петак, 22. јун 2018.

Zove me

Zove me put
I tajanstvena  staza.

Zove me vetar
I udaljeni,  nepoznatim biljem začinjeni kraj.

Zove me  tiha, sjajem zvezda bogata noć
I njen skriveni  nemir.

Zove me jutrom probuđeni dan
I sjaj bistrog mora.

Zove me dodir plave vode
I miris soli.

Zove me beli galeb
I tajna njegovog pera.

Zove me ugasla školjka
I sjaj sedefa na morskom dnu.

Zove me sunčevim zrakom obojeni mesec.

Zove me plima.

Zove me oseka.

уторак, 19. јун 2018.

Đačko oko

Jutro se okupano i čisto probudilo najavljujući novi dan. Za neke je on značio
mnogo, za neke ništa, nekima je bio obaveza, a nekima zabava. Svima  je darovalo bisernu svežinu.
Kapi koje je  kiša ostavila, a noć zaboravila, su upijale svetlost sunca i kroz svoju prozirnu dušu su lako primale i slale do pažljivog oka odsjaj duginih boja.
Poneo je đačku knjižicu i l ne baš lakim se korakom, posle naturenog buđenja, uputio na moranje. Poneo je i mobilni tlefon iako se ne sme. Nije se mogao odvojiti od njega i onih zanimljivih aplikacija koje su mu uveliko skraćivale dan i činile da traje mnogo, mnogo kraće.
 Kako  bilo krenuo je.
Pridržavao se svih uputstava koje je toliko puta čuo. Dok ih je strogi glas ponovo izgovarao mogao je i pre njega čuti dobro naučene reči da je samo hteo. Mobilni mu je već nedostajao.
Tešilo ga je samo to što je zabrana važila za sve.
Minuti pre početka su trajali kao dosadna duga noć u kojoj se nisu nazirale zvezde na nebu, ali se zato sparina težinom neba spuštala na grudi.
Udahnuo je vazduh da rastera nabijene misli. Umesto toga je zapazio igru svetla i senke. Istog momenta se setio profesora fizike i čestica svetlosti, njihovog putovanja i brzine. Lako mu je osmeh preleteo preko usana. Oblaci su nastavljali igu na staklima prostorije. Preletali su preko papira sa zadacima. Trebalo ih je čitati i rešavati.
Brzina svetlosti ga je golicala. Pričala je o daljinama i slobodi, o blagim jutrima i prvim uzdisajima u prohladnim letnjim večerima. Mamio ga je ptičji pev koji je rasterivao tišinu dvorišta.
Neki glas je najavio početak. Vratio se na tren  u prostoriju obojenu blistavom mladošću. Preletao je zadatke pogledom. Da je smeo nasmejao bi se.

Mašta se rasplinula.

- E moj Branislave! Lako je tebi među Ožalošćenom porodicom. Ne znaš ti šta je žalost! Lako je tebi  sa plavom ribom i kljukanom dinastijom, lako je tebi... sa  Simom i Trtom. Video bih ja tebe da si ovde. Napolju život i zov otvorenih puteva s dlanovima otvorenim za svet, koji ti nisi hteo u svojoj kući...

A ti Vuče? Što se smeješ u svom ćošku!? Šta si pisao, pisao si  i zapisivao! Reči u Riječnik, pa ti gledaj! A ja?  Da te vidim ovde, pa da računaš visinu i zapreminu neke kocke, baš bi me zanimalo kako ćeš. Kako bi ti bilo da u Resavskoj pećini drvenom štakom brojiš dubinu i širinu, stalaktite i stalagmite?

A ti Dučiću? Šta si se pretvorio u stih i reč? Da ti je kroz ovo moje banatsko blato i ritski mulj sarke dozivati ili se na čeku s ocem u lov spremati...

Aoj, Ivo! Aoj mostu , što se beliš  do Banata moga. Što me spaja i razdvaja. Gde si  perom diplomatskim da po belom tragove ostavljaš?

Aoj...Koliko je to sati?
Au, što me zadržaste toliko!!
 Sada složno, pa u kas!


петак, 15. јун 2018.

Promocija knjiga,,Nevidljivi vatromet i ,,Odsjaj svilenih niti" u Narodnoj biblioteci Čoka

,, Večeri plave u veče sjajno" ... kako to samo veliki Jesenjin jednostavno izgovara.

