понедељак, 30. август 2021.

Opet nejasno

S prvom  letnjom maglom 

Najavom  jeseni

Na krilima izgubljenih  anđela čuvara

Što bešumno jezde preko nebeskog svoda

Sumnja je stvarala sopstvene tragove

Sejala je sebe s namerom da se ukoreni

Da u proste duše unese nemir

Zlu da snagu za delanje 

A poštenju pitanje.


Tiho se pod velom bezglasja

Delila nemilice ne štedeći nikoga

Dobri su strahovali od privida

Lagači su pevali različite priče

Plovili su ponorom bez dna.

 

Opet,nejasno

Sve je tonulo u tešku 

Neprovidnu 

Prvu  maglu.

понедељак, 23. август 2021.

Beg

Pobeći ću negde u  tišinu


Nepoznatu zlim dusima

Neznanu teškim mislima

Nepostojeću za  tupe reči.


Uhvatiću u  tajnosti  

Zaostali šapat vetra

Poziv plave zore spremne za doček

Probuđenog  dana i  let prve selice.


Darovaću tišini svoje snove

Dane obojene kazaljkama na zidnom satu 

Večeri u kojima se na san sprema 

Zlatni sat dana minulog.

 

Pevaću u tišini prebirajući uspomene

Dana koje  odnose prohujale godine. 

Pobeći ću  negde u  tišinu...

 

 



уторак, 17. август 2021.

Soba uspomena

Pređi polako preko minulih dana.


Na traku vremena stavi uspomene

Skupljene na putu tom

Pokrij ih svilom nebeskom plavom

Mrežom ribarskom čvrstom

Stazama ptica selica .

 

Upredi ih s nađenim belim perima.


A noćne seni odnesi daleko 

Na vreli  pustinjski pesak

U vulkanska grotla

U dubine okeana

Rasej ih da ne niknu. 

 

Vrati se korakom lakim

U sobu uspomena svojih.

субота, 14. август 2021.

Putopis: Nekropola stećaka Bileća

 
Mudraci kažu da na večni počinak ne nosimo ništa osim svojih uspomena. Neka se uspomene nižu svima.

Potpuno mi je jasno da  nisam pošteđena groznice putovanja. Htela bih mnogo,i još više, a vreme čini svoje. 

Na povratku s godišnjeg odmora i posete starom delu Trebinja koje me je potpuno opčinilo svojim zelenilom i gostoprimstvom, a Trebišnica svojom mističnom lepotom,  nastavljamo put kroz Bosnu.  Uživam u lepoti i bogatom zelenilu.

Put nas nosi pored Bileće. 

Pravi trenutak za sećanje na neku sada nepostojeću zemlju, mladiće koji su služili vojsku u ovim krajevima i  neki drugačiji istorijom ispisan život ovih predela. 


Pored stećka

Bilećko jezero opčinjava svojom lepotom. Plavo kao more, pravi sjajni  biser između planina. S blještavom ravnom površinom vode ispod koje se kriju mnoge tajne. 

Dominira čitavim krajem s tužnom istorijom svoga nastajanja. Nekada su na njegovom mestu živeli ljudi, odlazili  u  bogomolje, vredno radili na
svojim sada potopljenim poljima.

Već odavno je jedna od njalepših i najhvećih akumulacija na ovom prostoru. Ljudi
su se saživeli s njim,  uživaju  na njegovim plažama, provode slobodno  vreme na
njegovim obalama u ribrskom druženju. Turisti se u proputovanju zadržavaju radi odmora i bar na kratko uhvaćene lepote koju samo voda može da pruži.

Tužna su  potopljena sela na njegovom dnu. Tužne su potopljene zidine manastira Dobrićevo.Tužni su mozaici starog rimskog naselja i  zaboravljeni Perovića most. 

Neke starine su imale bolju sreću. Manastir Kosijerovo je premešten  na drugu lokaciju kao i brojni stećci koji su se rasuli po  republikama bivše Jugoslavije. A neki su našli svoj dom na obali ovog jezera.

Upravo nas to privlači-  Nekropola stećaka koji datiraju iz  četrnaestog,

Jedan od stećaka


petnaestog i šesnaestog veka. Delom pripadaju porodici Bunčić. 

