уторак, 11. јун 2024.

Зборник хумора и сатире - Креативна радионица Балкан

 Честитке Креативној радионици Балкан на још једном успешном пројекту. 



Богато  опремљен од :

 -редакцијског колегијума Креативне радионице Балкан: Стевана Крстеца, Стефана Вучевског, мр Миленка Михајловића, и Тијане Крстец 

-лектора др Стевана Јакшића;

-дизајнера корице Звонимира Станковића ; 

-дизајнера текста Весне Петриновић.

 

Хвала свима на прилици да будем део Балканске радионице . 

Хвала на објављеним причама : ,,Оченаш за Чеду"   и ,,Мрави немају цара" .


четвртак, 30. мај 2024.

Nada

Pod tamnim oblakom sunčev zrak

kišnu kap osvaja sunce

prelom svetlosti na dlanu  

osmeh na licu.


Peva skriveni kos u gustoj krošnji

retka šuma plače

trava natopljena vlagom hrli uvis

niz njenu vlat klizi plavo.


Hvatam pev i šum 

pogledom tražim horizont

slušam glas prijatelja

koraci se pune nadom.


уторак, 14. мај 2024.

Bledi razgovori


pod plaštom neistine

ugašena svetla nemaju značenja

reči u koloni gube mirise

razgovori blede


suženi putevi obrasli travom

traže retke prolaznike

mesec je daleko

sunce još dalje

петак, 10. мај 2024.

С колена на колено - награђена прича Порталибрис

 


 

С колена на колено

Награђена прича на конкурсу „Строго поверљиво” из прошлости Србије 2023. године

Весна Ђукановић

С колена на колено

У тишини вечери око ватре која је горела на огњишту скупило се друштво. Млађи чланови домаћинства су се повукли у постеље, из којих се чуло само тихо дисање и шуштање сламе испод њихових тела. На моменат би се зачуо псећи кев изазван уједима бува. Све остало је било увијено у неку необичну измаглицу обојену мирисима остатака хране из тешког казана над огњиштем.

Искрице које су пуцкетањем излетале из букових цепаница су на неки тајновит начин причале приче.

Најстарији међу њима је на крају остао сам поред ватре. Ова се поигравала и пламеним језицима лизала његове очи. Чело му се под тешком шубаром наборало још јаче. Осећао је да му се ближи крај, а пред Господа није могао с толиким теретом на души. Није могао дозволити да тајна коју је носио са собом буде закопана и заувек скривена.

Дуго је ходао под небом ропства, нагледао се јада, мртвих глава, одсечених руку и беживотних тела. Дуго је чекао дах слободе. Скривао је у својим конобама хајдуке и ускоке. Скривао је и њега, човека над човеком, Великог Вожда.

Седео је ћутећи. Премишљао се и предомишљао. Устао је. Пришао до најудаљенијег кревета, у коме је лежао његов унук. Благо га је продрмао. Дечкић од дванаестак година, отргнут од сна, једва је онако збуњен отворио очи. Није успео да изусти питање, а деда му је руком запушио уста. Позвао га очима које су светлеле попут мачјих, одсјајем ватре која је догоревала. Одмахивање главом је значило да пође за њим. Успут га је огртао старом поњавом, тешком од боравка на леђима коња и бројних упијених и осушених киша.

Изашли су под ноћно небо и окриље месеца, који је видео свашта и знао све што се дешавало под светим ноћним небом. Тек када се уверио да су потпуно сами, обратио му се:

 

– Мораш да се закунеш да никоме нећеш бесједити оно што ћеш чути из мојијех уста. Кажи: „Кунем се!”

– Кунем се.

– Још двапут, јер бог помаже трипут.

– Кунем се. Кунем се.

– Добро, онда слушај и добро утуви, једнога дана ћеш ти одабрати онога коме ћеш рећи. Бираћеш исто овакво вече и ноћ када ти се буде ближио крај.

– Шта значи кад ти се ближи крај? И како ћу знати?

– Знаћеш. Сад ћути и слушај:

Одувек сам слушао и ослушкивао, чуо сам свашта, у нешто веровао, у нешто нисам. Када су у наше Радовање почели да долазе различити људи, мислио сам да ће нас похарати, а они почеше да га испитују, истражују. А ја у се, па мучи. Мислио сам људи су људи, иду за својим послом, не мешам се, не дирам никог и нико неће мене…

Једног јутра, изнебуха, изашао сам. Необична тишина је владала Радовањским лугом. Дисао сам дубоко и хватао тек трагове светла пре праскозорја. Кроз столетна стабла сам видео лако померање високе траве. Прикучио сам се. Почео сам да разабирем гласове:

„Ту, ту ћеш га, и њега.”

„Некако…?”

„Не будеш ли, побићу ти фамилију, затрће се твој род. А шта тек мислиш да ће ти он урадити? Ноћас нема премишљања.”

„Добро, значи, кад заноће овде…”

Спустио сам се ниже да ме не виде, да не завршим као тај неко, а знао сам добро да то може бити само он, Вожд, чуо сам да је зват да дође, ал’ веровао нисам. Ко би, па то му је кум и он је седео код мене, за софром, пили ракију и јели горки овчији сир уз тврди пројин бешкот од воденичког брашна.

Повукао сам се, од великог зорта. Увукао сам се у густ шипраг. Ни дисао нисам. Сетио сам се гласа и дела првог међу праведнима и зимовања под нашим кровом.

Грех је мој што сам ћутао, што ништа нисам предузео, нити рекао. Шта сам могао онако неук и сиромах? Грешник сам велик. Знао сам, шушкало се по прелима и механама да се спрема, да Вожд зна, а да не мари. Зато сам морао бити спреман.

 

Знам да ћу богу на истину. Теби ћу рећи тајну. Тијех дана је у Бошљанима  умро човек – наочит, стасит, налик на нашег Вожда. Тек су га сахранили.

У гробу необележену, био је неверник, ни крштен, ни миропомазан.  Узјахао сам чилаша. Отишао сам. Ископао га. Овим својим двема рукама и наоштреним јатаганом сам му скинуо главу. Умотао је у прашњави покров.  Са срцем, које више није било моје, сам отишао  у луг. Довукао се до места, добро сам га утувио… Већ се чуло роптање и комешање.

Знао сам шта је.

Вујица Вуличевић, Карађорђев кум, и Никола Новаковић, дошљак, дочекиван и испраћан, зар он…

Сузе су ми саме удариле. Пресецали главу Вождову, и сад чујем крцкање костију. Примакао сам се. Шта је моја глава спрам његове? Док су она двојица читала Оченаш и молила за опрост Господу, под мраком ноћи без месечине, без дисања, у великом зорту да не будем откривен, по цену свега што имам, по цену тебе који ниси био рођен, а данас си ми све: заменио сам главе.

Нико неће мог вожда Милошу, па у Цариград! Не дам! Завукао сам се под стари пањ и ту чекао зору. Ни жив ни мртав. Кад се све стишало, изашао сам. Главу сам однео у Копорин. Они своју Милошу у Крагујевац. Сакрио сам је испод источног зида, под петим стубом,  следеће ноћи. Запамти, знаш од ког се броји, толико пута сам ти показао. Закопао сам је тамо да је нико не нађе. У мојој је кошуљи, везеној, коју ми је још мати моја својом руком откала и везла. Ником нисам бесједио осим ове ноћи теби.

Сваког двадесет шестог јула одем у Копорин да се поклоним, тако ћу док ме траје, још овог лета, а на теби је да наставиш…

Јеси ли чуо? И да ћутиш док не дође твој час!

