Словословље - Сан или јава

 На моју велику радост приповетка ,,Сан или јава" се нашла објављена у електронском часопису Словословље кога издаје Међународно удружење књижевника и умјетника  Горски видици.

линк: 

Сан или јава

 

СЛОВОСЛОВЉЕ, часопис за политику, културу, књижевност и умјетност

Елекронски часопис Словословље основан је на Видовдан 2014. године у Бечу. Од 12. децембра 2021. године Словословље се уређује у Црној Гори.

Издавач: Удружење књижевника и умјетника „Горски видици“, Павловград (Даниловград).

Оснивач Петар Милатовић Острошки, књижевник и новинар, члан Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), Удружења књижевника Србије (УКС), Аустријског удружења аутора (IG Autorinnen Autoren, Literaturhaus Wien), Удружења новинара Црне Горе (УН ЦГ), предсједник Удружење књижевника и умјетника „Горски видици“.

Издавач: Међународно удружење књижевника и умјетника „Горски видици“

Главни и одговорни уредник: Петар Милатовић

(преузето са портала Словословље )

 

Putopis : Istanbul : Aja Sofija

Hvaljena, krnjena, pljačkana, obnavljana, menjana, pregrađivana, dograđivana,

Aja Sofija

renovirana, ali
nikad nepoštovana i osporavana, najlepša među svim svetinjama, jedna jedina Aja Sofija. 

Zalupa srce brže, iznedri se iz grudi nešto nepoznato, titrajuće, neobjašnjivo i nedokučivo od samog pogleda na uzvišenu, savršenu,  lepotu svetinje, zaštitnice božanske mudrosti. Od pomisli da su njenim hodnicima prolazili gospodari i tlačeni, vernici i  nevernici, osvajači i branitelji, bezbrojni turisti u potrazi za neuhvatljivom lepotom,  poraste uzbuđenje. Lepo je hodati stopama istorije.

Aja Sofiju nismo posetili odmah po dolasku u Istanbul, ostavili smo da u nama naraste već ionako velika želja. Prvi pokušaj ulaska je prošao bezuspešno, jer je veliki broj posetilaca napunio ulaz toliko da mu se nije moglo prići.

 Po starom dobrom pravilu : ,,Ko rano rani dve sreće grabi" smo se sledećeg jutra

Egipatski i Konstantinov obelisk

uputili  u njenom pravcu. Ulaz je bio zatvoren.

 Iskoristili smo vreme  da obiđemo široki plato na kome su Rimljani nekada održavali trke- Hipodrom. Počašćeni smo velikim  Egipatskim obeliskom, koji se s ponosom diže u visinu i kartušimna na sebi priča o vlasniku Tutmesu III. Star je više od tri hiljade petsto godina , donešen u vreme cara Teodosija Velikog . Visok je dvadeset pet metara. Iskelsan iz jednog komada kamena umešnim rukama staih Egipćana i najstariji je spomenik u gradu. 

Konstantinov stub

 

 

 

 

 

 

 

Tu se nalazi i Konstantinov stub, velelepan kao vladar čije ime  nosi. Lepotom i zagonetnošću ne zaostaje ni Zmijski stub donešen iz Delfa.

 

 

Iz Plave džamije

Plava džamija

Obilazimo i Plavu džamiju koja se renovira, te je posetiocu dostupna samo kratka šetnja ispod njenih kupola.  Podovi su pokriveni
debelim crvenim tepisima koji na sebi imaju plave cvetove.  Hodamo izuveni. Žalim što su stubovi i zidovi pokriveni te se njihova lepota ne vidi.

 Zato su pločnici Trga Sultan Ahmet  okupani lakom kišom, koja je čudom stala, a sunčani zraci su se prostrli s odjednom plavog neba. Te su se kupole Plave  džamije još više zaplavili.

