Београд
Белић Ратко Рале – Суботица
Бибин Милорад – Зрењенин
Билић Ана – ХРВАТСКА
Боровчанин Милица – БиХ
Боројевић Ђукић Недељка Неда – БиХ
Бота Јелка – Мокрин
Бошковић Огњен – БиХ
Бренчић Јоже – СЛОВЕНИЈА
Васић Дејан – Београд
Васић М. Михаило – БиХ
Вељковић Невена – Крагујевац
Видовић Биљана – Панчево
Винчић Драгана – Београд
Влајић Б. Милосав – Младеновац
Влаховић Владислав – ЦРНА ГОРА
Војиновић Љубиша Мајсторовски – Нови Сад
Вранић Љубинка Буба – Ниш
Вуковић М. Бранислав – ЦРНА ГОРА
Гавриловић Живко – Румска (Шабац)
Гаштарова Сипкоска Белинда – С.МАКЕДОНИЈА
Гвозденовић Драган – Инђија
Глишић Јелена – Мали Извор
Гњатовић Милорад – НЕМАЧКА
Говедарица Радованов Бранко – Топола
Голубовић Кристина – Врмџа (Соко Бања)
Горуновић Гордан – Београд

Госте Драгана – Велика Плана
Гудек Максић Јелена – ХРВАТСКА
Дабић Валентина Вања – Смедерево
Дамњановић Д. Славица – Бачка Топола
Демировић Славимир Славко - Прокупље
Драган Поп Драган – Кикинда
Драгић Тамара – БиХ
Дубовац Зоран – Александровац Жупски
Дувњак Здравко – КАНАДА
Ђукановић Весна – Кикинда
Ђукановић Маја – Чачак
Ђурић Драгица – Ужице
Ераковић Ђусић Веска – Београд
Еремић Зорица – Зрењанин
Златановић Татјана – Београд
Иванова Стајкова Ани – БУГАРСКА
Ивановић М. Живомир – Велика Плана
Игњатовић Младен – Неготин
Илијева Миња – Ниш
Илић Никола – Доњи Степош (Крушевац)
Јабучанин Душан – ЦРНА ГОРА
Јанковић Небојша – Жабаљ
Јауковић Марија – Нови Београд
Јеленковић Мирослав Оточки – Брестовац
Јеремић Михаило – Младеновац
Јовановић Ан Јасмина – Крагујевац
Јовановић Злата – Параћин
Јовановић Ирена – Зајечар
Јовановић Радојковић Љиљана – Ниш
Кадинец Менче – С.МАКЕДОНИЈА
Киш Аранка – Суботица
Клашња Лепосава – Београд
Кнежевић Игњатовић Миљана – Ниш
Кнежевић Соња – Кула
Ковачевић Катарина – Земун Поље
Комбиљ Јарослав – Врбас
Контић Душка – ЦРНА ГОРА
Коцић Гордана – Јагодина
Крагуљ Драгана – БиХ
Крстић Зоран – ХРВАТСКА
Кузмановић Дајана – БиХ
Кузмановић Пејић Љубица – Беочин
Кукурузовић Катарина – Београд
Куљић Милорад Мишо – Нови Сад
Лазић Радославка – Лајковац
Лакота Ш. Арнела – Београд
Лападат Стеван – Конак (Банат)
Лисац Иван – СЛОВЕНИЈА
Лисица Миле – БиХ
Лобожински Цвијетин Баја – Лаћарак
Лујиновић Емир – Пријепоље
Маленовић Мирослав – Јагодина
Мали Славко – Прокупље
Марковић Љиљана – Доњи Рачник (Багрдан)
Марковић Радмила – Мали Иђош

