Постови

Приказују се постови за јун, 2018

Zove me

Слика
Zove me put I tajanstvena  staza. Zove me vetar I udaljeni,  nepoznatim biljem začinjeni kraj. Zove me  tiha, sjajem zvezda bogata noć I njen skriveni  nemir. Zove me jutrom probuđeni dan I sjaj bistrog mora. Zove me dodir plave vode I miris soli. Zove me beli galeb I tajna njegovog pera. Zove me ugasla školjka I sjaj sedefa na morskom dnu. Zove me sunčevim zrakom obojeni mesec. Zove me plima. Zove me oseka.

Đačko oko

Слика
Jutro se okupano i čisto probudilo najavljujući novi dan. Za neke je on značio mnogo, za neke ništa, nekima je bio obaveza, a nekima zabava. Svima  je darovalo bisernu svežinu. Kapi koje je  kiša ostavila, a noć zaboravila, su upijale svetlost sunca i kroz svoju prozirnu dušu su lako primale i slale do pažljivog oka odsjaj duginih boja. Poneo je đačku knjižicu i l ne baš lakim se korakom, posle naturenog buđenja, uputio na moranje. Poneo je i mobilni tlefon iako se ne sme. Nije se mogao odvojiti od njega i onih zanimljivih aplikacija koje su mu uveliko skraćivale dan i činile da traje mnogo, mnogo kraće.  Kako  bilo krenuo je. Pridržavao se svih uputstava koje je toliko puta čuo. Dok ih je strogi glas ponovo izgovarao mogao je i pre njega čuti dobro naučene reči da je samo hteo. Mobilni mu je već nedostajao. Tešilo ga je samo to što je zabrana važila za sve. Minuti pre početka su trajali kao dosadna duga noć u kojoj se nisu nazirale zvezde na nebu, ali se zato sparina težinom n

Promocija knjiga,,Nevidljivi vatromet i ,,Odsjaj svilenih niti" u Narodnoj biblioteci Čoka

Слика
,, Večeri plave u veče sjajno" ... kako to samo veliki Jesenjin jednostavno izgovara. Dok su se preko plavog panonskog neba smenjivali i u  svom trku obilazili jedan drugoga sivi kišonosni oblaci,  spremale smo se za zajedničku promociju knjige pesama ,,Nevidljivi vatromet" ( koji sam imala sreću da dobijem kao poklon sa predivnom posvetom) i Odsjaj svilenih niti. Vlasnica skrivenih vatrometa pretočenih u poeziju jeste Jelena Milošev profesor srpskoga jezika i književnosti i nosilac nagrade Stražilovo za zbirku poezije ,,Ćutanja pre poleta". Izdvojila bih pesmu ,,Bezvremena zona oko Tise" Vodeno ogledalo Tise reflektuje zrak šumama topola. Sive slike zime, sunce bojažljivo akvaristički slika. Uski čamac seče idilu mirne vode parajući je kao niti vunenog džempera. Plove rekom patke, bestelesne i bezvučne, u bezvremenoj zoni. Otrgnuta od svih zemnih plovidbi, lebdim nad sivilom prostora, zamišljena u legende o bivšim tiskim                      

Trenutak je trajao

Слика
Leto je stiglo pre vremena. Beskrajna igra listova starih topola oduzimala je dah onima otvorenih srca. Vetar se bunio i svojim laganim hodom je dodirivao prisutne. Deca su se nadvikivala sa šumom starog vetra. Ugušivala su njegovu grlenost i rugala mu se. Nije ih primećivao. Nastavljao je svoju igru. Laste su mu se radovale. U visinama, gde je njegova snaga bila jača, su lako uzletale, a pri spuštanju su hvatale krajeve njegovih nevidljivih ogrtača i svojim krilima naglašavale njegove ivice. Radovale su se odmoru koristeći njegovu ljutnju. Sasvim vidljivo iz grupe se izdvajala devojčica. Sedela je na ivici drvene klupe upriličene da bude privremena tribina za retke posetioce ljubitelja malog terena,  koji nije imao posebne namene, već je služio svima koji bi kročili na njega. Njena samoća je bila toliko vidljiva da je parala oči  ženi koja je sedela na drugom kraju dvorišta. Spajala ih je zamišljena dijagonala. Obratila je pažnju na devojčicu.  Jasno se videla njena tišina. Belas

,,Odsjaj svilenih niti" u Domu penzionera Kikinda

Слика
S nestrpljenjem sam čekala početak predstavljanja ,,Odsjaja svilenih niti" u Domu prnzionera u Kikindi. Radost je bila obostrana. Da sve mora da teče nekim nepredvidivim stazama dokazalo se i ovoga puta. Čika Toma Mladić sa osamdeset se našao na probi folklora. Naravno na pitanje da li bismo mogli da napravimo malo drugačiji prikaz naše banatske duše, rado je pristao. Svilena nit koja povezuje sve sa ovih prostora je zasijala  i nastavila nesebično da deli svoj odsjaj. Posle kratke najavе gospođe Zore, kao lagani početak usledilo je Banaćansko kolo. Sledili su stihovi ,,Bezimene pesme" Kada nebo oteža oblacima Kada sivilo unese U duše ljudi neki tihi , Neobjašnjivi žal Dubokih korena, Doleti bezvučni poj. Razlegne se. Samo ga prozvani čuju. Nizale su se dogodovštine Banaćana, razlegao  se Logovac uz ,,Bogojavljensku noć" i Hladan Vetar poljem piri uz priču ,,Mirisi banatskog vetra". Uz ,,Majstor Đulu je išla svirka,,Reših da se ženim"

Ruže za Pericu

Слика
Na životom bogatoj plavoj planeti, na starom kontinentu, u staroj zemlji živi se kao na svakoj plavoj planeti, na svakom starom kontinentu i u svakoj staroj zemlji. Noći dolaze tiho, plavetnilo polako poklopi svojim tamnim plaštom poslednji lagani titraj zamirućeg svetla, sve utone u senku koja opet živi i stvara prikaze koje imaju ljudska obličja. One se predaju strastima tame, stvaraju čuda, prenose misli. Delaju i lutaju opustelim ulicama gradova i sela. Dogodi se  i skriveni hod bogat tišinom  takav da ga odaju samo laki uzdasi nosilaca. Jutra dolaze brzo. Najavljuje ih mobilni telefon kog zovu budilnikom, na šta se  on svojom veštačkom inteligencijom buni, ali pošto ga niko ništa ne pita , njegovo je da vrši svoju dužnost.  Dešava se, neretko, da ga pretekne kreštav glas petlića posebne rase pod nazivom titinac. Kako je malen rastom,  od nekih neznanih sila je darovan prodornim kukurikom, tolikim da se zvezde na nebu stresu i požure da svoju svetlost poklone dalekim meridijani