 

 

U redu

Uskoro se nalazimo u redu ispred ulaza u Aja Sofiju. Bilo je
potrebno da se završi molitva, da bi se otvorila vrata posetiocima. U redu smo čekali nešto više od pola sata, za to vreme se napravio red dug nekoliko stotina metara. 

Srećni smo ulaskom. 

Sve što smo videli pada pod noge Aja Sofije, najlepše među najlepšima.

 

 

 

 

 

Mozaik Bogorodica s  malim Isusom

Na ulazu nas je sačekao mozaik Bogorodice sa malim Isusom u krilu. Svojim

milostivim pogledom blagosilja posetioce ponosna  počasnim mestom  dobrodošlice. Nekada su svi zidovi bili pokriveni bogatim mozaicima , ali su razna ratna pustošenja doprinela njihovom nestanku i propadanju.

Pre ulaska u glavne odaje potrebno je izuti cipele. U hodniku postoji niz polica označenih brojevima i abecednim redosledom. Ostavljamo obuću, glavu obavijam maramom.

 

 

Ma koliko sam se pripremala za ovu posetu, koliko sam slušala i čitala o njoj, ostavila me je bez daha. Svojom čistotom, duhovnošću, grandioznošću, bogatstvom svodova i lepotom veličanstvenih stubova od zelenog i roze mermera,  koji je s ponosom nose,  pleni. Veličinu stuba sagledavam tek kad sam se približila jednom. Do najpoznatijeg Stuba suza se ne može. 

Veličina kupole zahteva pogled uprt u visinu. Na žalost mozaici u kupoli su pokriveni,  jer Islam ne dozvoljava prikazivanje likova, ostaje mi da sanjam mozaike iza belih čaršava. 

Mesto krunisanja

Pod je prekriven zelenim toplim tepisima, na sreću posetilaca,  jer poseta zahteva vreme. Po zapisima pod je načinjen  da liči na more i valove ,,,pod od mora i valova" te je posetilac imao utisak o njegovom kretanju, sličnom kretanju morskih talasa, čitav je imao privid lelujanja , sličan vožnji brodom.  Vremenom je propao , najviše kad se deo kupole posle jednog zemljotresa srušio. Saznajem da se sličan nalazi u Katedrali svetog Marka u Veneciji, kao i deo mozaika odnešenih iz Svete Sofije. 

Danas je u moru zelenog tepiha na podu otkriven mali deo,  na sreću posetilaca ,,krug za krunisanje", nazvan tako jer su se u njemu krunisali vizantijski carevi. 

 Sa svojih sto sedam stubova koji su delom u , a delom na tlu,  ona slavi Vizantiju i njenu arhitekturu, a cara Justinijana kao velikog ktitora koji zaslužuje večnost.

Projektovali su  je Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. 

Kupola- čaršavi

Istorijski navodi kažu da je sagrađena za pet godina i da je na njenoj gradnji radilo oko deset hiljada radnika. Takođe postoji legenda da je car Justinijan rekao da je u gradnji nadmašio samog Solomona u gradnji hrama. 

Zaista Aja Sofija je bila najveća hrišćanska građevina do izgradnje Seviljske katedrale negde u šesnaestom veku.

Kratko vreme gradnje suočava posetioca s mnoštvom pitanja, kako, na koji način, kojom umešnoću je postignuta tako savršena lepota, a da je pri tome korišćena tehnologija onoga vremena. Nepojmljivo je, neuhvatljivo objašnjenje , dok pogled luta njenim svodovima i kupolama, dok se galerije kupaju u svetlu. 

Odjednom sva muka njena izlazi na svetlo dana, sva previranja nerazumnih ljudi, njihova nedoslednost, mržnja, oholost, nedovoljna ljubav prema bližnjemu svome. Bila je ona i pravoslavna, katolička, islamska, bila je svačija, nikad ničija.

Jedan od stubova

 Rekla bih da je najviše svoja i da će još dugo, na sreću budućih generacija opstajati  i širiti svoju božansku mudrost. 

