Slike na svili

Priča iz Biblije, prve i najstarije knjige. Jov je pravednik, pobožnik koji je nadasve vredan, koji poštuje sve oko sebe. On je čovek koji uživa u plodovima  svoga vrednog rada zajedno sa svojom porodicom. U jednom jedinom danu on gubi sve. Gubi bogatstvo, novac, porodicu i zdravlje. Jedino što mu je ostalo jeste vera u Boga. Na boga se nije ljutio ni kada je onako prljav i bolestan, odbačen od svih ležao na đubrištu. Onaj koji sve vidi je cenio njegovu trpeljivost. Dao mu je više nego što je pre imao i veoma dug život. Jov je živeo skoro 250 godina.  Jov koji je ostao bez svega što je imao i koji je pored velike muke i tuge uspeo da se uzdigne i ponovo izgradi sopstveni život. ... Ispred svoje kuće imala je drvenu klupu na kojoj je provodila sate u predvečerje. Ponekad su joj se pridružile druge žene, ali i onda je  sedela sama bez glasa, tiho, kao da ne postoji. Samo bi težak uzdah izbijao iz njenih grudi. Pemeštala je događaje iz svoga života, raspoređivala ih i davala im bezna

- Deda...deda... idemo, idemo! Dedi koji je od ranog jutra obavio niz poslova koje zahteva paorsko domaćinstvo, namirio, počistio, obavio kaficu sa prvim komšijom  uz malu rakijicu kajsijevaču radi bolje cirkulacije, obavio šetnju do pijace, narazgovarao se na putu do kuće, pa najzad obavio nedeljni ručak, jedva dočekao malo odmora od jake hrane u vidu dremeke... Taman se namestio ... Nemoguće je bilo sklopiti kapke na par minuta. Nije mu prijalo drmusanje koje je došlo kao grom iz vedra neba. Obećanje je obećanje. Obećao je svome unuku, koji više nije mali, već dečkić od dvanaestak godina, pecanje, ali ne obično, već sa noćenjem napolju, pored vode, na obali ravničarske reke. Leto je još uvek trajalo, noći su prijaтne i tople, kao poručene za boravak napolju. Unuk, bolešljiv od rođenja, ima česte probleme sa bronhitisom, pa mu prijaju noćni izleti sa svežim vazduhom bogatim vlagom koju samo  reka može da da. Kažu da je glina lekovita. Mirisi gline takođe! Čudo je da se i dečak o

Dva koloseka. Jedan zarđao od neupotrebe, drugi delimično podmazan retkim vozovima koji pokatkad prođu. Postoji vozni red, vozovi saobraćaju redovno. Ujutro i uveče. Putnika skoro da nema. Tek poneki  usamljenik koga samo muka može da natera na vožnju brzinom od trideset kilometara na sat. To je slika kikindske železnice. Da nema usamljenih prolaznika i pokojeg psa lutalice da mahne rukom ili repom, na zvuk šinobuske sirene, ne bi postojao ni jedan svedok ove propasti. Čičak i trnjine podrhtavaju dok se sivi džin vuče pored njih. Nema ni  traga masnog ulja koje kapa dok polako prevaljuje svoj svakodnevni put. Na nekim deonicama ide tako sporo, da mi se čini da bi čovek brže hodao pored njega . Kikindska železnička stanica je pre nešto više od sto pedeset godina bila najmodernija i najsavremenija u svoj okolini. O tome svedoče dokumenti koji govore o tome da je čuveni Orijent ekspres ovuda jurio sto pedeset kilometara na sat. Kažu da se i sama Agata Kristi provozala i svojim krit