 Spašeni su potapanja i izmešteni na veliki plato tako da senima svojim posmatraju ravnu površinu Bilećkog jezera. U tišini provode svoje dane osunčani toplim suncem. 

Kamen se ne da. 

Traje.

 Upija toplotu , a prolaznicima priča svoje priče.  Na nekima je zub vremena izbrisao tragove, a na nekima se u duborezu kamenom jasno ide lukovi, cvetovi ili konjanici. 

Dok se ruka zadržava na toplom kamenu ne odupirem se strahopoštovanju prema vlasnicima ovih nadgrobnih spomenika. Nestala su njihova imena u viševekovnom trajanju, izgubili su se potomci, rasuli  po svetu , a možda poneki plače, kada se o  velikim praznicima  nađe na ovom mestu.

Ispod kamenih sanduka, ploča i krstača spavaju njihovi vlasnici. Davno stopljeni s kamenom bilećkim, pokriveni suvom mahovinom i zalutalim travama koje su slučajno svoj dom načinile pokraj njih. 

Poštovanje krstači
Mora li tako?

Pogled na jezero

Tajne ...

 

Dok pokušavam da odgonetnem  linije na
spomenicima i otkrijem njihovo značenje prati me beskrajna pesma zrikavaca skrivenih u rastinju i  drveću oko nekropole i laki šapat vetra koji šumom svojim šapuće tugu zaboravljenih.

Duboko udišem čist bilećki vazduh obojen nebom i mirnom površinom vode. Stavljam slike na policu uspomena i nosim ih sa sobom negde u nove daljine i u svoj dom.

Nastavljamo put.

 


Fotografija Dragan Đukanović


недеља, 8. август 2021.

Časopis Enheduana - Zbornik ,, I bi priča "

 



 

 

Zahvaljuem uredništvu i žiriju na objavljenoj mi priči u čast 60 godina od smrti velikana svetske književnosti-  Ernesta Hemingveja. Konkurs je bio međunarodnog karaktera. Priče se mogu čitati na srpskom i engleskom jeziku, što je za mene izuzetna čast.

Čestitam objavljenim autorima,  uredništvu časopisa želim još mnogo uspešnih projekata.

 

OBJAVLJEN ZBORNIK ''I BI PRIČA'' / PUBLISHED E-COLLECTION ''AND THERE WAS STORY''

Примљене

Časopis Enheduana





Poštovani autori,

Još jednom bih želela da vam se zahvalim na učešću u e-zborniku priča od šest reči povodom jubileja - 60 godina od smrti Ernesta Hemingveja.

Na OVOM linku možete da čitate zbornik I BI PRIČA.
 
 

субота, 7. август 2021.

Putopis- Cetinje

 Nastavljamo put.  

Ispred manastira

Dobro ugrejani letnjim suncem  prolazimo pored Podgorice  današnje prestonice Crne  Gore. Gledamo šarenilo ulica , drvorede i užurbane prolaznike. 

Ne zaustavljamo se. Ovde smo tek slučajni prolaznici na proputovanju. Želimo što pre da stignemo do nekadašnje prestonice -Cetinja. Blagu zabrinutost izazivaju sivkasti oblaci u daljini, ali leto je u punoj snazi.

 Dočekala nas je,  visokim borovima oivičena porta manastira. Izlazimo i bivamo opijeni mirisom smole u vazduhu. Pod nogama krckaju opale iglice i  krupne šišarke.

 Beli se kameni  niz zdanja čvsto poređanih jedan pored drugoga. Ispred ulaza u glavnu crkvu stoji česma. Osvežavamo se i dolazimo sebi umorni od dugog puta. 

 Kamenitim popločanim stazama hodali  su velikani, šetao je Njegoš  i  kralj Nikola sa svojom svitom.  Kroz misli teku njihovi razgovori  i

Na ulazu u  manastir


odzvanjaju stihovi Gorskog vijenca.

,,od vladike i svijeh glavarah

Selim paši otpozdrav na pismo

tvrd je orah, voćka čudnovata..."

 S  Lovćena nas prate seni Njegoševe. Mi smo tek obični turisti u sakupljanju znamenitosti pred temeljima kulture. 