Марковић Славко – Нови Пазар
Марковић Стеван – Ниш
Матић Биорац Светлана – Трњане (Алексинац)
Маџаревић Живко – Чачак
Медовић Бењамин – Тутин
Мијајловић Душан Адски – Ниш
Милановић Катарина – Друговац (Смедерево)
Милачић Валентина – БиХ
Миленковић Драгица – Књажевац
Миленковић Слађана – Сремска Митровица
Миливојчевић Татјана – Сремска Митровица
Милић Тијана – Крушевац
Милојевић Радмила – Параћин
Милосављевић Љиљана – Смедеревска Паланка
Миљковић Силвана – Сокобања
Митић Драган – Ниш
Митрић Синиша – Нови Београд
Мићовић Мартина – Лесковац
Мицић Бојана – Лазаревац
Накрајкућин Јагода – Кикинда
Николић Зоран Мали – Ђакус (Пејковац)
Николић Ранђеловић Марија – Нови Сад
Новаковић Слађана – Београд
Обрадовић Наташа – Београд
Обреновић Милад – БиХ
Орловић Михајло – БиХ
Османчевић Динко – БиХ
Павлески Тони – С.МАКЕДОНИЈА
Павловић Катарина – Ваљево
Пајић Милутиновић Дафина – Београд
Паноска Снежана – С.МАКЕДОНИЈА
Паповић Гордана – Сопот
Перић Вера – Београд
Перуничић Ђурђија – Пожега
Пешић Александар Саша – Свилајнац
Пешић Перица – Лесковац
Пешић Светлана – Власотинце
Полић Илија – Прибој
Поповић Чедиславка – Бачко Добро Поље
Поробић Тијана – Београд
Премовић Благоје – Велика Плана
Премовић Радослав – Ратина
Радак Предраг – НОВИ ЗЕЛАНД
Раденковић Бабић Јелена – Прокупље
Радосављевић Драган – Пожаревац
Рајчевић Балша – Београд
Рајшп Дара – Ужице
Ранђеловић Соња – Ниш
Ранђеловић Сузана – Ниш
Ристић Саша – Ниш
Самарџија Славко – БиХ
Светозаревић Мирјана – Ниш
Секуловић Жељка – Јаково
Славковић Гордана – Костолац
Смиљанић Ленка – Чајетина

Согић Наташа – Сомбор
Стаматовић Јоцић Тања – Београд
Стаменковић Слободанка – Београд
Стевановић Витомир – БиХ
Стевановић Жељко – Крагујевац
Стефановић Звездан – Кладово
Стефановић Милка Мими – Београд
Стојадиновић Радмила – Пожаревац
Стојанов Борис – Јагодина
Стојановић Александар Кан – Београд
Стојановић Бјеливук Радојка – Јагодина
Стојановић Гордана – Београд
Стојаноска Дијана – С.МАКЕДОНИЈА
Стојић Марија – Лепенац
Стојковић Душан – Грделица
Стојовска Викторија – С.МАКЕДОНИЈА
Тасић Биљана – Београд
Терзић Даница – Београд
Терзић Катарина – Ваљево
Тица Лазар – БиХ 
Томић Ружица – Панчево
Торма Лукач Славица – Суботица
Тот Марина – Панчево
Тошић Ђурковић Драгана – Трнава (Чачак)
Тошић Љубинка – Ужице
Турудић Радојица – Ноћај–Раденковић
Хаџи Видановић Меселџић Јелена – Нови Београд
Цветановић Вера – Бабушница
Цветковић Виолета – Јагодина
Цветковић Мирослава Мира – Смедерево
Чордашевић Зорка – НЕМАЧКА
Чуровић М. Слободан Апис – ЦРНА ГОРА
Шепаровић Ена – Ниш
Шетић Армин – БиХ
Шеховић Рагиповић Мирела – Тутин
Шуклетовић Душан – Ниш
Шушић Г. Анђа – Гајдобра
Алексић Славиша – Ниш
Арсенијевић М. Александар – Београд
Бранков Нађа – Вршац
Грбић Драгица Драга – БИХ
Грујић Љубисав Груја – Пожаревац
Даниловић Мајо – Београд
Живковић Срђан Сиђа – Прокупље
Јанковић Љиљана – Ниш
Јанковић Милена – Горња Студена
Кезеле Свен – Загреб
Кеча Соња – Ниш
Лукић Владимир – Бели Поток (Вучје)
Милојевић Милош – Ниш
Милојевић Сузана – Малча
Митровић Љиљана – н
Николић Маја – Ниш
Носов Оливера – Ниш
Панић Наташа – Пирот