Sedeo je u mnoštvu. Oko njega su bili njegovi voljeni. Demencija koja ga je sve više obuzimala polako je odnosila svoj danak.Teško je izgovarao reči, sporije je mislio i nije mogao da prati brzinu kojom je tekao razgovor. Samo je treptao i sa tužnim osmehom ispraćao rečenice koje su letele oko njega. Bio je svestan svoje nemoći i svog usuda koji mu je doneo baš to što nikome ne bi poželeo. Pred njim je stajao otvoren časopis. Lepa panorama primorskog grada se u svojoj raskoši pržala i zauzimala veliki deo otvorenog lista. Bez glasa ju je gledao. Zapazio je detalj. U oku mu je blistala nevoljna suza. - Prijatelju, kako si? - Dobro! - Kako provodiš dane? - Tako...tako... - Uzmi posluži se nečim, jesi li uopšte nešto pojeo ili popio, bar neki sok, ili kiselu vodu? - Nisam, ne treba mi ništa! - Prijatelju...? Oči su mu ispunile zamagljenom kišom. Miris tuge ga je obuzeo. MIslio je da li da izgovori to ili ne. Voleo je nauku, voleo je istorijske dokumente, sakupljao je godinama

Saveti jednog CARA Gledao je svoj odraz u glatkom staklu ogledala. Nije mogao a da se ne divi slici koju je video! Savršenstvo-pa to je čisto savršenstvo! Zagledao se pažljivije u sjajnu dubinu i savetnički se obratio zamišljenom prijatelju kog je veoma poštovao. ... Ukoliko Vam se neko ne dopada slobodno se obratite bilo kome za ono što vam smeta, pričajte izmišljotine o njemu. Dobar savet je da cela stvar bude začinjena što pikantnije. Slobodno pustite mašti na volju! Ukoliko je to komšinica, slobodno je ogovarajte gde god da stignete, najbolje drugoj komšinici, samo pazite  da ne pobrkate kome ste šta rekli. Ako se to i dogodi, nema veze novim ogovaranjem ćete već nekako isplivati. Samo slobodno, bez ikakvog poštovanja  ili najmanje dobre namere! Šta , dobre namere, tako nešto ne treba da postoji! Slobodne koristite laž kao pomoćno sredstvo! Ako je to kolega, sloboda je još veća, pa su i mogućnosti Vašeg operisanja daleko raznovrsnije. Kombinujte, varajte,

[etnja  Nedavno sam pročitala, više se i ne sećam gde, zašto se kaže zalazak Sunca. Jer istina je da Sunce ne zalazi. Iako su stari narodi znali za činjenicu da je zemlja okrugla, srednji vek je sve izbrisao, pa je uvaženo mišljenje bilo da Sunce izlazi  sa jedne strane ravne ploče, a da sa druge strane zalazi, odnosno da odlazi na počinak. Dakle iz mračnog srednjeg veka je ostalo to izlazak i zalazak. Od kada je kod nas stigao lovački pas, stigla je i obaveza njegovog šetanja. Pošto se dotični gospodin prikazao u lošem svetlu pri šetnji na povocu, kroz šetališta predviđena za ljude, morali smo se okrenuti šetnji koja je primerena njemu. Njemu je potreban prostor. Potreban mu je vazduh i širina. Tako smo se i mi prilagodili. Svake večeri pred smiraj uputimo se u atar. Naš mali prijatelj juri, uši mu vijore na vetru, rasteruje vrapce i uporno pokušava da stgne zeca ukoliko ga otkrije. To nije ni malo jednostavno. Najčešće otkriva samo tragove. Ponekad podigne fazana, pa se ovaj dad

Ležala je uspavana snom onih koji se ne mogu probuditi. Oko nje se se okupili  ljudi. Neke je  poznavala, a neki su bili samo sećanje kroz maglu. Bilo je komšija, bilo je prijatelja, bilo je onih koji su ostali da žive posle nje. Bilo je dobronamernika, ali i onih koji su došli da vide kako će se čitava stvar obaviti, da li će sve biti baš onako kako treba. - Gle došli  su kao što su obećali, doduše malo su zakasnili, ha, ha, ali nkada nije kasno. Poslednje viđenje i predaja poruka. Rado ću sve odneti i isporučiti. Svi su mi dragi. Sve sam sa ponosom ispratila i svima sam, bar tako mislim činila samo dobro. Sve sam ih držala na okupu. Pozivala sam ih telefonom i pričala, pričala. Prenosila sam vesti od jedne sestre, do druge, jer braće nisam imala. Držala sam ih na okupu i bar sam tako održavala sam veze. Dok sam bila mlađa odlazila sam u posete, jednom godišnje, bilo mi je dosta da ih vidim, da se osetim dobrodošlom i da razmenim pozdrave. Ko će to sada činiti, ne znam. Verovatno