 Malo je  vremena za običnog čoveka kada se nađe licem u lice s njom.   Malo je gledanja, tragova na njenim zidinama,  uhvaćene svetlosti s njenih svodova. Svega je malo. Dok se lagano spremam ka izlazu, ne mogu da se ne zapitam kako se čovek šestog veka osećao kada je stupio pod njeno okrilje, kada današnji ostaje bez daha. Da li je nemo u srahu od gospoda klečao, padao ničice ili u strahopoštovanju stiskao svoje srce?

Koliko je vere u Gospoda i  njegovu moćnu ruku darivala? Kako ju je običan smrtnik doživljavao? Sa strahom, skrušen, hodočasnički ponizan? Koliko je mudrosti darivala i dariva ? 

I što je možda najveće pitanje : da li je smrtnik dostojan takvog odgovora?

Izdvajam se iz mnoštva. Okružena brojnima sama
sam pred njenom mudrošću, zaštićena njenim zidinama, hladnim mermerom i toplim vazduhom ispod njene kupole.   Zahvalno molim.

 

Doći ćemo opet

.

‎

Putopis: Istanbul -Sulejmanija

Sulejmanija

 Podignuta visoko na brdu tako da pod svojim nogama drži ceo Istanbul, tako da se
mramorno more preliva u svim bojama dana i noći, tako da traje i svojim izgledom podseća na slavne dane jednog od najvećih sultana koje je Turska  imala -  na Sulejmana Veličanstvenog. 

Baš je takva . 

Veličanstvena, svojom pojavom, svojim otvorenim dvorištem okićenim stubovima,džamijom, medresom, bolnicom, kuhinjom, hamamima, spremnošću da dočeka namernike i vernike , da otvori vrata posetiocima i onima koji se mole. Harmonija svih delova ove velelepne građevine slavi sva obeležaja osmanskog carstva, savršenstvo linija kupola, svodova, mozaika raznih epoha spojenih u jedno,  svakog kamena koji je utkan u kompleks je na slavu Sulejmana Veličanstvenog, prvog među osvajačima.

Izgradnja Sulejmanije započela je 1550. godine, a završila se 1557. Veličanstvena

Na ulazu

je kao čovek po kome je dobila ime.

Sve u Istanbulu ima dugu istoriju. Vezuju se dani u mesece, meseci u godine, godine u vekove. Za Sulejmaniju važi izreka,,džamija koja nikada neće biti srušena", jer je tokom vekova preživela brojne zemljotrese, a iz njih je ostajala potpuno neoštećena i bez najmanje pukotine. 

Postoji legenda o njenom nastanku: 

Sulejmanu se u snu javio Muhamed koji ga je uzeo za ruku i odveo do mesta na kome je trebalo da gradi džamiju. Sulejman se sutradan obratio neimaru Mimaru Sinanu , koji ga je očekivao i znao za mesto na kom treba da gradi. Na Sulejmanovo pitanje, odgovorio je da mu je u snu on stajao iza  leđa. Sinan je savršenstvo svoje građevine,  dokazao podizanjem geometrijski pravilnih oblika i njihovom preciznom spajanju u trajanje koje znači večnost.

Fontana

Kako god bilo, vidljiva je nadaleko. Sa njenih zidova se ukazuje najlepša panorama Istanbula i okoline.

Sulejmanov mauzolej

U Sulejmaniju smo se uputili drugog dana Nove 2022. godine. Jutro je bilo prošarano kišnim oblacima, koji su se na našu sreću razilazili te nas je sunce svojom svetlošću darivalo i činilo da onako vlažna, sveže okupana Sulejmanija zablista. 