Dok su se preko plavog panonskog neba smenjivali i u  svom trku obilazili jedan drugoga sivi kišonosni oblaci,  spremale smo se za zajedničku promociju knjige pesama ,,Nevidljivi vatromet" ( koji sam imala sreću da dobijem kao poklon sa predivnom posvetom) i Odsjaj svilenih niti.
Vlasnica skrivenih vatrometa pretočenih u poeziju jeste Jelena Milošev profesor srpskoga jezika i književnosti i nosilac nagrade Stražilovo za zbirku poezije ,,Ćutanja pre poleta".
Izdvojila bih pesmu ,,Bezvremena zona oko Tise"

Vodeno ogledalo Tise
reflektuje zrak šumama topola.
Sive slike zime,
sunce bojažljivo akvaristički slika.

Uski čamac seče idilu mirne vode
parajući je kao niti vunenog džempera.
Plove rekom patke,
bestelesne i bezvučne,
u bezvremenoj zoni.

Otrgnuta od svih zemnih plovidbi,
lebdim nad sivilom prostora,
zamišljena u legende o bivšim tiskim
                                                  ratnicima.

Tu je i ,,Odsjaj svilenih niti" : 

...Negde u daljini se lagano skupljao gnev četiri panonska ratnika.Tutnjava je počela svoje gospodarenje, a njih četvorica su se zadovoljno smejala gledajući žurbu i strah u očima smrtnika... odlomak iz ,,Kolebe" .

...Gledala je zelenu vodu. Oko nje suleteli vodomari najlepših boja, a divlje patke su ucrtavale svoje staze po mirnoj vodi. One su trajale taman toliko koliko ih je oko pratilo, a zatim su se gubile... odlomak ,,Očenaš za Čedu".

.. Neće još mnogo vode Tisom proteći, a on će se naći sa svojima..., odlomak ,,Slika jednog života".

 Mnogo je puteva koji se prepliću kroz stihove i reči. Mnogo je lepote i snage u rečima napisanim i izgovorenim te blage plave  junske  večeri. Mnogo se svilenih niti zaplitalo kroz poglede i mnogo se skrivenih vatrometa  naziralo   na licima prisutnih.

Zahvaljujem gospođi Dijani na ljubaznom dočeku i toplim rečima podrške.
Zahvaljujem profesorki književnosti Mariji Markov Ilić i profesorki Jeleni Števanov na vremenu i emocijama koje su nesebično delile tokom promocije. Velika je snaga njihovih  duša koju su utkale u  svileni ćilim rečenica.
 Zahvaljujem  gostima na ljubaznosti i podršci.
Neka fotografije govore više od reči.





















уторак, 12. јун 2018.

Dodir svetlosne staze

Leto je stiglo pre vremena. Beskrajna igra listova starih topola oduzimala je
dah onima otvorenih srca. Vetar se bunio i svojim laganim hodom je dodirivao prisutne.
Deca su se nadvikivala sa šumom starog vetra. Ugušivala su njegovu grlenost i rugala mu se. Nije ih primećivao. Nastavljao je svoju igru. Laste su mu se radovale. U visinama, gde je njegova snaga bila jača, su lako uzletale, a pri spuštanju su hvatale krajeve njegovih nevidljivih ogrtača i svojim krilima naglašavale njegove ivice. Radovale su se odmoru koristeći njegovu ljutnju. Sasvim vidljivo iz grupe se izdvajala devojčica. Sedela je na ivici drvene klupe upriličene da bude privremena tribina za retke posetioce ljubitelja malog terena,  koji nije imao posebne namene, već je služio svima koji bi kročili na njega. Njena samoća je bila toliko vidljiva da je parala oči  ženi koja je sedela na drugom kraju dvorišta. Spajala ih je zamišljena dijagonala.
Obratila je pažnju na devojčicu.
 Jasno se videla njena tišina. Belasala se kao otvoreni dlan plavokrvih. Odzvanjala je retkorečivost, a tiha zagonetna stisnutost usana je pojačavala utisak. Sve je odavalo fino izbrušenu, od strane vrhunskih majstora juvelira, izvajanu  dušu.
Žena je kroz vreme čitala njene misli.
Prevodila ih je na svoj jezik.