Nekada je ovde otvorena prva štamparija na ovim prostorima . Ovde se čuvaju mošti  Svetog Jovana Krstitelja( deo ruke), mošti Svetog Petra Cetinjskog (Petra I Petrovića Njegoša), epitrahelj Svetog Save, čestica Časnog krsta Gospodnjeg, kruna kralja Stefana Dečanskog, kolekcija rukopisa i štampanih knjiga prve štamparije  i mnoge druge  relikvije.

Trenutak predaha

 Zvone koraci tišinom cetinjskom. Odvajaju se od toplog kamena, a svaki novi ima neki drugačiji otisak. 

Iznad kapije glavnog ulaza nalaze se tri freske s jedne i druge strane. S  velikim poštovanjem ulazim u glavnu crkvu Presvete Bogorodice. Tiho, da ne ometam vernike u molitvama klanjam se pred kivotom  i primam 

Uđoh
blagoslov Svetog Petra Cetinjskog.

Mir, tišina miris tamjana i voštanih sveća obeležava unutrašnjost glavne crkve manastira.

Palimo sveće za sve naše, žive i upokojene, molimo se senima Presvete Bogorodice i tažimo mir pod njenom rukom. 

Tu su i brojni konaci, a porta je okićena posetiocima koji svoje deo duhovnosti pronalaze svako na svoj način- neko u molitvi, neko kao odmer na klupama  unutar manastira.

Manastir datira negde iz petnaestog veka. Mnogo puta je rušen i ponovo podizan, da bi se baš kao i nekada  uzdizao svojom svetošću nad čitavom okolinom. 

Do riznice ne možemo, odmaklo je popodne, ali  zadovoljavamo se šetnjom kompleksom.

 

Biljarda

Tu je Biljarada-  nekadašnja rezidencija Petra Petrovića Njegoša kao i crveno
obojeno zdanje dvora kralja Nikole.
Dvor kralja Nikole

Lovćen nas nije poštedeo. Sivi oblaci su se brzo spustili i doprineli da pokisnemo, a takvi nismo mogli u rezidenciju ni u Biljardu. 

 Zadovoljavamo  se ponekom razlivenom fotografojim i  pogledom na ruševine starog  dvora i novu crkvu na Ćipuru ,  u koju su prenešeni posmrtni ostaci  kralja Nikole i nekih članova njegove porodice. 

Pljusak nije prestajao dok smo s tugom posmatrali nevreme nad Lovćenom. Jedno je sigurno: ponovićemo susret sa Cetinjem.



Crkva na Ćipuru.

 

Fotografije: Dragan Đukanović

понедељак, 2. август 2021.

Putopis :Sveti Stefan i Skadar - Albanija

Vidikovac -Sveti Stefan

 Vijuga put uz nizove crnogorskih kuća, nižu se plaže, blistaju hoteli,  menjaju se u svojoj lepoti plavetnilo mora i beli tragovi morske pene koju u svojim  brzim  putanjama ostavljaju brojni gliseri. Nije nam cilj  zaboravljena uvala, plaža, ipak nas Sveti Stefan svojim otvorenim vratima zaustavlja. Zadržavamo se na vidikovcu na  desetak minuta da upijemo njegovu  nestvarnu lepotu i porazgovaramo o  blagu koje se krije iza njegovih zidova.
 Obični smo turisti sa  neugašenom  željom posećivanja znamenitosti koje nam se nađu na putu.
Tvrđava Rozafa


Na tvrđavi

Ovoga puta cilj je Skadar u Albaniji. Brzo stižemo do granice. U redu za prelazak
granice čujemo ono otežuće, lalinsko: 

,,Ta di ste mi Lale? ".

 Od pravog čoveka dobijamo prave  informacije i nastvljmo  put do zagonetne tvrđave Rozafe.  Opijam se zelenilom i čekam dugo očekivani susret.

Kao  i obično, pomilovani na svojim putevima nailazimo na dobre ljude. Od našeg sunarodnika, do onih nepoznatih . Ako ne govorimo jezik,  koristimo se onim Balaševićevim

Ulaz u Rozafu

,,smeškom" i sva vrata nam se otvaraju.