 

Дечак је ћутао. Низ лице су му се сливале сузе. Деда је, гледајући га онако голобрадог, подигао жуљевиту старачку руку, благо га помиловао по кудравој коси и заплакао с њим. Месец их је гледао с висине. Кад је последњи ридај утихнуо, очитали су Оченаш.

Све награђене приче објављене су у књизи „Строго поверљиво” из прошлости Србије.

среда, 8. мај 2024.

Sinđelićeve čegarske vatre 2024.

Удружење књижевника

Бранко Миљковић-Ниш
Војводе Путника бр.20
18000 Ниш
Тел. 065/5000-700 Синиша Стојановић
Тел. 060/6137-282 Јовица Ђурић -Мајор
Тел. 064/2422-625 Аца Митровић

 

 

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „СИНЂЕЛИЋЕВИХ ЧЕГАРСКИХ ВАТРИ - 34“
Међународни песнички конкурс СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ – 34 је завршен, а
зборник радова излази до краја маја. Промоција зборника одржаће се 31.05.2024.године у 12,00
часова на Чегру. После тога одлазак до Ћеле Куле и дружење у ресторану на Електронском
факултету. Окупљање песника је у ул: Миша Блам 5.  (Ресторан Мирна Колиба МММ – преко
пита џамије) од 08,30. до 10,30часова. После тога иде са организовано  на Чегар.
Зборник (књига) се може купити (500.динара + PTT) на дан промоције или наручити
телефоном: 060/6137282 (Мајор); 061/1839086 (Божа); 064/2422625 (Аца) или 062/1345116
(Ера) Ближа обавештења на e-mail: majorpesnik@gmail.com ili ukbmnis@gmail.com
 
У Зборнику СИНЂЕЛИЋЕВЕ ЧЕГАРСКЕ ВАТРЕ 34 заступљени су песници:
 
Анђелић Веско – ЦРНА ГОРА
Аранђеловић Олга – Параћин
Аранђеловић Оџин Милица – Панчево
Арсић Владимир – Велика Иванча (Младеновац)
Бабић Ана – Крушевац
Бабић Драгослав Бато – Пријепоље
Бајровић Емир – ДАНСКА
Бајчета Милан – Београд
Барачков Љиљана – Зрењенин
Батин Борислав – Нови Београд
Белић Ратко Рале – Суботица
Бибин Милорад – Зрењенин
Билић Ана – ХРВАТСКА
Боровчанин Милица – БиХ
Боројевић Ђукић Недељка Неда – БиХ
Бота Јелка – Мокрин
Бошковић Огњен – БиХ
Бренчић Јоже – СЛОВЕНИЈА
Васић Дејан – Београд
Васић М. Михаило – БиХ
Вељковић Невена – Крагујевац
Видовић Биљана – Панчево
Винчић Драгана – Београд
Влајић Б. Милосав – Младеновац
Влаховић Владислав – ЦРНА ГОРА
Војиновић Љубиша Мајсторовски – Нови Сад
Вранић Љубинка Буба – Ниш
Вуковић М. Бранислав – ЦРНА ГОРА
Гавриловић Живко – Румска (Шабац)
Гаштарова Сипкоска Белинда – С.МАКЕДОНИЈА
Гвозденовић Драган – Инђија
Глишић Јелена – Мали Извор
Гњатовић Милорад – НЕМАЧКА
Говедарица Радованов Бранко – Топола
Голубовић Кристина – Врмџа (Соко Бања)
Горуновић Гордан – Београд

Госте Драгана – Велика Плана
Гудек Максић Јелена – ХРВАТСКА
Дабић Валентина Вања – Смедерево
Дамњановић Д. Славица – Бачка Топола
Демировић Славимир Славко - Прокупље
Драган Поп Драган – Кикинда
Драгић Тамара – БиХ
Дубовац Зоран – Александровац Жупски
Дувњак Здравко – КАНАДА
Ђукановић Весна – Кикинда
Ђукановић Маја – Чачак
Ђурић Драгица – Ужице
Ераковић Ђусић Веска – Београд
Еремић Зорица – Зрењанин
Златановић Татјана – Београд
Иванова Стајкова Ани – БУГАРСКА
Ивановић М. Живомир – Велика Плана
Игњатовић Младен – Неготин
Илијева Миња – Ниш
Илић Никола – Доњи Степош (Крушевац)
Јабучанин Душан – ЦРНА ГОРА
Јанковић Небојша – Жабаљ
Јауковић Марија – Нови Београд
Јеленковић Мирослав Оточки – Брестовац
Јеремић Михаило – Младеновац
Јовановић Ан Јасмина – Крагујевац
Јовановић Злата – Параћин
Јовановић Ирена – Зајечар
Јовановић Радојковић Љиљана – Ниш
Кадинец Менче – С.МАКЕДОНИЈА
Киш Аранка – Суботица
Клашња Лепосава – Београд
Кнежевић Игњатовић Миљана – Ниш
Кнежевић Соња – Кула
Ковачевић Катарина – Земун Поље
Комбиљ Јарослав – Врбас
Контић Душка – ЦРНА ГОРА
Коцић Гордана – Јагодина
Крагуљ Драгана – БиХ
Крстић Зоран – ХРВАТСКА
Кузмановић Дајана – БиХ
Кузмановић Пејић Љубица – Беочин
Кукурузовић Катарина – Београд
Куљић Милорад Мишо – Нови Сад
Лазић Радославка – Лајковац
Лакота Ш. Арнела – Београд
Лападат Стеван – Конак (Банат)
Лисац Иван – СЛОВЕНИЈА
Лисица Миле – БиХ
Лобожински Цвијетин Баја – Лаћарак
Лујиновић Емир – Пријепоље
Маленовић Мирослав – Јагодина
Мали Славко – Прокупље
Марковић Љиљана – Доњи Рачник (Багрдан)
Марковић Радмила – Мали Иђош

Марковић Славко – Нови Пазар
Марковић Стеван – Ниш
Матић Биорац Светлана – Трњане (Алексинац)
Маџаревић Живко – Чачак
Медовић Бењамин – Тутин
Мијајловић Душан Адски – Ниш
Милановић Катарина – Друговац (Смедерево)
Милачић Валентина – БиХ
Миленковић Драгица – Књажевац
Миленковић Слађана – Сремска Митровица
Миливојчевић Татјана – Сремска Митровица
Милић Тијана – Крушевац
Милојевић Радмила – Параћин
Милосављевић Љиљана – Смедеревска Паланка
Миљковић Силвана – Сокобања
Митић Драган – Ниш
Митрић Синиша – Нови Београд
Мићовић Мартина – Лесковац
Мицић Бојана – Лазаревац
Накрајкућин Јагода – Кикинда
Николић Зоран Мали – Ђакус (Пејковац)
Николић Ранђеловић Марија – Нови Сад
Новаковић Слађана – Београд
Обрадовић Наташа – Београд
Обреновић Милад – БиХ
Орловић Михајло – БиХ
Османчевић Динко – БиХ
Павлески Тони – С.МАКЕДОНИЈА
Павловић Катарина – Ваљево
Пајић Милутиновић Дафина – Београд
Паноска Снежана – С.МАКЕДОНИЈА
Паповић Гордана – Сопот
Перић Вера – Београд
Перуничић Ђурђија – Пожега
Пешић Александар Саша – Свилајнац
Пешић Перица – Лесковац
Пешић Светлана – Власотинце
Полић Илија – Прибој
Поповић Чедиславка – Бачко Добро Поље
Поробић Тијана – Београд
Премовић Благоје – Велика Плана
Премовић Радослав – Ратина
Радак Предраг – НОВИ ЗЕЛАНД
Раденковић Бабић Јелена – Прокупље
Радосављевић Драган – Пожаревац
Рајчевић Балша – Београд
Рајшп Дара – Ужице
Ранђеловић Соња – Ниш
Ранђеловић Сузана – Ниш
Ристић Саша – Ниш
Самарџија Славко – БиХ
Светозаревић Мирјана – Ниш
Секуловић Жељка – Јаково
Славковић Гордана – Костолац
Смиљанић Ленка – Чајетина