Avanturizam nam nikada nije nedostajo. Kako bismo uštedeli vreme , a vremena je na putovanjima uvek malo, krenuli smo prečicom koja je značila penjanje uz brdo Čudo navigacije je pokazivalo stazu od hiljadušesto metara. Kako god se peli, razdaljina se smanjivala za

Sulejmanov grob

tek po koji metar, da bismo se posle nekih sat vremena našli na početnij tački. Onda smo se tramvajem prevezli zaobilaznim putem koji se ipak pokazao kraćim i uz uspon stigli do zidina džamije.

 Kompleks obuhvata i druge prostorije. Veoma je širok, lepo uređen  širokih popločanih staza koje su bile prepune posetilaca. 

Prošli smo ulaz. Odmah nas je bljsak beline i grandioznosti zapljusnuo. Iz unutrašnjosti je dopirao molitveni glas. Morali smo sačekati. Unutra se ne može dok traje molitva.Zato smo šetali dvorištem i obilazili zgrade unutar njega.

Pogled

U okviru džamije se nalazi staro groblje na kome su sahranjeni najbliži Sulejmanovi saradnici, u posebnim mauzolejima su grobnice Sulejmana Veličanstvenog, a u njegovoj neposrednoj blizini je grobnica- mauzolej njegove sultanije Hurem.  Obe su otvorene za posetioce. Unutra se ulazi povezane glave, a obuća se izuva i ostavlja ispred vrata. 

Detalj dvorišta-groblje

Zidovi su ukrašeni brojnim mozaicima lapis lazure oslikanim pločicama. U sredini se nalaze pokriveni kovčezi zelenom čojom ispod kojih se nalaze tela. a na njima su zlatom izvezena imena onih koji počivaju ispod njih. Po nekim istoričarima tu su tela, a organi se nalaze  sahranjeni  na drugim mestima. O tome će istoričari raspravljati. 

Brojni su posetioci koji ulaze i izlaze odavajući počast jednom od najvećih vojskovođa onog vremena.

Hurem je umrla pre Sulejmana. Iako nije bio običaj da se sultanije sahranjuju u džamijama,( tu čast su imale majke i deca),  Sulejman je naredio da se to učini, kako bi jednoga dana bila pored njega. Zaista kada je on napustio svet posle osam godina sahranjen je pored nje.

Huremin grob

Huremin mauzolej

Posle završetka  molitve slobodni smo da uđemo unutra. Ostajem bez daha. Visoka, široka, belih ukrašenih zidova i prelepih ornamenata osvetljena  u ono vreme sa

mnoštvom lojanica, danas pretvorenih u luster savršeno pravilnog kruga,  veličine kupole koja je iznad njega. Krase je beli zidovi ukrašeni ornamentima muslimanske kulture.

Unutrašnjost džamije

Detalj -kupola

 

Lusteri

Ostajemo zadivljeni , na trenutak nevidljivim krilima  odnešeni u neki drugačiji svet i obasjani nekim drugačijim svetlom. 

Kako god, ukoliko vas put nanese u Istanbul nemojte zaobići ovo jedinstveno mesto.

Za uspomenu

Putopis : Krstarenje Bosforom- između Evrope i Azije

Zidine Konstantinopolja

More su priče. Trajanje. Beskraj, Lepota plavog. Putevi. Vraćanja. Obale. Talasi.
Galebovi.  Jata meduza.

Put nas je doveo u Istanbul. 

Smeši se Mramorno more. Bezbroj galebova kruži u niskom letu, pesmom svojom pozdravljaju namernike, domaćine, zalutale putnike i one koji traže lepotu i beg,  bar nakratko, iz svakodnevice. 

Na redu je krstarenje Bosforom. 

Oduvek me je privlačio, od prvih susreta u udžbenicima, do današnjih dana. Činio mi se dalekim i nedostižnim, a eto na dohvatu ruke se nudi u svoj svojoj lepoti. 

Galata  most preko Zlatnog roga

Dok čekamo polazak pravimo fotografije Galata mosta preko Zlatnog roga.