Na svet je došla voljom nebeskih sila. Ni željena ni neželjena, jednostavno  se zadesila tu u surovom svetu svakidašnjice i nekih oskudnih ljudi. Nažalost i deca nisu imala milosti prema njenoj sudbini. Tršava kosa je nemirno štrčala sa glave. Plava. Mešala se sa plavetnilom njenih pogledom izgubljenih očiju. Na sebi je imala teksas pantalone i majicu kratkih rukava koju je boja davno napustila. U rukama je držala tuđi smeh i suze svoje majke.
Žena je smanjila razdaljinu kako bi mogla bolje da je osmotri. Oči su joj se lagano pomerale u nekim neobičnim igrama. Onda je videla ono što retki mogu da vide.
Oči su se  jače zaplavile. Kroz njih se prelivala duga. Pomerale su se i pratile ples prve prolećne duge nastale posle tople, sa zapada poslate kiše. Krila su je dodirivala. Milovala je.
Polako se trznula telom. Zamahnula je rukom. Dodirivala je nekoga ili nešto.
- To si ti Lakokrili!
Ponelo  ju je pero kroz neviđene visine.
Letela je sa modrom lastom.
Hvatala je  vetrov skut i razumevala je cvrkut doseljenica. Tršava kosa  je prerasla u gustu pletenicu vile iz bajke, a odeća je dobila najmekši karnirić od najfinije kineske svile. Usne su se pomerale u sramežljivom osmehu.
Nije verovala šta joj se dešava. Sumnjala je. Podizala je ruku i doticala mnoga pera . Videla je okeane i besprekorne osunčane plaže.
Nije bila sama ni gladna.
Nije bila ni tužna ni usamljena.U  njen život se uselio najtajanstveniji od svih, onaj jedinstveni i mirisima dobrote obojen dan nošen na krilima Lakokrilog, s obećanjem da će se vraćati.
Postala je princeza iz nenapisane bajke.
Pomerila se.
Nogom je dodirnula vlat pokošene trave. Iskrice su poletele. Pretvorile su se u  zvezdice sišle s nebeskih visina vedrih sunčanih dana,  da se prikažu  samo izabranima.
Bila je izabrana.
Skakutali su praporci na tajnim kočijama, a njihovi glasovi su odzvanjali mislima.  Živeli su muziku svih vremena.
Usne su se razvukle  osmeh.
Dete i žena.
 Značile su jedno.
One su videle ono što niko nije. Samo je do njih dopro tajanstveni glas dubina i nezamislivih visina.
Sreća je bila samo njihova.
Sve vreme su  laste letele i u najsmelijim letovima su menjale visine. Predvodio ih je gospodar svih vremena i prostora. Opijao ih je mirisima. Darivao ih svetlosnim stazama i sjajem najudaljenijih , nepoznatih sunaca.
Trenutak je trajao.


Da trenutak traje. slika na svili ,,Jutro".

субота, 09. јун 2018.

,,Odsjaj svilenih niti" u Domu penzionera Kikinda

S nestrpljenjem sam čekala početak predstavljanja ,,Odsjaja svilenih niti" u
Domu prnzionera u Kikindi. Radost je bila obostrana.
Da sve mora da teče nekim nepredvidivim stazama dokazalo se i ovoga puta. Čika Toma
Mladić sa osamdeset se našao na probi folklora. Naravno na pitanje da li bismo mogli da napravimo malo drugačiji prikaz naše banatske duše, rado je pristao. Svilena nit koja povezuje sve sa ovih prostora je zasijala  i nastavila nesebično da deli svoj odsjaj.
Posle kratke najavе gospođe Zore, kao lagani početak usledilo je Banaćansko kolo.




Sledili su stihovi ,,Bezimene pesme"

Kada nebo oteža oblacima
Kada sivilo unese
U duše ljudi neki tihi ,
Neobjašnjivi žal
Dubokih korena,
Doleti bezvučni poj.
Razlegne se.

Samo ga prozvani čuju.

Nizale su se dogodovštine Banaćana, razlegao  se Logovac uz ,,Bogojavljensku noć" i Hladan Vetar poljem piri uz priču ,,Mirisi banatskog vetra".

Uz ,,Majstor Đulu je išla svirka,,Reših da se ženim" ...

Veče se suviše brzo završilo.


Društvo se okuplja.

Sa tetka Zorom

Poklon knjige za orkestar. ,,Ja nisam samo čuo šta čitate.  JA SAM SVE VIDEO!

Ukoliko bude potrebno rado ću pozajmiti ,,satirač" Branka Čučka.

 Smejali smo se Čedi i njegovom ,,Očenašu".
Uz obećanje da ćemo se ponovo videti, druženje smo nastavili uz posne kolače izašle ispod vrednih ruku Slavice Kanas.

Zahvaljujem svima na ukazanoj mi dobroti i gostoljubivosti.




субота, 02. јун 2018.