Согић Наташа – Сомбор
Стаматовић Јоцић Тања – Београд
Стаменковић Слободанка – Београд
Стевановић Витомир – БиХ
Стевановић Жељко – Крагујевац
Стефановић Звездан – Кладово
Стефановић Милка Мими – Београд
Стојадиновић Радмила – Пожаревац
Стојанов Борис – Јагодина
Стојановић Александар Кан – Београд
Стојановић Бјеливук Радојка – Јагодина
Стојановић Гордана – Београд
Стојаноска Дијана – С.МАКЕДОНИЈА
Стојић Марија – Лепенац
Стојковић Душан – Грделица
Стојовска Викторија – С.МАКЕДОНИЈА
Тасић Биљана – Београд
Терзић Даница – Београд
Терзић Катарина – Ваљево
Тица Лазар – БиХ 
Томић Ружица – Панчево
Торма Лукач Славица – Суботица
Тот Марина – Панчево
Тошић Ђурковић Драгана – Трнава (Чачак)
Тошић Љубинка – Ужице
Турудић Радојица – Ноћај–Раденковић
Хаџи Видановић Меселџић Јелена – Нови Београд
Цветановић Вера – Бабушница
Цветковић Виолета – Јагодина
Цветковић Мирослава Мира – Смедерево
Чордашевић Зорка – НЕМАЧКА
Чуровић М. Слободан Апис – ЦРНА ГОРА
Шепаровић Ена – Ниш
Шетић Армин – БиХ
Шеховић Рагиповић Мирела – Тутин
Шуклетовић Душан – Ниш
Шушић Г. Анђа – Гајдобра
Алексић Славиша – Ниш
Арсенијевић М. Александар – Београд
Бранков Нађа – Вршац
Грбић Драгица Драга – БИХ
Грујић Љубисав Груја – Пожаревац
Даниловић Мајо – Београд
Живковић Срђан Сиђа – Прокупље
Јанковић Љиљана – Ниш
Јанковић Милена – Горња Студена
Кезеле Свен – Загреб
Кеча Соња – Ниш
Лукић Владимир – Бели Поток (Вучје)
Милојевић Милош – Ниш
Милојевић Сузана – Малча
Митровић Љиљана – н
Николић Маја – Ниш
Носов Оливера – Ниш
Панић Наташа – Пирот

Пантић Марио – Ниш
Петровић Милосав – Ниш
Ранчић Ева – Пирот
Сета Милијана – Ниш
Словић Милка – Бродарево
Станковић Далматинка – Ниш
Станковић Зорица – Ниш
Станојевић Биљана – Ниш
Стојковић Милорад – Ниш
Тасић Сузана – Ниш
Трајковић Словенка – Малошиште
Цветковић Милица – Гаџин Хан
Мићовић Светолик – Ниш
Ераковић Драгиша – Ниш
Јовица Ђурић Мајор – Ниш
Зечевић Божо – Ниш
Митровић Аца Лахор - Ниш

четвртак, 2. мај 2024.

У ритму дијалкета 2024.

 

На слици може бити: ‎текст који гласи „‎оставила децу куде КОм отишла у OKO ноди! жену цвепке. руке има, ЛЕСКОВАЧКИ кД деца ремима наврне дельу розор, комшилук, бав Нино محمد 2024. 194 ВЕЛИКИ ХОЛ ЛЕСКОВАЧКОГ КуЛТУРНОГ ЦЕНТРА уштво, пре не давав сложив. иде коментаришем, мерак работи, аба пред ина кошт лъава, мни, телефон удита! ризнатем знаа лугмета заслужита шес пуцав! CpaM стало, село стезам ojke, OHe све расне, однесем Малечки млад рльимо еси, пор радос зна; CMO кратки емо узе Пор би Уздисамо, нагласт ечи, риечи! Вви загледо, прохулали οποГО, рода. ло пове. Hao страдало CBojoj Чет кули упрί y РИТМУ ДиЗаЛЕКТА ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИТЕ НА ДИГАЛЕКТУ‎“‎ 

Списак аутора чије песме ће бити заступљене у
Зборнику „У ритму дијалекта 2024”

1. Алијевић Хамза Алиса (Гора)
2. Бјелановић Раденко (Крагујевац)
3. Величковић Драган (Грделица)
4. Величковић Мирослав (Лесковац)
5. Вељковић Данијела (Сврљиг)
6. Драгић Тамара (Бањалука)
7. Ђокић Томислав (Параћин)
8. Ђорђевић Срба (Врање)
9. Ђукановић Весна (Кикинда)
10. Ђукић Драгутин (Чачак)
11. Јаковљевић Александра (Врање)
12. Јовановић Зоран (Лесковац)
13. Карић Ненад (Лазаревац)
14. Максути Бехара (Гора)
15. Манчић Жаклина (Ниш)
16. Мијајловић Душан Адски (Ниш)
17. Милановић Татјана (Франкфурт)
18. Милошевић Теодора (Лебане)
19. Митић Драган (Ниш)
20. Митковић Марија (Лебане)
21. Пакић Драгослав (Нови Београд)
22. Панић Наташа (Пирот)
23. Перић Филип Филозоф (Нови Сад)
24. Петковић Јелена (Пирот)
25. Петровић Горан Пегор (Сокобања)

26. Пешић Светлана (Власотинце)
27. Радуловић Ива (Крагујевац)
28. Ранђеловић Николић Марија (Нови Сад)
29. Сарић Цветковић Јелена (Власотинце)
30. Славковић Гордана (Костолац)
31. Станковић Анђела (Лесковац)
32. Стефановић Милена (Ниш)
33. Стојановић Добрила (Бобиште)
34. Стојилковић Иконија (Лесковац)
35. Стојичић Зоран (Власотинце)
36. Стојковић Весна (Лесковац)
37. Стојковић Душан (Грделица)
38. Стојковић Милко (Смедеревска Паланка)
39. Терзић Невена (Крагујевац)
40. Тодоровић Радетић Ана (Београд)
41. Томин Снежана (Кикинда)
42. Томић Ружица (Панчево)
43. Трајковић Надица (Врање)
44. Трајковић Словенка (Дољевац)
45. Цакић Света (Параћин)

среда, 24. април 2024.

Uzeću

uzeću nit ili dve


plave mesečine

jutarnje rose

podnevnog sunca


uzeću vlat vetra 

utkanog u kosu trave

rascvetali zovin cvet

i granu  belog jasmina


uzeću osmeh divlje zveri

pokajnički pogled grešnog

pune ruke deteta

i radost majki


pokloniću ih nebu i moru

beskrajnom i plavom

pesmi sivih slavuja

i stihu zaboravljenog pesnika

четвртак, 18. април 2024.