Uspon nas je doveo do platoa parkinga. Vadimo karte na biletarnici uz jasno: ,,Dobrodošli" .

 Tvrđava Rozafa leži na uzvišenju, stara  je više od dve hiljade godina. S njenih zidova se vidi ceo Skadar, onaj stari koji u u duši nosi viševekovne priče od starih ilira do novije istorije  i  novi- savremeni  s modernim putevima,visokim zgradama i  brzim automobilima svoje.

Kamenite,  klizave staze od ulaza kroz hodnike obojene tajnama minulih vremena uz svirku vetra pevaju svoje priče. Mnogo je naših turista, ali i stranih. Tragamo za minulim vremenom, udišemo vazduh obojen tajnama uz vlagu Bojane u vazduhu.

 

Pogled s Rozafe na Bojanu
Baš kao u našoj narodnoj pesmi postoji i  albanska verzija legende: 

Rozafa je nevesta najmlađeg od trojice braće. Nju su uzidali u zidine da se tvrđava ne bi rušila. Voda koja se pojavljuje  između blokova kamena je nepresušno mleko iz njenih grudi. 

Naša verzija je poznata: 

 Grad su gradila tri brata Mrnjavčevića kojima su  vile rušile sve što se preko noći sagradi. Žena najmlađeg brata je bila žrtva, te je ugrađena u zidove tvrđave.

Sličnost svakako priča o viševekovnom saživotu  na ovim prostorima.  Narod tumači legendu na svoj način , verujući u svoju verziju priče. 

Na kraju svakog tunela je svetlo

Magija svakako postoji, ona je  začinjena predivnim  pogledom na sve četiri strane sveta. Sa belih zidova Rozafe vidi se besprekorno plava i čista voda Bojane,  Albanske planine obavijene letnjom izmaglicom i panorama  grada Skadra spojenih čarobnim štapićem  u  bisernu ogrlicu..

  Kamen  na kamenu, mnogo puta podizan i rušen, pa opet obnavljan i iznova sastavljan. Velika je tvrđava, debeli su njeni zidovi  u njima su skrivene tajne i uzdasi mnogih  zarobljenika koji su svoje poslednje dane proveli u dubokim lagumima brojnih podzemnih hodnika. Tek jedan deo je otvoren za posetioce poput nas. Na jednoj strani odzvanja smeh, druga je obavijene opominjujućom tišinom, treća čeka raširenih ruku, a četvrta daruje. Uzimamo od svega pomalo, taložimo u sećanja i nosimo sa sobom kao najveći suvenir koji se može nabaviti.

Kule svojim vrhovima dodiruju nebo, a ono opet priča svoje priče. Pamti istoriju

Jedna od kula

ovog mesta i imena naroda koji su ovde živeli.

Vide se lepo očuvane kule i bunari iz kojih se i danas uzima voda. 

Hodam stopama mnogih hodača: onih koji su ratovali na ovim prostorima , onih koji su plakali , ali i onih koji su se divili i dive se lepoti mesta.   Na jednoj od najviših kula mladi par doručkuje uz vođenje lakog razgovora. Govore engleskim jezilkom- turisti kao i  mi.


S tvrđave se spuštamo u Skadar. Lep i velik grad. Na ulicama se vidi sve :od zaprežnih vozila,biciklista do najmodernijih automobila.  Prihvatamo sve. Prijateljski smo dočekani, kupujemo par suvenira, veliku dinju(da probam albanske), sporazumevam se rukama i smeškom(već pomenuh), ali uspevam. Kupujemo bombone i alvu , zaustavljamo se da popijemo kafu i uživamo u čistom vazduhu.

Detalj



Bunar



Kao i svugde,  jedini neprijatelj je vreme , suviše brzo prolazi. 

Tu je i dinja

Vraćamo se , put nas vodi pored Skadarskog jezera.

 Plavi se Skadarsko jezero, budi maštu.  Na osunčanoj vodi jezera u zelenim kolonijama nižu se lokvanji. Zadržavam žalost što nije trenutak njihovog cvetanja, a put nas nosi dalje...

Na Rozafi


Fotografije Dragan Đukanović