Ruže za Pericu

Na životom bogatoj plavoj planeti, na starom kontinentu, u staroj zemlji živi se
kao na svakoj plavoj planeti, na svakom starom kontinentu i u svakoj staroj zemlji. Noći dolaze tiho, plavetnilo polako poklopi svojim tamnim plaštom poslednji lagani titraj zamirućeg svetla, sve utone u senku koja opet živi i stvara prikaze koje imaju ljudska obličja. One se predaju strastima tame, stvaraju čuda, prenose misli. Delaju i lutaju opustelim ulicama gradova i sela. Dogodi se  i skriveni hod bogat tišinom  takav da ga odaju samo laki uzdasi nosilaca.
Jutra dolaze brzo. Najavljuje ih mobilni telefon kog zovu budilnikom, na šta se  on svojom veštačkom inteligencijom buni, ali pošto ga niko ništa ne pita , njegovo je da vrši svoju dužnost.
 Dešava se, neretko, da ga pretekne kreštav glas petlića posebne rase pod nazivom titinac. Kako je malen rastom,  od nekih neznanih sila je darovan prodornim kukurikom, tolikim da se zvezde na nebu stresu i požure da svoju svetlost poklone dalekim meridijanima pruženim s druge strane Zemlje. Ponekad su tu  noćni razgovori pasa puštenih na noćnu slobodu ili zaljubljeni mjauk mačora uzavrele krvi.
Slika bi bila sasvim savršena da tu nema ljudskih kostiju, onih živih, koje svaki dobar zmaj iz narodne bajke može nadaleko da prepozna.

- Nemoj da hrčeš...stružeš tako da te ni jedna strugara ne može nadmašiti!
-krrr...njjjj mmmmnjooooo....
- Ne hrči kad ti kažem! Dosta je ! Ne mogu da spavam! Seli se u drugu sobu!
- krkkkkk hrrrrrnjkkkkkrrrrrrrrrrr
- Dokle ću ja ovo slušati? Ima da mu kupim onu brnjicu , pa neka košta koliko košta!  Ama čoveče , ne hrčiii. Idi  i spavaj na kauču!
-krrrrrrrknjjjjrrrrrrrrr...
-Seli se! ...Tako  sad da spavamo!

- Da li ti je vruć čaj?
- Ne nije!
- Kako nije?
- Kako da jeste? Pa skuvao sam ga pre pola sata. Sasvim se ohladio.
-  Pa, što ga onda srčeš?
- Ko srče? Srrrrrrrr.  Ja pijem, ne srčem.
- Ipak ti je vruć! Srčeš!
- Srrrrrr, sr, srrrrr... Ne srčem.
- Sad ću ti doneti slamku! Ne mogu da slušam!
- Srrrr, sr, sr, sr....

Šta ti je? Dati nije mušica upala u grlo?
- Nije. pljuc, pljuc
- Kako nije? Da te ne boli grlo?
- Ne ne boli  me1 Moram... nešto mi se sakuplja...pljuc pljuc...
- Molim te prestani, smeta i, ne priliči ti da pljuckaš ulicom. Jedva čekam da uvedu kazne, pa da ti lepo naplate. Pogledaj onog! Gledaj kad ti kažem...Grozno...

- Šta si to jeo? Dokle ćeš podrigivati? Kao da si jeo  vazduha na viljušci ! Prestani!  Podiže  mi se kosa na glavi od tolike kompresije. Idi kod lekara, neka te lepo pregleda. Možda dobiješ  neki preparat ,pa te to lepo prođe!   Ne podriguj , molim teeeee! Lepo te molim! Gledaj, svi se okreću. Lepo mi u toplotnim talasima nadolazi sramota od tolike buke koju proizvodiš. Još kako si se najeo belog luka...Da čovek padne u nesvest! Kako onda žena ne bi? I to tako krhka i nežna kao što sam ja?
Ne podriguj!

- Jesam li ti lepo rekla da ne jedeš slatkiše!
- Ne jedem.
-Kako ne? Šta je ovo? Jesam li ja tvoj sluga, dželat ili šta već? E,  to nisam. Da nemaš mene ... Ti si sam sebi dželat. Kao ne jedeš, a  noću...sami papiri od bombona i malih snikersa, a ovo ? Kuglice i suvo grožđe u čokoladi! Pa  ti svakako nisi normalan. Ako ti se toliko sviđa...Kad budeš nagurao šećer... ima da završiš u bolnici kao tvoja majka, Bog da joj dušu prosti...i ona se mučila s tvojim ocem. Isti si on! Da te  nisam videla da kupuješ išta od slatkiša! Jesi li čuo!
- Samo žele bombone?
-Kad ih spominješ... Gde su? Pa ti si ih pojeo!  Dokle...

- Maco, hoćemo li u prodavnicu, da kupimo nešto za jelo?
- Da dobio sam platu, pa...
- Šta bi ti jeo?
- Jogurt?
- Šta će ti jogurt? Bolje uzmi nešto drugo.
- Ja bih jogurt, ako može...
- Šta ako može, naravno da ne može,  ti bi jogurt! Biće ti dobro i kiselo mleko!