Još jedan stih...

 ne misli na tugu 

puteve daleke

svodove neba bojene plavim


ne prebiraj

reči izgovorene

u danima nepovratnim


ne slušaj

žalopojke glasne

reči od lažne svile


udahni duboko

izgovori stih stari

a uspomene nosi na dlanu


fotografija Dragan Đukanović- Sionska Gornjica

четвртак, 28. март 2024.

Зорник на тему ,,Прање новца" Мркоњић Град

 Хвала жирију Клуба умјетничких  душа Мркоњић Град на додељеној ми дипломи и награди.


 

Можда је графика на којој је 2 особе, мапа и текст,,НАЈОРИГИНАЛНИЈА“ БАСНА
ВЕСНА ЂУКАНОВИЋ  - КИКИНДА
МРАВИ НЕМАЈУ ЦАРА
Није то био обичан мравињак, онај у пољу, препуштен сам себи и становницима који су
живели у и око њега. То је био посебан маравињак. Под његов кров је могао да стане
свако ко је добронамеран.
Цар је прихватао све добронамернике који су својим ножицама доносили некакав
поклон. Додуше није то морао бити баш поклон, већ мала пажња, ситница која је имала
своју величину. Ако није био поклон могло се разменити какво добро из мравињака,
ако ни за шта друго оно за покоју реч хвале.
Како год било, живело се и радило у њему. Било је дана када је напредовао, али је било
и оних када се по принципу ,,два напред један назад живело”. Без обзира на становнике
који су имали своја задужења и волели су да се називају грађанима, било је нерадника,
незналица, паметних, али и оних који су се звали паметнима, а давно су је ко зна кад
изгубили.
Међу њима би се неретко дешавала свађа, понека чарка мањег обима, али то није
забрињавало њиховог цара. Био је безбедан на своме, око њега су облетали поданици,
својим осмесима су хранили његов его који је свакога дана све више растао. Једном је,
док су кроз високу траву пролазили неки људови, чуо , како је један људ ( ваљда се
тако каже, за шта опет није марио), рекао ,,Свакога дана, у сваком погледу, све више
напредујем” што му се опет веома свидело. Чврстим је зглавцима држао ред, мир и
поредак у своме царству да нико и ништа није могло да је натера на напуштање истог.
Док су становници ишли у вечерње шетње онако уморни и исцрпљени од дугог рада на
пољу у сакупљања остатака од људова, он је шетао ујутро. Тада је добијао највише
хвале од случајних сусретника. Није марио што су свакога јутра сусретници били исти
и што су му се кезили својим разјапљеним рилицама. Он је уживао у томе. Само би се
протегао и благо попут божанства махнуо својим префињеним ножицама.
Мравињак је имао низ ходника који су излазили на површину све четири стране света.
Могао је да бира да ли ће исток, запад (те две су јој се више допадале) или стране север
– југ.
Исток- запад стране су биле занимљивије, подложне разним манипулацијама у
зависности од много чега. На њих су утицале руже ветрова које их никада нису
заобилазиле и које су дижући прашину биле добро маскирно одело за закулисане радње
једне и друге стране. Он се трудио да некако удовољи и једнима и другима гледајући
пре свега свој интерес. За поданике га никако није било брига, са њима јој је свакао
било лако, које зрно пшенице, јечма може и клијавог кукуруза и ствар би била сређена.
Исток јој је давао ветар у леђа, а и поданици, бар они који су мање видели, мање учили
или се отискивали у непознато с вером и надом у бољи живот, су га волели, а то је био
важан моменат у свим његовим пословима. С истока је стизало више обећања и лакше
је било прикривати своју неискреност неискренима. Тамо је волео да иде. Дочекивали
би га баш као цара, простирали му меке тепихе под ноге, клањали му се и обећавали
сваку помоћ да поданике држи у миру. Није било важно што је заузврат морао да чини
уступке, да дели најбоља поља пшенице или изворе најбистрије воде. Важан је био
само привидни мир. Додуше позајмњивали су му и новац, па морао је она некад на
одмор, на далеке дестинације, скупе масаже, лифтинге и липосукције, али за лепоту и
мир све. Морао се чинити млађим и лепшом него што јесте. А био је млад и леп с
примесам аминулог времена.

Запад је опет грејао вечерњим зрацима Сунца, топлим и благим, а сумрак је значио
много . Тада се много шта није видело и много тога се могло прикрити и учинити
невидљивим. Запад је опет имао своје интересе, знао је да даје, али и да узима. Њему
нису важни он и поданици већ шнајдерај, па одувек су шнајдери чинили чуда, од
ничега правили свашта и од свачега ништа, а ако се понешто упропасти? Па шта, опет
ће се прекројити и тако у недоглед. Додуше запад је знао да помаже, али је он била
лукав, умео је да балансира између њихових дела и онога што треба да се види. У томе
је имао много помоћника који нису за њега били из љубави према престолу већ су у
тим ,,ситним “ помоћима видели могућност да напредују и остваре било какву добит.
То су биле дивље хорде са најмање морала. Цар је такве највише ценио јер су морали
свој путер на глави добро да чувају како се не би отопио.
Исток и Запад је држао на одстојању не дозвољавајући да се сусретну како би опет све
текло у најбољем реду.
Остао је Север, хладан и мрк, са њега су долазили само хладни ветрови и замршене
сенке. А чуо је и да су тамо негде живели Викинзи-мрави, који су били опасни за све
цареве и краљеве на све четири стране света, тако да је најбоље оставити их на миру и
са њима преговарати у тишини без јавног приказивања. Од њих је добио специјалне
уређаје који су личили на лампице и дозвољавали му да у сваком тренутку зна све што
се дешава у његовом царству. Али и о томе није хтео ни да размишња како се не би
гласно чуло. Он му је по томе био сличан , а опет тако различит. Његове методе су биле
другачије, истанчано префињене и никако му нису пријале.
Југ је био посебан. Њега је волео, иако тамо никада није одлазио, али је знао да из сенке
повлачи конце као у позоришту лутака (мрави су имали своје марионете). Нико није
знао да он попут великог диригента диригује тим оркестром. Ни они сами нису знали,
што му је итекако подизало, како то људови кажу ,,рејтинг” и дају слику о његовој
величини. Југ је био сиромашан и скоро безвредан, а и обећао га је у преговорима са
Западом, што опет нико није смео да зна, поготово не јутарњи шетачи – поданици. За
оне поподневне га није било брига, нека само шетају, то је добро за здравље, нарочито
за добар холестерол. Умели су и мрави да се наједу масне хране па да побесне, зато
нека само шетају.
Та ствар са западом је ишла ,,тамте за мавте” разменити какво добро из мравињака, које
је ионако пропадало поткопано непотизмом, али ни то се никако није могло ставити
пред ,,јутарње” док се не упакује у фини папир који су они џиновски људови одбацили
као смеће на његову територију. Све је лепо ишло по плану, успео је да својом
челичном вољом чврсто држи све узде својим зглавцима.
Док је тако шетао понекад би потекао разговор са неким од случајних јутарњих
шетача:
- Добро јутро пресветли царе” прозборио би сусретник држећи у рукама венац
нанизаних хлебних мрвица - ,,мали поклон за Вас која сте нам мајка, Бог и отац, какву
никада нисмо имали!”
- Лепо од тебе!, а који си ти?
- Знате ја сам онај који је ономад за вашу постељу донео три препеличја пера, лично
сам их нашао и предао Вама да вам на узглављу буде лепо, меко и топло.
- Тако и треба, само штета што није било шест, било би боље! - тада би подигнуте
главе наставио даље до следећег сусретника.