Пантић Марио – Ниш
Петровић Милосав – Ниш
Ранчић Ева – Пирот
Сета Милијана – Ниш
Словић Милка – Бродарево
Станковић Далматинка – Ниш
Станковић Зорица – Ниш
Станојевић Биљана – Ниш
Стојковић Милорад – Ниш
Тасић Сузана – Ниш
Трајковић Словенка – Малошиште
Цветковић Милица – Гаџин Хан
Мићовић Светолик – Ниш
Ераковић Драгиша – Ниш
Јовица Ђурић Мајор – Ниш
Зечевић Божо – Ниш
Митровић Аца Лахор - Ниш

У ритму дијалкета 2024.

 

 

Списак аутора чије песме ће бити заступљене у
Зборнику „У ритму дијалекта 2024”

1. Алијевић Хамза Алиса (Гора)
2. Бјелановић Раденко (Крагујевац)
3. Величковић Драган (Грделица)
4. Величковић Мирослав (Лесковац)
5. Вељковић Данијела (Сврљиг)
6. Драгић Тамара (Бањалука)
7. Ђокић Томислав (Параћин)
8. Ђорђевић Срба (Врање)
9. Ђукановић Весна (Кикинда)
10. Ђукић Драгутин (Чачак)
11. Јаковљевић Александра (Врање)
12. Јовановић Зоран (Лесковац)
13. Карић Ненад (Лазаревац)
14. Максути Бехара (Гора)
15. Манчић Жаклина (Ниш)
16. Мијајловић Душан Адски (Ниш)
17. Милановић Татјана (Франкфурт)
18. Милошевић Теодора (Лебане)
19. Митић Драган (Ниш)
20. Митковић Марија (Лебане)
21. Пакић Драгослав (Нови Београд)
22. Панић Наташа (Пирот)
23. Перић Филип Филозоф (Нови Сад)
24. Петковић Јелена (Пирот)
25. Петровић Горан Пегор (Сокобања)

26. Пешић Светлана (Власотинце)
27. Радуловић Ива (Крагујевац)
28. Ранђеловић Николић Марија (Нови Сад)
29. Сарић Цветковић Јелена (Власотинце)
30. Славковић Гордана (Костолац)
31. Станковић Анђела (Лесковац)
32. Стефановић Милена (Ниш)
33. Стојановић Добрила (Бобиште)
34. Стојилковић Иконија (Лесковац)
35. Стојичић Зоран (Власотинце)
36. Стојковић Весна (Лесковац)
37. Стојковић Душан (Грделица)
38. Стојковић Милко (Смедеревска Паланка)
39. Терзић Невена (Крагујевац)
40. Тодоровић Радетић Ана (Београд)
41. Томин Снежана (Кикинда)
42. Томић Ружица (Панчево)
43. Трајковић Надица (Врање)
44. Трајковић Словенка (Дољевац)
45. Цакић Света (Параћин)

Uzeću

uzeću nit ili dve

plave mesečine

jutarnje rose

podnevnog sunca

uzeću vlat vetra 

utkanog u kosu trave

rascvetali zovin cvet

i granu  belog jasmina

uzeću osmeh divlje zveri

pokajnički pogled grešnog

pune ruke deteta

i radost majki

pokloniću ih nebu i moru

beskrajnom i plavom

pesmi sivih slavuja

i stihu zaboravljenog pesnika

Još jedan stih...

 ne misli na tugu 

puteve daleke

svodove neba bojene plavim

ne prebiraj

reči izgovorene

u danima nepovratnim

ne slušaj

žalopojke glasne

reči od lažne svile

udahni duboko

izgovori stih stari

a uspomene nosi na dlanu

fotografija Dragan Đukanović- Sionska Gornjica

Зорник на тему ,,Прање новца" Мркоњић Град

 Хвала жирију Клуба умјетничких  душа Мркоњић Град на додељеној ми дипломи и награди.