Kupujemo ulaznice, sat i po krstarenja brodom košta svega tridesetak lira. Brod prati evropsku stranu  od Kabataša do izlaska iz Bosfora, na mestu gde se vidi Crno more  prelazi na azijsku stranu, pravi krug i varaća se na početnu stanicu.

Pre ulaska u  brod snabdevamo se velikom čašom punom raznog voća. Tu su banane, ananas, mandarine, narandže, kivi, nar i neizbežne jagode. Uživanje za sat i po vremena na penušavim talasima. 

Iznenađujuća su beličasta jata meduza koje prate brodove i plivaju oko ukotvljenih. Samo lagano pomeranje njihovih kapa  podseća na životnu radost i nemu prisutnost. Plivaju lelujajući se i mašući sbojim končastim pipcima u traženju

dobrog zalogaja. 

Brod lagano počinje da klizi, penuša more, uznemirava meduze i brojne kormorane u traženju hrane. 

Ako je Dolmabahče palata blistava iznutra i tek njen mali deo otvoren za javnost , spoljazapeva, prosto viče i doziva svojom veličlinom. 

Bele se njeni zidovi i vrata okrenuta Bosforu, smeše joj se kule i gravirani kameni lukovi. Miluje je voda Bosfora i priča priče o nekim drugačijim danima i  brojnim brodovima koji su pristajali uz njene kapije. 

Ne zasite se oči nje, a naš domaćim nas dovozi do duge Beškitaš stanice, do još jednog dela Istanbula koji je takođe okićen predivnim građevinama. Tu se ukrcava još jedna grupa.

Dolmabahče i galebovi

 Vodeni put dalje vodi do Čiragan palate,  pravilnih linija i  kitnjastog stila. Pomalo podseća na blistave venecijanske građevine.

 Iznad glava se svom svojom lepotom  uzdiže prvi most preko Bosfora, vitak,  dug, na ponos svojih sugrađana.  Ispod njega stoji Ortakoj džamija.

Vodeni put uz duvanje prohladnog bosforskog vetra s mirisima ribe i ukusom soli vodi dalje pored dela Istanbula Arnavutkoj koji obiluje brojnim zgradama starog vremena.  

Na najužoj trački moreuza je Rumeli Tvrđava koja datira iz vremena pre pada Konstantinopolja. Imala je težak zadatak da brani Carigrad i zadrži napadače te tako čuva neprocenjivo blago iza svojih zidina. Danas u mirnodopskom vremenu stoji kao opomena  i zalog nemirnih vremena Vizantije i Otomanskog carstva.

 Tu se nad Bosforom nadvija drugi  most. Prolazimo ispod njega. Laganim okretom brod prelazi na azijsku stranu. Na njoj su moderne građevine , vile , Kuckusu paviljon koji je bio letnja palata. Koristio za kratke  boravke carske porodice u

Meduze

veremenu lova.

Tu je i vojna škola Kuleli,  elegantna bela zgrada, bogate spoljašnjosti. Uz samu azijsku obalu, u zagrljaju bosforskih talasa leži Bejlerbej palata. Izgledom i raskoši podseća na Dolmabahče, ali ipak skromnija i  manja. Ona je takođe muzej, ali je za vreme zimskog perioda zatvorena jer nema grejanja. 

S jednog on istanbulskih brda Kamlica nas pozdravlja Kamlica džamija. Brod lagano skreće uz penušanje mora i uznemirene glasove krupnih galebova.

 Pogled sleće do čuvene Devojačke kule o kojoj takođe postoji legenda: jednom sultanu je prorok rekao da će njegova kćer jedinica umreti na svoj osamnaesti rođendan od ujeda zmije. Kako bi sprečio proročanstvo, car je naredio da se na sredini Bosfora sagradi ostrvo s kulom. Pred princezin osamnaesti rođendan, smestio ju je tamo. Na sam rođendan lično joj je odneo hranu. U korpi voća se skrila zmija. Proročanstvo se ispunilo. Na taj način   je simbolično poslata poruka : od sudbine
se ne može pobeći.