- Добро јутро Пресветли, изволите чен белога лука, они људови кажу да је добар
против вампира и злих духова који се усуђују да с вечери и ноћу шетају око
мравињака, па да вас не омету у слатким сновима!
- Добро кажеш? А што си ми донела само један, требала си барем три, па три су за
срећу, није ли тако? Да си одмах отперјала и нашла бар још два. Какав си ти
поданик...само један...као да сам ја последњи бедник, а не цар!
Примао је ,,мале” поклоне у мрављим вредносним папирима , никако на његово лично
име већ само као поклон, па она не узима из царског трезора, то не би ни за све на
свету, то оставља непотима, а то што му прослеђују, то је већ њихова ствар, а и отворио
је рачун у другом мравињаку, под како то људови кажу псеудонимом.
Док је тако шетао почела је киша. За тили час су се око њега накупили пратиоци,
поскидали капуте да његово величанство не би покисло. У општем метежу насталом
изненадним пљуском низ мрава је потврђивао своје утабане стазе. Свако се кретао
пратећи своје трагове, жеље, хтења и снове и нико се ни са ким није сударао. Нису
једни другима отимали плен или остављали неред за собом, пре су се чинили као добро
уиграни тим( то је постао популаран израз). Када се прва барица створила попут аларма
је одзвонило: време је за предах, склоните се” .
Негде испод лименке коју су људови одбацили је било право место за сакрити се.
Зачудо на истом месту, у исто време испод исте лименке нашла су се два стара друга.
Преживели су свашта, видели су свашта, знали су свашта. Гледали су на живот као на
време дато им да раде, јер им је рад значио све. Нису питали зашто , како, ко, где, њих
је интересовао само рад. Када су чули да су људови још пре сто година имали нека
удружења која су им обезбеђивала боље услове за рад, само су се смејали на то.
Рад је био смисао живота, све друго ниеј било важно. Два другара добра, стара, би се
добро испричала да се није појавио трећи који је увек доносио неки немир свежим
идејама и који је волео оне вечерње шетње пре сунчевог потонућа. Волео је да гледа
ведро небо, да прати трагове звездане прашине и лет падалица у само свитање пре
почетка радног дана.
Рекао им је: ,,Баш сте ми недостајали, Ваши пријатељски осмеси и несебична
подршка, али нећу данас о томе. Данас ћу вам испричати причу.”
- Приче волимо! Почни!- рекао је први мрав.
- Ти си пун прича, па школован си , почни!- рекао је други.
- У мноштву бубаца у коме се није могло разликовати ко је ко, издвојила се један.
Обичан, Црн. Није имао блиставих особина ни много разума, али је умео да говори.
Грленио се. Хвалио се где год да је стигао. Пронашао се у тамним сенкама у којима је
изградио свој готово невероватан свет. Иако нестваран и непостојећи, то је за њега
био рај у који људови верују. Свакога јутра се будио другачији, освеженији , светлијих
опница испод нелетећих крила. Усудио се чак да каже како уме да лети, како се Небо и
Сунце спајају, како се ветар поиграва с његовим крилима. Поредио се с лептировом
седефном провидношћу, с анђеоском белином и чистотом, с крхкошћу кристала
ледених снежних пахуљица. Загонетним осмехом је опчињавао све. Будио се свког
јутра смелији и храбрији окупана сазнањем да је свемоћан и свемогућ. Викао је да је
одзвањало узораним пољима. Звонило је надалеко и нашироко. Неко је слушао и
веровао, неко је слушао и није веровао, а неко се препуштао магнетном гласу и желео
да је ако он. Својих шест ногу је подизао и од њих стварао илузију оплетених
паукових мрежа из којих се није могло побећи. Подизао се, издизао , али је ипак сваке
вечери у сан тонуо, а свакога јутра се будио као бубац.

- Каква ти је то прича? Каква бубац, па ми смо мрави! - рекао је први мрав.
Други је рекао: ,,Добра ти је прича. А шта је са наших шест ногу?
- Добре су , само нека трају. Ехеј...нема више кише. Само још реч: МРАВИ НЕМАЈУ
ЦАРА!
- Идем да радим, можда зарадим, а други нека перу оно што зарадим, видимо се
неки други пут.
У исто време поданици су својим телима направили мост како би цар могао да уђе у
мравињак кроз јужна врата. Тамо му је ветар најбоље дувао у леђа.    

четвртак, 21. март 2024.

Rezultati konkursa Od tik - taka do tik-toka

 

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ОД ТИК-ТАКА ДО ТИК-ТОКА

Од тик-така до тик-тока –Стигли смо до ЦИЉА

Ако желиш да стигнеш на циљ, прво мораш да га поставиш. Онда је све једноставно и лако. Кренеш и никада не одустајеш. Таквим ставом, успех је загарантован. Постојање циља, одлучан став и истрајност, савладавају сваку препреку.

Ми смо имали циљ. Да окупимо писце широм Србије, и  направимо Зборник са најлепшим причама. На радост деце.

Ово је Зборник најуспешнијих радова. У данашње време, када   такво штиво ,,шкрипи,, желели смо да, као Библиотека, дамо свој допринос лиретатури за најмлађе. Конкурс је расписан почетком 2024. године.  Имао је за циљ популаризацију књига код деце-  и стварање погодног тла за  рад са њима. Дуго смо размишљали о називу. А онда одабрали. Зашто баш ,,Од тик- така до тик-тока,,!? Зато што управо овакав назив даје слободу начина писања и тема. Надали смо се да ће писци испунити очекивања, али се догодило да она буду превазиђена. Конкурс је добио међународни карактер. Осим писаца из Србије, јавили су се и аутори из Македоније, Словеније, Италије, БиХ.

Жири је имао важан задатак. У мноштву прелепих прича за децу, широке лепезе тема и разноликости мотива, требало је изабрати најлепше. Оне које имају едукативни карактер и носе неку поруку. Неке од прича су у стиху. Јeдне  су за малу, друге за велику децу. Има и прича о животињама, као и бајки. Занимљиве су и адаптације бајки. Од те креативне разноликости, требало је одабрати најбоље. Најбоље за децу. Морали смо да објединимо све важне чиниоце: Идеју, оригиналност, уверљивост, стил, поучност и прилагођеност узрасту. Није било тешко, јер за  најмлађе ништа није и не сме да буде тешко. Али је било захтевно, слојевито и одговорно. Објављивањем једне овакве књиге, ми,  заједно са ауторима прича,  стојимо мирно испред деце и гледамо их у очи. Одговорно и пуно наде.

Да, имали смо заиста важан, посебан, диван и одговоран задатак.

На конкурс ,,Од тик-така до тик-тока,, јавило се 186 аутора. Комисија је изабрала 116 аутора, који испуњавају услове Конкурса. Донели смо одлуку  за 1, 2 и 3 место, као и за 20 добитника специјалних  Похвала.