 

,,НАЈОРИГИНАЛНИЈА“ БАСНА
ВЕСНА ЂУКАНОВИЋ  - КИКИНДА
МРАВИ НЕМАЈУ ЦАРА
Није то био обичан мравињак, онај у пољу, препуштен сам себи и становницима који су
живели у и око њега. То је био посебан маравињак. Под његов кров је могао да стане
свако ко је добронамеран.
Цар је прихватао све добронамернике који су својим ножицама доносили некакав
поклон. Додуше није то морао бити баш поклон, већ мала пажња, ситница која је имала
своју величину. Ако није био поклон могло се разменити какво добро из мравињака,
ако ни за шта друго оно за покоју реч хвале.
Како год било, живело се и радило у њему. Било је дана када је напредовао, али је било
и оних када се по принципу ,,два напред један назад живело”. Без обзира на становнике
који су имали своја задужења и волели су да се називају грађанима, било је нерадника,
незналица, паметних, али и оних који су се звали паметнима, а давно су је ко зна кад
изгубили.
Међу њима би се неретко дешавала свађа, понека чарка мањег обима, али то није
забрињавало њиховог цара. Био је безбедан на своме, око њега су облетали поданици,
својим осмесима су хранили његов его који је свакога дана све више растао. Једном је,
док су кроз високу траву пролазили неки људови, чуо , како је један људ ( ваљда се
тако каже, за шта опет није марио), рекао ,,Свакога дана, у сваком погледу, све више
напредујем” што му се опет веома свидело. Чврстим је зглавцима држао ред, мир и
поредак у своме царству да нико и ништа није могло да је натера на напуштање истог.
Док су становници ишли у вечерње шетње онако уморни и исцрпљени од дугог рада на
пољу у сакупљања остатака од људова, он је шетао ујутро. Тада је добијао највише
хвале од случајних сусретника. Није марио што су свакога јутра сусретници били исти
и што су му се кезили својим разјапљеним рилицама. Он је уживао у томе. Само би се
протегао и благо попут божанства махнуо својим префињеним ножицама.
Мравињак је имао низ ходника који су излазили на површину све четири стране света.
Могао је да бира да ли ће исток, запад (те две су јој се више допадале) или стране север
– југ.
Исток- запад стране су биле занимљивије, подложне разним манипулацијама у
зависности од много чега. На њих су утицале руже ветрова које их никада нису
заобилазиле и које су дижући прашину биле добро маскирно одело за закулисане радње
једне и друге стране. Он се трудио да некако удовољи и једнима и другима гледајући
пре свега свој интерес. За поданике га никако није било брига, са њима јој је свакао
било лако, које зрно пшенице, јечма може и клијавог кукуруза и ствар би била сређена.
Исток јој је давао ветар у леђа, а и поданици, бар они који су мање видели, мање учили
или се отискивали у непознато с вером и надом у бољи живот, су га волели, а то је био
важан моменат у свим његовим пословима. С истока је стизало више обећања и лакше
је било прикривати своју неискреност неискренима. Тамо је волео да иде. Дочекивали
би га баш као цара, простирали му меке тепихе под ноге, клањали му се и обећавали
сваку помоћ да поданике држи у миру. Није било важно што је заузврат морао да чини
уступке, да дели најбоља поља пшенице или изворе најбистрије воде. Важан је био
само привидни мир. Додуше позајмњивали су му и новац, па морао је она некад на
одмор, на далеке дестинације, скупе масаже, лифтинге и липосукције, али за лепоту и
мир све. Морао се чинити млађим и лепшом него што јесте. А био је млад и леп с
примесам аминулог времена.