Dokle će ovaj moj tako? To se ne može izdržati. Ima da ga iselim iz kuće u šupu. Ima tamo da napravim letnju kuhinju, pa neka sedi sam! Neka radi  to što radi! Neka uživa sam. Nije bolje ni zaslužio!
Možda da kupim i one silikonske zapušače za uši...
Ko si ti da se mešaš? Šta kažeš? Ja zlostavljam svog muža! Nemoj da zlostavim tebe ! Bolju od mene ne bi našao ni svećom da je traži! Moj Perica uživa! Uživa! Ima da mu odnesem koju ružu iz parka. bolje nego da mu kupim ...

субота, 26. мај 2018.

Neću da te poklanjam

Neću da te poklanjam.

Držaću te čvrstim dahom.
Zvezde će mi osvetliti noćne staze Kojima ću tajno hodati.
Sunce će  mi darivati dan.
Vetrovi će mi davati snagu.

Neću da te poklanjam.

Tvoju dobrotu ću zadržati.
Tvoje godine će rasti.
Tvoja svetlost će se širiti.
Tvoj glas će zvonom zvoniti.

Neću da te poklanjam.

Trajaće vreme.
Pesnici će pisati pesme.
Pesmom će kosovi darivati jutro.
Lavež će terati uljeza tvojih dlanova.

Neću da te poklanjam.

Nosiće gradovi svoje ulice.
Sela će putovati kolskim putem.
Srna će kradom čupkati zelenu pšenicu.
Lovac će spustiti cev svoje puške.
Čvrsto ću držati život u ruci.

Neću da te poklanjam
.

понедељак, 21. мај 2018.

Maslačkova priča

Na osvitku leta nebo se obojilo toplotom.  Ugrejala se zemlja. Disalo se teško.
Nedostatak vlage ili strah od nevremena dodirivao je mnoge. Svako je strahovao na svoj način. Mnogi su bili uzdrmani i naterani na razmišljanje, a neki su nezainteresovano  gledali na novi  dan.
 Laka jutarnja izmaglica je dodirivala ranoranioce, pa su oni lakše podnosili išćekivanje blagodeti neba.
Ravnica se prostirala i plivala u zelenilu. Šarale su je rascvetale bulke i ponositi plavi čovek. Kamilica je osvajala. Njima je bila dovoljna svežina noći i vlaga jutra da osete  kratkotrajnu životnu radost. 
Uz njih se u svojoj nizini čvrstim korenom razvio maslačak.
...
Šta se to dešava? Zašto se toliki cvet užurbano podigao i stremi ne osećajući svoju sopstvenu lepotu i  ne dodirujući tuđu radost? Lepi su, mirišu, žive brzo i brzo završavaju svoj rast.  Poslednje okasnele bulke su crvenilo podarile danu. Plavo ih gura.
Ja sam strpljiv. Imam vremena.
Ali kakvo je ovo čudno golicanje koje me osvaja i gura u visinu? Doziva me sjaj i svetlost.
Kakva se to buka širi ? Dolazi li to sam kraj?

U trenutku je preko mladog maslačka prešao oštar nož kosilice. Začas su nestali listovi, izrezao se vitki štapić drške koji je obećavao da postane cvet. Nestale su nade i radosti.
Čovek je pažljivo kosio travu. Nije birao. Nestajali su zvončići i beli cvetići podnevnog cveća. Sve je bivalo samleveno i velikom brzinom je uletalo u plastičnu kutiju čiji je jedini zadatak bio da sakupi posečeno. Travnjak se dičio ravninom i uredno podšišanom travom.

Upio sam kapi biserne rose, udahnuo sam lak povetarac i kroz moje iskrzane listove sam pustio  snagu.
Osećam da rastem.
Osećam zov predaka i uputstva kako da dosegnem daljine. Razumeo sam da moram putovati daleko u neke nepoznate predele, da moram širiti slavu svoga preobražaja.  Razumeo sam da se moram boriti za život.
Evo,  opet neko golicanje.  Ispustiću novu dršku. Biće puna mlečnpg soka koji nosi zapovest.
Raste mi kvržica na glavi.
Rastem sav.
Radujem se .
Da baš me obuzima nemir.
I gle.
Glava mi puca.
Od zelene duguljaste kvržice napravila se izdužena vitkost sa nagoveštajem žutog u sebi. Za trenutak se rasplinula pod prvim sunčevim zrakom. Postao sam žuti cvet. Gle bezbroj moje braće i sestara. Pa mi smo  najlepši na svetu.
Gledajte me , gledajte.
Upijam i hranim se Suncem. Opet me golica. Žuto se pretvara u belo. Rastem do belog paperjastog balona. Kako se samo njišem na vetru. Kako me samo podiže ruka povetarca.
Kako se samo...
Da letite, letite, do visina, do neba, do slobode, do bašte i polja, letite do nebeskih visina i plave kiše.
Letite na sve četiri strane sveta i nosite priču o roditelju, o pretku, o pravilima života i poštovanjju Sunca.
Pričajte o skromnosti, velikodušnosti i borbi za svoje parče zemlje.
Osvojite tvrda srca ljudi.
Neka vam se dive.
 Neka na trenutak postanu žuti maslačak.