 Prema tome ako vas put ponese prema Istanbulu, stići ćete tamo. 

Azijska strana

Sreća je proći ispod Bosforskog mosta

Između Evrope i Azije

 

 

Putopis : Dolmabahče palata

Ulaz u drugo dvorište

Traje druženje s Istanbulom, želim da što bolje upotrebim vreme koje imam. Nije lako  jer želim što više, a prostranstvo je veliko. Prilikom obilazaka koristimo sva prevozna sredstva tramvaje, autobuse i metro. Na našu i sreću turista javni prevoz je izuzetno dobro organizovan i uopšte nije skup.  

 Tramvajem koji je besprekorno čist stižemo do stanice Kabataš. Dalje ne ide. Onda je potrebno preći nekoliko stotina metara i nađete se pred veličanstvenom Dolmabahče palatom. 

Vrata Bosfora

Sat kula

Druga po redu palata otomanskih sultana. 

Topkapi se gradili i dograđivali sultani počev od pada Konstantinopolja pa do kraja devetnaestog veka, kada je sultan Abdulmedžid počeo sa gradnjom nove , savremene palate po ugledu na velike evropske lepotice Luvr i Versaj. Izgrađena je brzo,  za  desetak godina, a svojom lepotom i stilom je deli počasno mesto sa velikim evropskim dvorovima.  Izgrađena u baroknom stilu s mnoštvom filigranski izrezbarenog mermera. 

Glavna zgrada za posetioce

Postoje podaci da je njena izgradnja koštala trideset pet tona zlata, a za njeno ukrašavanje je potrošeno četrnaest tona zlata i četrdeset tona srtebra. Na svakom koraku se vidi ogroman luksuz. 

Čitav kompleks je podeljen na četiri dvorišta i kompleks harema. Tu su fontane, kamene skulpture, drvoredi, paviljoni, nezaobilazni Kameni sat  ili Sat kula. Nalazi se na ulazu palate. Visoka je 27 metara i sastoji se od 4 sprata, od tesanog je kamena i sa sve četiri strane ima francuske časovnike i grbove turskog carstva.

Na  ulazu u kompleks je potrebno proći kroz skenere. Oduzima se sve što  izaziva sumnju. Čak nam je oduzet selfi štap. Naravno zaveden je pod određenim imenom i vraćen nam je po izlasku.

Na izlazu  iz palate

Od tog momenta pa do izlaska darovani ste velikim bogatstvom i raskoši.  

U ovom dvoru  je umro osnivač moderne turske države  Mustafa Kemal Ataturk.

Jedna od najpoznatijih soba je ona u kojoj je on preminuo. U njoj su svi satovi zaustavljeni u trenutku njegove smrti 09:05.

Posle njegove smrti palata je pretvorena u muzej. 

 

Vijugave lepo uređene staze vode posetioca kroz zelene  parkove, fontane (decembar je  pa nisu radile), skulpture lavova, vernih čuvara raspoređenih pored ograde od kovanog gvožđa prema Bosforu i n aulazuma u palatu. Najveća od njih je Bosforska kapija, ali ni ostale ne zaostaju svojom lepotom i atraktivnošću. Neke je koristio samo sultan, a  neke posetioci prema protokolima koji su važili u ono vreme. 

Nazuvice

Pre nogo što se uđe u palatu na obuću se navlače najlonske obloge slične čarapama nazuvicama. Hodnici i prostorije se ne smeju prljati. Naravno unutra nije dozvoljeno fotografisanje, a prostorije sadrže neprocenljivo bogatstvo. 

Ne znam od čega bih počinjala kazivanje toliko je toga i koliko god da bih želela da kažem sve,  to neće biti moguće.