Запад је опет грејао вечерњим зрацима Сунца, топлим и благим, а сумрак је значио
много . Тада се много шта није видело и много тога се могло прикрити и учинити
невидљивим. Запад је опет имао своје интересе, знао је да даје, али и да узима. Њему
нису важни он и поданици већ шнајдерај, па одувек су шнајдери чинили чуда, од
ничега правили свашта и од свачега ништа, а ако се понешто упропасти? Па шта, опет
ће се прекројити и тако у недоглед. Додуше запад је знао да помаже, али је он била
лукав, умео је да балансира између њихових дела и онога што треба да се види. У томе
је имао много помоћника који нису за њега били из љубави према престолу већ су у
тим ,,ситним “ помоћима видели могућност да напредују и остваре било какву добит.
То су биле дивље хорде са најмање морала. Цар је такве највише ценио јер су морали
свој путер на глави добро да чувају како се не би отопио.
Исток и Запад је држао на одстојању не дозвољавајући да се сусретну како би опет све
текло у најбољем реду.
Остао је Север, хладан и мрк, са њега су долазили само хладни ветрови и замршене
сенке. А чуо је и да су тамо негде живели Викинзи-мрави, који су били опасни за све
цареве и краљеве на све четири стране света, тако да је најбоље оставити их на миру и
са њима преговарати у тишини без јавног приказивања. Од њих је добио специјалне
уређаје који су личили на лампице и дозвољавали му да у сваком тренутку зна све што
се дешава у његовом царству. Али и о томе није хтео ни да размишња како се не би
гласно чуло. Он му је по томе био сличан , а опет тако различит. Његове методе су биле
другачије, истанчано префињене и никако му нису пријале.
Југ је био посебан. Њега је волео, иако тамо никада није одлазио, али је знао да из сенке
повлачи конце као у позоришту лутака (мрави су имали своје марионете). Нико није
знао да он попут великог диригента диригује тим оркестром. Ни они сами нису знали,
што му је итекако подизало, како то људови кажу ,,рејтинг” и дају слику о његовој
величини. Југ је био сиромашан и скоро безвредан, а и обећао га је у преговорима са
Западом, што опет нико није смео да зна, поготово не јутарњи шетачи – поданици. За
оне поподневне га није било брига, нека само шетају, то је добро за здравље, нарочито
за добар холестерол. Умели су и мрави да се наједу масне хране па да побесне, зато
нека само шетају.
Та ствар са западом је ишла ,,тамте за мавте” разменити какво добро из мравињака, које
је ионако пропадало поткопано непотизмом, али ни то се никако није могло ставити
пред ,,јутарње” док се не упакује у фини папир који су они џиновски људови одбацили
као смеће на његову територију. Све је лепо ишло по плану, успео је да својом
челичном вољом чврсто држи све узде својим зглавцима.
Док је тако шетао понекад би потекао разговор са неким од случајних јутарњих
шетача:
- Добро јутро пресветли царе” прозборио би сусретник држећи у рукама венац
нанизаних хлебних мрвица - ,,мали поклон за Вас која сте нам мајка, Бог и отац, какву
никада нисмо имали!”
- Лепо од тебе!, а који си ти?
- Знате ја сам онај који је ономад за вашу постељу донео три препеличја пера, лично
сам их нашао и предао Вама да вам на узглављу буде лепо, меко и топло.
- Тако и треба, само штета што није било шест, било би боље! - тада би подигнуте
главе наставио даље до следећег сусретника.