недеља, 20. мај 2018.

Radosti su mnoge: Pesme Andrićgradu 2018.

Radosti su mnoge.
Moja pesma ,,Da mi se" se našla na spisku pesama uvrštenih u zbornik! Nisam se nadala da to mogu.
Hvala žiriju.
Hvala vama dragi prijatelji na čitanjima, podršci i vetru koji mi u leđa šaljete. Želim vam svako dobro.


ПОЕТСКИ КЛУБ „ЗНАКОВИ“ ВИШЕГРАД
ОБАВЈЕШТАВАМО СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ДА СУ КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ
ЧЕТВРТОГ КОНКУРСА „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“

На Четврти Конкурс „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“ у периоду од 01.02 до 31. 03. 2018. године на задате теме пристигло је 478 пјесама од 289 аутора - из 16 држава.
Овлаштени Жири је након озбиљног приступа сваком од пристиглих рукописа сачинио следећи редосљед пјесама за предложене награде, како слиједи:

ПРВА НАГРАДА:
ВИШЕ ВИШЕГРАДА ПРАВЕДНА СВЈЕТЛОСТ - Трипко Драганић, Подгорица

ДРУГА НАГРАДА:
ЛАЗАРЕВО ВИНО У АНДРИЋГРАДУ - Славица Дедић, Подгорица
ЗНАМО СЕ МИ ГРАДЕ - Драгица Грбић Драга. Вишеград
МЕХМЕД ПАШИН МОСТ - Драгица Стојановић, Зрењанин

ТРЕЋА НАГРАДА:
ВИЗИЈА - Радмила Милојевић, Параћин
ГРАД ОД ДУШЕ И КАМЕНА - Миљана Игњатовић Кнежевић, Ниш
ЉУБАВЉУ РАСТЕШ - Вера Јелић, Крагујевац

СПЕЦИЈАЛНЕ ПОХВАЛЕ:
ИВУ АНДРИЋУ - Саша Мичић, Дервента
ЈЕДИНСТВЕНИ ГРАД - Тања Ајтић, Канада
ЈАВА ПЈЕСНИЧКОГ СНА - Павле С. Бандовић, Подгорица
ИСТИ НАМ КОРЕН - Јованка Божић, Ваљево
НОВИ КРУГ - Драгица Ђурић, Ужице
ДЈЕЧАКОВ МОСТ - Аександра Матић, Братунац
ПОХОДИ ЛИ ПРЕЛИЈЕПА АНИКА - Радојица Радовић, Цетиње
НЕМА ДРИНЕ ДО У СРЦУ - Срба Такић, Власотинце
ЗАВЕТНИ КОВЧЕГ - Мира Церовић Тасић, Ниш
НАД ЋУПРИЈОМ ТРЕПЕРЕ ВЈЕКОВИ - Миодраг Чабаркапа, Подгорица





ОСТАЛИ АУТОРИ УВРШТЕНИ У ЗБОРНИК ЧЕТВРТОГ КОНКУРСА
„ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“:

ДРИНСКА ВИЗИЈА - Аврић Жељка, Сремска Митровица
БЛАГОСЛОВ НАД АНДРИЋГРАДОМ - Андрејић Мишковић Весна, Славонски Брод
МЈЕСЕЦ МАРТ - Андрић Јелена, Вишеград
ЧОВЕК И МОСТ - Арсић Смиља, Београд
ЗАХУЧИ ДРИНО - Ашћерић Митровић Цвија, Аустралија
ВИШЕГРАДСКИ КЉУЧАР - Банић Никица, Инџија
ЈЕЗИКОМ МОЈИМ - Бег Драгутин, Бачка Паланка
ТИХИ БЕСЕДНИК - Бјеливук Радојка, Крагујевац
УСНУЛИ ГРАД - Бојковац Евита, Дервента
АНДРИЋГРАД - Бојковић Иван, Обилић
У КАМЕНОМ ГРАДУ - Бундало Н. Јован, Београд
ОГЊИШТЕ - Велеушић К. Драган, У С А
НОСТАЛГИЈА - Вељовић Милоје, Београд
ЗАДУЖБИНА ЈАЊИЧАРА - Витић Горан, Београд
КЛЕСАРИ - Вујовић О. Љубомир, Београд
НА РАЗМЕЂУ ДРИНОСКЛАДА - Гаћина Иван, Задар
АНДРИЋ И ВИШЕГРАД - Голијанин Синиша, Сарајево
ИВО  АНДРИЋ  У АНДРИЋГРАДУ - Грошин Биљана, Меленци
ЛАНЕ - Дамњановић Игор Браца, Београд
ИСТОРИЈА ОД КАМЕНА - Делибашић Вукосав, Никшић
АНДРИЋГРАД - Делић Марија, Банатски Двор
КУЛТУРА СЕЋАЊА - Делић Нермин, Винац
АНДРИЋГРАД – ПЈЕСМА БУДУЋА - Дрпа Милена, Модрича
ОДА ВИШЕГРАДСКОМ МОСТУ - Ђапо Мирјана, Брчко
ДА МИ СЕ - Ђукановић Весна, Кикинда
И САДА МИ ЈЕ ЖАО - Ђурић Јовица Мајор, Ниш
ЗАЉУБЉЕНИ ДЈЕЧАК - Ђуришић Душан, Даниловград
ДОК УМОМ КО ПИТА ПАРА. . . - Живојиновић Емилија, Крагујевац
ИДЕМ - Златовић Љубица, Смедерево
МОМАК И МОСТ У ВИШЕГРАДУ - Иваниш Милан, Београд
ВОЉЕНИ ВИШЕГРАД - Илић Теодора, Владичин Хан
ИВО АНДРИЋ - Исаиловић Радица, Чачак
ВИШЕГРАД - Јагодић Радомир Рашо, Рудо
С КАМЕНА НА КАМЕН - Јовановић Радоман, Стара Пазова
АКСИОС - Јовановић Смиљка, Шабац
ИЗ СТОПА ЊЕГОВИХ - Јовић Миленко, Пљевља
СЈЕЋАЊЕ - Кекић Тијана, Приједор
ЈАБУКЕ СА УБАВЕ - Керлета Маријана, Лазарево
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА - Клаћик Бранка, Петроварадин
ДРАМА У НЕБОКРУГУ ИЗНАД . . . - Косовић Вишња, Херцег Нови
АНДРИЋГРАДУ – ВИШЕГРАДУ . . . - Краћица Ружена, Падина
НА ДРИНИ РОМАН - Лалић-Кровицка Олга, Пољска
ПЕСМА КАМЕНОГ ГРАДА - Лешовић Станојевић Зорица, Чачак
ДРАГИ ИВО - Лујић Наталија, Соколац
У АУРИ ЛЕПОГРАДА - Мајдов Јована Милован, Ужице
ЋОРКАН - Малешев Дамир, Нови Сад
ЗАГЛЕДАНА У ДРИНУ - Малешевић Јасмина, Београд
ТАМО ГДЈЕ ДИШУ ЗВИЈЕЗДЕ - Марковић Дарија, Бања Лука
НЕОБИЧНА ОСЕЋАЊА - Марковић Др Радмила, Мали Иђош  
ЉУБАВ У АНДРИЋГРАДУ - Марковић Славко, Нови Пазар
МРТВА ТРКА - Марко-Мусинов Снежана, Земун
РИЈЕЧНИ РАТ - Миловац Милка, Брчко
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА - Милојковић Радомир, Соко Бања
НЕМИР ЖЕНЕ КОЈЕ НЕМА - Милосављевић Љиљана, Смедер. Паланка
НОСТАЛГИЈА - Милосављевић Невена, Звечан
АНДРИЋ ГРАД - Михај Божица, Вршац
ЋУПРИЈИ - Мрђа Драгана, Нови Београд
У АНДРИЋГРАДУ - Мутић Миља, Трпиња
АНДРИЋГРАДУ - Настасић Ленка, Стапар
ЈЕЛЕНА И ПЈЕСНИК КОЈЕГ НЕМА - Неслановић Нермин, Зеница
ИСКРА ИЗ КАМЕНА - Николић Крсман Дејан, Шабац
ПАЛИМПСЕСТ НА КАМЕНУ - Николић Бојан, Вишеград
ПАШИНА ЗАДУЖБИНА - Обреновић Љ. Милан, Крагујевац
НИКАД ДОСТА - Обреновић Милад, Рогатица
ХАИКУ - АНДРИЋГРАДУ И ВИШЕ. . . - Охаши Драгица, Aichi Japan
ДАЛ` ТО БЕШЕ ЉУБАВ - Паноска Снежана, Прилеп
ГРАД ОТВОРИО СРЦЕ ЗА ПЕСНИКЕ - Пауновић Рада, Чачак
ЖИВИ ПАМТИ И ЋУТЕЋИ ОПО. . . - Пејовић Лепосава Лепа, Чачак
КАМЕНИ МОСТ - Петричевић Доброслав, Брод
МОСТ - Петровић Братимир, Кладово
НА ТЕМЕЉИМА ИСКОНА - Пешић Светлана, Власотинце
АНДРИЋГРАДУ - Радовановић Милица, Невесиње
МОСТ - Радовић Ксенија, Подгорица
НА СВИМ СТРАНАМА СВЕТА - Радосављевић Наташа Нара, Београд
MОЛБА ДРИНИ - Рајаковић Васиљевић Д. Вера, Севојно
ВИШЕГРАДУ - Раусављевић Никола, Мајур
КАМЕРНА ТИШИНА ХОДА - Савић Бранислав, Пожега
БОРИМО СЕ РИЈЕЧИМА ПЛЕМ. . . - Сарић Гордана, Никшић
ЋУПРИЈА НА ДРИНИ - Сета Милијана, Ниш
У ТЕБИ - Станишић Татјана, Књажевац
ЗДРАВИЦА - Стефановић Милка Мими, Београд
ДРИНСКИ ДИСКУРСИ ИВИНИ - Стојановић В. Радмила, Зрењанин
АНДРИЋГРАДУ - Ступић Милана, Увац Рудо
ПОБЕЂУЈЕ МЕ ВРЕМЕ - Тијанић Зорица, Нови Београд
КРАЈПУТАШ - Томић Миодраг Стублински, Стублине
НЕВИНА РИЈЕКА - Тубић Момчило Момо, Међаши
ПОБЕДНИК - Ћурчић Горан, Зрењанин
ОЈКАЊЕ - Фијат Љиљана, Нови Сад
АНДРИЋГРАД - Франчић Фрањо, Словенија
БАЈИН ПОВРАТАК У ЗАВИЧАЈ - Хелета Славко, Вишеград
ДЕЧАК И ВИШЕ(НЕГО)ГРАД - Цветковић Мирослава Мира, Смедерево
ТЕБИ МОЈА ДРИНО - Чордашевић Зорка, Њемачка
У ИГРИ СА ТОБОМ ПРАВИЛА НЕ . . . - Џелетовић П. Веселин, Београд
ЗБОРНИК - Шимшић Петроније Перо, Вишеград
НА ОБАЛИ ДРИНЕ САМА - Шљука Вања, Прибој на Лиму
ВИШЕГРАДСКЕ КИШЕ - Шолкотовић Снежана, Корбово