Награђени:

  1. ДВОРИШТЕ ЗА ОБИЧНУ КРЕДУ И НЕОБИЧНУ МАШТУ…

Мирко Марковић (Београд) – Шифра „Љиг“

  1. ВИТЕЗ ИЗ ДРУГОГ ДВА

Верица Преда (Вршац)-Шифра „За велику и малу децу“

  1. КРОЗ НАЈНИЖИ ПРОЗОР БИБЛИОТЕКЕ

Оливера (Вуксановић) Недељковић (Чачак) – Шифра „Алиса“

  1. ЧАРОБНА ОЛОВКА

Магдалена Реџовић (Костолац) – Шифра: „Пискарало“

 

СПЕЦИЈАЛНЕ П О Х В А Л Е:

  1. МАГИЧНА СПАСА

Тамара Николић (Пале) – Шифра „31332

  1. ЈАСМИНИНЕ ЦИПЕЛИЦЕ

Угљеша Кесић (Бања Лука) – Шифра „БАЊАЛУКА078“

  1. СЕБАСТИЈАНОВА ТАЈНА

Милена Миловановић (Бијељина) – Шифра „Викторија“

  1. ПЛЕТЕНИЦА

Бранко Јечменица (Уб) – Шифра „ Гризли“

  1. МАСКЕ

Душан Мијајловић Адски (Ниш) – Шифра „Трша“

  1. НЕМА НИШТА БЕЗ РАДА

Ана Ђурић Марјановић ( Старо Село код Велике Плане)- Шифра „МОЗГАЛИЋИ“

  1. СУБОТИЦА

Љиљана Фијат (Нови Сад) – Шифра „ШАКА КУКУРУЗА“

  1. КРИЛАТИ СЛОН

Љиљана Крстић (Алексинац ) – Шифра „КЕСТЕН“

  1. ДЕЧАК СА ШИБИЦАМА

Тања Јоцић Стаматовић (Београд) – Шифра „мејсон“

  1. ОД ТИК-ТАКА ДО ТИК-ТОКА

Данијела Вулићевић (Аранђеловац) – Шифра “ ВПЧ“

  1. ВЕЛИКИ ГОСПОДИН

Рајко Ранко Јовановић ( Дероња) -Шифра „РАЏА“

  1. ПАУК ПЕПИ

Ана Петрушевски (Краљево) – Шифра „ПЕГАЗ“

  1. ТРИ МУСКЕТАРА

Динко Османчевић (Бањалука) – Шифра “Маша и Медо“

  1. БАЈКА О КУЦНИМ ЉУБИМЦИМА

Ксенија Мухамедбеговић (Београд) ***

  1. С Р Е Т Е Њ Е

Јасмина Исајлов (Црепаја) – Шифра "ДЕЛФИН"

  1. ДЕЧИЈА ПРИЧА О БОЖИЋУ

Драган Петровић (Шапине) – Шифра „Дете је дете)

  1. МАЗГА

Стамен Миловановић (Ниш) – Шифра „УЧА „

  1. ВОДЕНА ВИЛА

Рада Несторов (Пожаревац) **

  1. СТОНОГА И ГУСЕНИЦА

Оливер Јанковић (Београд) – Шифра “ пролеће“

  1. Ажи

Гала Одановић (Београд) – Шифра: ТАМИСЛАВ

 

Списак аутора заступљених у Зборнику

  1. Татјана Милановић
  2. Снежана Шолкотовић
  3. Сунчица Алексић
  4. Оливер Јанковић
  5. Хелена Химел
  6. Наташа Милић
  7. Никица Банић
  8. Недељко Неђа Пауновић
  9. Снежана Максић
  10. Милорад Бибин
  11. Тамара Драгић
  12. Марија Божановић
  13. Тања Милутиновић
  14. Радмила Стојадиновић
  15. Хелена Шћопуловић
  16. Вања Поповић
  17. Стамен Миловановић
  18. Тамара Николић
  19. Весна Ђукановић
  20. Угљеша Кесић
  21. Сања Ротим
  22. Александра Вујисић
  23. Чедославка Поповић
  24. Драган Радосављевић
  25. Марина Митровић
  26. Гордана Славковић
  27. Милена Миловановић
  28. Бранко Јечменица
  29. Розáлиа Кокотковá
  30. Душан Мијајловић Адски
  31. Радмила Пеција Урошевић
  32. Aна Ђурић Марјановић
  33. Снежана Радуловић
  34. Верица Раденковић Митровић
  35. Драгица Дада Илић
  36. Александар Обрадовић
  37. Бранко Цвијетић
  38. Емилија Живојиновић
  39. Татјана Миливојчевић
  40. Стаси Марјановић
  41. Ања Арсић
  42. Миљана Милић
  43. Јасмина Исајлов
  44. Васка Кирова
  45. Милко Стојковић
  46. Ксенија Мухамедбеговић
  47. Оливера (Вуксановић) Недељковић
  48. Eвитa Бojкoвaц
  49. Љиљана Фијат
  50. Рада Несторов
  51. Ивана Михајловић
  52. Маид Чорбић
  53. Љиљана Ђурђевић Стојковић
  54. Божидар Пешев
  55. Љиљана Крстић
  56. Слађана Андрић Павловић
  57. Власта Н. Ценић
  58. Добрила Ристић
  59. Марко Марчец
  60. Миодраг Лазаревић
  61. Верица Преда
  62. Јовица Тишма
  63. Станија Симић
  64. Сања Лазетић
  65. Данка Степић – Брковић
  66. Радован Синђелић
  67. Нађа Бранков
  68. Душан Стојковић
  69. Ненад Карић
  70. Вера Цветановић
  71. Магдалена Реџовић
  72. Биљана Стојићевић
  73. Јелена Калајџија
  74. Маја Ђукановић
  75. Динко Османчевић
  76. Гала Одановић
  77. Драгана Јевремовић
  78. Андријана Јовановић
  79. Драгица Драга Грбић
  80. Веселин Милићевић –
  81. Садуша Реџић
  82. Дијана Гржобић
  83. Јелена С. Јанковић
  84. Зорица Еремић
  85. Иван Стојковић
  86. Нада Арсенијевић
  87. Драган Петровић
  88. Јасмина Димитријевић
  89. Јован Петровић
  90. Ивана Лекић
  91. Јелена Глишић
  92. Душан Томић
  93. Милка Васић Глушац
  94. Живко Ђуза
  95. Милана Гајовић
  96. Славица Д. Дамњановић
  97. Ана Петрушевски
  98. Милош Михаиловић
  99. Живко Букоња
  100. Весна Картал
  101. Славица Агић
  102. Ненад Ж. Милошевић
  103. Бранка Трифуновић
  104. Мирко Марковић
  105. Тања Јоцић Стаматовић
  106. Слава Станојевић
  107. Живојка Милић
  108. Драган Митић
  109. Гордана Пешић
  110. Јована Глиџић
  111. Снежана Марко-Мусинов
  112. Рајко Ранко Јовановић
  113. Ана Бабић
  114. Оливера Синђелић
  115. Данијела Вулићевић
  116. Светлана Пешић

 

Хвала свима који су се одазвали и послали свој рад на овај Конкурс.

 

У току лета биће одштампан Зборник, и организоваћемо промоцију и доделу награда. О тачном времену и месту бићете обавештени.

Ако се књига буде читала, сматрамо да смо испунили  мисију и стигли на циљ.

понедељак, 18. март 2024.

kratke priče.net - priča ,,Nisam kriv"

 

Zahvaljujem uredništvu ,,kratke priče.net na objavljenoj priči. Ista je objavljena u
kategorji ,,Mračna komedija" .

 Link:

NISAM KRIV


https://kratkeprice.net/vesna-djukanovic/nisam-kriv/

субота, 16. март 2024.

Zbornik ,,Čas u prirodi" - Зборник ,,Час у природи"

 Zahvaljujem gospođi Dušici Đukić Bodlović  na poslatom Zborniku pesama i priča o prirodi pod naslovom ,,ČAS U PRIRODI". 

U Zborniku sam zastupljena pričom ,,Nada ostaje " . 

S verom u očuvanje prirode i otrežnjenje čovekove zablude da je nad prirodom zahvaljujem 

gospodinu  Milutinu Đuričkoviću

gospođi Dušici Đukić Bodlović . 