- Добро јутро Пресветли, изволите чен белога лука, они људови кажу да је добар
против вампира и злих духова који се усуђују да с вечери и ноћу шетају око
мравињака, па да вас не омету у слатким сновима!
- Добро кажеш? А што си ми донела само један, требала си барем три, па три су за
срећу, није ли тако? Да си одмах отперјала и нашла бар још два. Какав си ти
поданик...само један...као да сам ја последњи бедник, а не цар!
Примао је ,,мале” поклоне у мрављим вредносним папирима , никако на његово лично
име већ само као поклон, па она не узима из царског трезора, то не би ни за све на
свету, то оставља непотима, а то што му прослеђују, то је већ њихова ствар, а и отворио
је рачун у другом мравињаку, под како то људови кажу псеудонимом.
Док је тако шетао почела је киша. За тили час су се око њега накупили пратиоци,
поскидали капуте да његово величанство не би покисло. У општем метежу насталом
изненадним пљуском низ мрава је потврђивао своје утабане стазе. Свако се кретао
пратећи своје трагове, жеље, хтења и снове и нико се ни са ким није сударао. Нису
једни другима отимали плен или остављали неред за собом, пре су се чинили као добро
уиграни тим( то је постао популаран израз). Када се прва барица створила попут аларма
је одзвонило: време је за предах, склоните се” .
Негде испод лименке коју су људови одбацили је било право место за сакрити се.
Зачудо на истом месту, у исто време испод исте лименке нашла су се два стара друга.
Преживели су свашта, видели су свашта, знали су свашта. Гледали су на живот као на
време дато им да раде, јер им је рад значио све. Нису питали зашто , како, ко, где, њих
је интересовао само рад. Када су чули да су људови још пре сто година имали нека
удружења која су им обезбеђивала боље услове за рад, само су се смејали на то.
Рад је био смисао живота, све друго ниеј било важно. Два другара добра, стара, би се
добро испричала да се није појавио трећи који је увек доносио неки немир свежим
идејама и који је волео оне вечерње шетње пре сунчевог потонућа. Волео је да гледа
ведро небо, да прати трагове звездане прашине и лет падалица у само свитање пре
почетка радног дана.
Рекао им је: ,,Баш сте ми недостајали, Ваши пријатељски осмеси и несебична
подршка, али нећу данас о томе. Данас ћу вам испричати причу.”
- Приче волимо! Почни!- рекао је први мрав.
- Ти си пун прича, па школован си , почни!- рекао је други.
- У мноштву бубаца у коме се није могло разликовати ко је ко, издвојила се један.
Обичан, Црн. Није имао блиставих особина ни много разума, али је умео да говори.
Грленио се. Хвалио се где год да је стигао. Пронашао се у тамним сенкама у којима је
изградио свој готово невероватан свет. Иако нестваран и непостојећи, то је за њега
био рај у који људови верују. Свакога јутра се будио другачији, освеженији , светлијих
опница испод нелетећих крила. Усудио се чак да каже како уме да лети, како се Небо и
Сунце спајају, како се ветар поиграва с његовим крилима. Поредио се с лептировом
седефном провидношћу, с анђеоском белином и чистотом, с крхкошћу кристала
ледених снежних пахуљица. Загонетним осмехом је опчињавао све. Будио се свког
јутра смелији и храбрији окупана сазнањем да је свемоћан и свемогућ. Викао је да је
одзвањало узораним пољима. Звонило је надалеко и нашироко. Неко је слушао и
веровао, неко је слушао и није веровао, а неко се препуштао магнетном гласу и желео
да је ако он. Својих шест ногу је подизао и од њих стварао илузију оплетених
паукових мрежа из којих се није могло побећи. Подизао се, издизао , али је ипак сваке
вечери у сан тонуо, а свакога јутра се будио као бубац.

- Каква ти је то прича? Каква бубац, па ми смо мрави! - рекао је први мрав.
Други је рекао: ,,Добра ти је прича. А шта је са наших шест ногу?
- Добре су , само нека трају. Ехеј...нема више кише. Само још реч: МРАВИ НЕМАЈУ
ЦАРА!
- Идем да радим, можда зарадим, а други нека перу оно што зарадим, видимо се
неки други пут.
У исто време поданици су својим телима направили мост како би цар могао да уђе у
мравињак кроз јужна врата. Тамо му је ветар најбоље дувао у леђа.