Сваком од објављених аутора припада по један примјерак Зборника!
Захвални свим учесницима и пријатељима ове манифестације искрено вјерујемо да ће представљање Жирија, подјела Награда и промоција Зборника Четвртог Конкурса наше „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ 2018“ проћи у достојанственој атмосфери и незаборавном дружењу за Велику побједу Поезије и Визије Андрићграда!
О тачном датуму одржавања манифестације о „Дану поезије“- ми ће мо Вас правовремено обавијестити! 

Naravno i pesma je tu : 

 
Da mi se


Da mi se u Vilu prometnuti
Sestra vila Drini postati.
Srcem svojim Višegrad dodirnuti.
Milovati kamen,
Smiljem i bosiljem
U živ kamen most pretvoriti.


Stojim!
Hladnom Drinom pustih radost.
Da je nosi,
Da je mrvi
Da je drobi plavim virom.


Kada nema dragog višegradskog
Da se kamen njime pozlati.
Zovem Boga
Molim:
Da mi se na drinski kamen popeti
Da mi se uz luk višegradski zalepiti
Da mi je kao vuk urliknuti
I kao vila kriknuti
Da me Andrić kroz vekove čuje
Da me kroz reči okuje
Ugradi u Ćupriju svoju.
Pa da živim!
Pa da ljubim!
Da se sita dragog zasitim!
Da se duša kroz miline miri!
Da se Drina kroz vekove širi!
Da se voda toplinom ljubavi podmiri!
Da se stopim s hladom višegradskim!
Da sa dragim kroz vekove živim.

Da mi se u Vilu prometnuti.