 



четвртак, 14. март 2024.

Bez naslova

Bez magle,  kroz maglu koraka tiha

tmina se širi

pitanja postavlja

lovi  nemoćne 

oduzima razum

krade misli.

 

Revizoru na dlan

padanja i udahe nosim 

i noć veza tananih

a on  sklapa mozaik.

недеља, 10. март 2024.

kratkepriče.net - objavljena priča - Očenaš za Čedu

 Hvala uredništvu kratkepriče. net  na objavljenoj  priči ,,Očenaš za Čedu" .



Хвала уредништву kratkepriče. net на објављеној причи ,,Оченаш за чеду".

Иста је објављена у категорији ПОРОДИЧНА КОМЕДИЈА 

ЛИНК_ ОЧЕНАШ ЗА ЧЕДУ

понедељак, 4. март 2024.

На ЛАЛОШКОМ покоји стих

 ГЛЕДИМ

Гледим
трагове детињства мог
колске путеве срца банатска
што у небеса грабиду кораком дугачким.

Спаваду стари багреми
украј пута куд идеду сами
патуљци њива панонски
што  тиим зовом будиду макове цветове црвене.

Ћуту усамљени млади изданци
тек стасалог жита
Стра их гнева Громовника
па пуштаду да мак цвета
Гледим и стра ме од дуга мрака .

У даљини патуљци откидаду класи
мрвиду и
 и читаду прстима кратким
тајне зрна што идеду
земљаним путем предака.

Дозиваду небо и кишу
и земљу
даједу своју душу
забораву плитка ума.

Радидиду, дуго па полако утонеду
у први сумрак а онда у ноћ
док звезде пададу.

Стра ме дугачког мрака и кратка дана
Тела би да вичем, молим
А патуљци нестаједу с видика мог.



Гледим
трагове детињства мог
колске путеве срца банатска
што у небеса грабиду кораком дугачким.






ТУЂЕ
Кроз мрак певаду они што мрзиду живот
што војеваду  туђе снове
ратуједу са изгубљеним голубовима
а паткама глуварама што беже
од пушака отимаду душе.

Дани им даруједу да
подносиду зло своје  и ноћ чекаду.
Кроз мрак носиду страове своје
скриваду одбачене љуштике
посећиваду греове што скриваду.

Кроз мрак одапињеду  стреле
дотичеду реке
заборављаду скеле дрвене што и носе
па мрсиду гране зелене што милуједу воду реке.
Кроз мрак певаду
Кроз мрак живиду
снове туђе оживљаваду и присвајаду.

Дане мрзиду, светлост мрзиду
жалиду за тим што сањаду
и опет ноћ чекаду.






ШТА БИ


Шта би док пољима свираду
ветрови погрешни праваца
док им се јекови одбијаду
о бескрајна поља
расцветали булки?

Шта би док ретки сунчеви зракови
јављаду ројевима пчела
зовље поља црвених?

Шта би док сама гледим бој танки крила
у безмерју пространства равна?

Да запојем, запевам,
Оченаш очитам?
Ди да отерам казну изгзубљеног пролећа
због грешна човека?
Шта би у немоћи својој
у пустоћи дана дугих?

Шта би?

ВЕЧЕРА

Прико мене пришло млого лета

и млого ветрови налета

ал ко ономад никад нисам прошо

нисам знао ни ди сам пошо, ни ди сам дошо

у кафану ја сам ишо

братију чашћаво, никог нисам слушо

кад црева закрчиду, мркло доба

право време да се рана проба

дал је ручак ил вечера, пито нисам,

са шпорета шепру скино сам

месо тврдо, чорба горка

срчи, срчи све у шест

ракија ми помутила свест

вичем: Маро, ди си ти

па ти не знаш кувати

с ким сам главу везо

боље да сам чвор на ногу завезо

да сам пао , ногу сломијо

да те за брак нисам молијо.

Ћути Мара, снове сања

не чује моја запомагања

ди ћу, куд ћу, морам јести

док имадем мало свести.

Шта сам појо, појо ,

ал оћеш, ко дериште и јо-јо

подригиво , воду сањо и пустињу неку

па све одам по јендеку

воде нема , сучеду се дрва сува

искачеду иза дина нека слана свињска ува.

Кад се с први петли Мара диже

с крила лаки до смедеревца стиже

да нарани пијетренке

долетиду до мог мозга ко клетве

,,Шта си појо, кад је ту

пуна шепра на шпорету?

Ти си појо, ти си појо,

помију су масну појо

опирачу ону ронђу, што машћу с шепре скида.

Срце ми се од смија кида,

па сад у бирц иди који

нек се смиједу и пајташи твоји. “

Болестан сам три дана бијо

нисам се опирачи смијо

боло ме је стомак цео

и био сам скроз невесо.

Шетаду пијетренке

гледиду ме ко фрајле неке.

Ћутим, ћутим вадим флеке.  

 

 

 

КОРАЧАДУ ДАНИ МОЈИ


Корачаду дани сиво офарбани

идеду с ђаволом подруку

стојим укочен од смија њиног.


Тешке речи смрдиду из

разјапљени уста безуби

још дуваду дах отровни

отет с урасли у коров њива заборављени.


Укопо сам корен у рупу без дна

поно на леђа грумен земље суве

испод које спаваду отац и браћа

и мајка коју никад нисам видо.


Нигди људи, нигди гласа

нигди да с појави ока сјај

само мачови исукани претиду

и ко гаврани црни грмиду.


У инат дишеду млади изданци зове

па свираду песму стару

слушам, бројим ђаволу зубе,

а корачаду дани моји.

 

 

ВЕЧЕРА
Прико  мене пришло млого лета
и млого ветрови налета
ал ко ономад никад нисам прошо
нисам знао ни ди сам пошо, ни ди сам дошо
у кафану ја  сам ишо
братију чашћаво, никог нисам слушо                                                                                     
кад црева закрчиду,  мркло доба
право време да се рана проба
дал је ручак ил вечера, пито нисам,  
са шпорета шепру скино сам
месо тврдо, чорба горка
срчи, срчи све у шест
ракија ми помутила свест
вичем: Маро, ди си ти
па ти не знаш кувати
с ким сам главу везо
боље да сам чвор на ногу завезо
да сам пао  , ногу сломијо
да те за брак нисам молијо.
Ћути Мара, снове сања
не чује моја запомагања
ди ћу, куд ћу, морам јести
док имадем мало свести.
Шта сам појо, појо ,
ал оћеш, ко дериште и јо-јо
подригиво , воду сањо и пустињу неку
па све одам по јендеку
воде нема ,  сучеду се дрва  сува
искачеду иза дина нека слана свињска ува.
Кад се с први петли Мара диже
с крила лаки до смедеревца  стиже
да нарани пијетренке
долетиду до мог мозга ко клетве
,,Шта си појо, кад је ту
пуна шепра на шпорету?
Ти си појо, ти си појо,
помију су масну појо
опирачу ону ронђу, што машћу с шепре скида.
Срце ми се од смија кида,
па сад у бирц иди који
нек се смиједу  и  пајташи твоји. “
Болестан сам три дана бијо
нисам се опирачи смијо
боло ме је стомак цео
и био сам скроз невесо.
Шетаду пијетренке
гледиду ме ко фрајле неке.
Ћутим, ћутим вадим флеке.

         
КОРАЧАДУ ДАНИ МОЈИ

Корачаду дани сиво офарбани
идеду  с ђаволом подруку
стојим укочен од смија њиног.