Posetioca čekaju vitrine sa bogato ukrašenim priborom za ručavanje, mnoštvo servisa za čaj, Servisi za vodu sa neviđene lepote s bokalima ukrašenim dragim kamenjem, zlatne čaše, kompleti za ličnu upotrebu sultana i sultanija. Pribori za pisanje od slonovače...

Prozori su okićeni bogatim ručno vezenim zavesama od svile sa zlatnim draperjem  takođe ručno rađenim.

Detalj s kamenim lavom

 Uglove krase ogromne originalne kineske vaze. 

Palata je imala ugrađeno centralno grejanje, a radijatori ukrašeni zlatom oduzimaju dah. Pojedine sobe pored njih sadrže keramičke kaljeve peći oslikane tako da svaka od njih priča neku drugu priču. 

U plalati se nalazi veliki kristalni luster dar kraljice Viktorije II, koji teži čak četiri i po tone  češkog kristala.  Zasenjuje oko.

Podovi su prekriveni tepisima od čiste svile , tavanice oslikane i pozlaćene , stolovi  i nameštaj ručno urađeni,  ukrašeni rezbarijama  od slnovače i pozlatom. 

Zlatni,  srebrni i svećnjaci od  slonovače krase klavire u muzičkim sobama  ručno urezanih cvetova i nezamislivo preciznih rezbarija, sobe za prijem raskošnih dimenzija, samo na oko dostupne udobnosti.  Mislim da se običan smrtnik ne bi usudio da sedne na njih.

U ovoj palati se nalazi najveća balska dvorana na svetu  ukrašenih zidova bezbrojnim zlatnim listovima te se čini da su krečene zlatom i tavanice tako da oduzimaju dah. Podupiru je veliki mermerni stubovi , a gornje galerije su oslikane istim stubovima što dopinosi utisku  još većih dimenzija. Krasi je luster koji ima šesto šezdeset devet sveća. Slike na zidovim su dela velikih umetnika u bogato ukrašenim ramovima...

Tu su stepeništa pokrivena crvenim svilenim tepisima,   po kojima je samo sultan mogao da prolazi, mermerna kupatila sa zlatnim slavinama...

Jedna od fontana

Paltom dominiraju crvena boja - purpur , koja se dobija iz  morskih školjki, veoma skupocena,  kao i vizantijsko plava-lapus lazuri  na pozlaćenim stilskim foteljama i stolicama...

Postoje i ženske trpezarije kao i odaje ,  koje su iako bogato ukrašene ipak skromnije od onih drugih. Dopale su mi se stolice presvučene kožom na kojima su se  vide prefinjeni reljefi neobičnih šara.

Posebno zasenjuje kolekcija poklona sultanima. Ne zna se šta je lepše i raskošnije. 

Postoji legenda: sultan je holandskoj kraljici poklonio lukovice lale. Ona je toliko bila opčinjena lepotom cveta, da je u znak zahvalnosti dala da se napravi čaša u obliku lalinog cveta. Naravno nije bila samo čaša već čitav servis ukražen plemenitim metalima. I dan danas se u Turskoj služi čaj iz čaša takvog oblika. 

Po izlasku iz unurašnjosti opčinjeni lepotom, hvatamo miris mora, pravimo fotrografije pored Bosforskih vrata ... obišli smo samo mali deo palate, on je zahtevao nekoliko sati, koliko je potrebno vremena da se obiđe cela? 

Za sećanje

Ostavićemo za neki drugi put. 

Da završim priču o čaju: Jak, jači od naše kafe, bez dodataka limuna ili meda. Posluže šećer obično u kockicama. Ono što mi zovemo turskom kafom u  Turskoj se ne kuva. Možda samo na nekim mestima gde je mnoštvo turista s našeg područja, ali oni takvu kafu ne piju(možda je zovu srpskom kafom). Kafa je obično filtrirana i veoma je dobrog ukusa.

Mačke su svuda dobrodošle