Тешке речи смрдиду из
разјапљени уста безуби
још дуваду дах отровни
отет с урасли у коров њива заборављени.

Укопо сам корен у рупу без дна
поно на леђа грумен земље суве
испод које спаваду отац и браћа
и мајка коју никад нисам видо.

Нигди људи, нигди гласа
нигди да с појави ока сјај
само  мачови исукани претиду
и ко гаврани црни грмиду.

У инат дишеду млади изданци зове
па свираду песму стару
слушам, бројим ђаволу зубе,
а корачаду дани моји.


 

  Г

уторак, 27. фебруар 2024.

Senke

 

 U moru senki  sećanje

razbijeno dužinom dana

skrhano tugom uzima reči

bezglasnim pojem otvara tišinu.

 

Hvatam dato, namirujem um 

kradem trepataj  pokriven  senkom

na korak dva obrisi isti

nose tuđi lik.

 

Nestaju seni

koraka  mekih  u večeri tihoj

duboki udah

i prohladno veče. 


 

 


петак, 23. фебруар 2024.

Staza bez povratka

pošast u danu sivom

uzima danak 

igra se

baca na marginu

budne  grane 

čupa stabla 

korenju preti

otvorenih usta

grabi sate

godine 

decenije

putuje stazom bez povratka

 

 

 


уторак, 20. фебруар 2024.

Udruženje Makedonijum - književni konkurs

 Povodom stogodišnjice od rođenja Ace Šopova, udruženje Makedonium raspisuje Literarni konkurs za esej ili pesmu inspirisane likom i delom Ace Šopova.

 

.

Aco Šopov
 
Čast mi je što se moja pesma našla u ovoj jedinstvenoj zbirci.  Svojevrsni je omaž velikom makedonskom pesniku. Pesma je prevedena na makedonski jezik.  
 

КО ЈЕ ПОБЕДНИК, А КО ПОБЕЂЕНИ?


У тами ноћи скривени под плаштом неба

камене зидове отимачи снова граде

пркосе живима и страдањима њиховим

одбацују поцепане покрове својих лутања

Пружају руке дробећи камен па се

Играју њиме као играчком док нокти пуцају

Звоне питањем: Ко је победник, а ко побеђени?

.


У љутњи својој гађају звезде падалице

покидају косе вила ноћних

украду свилена крила мишева летача

чврсто их стегну у обести својој

па их терају на смех и тражења

до бескраја понављају питања:

Ко је победник , а ко побеђени?

 

Отимају од уснулих тела снове и односе их

Некуда далеко на нека друга мора

На неке друге хоризонте, препуштају их ветровима

Далеким рођацима и дубоким језерима

с утканом жељом да се никада не остваре

кроз чврсте чворове постављају питање

Ко је победник , а ко побеђени?.


Зидови с темељима од камених снова нарастају високо,

И тако вечери до јутра по тмини ноћној уз питање;

Ко је победник, а ко побеђени?

 

 KO JE POBEDNIK, A KO POBEĐENI?

U tami noći skriveni pod plaštom neba
kamene zidove otimači snova grade
prkose živima i stradanjima njihovim
odbacuju pocepane  pokrove svojih lutanja
Pružaju ruke drobeći kamen pa se
Igraju  njime kao igračkom dok  nokti pucaju
Zvone pitanjem:
Ko je pobednik, a ko pobeđeni?
.


U ljutnji svojoj gađaju zvezde padalice
pokidaju   kose vila noćnih
ukradu svilena krila  miševa letača
čvrsto ih stegnu u obesti svojoj
pa ih teraju na smeh i traženja
do beskraja ponavljaju pitanja:
Ko je pobednik , a ko pobeđeni?
 
Otimaju od  usnulih tela  snove i odnose ih
Nekuda daleko na neka druga mora
Na neke druge horizonte, prepuštaju ih  vetrovima
Dalekim rođacima i dubokim jezerima
s utkanom željom da se nikada  ne ostvare
kroz čvrste čvorove postavljaju pitanje
Ko je pobednik , a ko pobeđeni?.

Zidovi s temeljima od kamenih snova narastaju visoko,
I tako večeri do jutra po tmini noćnoj uz pitanje;
Ko je pobednik, a ko pobeđeni?

 


субота, 17. фебруар 2024.

Pismo Branku Miljkoviću

 

Elektronski časopis „Enheduana” raspisuje konkurs povodom 90 godina od rođenja Branka Miljkovića


Elektronski časopis „Enheduana” raspisuje konkurs „Pismo Branku” povodom 90 godina od rođenja srpskog pesnika Branka Miljkovića.


Pozivaju se autori koji žele da se priključe proslavi ovog jubileja da napišu svoje pismo Branku Miljkoviću. Ovo je ujedno prilika da se autori osvrnu na njegov život, delo, poetiku i tragični usud koji je imao kao pesnik. Takođe, ovo je i prilika da se progovori o vremenu u kome danas žive i stvaraju ljudi od pera. U svojim pismima, koja bi trebalo da budu kratka i sažeta, po želji poetična, metaforična ili alegorična, ali pre svega inovativna i kreativna, autori imaju svu slobodu izraza...


Svoje radove (kopirane u telo imejla) , autori treba da pošalju na imejl adresu casopisenheduana@gmail.com


U subjektu imejla napisati: PISMO BRANKU.

Uz rad, poslati (takođe u telu imejla) veoma kratku biografiju i fotografiju.


Časopis će tokom cele godine primati priloge, te stoga nema određenog roka za slanje radova.


Zahvaljujem Stjelja Ani .
Moje pismo Branku:

 Pismo Branku

 

 

Vesna Đukanović: Pismo Branku




Pismo Branku, pesniku u tišini,

U blagoj večeri pokrivena stihom tvojim pokušavam da nađem mir. Ranjena u rani, bolna u boli osluškujem tvoje misli. Leti do mene stih „UBI ME PREJAKA REČ”.


Bezvremen. Stvaran. Napisan da traje. Hvatam ga dušom. Zadržavam dah. Upredam ga u misli i pokušavam da pronađem put. Od pesnika, za pesnike. Od tebe do nas koji plivamo u istom moru. Istina je njegova dalekosežna, opominjujuća, jasna. Sudbina pesnika je ista.


Smem li da ti se jadam?


Povređena grubošću, nedostatkom razuma i pogrešnim idealima gubim snagu. Plašim se noći, koja neminovno dolazi, zaborava i neznanja.


Pitam te u koliko činova se odvija pesnikov život? Jedan? Dva? Da li jedan s ove , a drugi s one u nekoj drugoj dimenziji? Kako da pesnik u vremenu mraka pronađe svetlost? Gde da ide? Skloni se ili povuče liniju koja se ne sme preći? U čemu da pronađe smisao? Da li je pesnikova sudbina besmisao i bespuće?


Kultura pliva u mutnoj vodi. Ostaje nam samo reč. Tvoja. Zapisana, izgovorena, ostavljena budućnosti.


Do „urečenog viđenja”!

Vesna Đukanović



*Vesna Đukanović rođena je 1963. godine. Objavila je dve knjige kratkih priča: ,,Radost žute lubenice” za koju sam dobila nagradu Čučkova knjiga koju dodeljuje Narodna biblioteka Branko Čučak iz Han Pijeska Republika Srpska (za 2016) i ,,Odsjaj svilenih niti“( 2018), zbirku pesama ,,Možda bezgrešan“ 2022. godine kao dar najautoru Kreativne radionice Balkan.