Kao u starim bajkama upozorenje koje se ne poštuje! Najmlađi carev sin će uraditi baš to! Pored sveg bogatstva i moći koja mu se nudi na srebrom ukrašenoj tacni, on čini ono što ne sme. Neka nevidljiva moćna sila ga tera da čini ono što je zabranjeno. To ne ide bez kazne. Kazna je teška i dugotrajna, ali se na kraju sve ipak dobro završava. U stvarnom životu je slično što se tiče otvaranja devetih vreta samo često na kraju izostaje srećan kraj. Neki bi rekli ,,cilj ne bira sredstvo,, Ponekad sredstvo biva preskupo pa se cilj ne može ostvariti. Nemalo ih je platilo preskupo svoja vrata! ... - Naštelovao sam mašinu! Ništa ne diraj! Sve je sređeno! Ukoliko se pojavi problem sve možeš otvarati samo disk nemoj! - NNeću, zznam jja tto! - Jesi li me dobro čuo, ne diraj disk!  majstor ponavlja po ko zna koji put. - NNisam ja gglup, zznam jaa  siguran u sebe odgovara šegrt. - MMajstore, majsttore, ne radi mašina , nešto se pokvarilo, bbbrzo ddođi! Majstor hitrim korakom, u velikoj ž

Sedela je na pragu svoje  kuće i čekala. Stalno je čekala. Činilo joj se da je ceo život provela u tom neobičnom  poslu. Čekala je polazak u vrtić! Čekala je polazak u školu! Čekala je prve jagode! Čekala je prve lubenice! Čekala je malu maturu! Čekala je prvi poljubac! Čekala je rezultate prijemnog ispita! Čekala je da se pojavi prava ljubav! Čekala je svoje venčanje! Čekala je da testo za krofne uskisne! Čekala je svoj posao! Čekala je praznike! Čekala je rođenje deteta! Čekal je prvu reč detetovu! Čekala je muža da se vrati kući! Čekala je godišnji odmor! Čekal je vreme da poseti svoje roditelje! Čekala je uspeh svoga deteta! Čekala je posao svoga deteta! Čekala je muža, a znala je da se neće vratiti! Čekala je prijateljicu na  šoljicu kafe! Čekala je unuke da sa njom provedu deo raspusta! Čekala je novo jutro! Čekala je lepu reč! Čekala je ...! Već je davno zaboravila šta čeka. Unutrašnje biće ju je teralo i tera je na stalno čekanje. Oči su joj se zam

Pekmez, džem, marmelada, lekvar...Sve znači isto , ukuvano voće sa dodatkom šećera. Prava poslastica ili dodatak za razne kolče. Kako moj brat kaže - Pojedem teglu pekmeza za dve večere ili kada mi se jede nešto slatko! Kada mi se jede nešto slatko samo zabodem kašiku u teglu! Danas sam kuvala pekmez od šljiva, zanimljivo je to:  s jedne strane računar, blog... sa druge šerpa i dugotrajno kuvanje. Novo i staro vreme, nerazdvojivo i povezano! Do pred samu majčinu smrt kuvala sam pekmez po svome, uveče stavim voće, šećer i konrervans pa ujutro kuvam ( neki će reći konzervans je nezdrav, ali verujte ima mnogo nezdravijih načina konzerviranja naročito na proizvodima na kojima piše -bez konzervansa-), ono prska, čak toliko da moram da uzmem krpu kojom uvijem ruku da se ne popečem. Majka je sasvim slučajno u nekom razgovoru pomenula kuvanje, pa sam otkrila: - Kuvaš prvo voće dok se ne zgusne, pa se na kraju dodaje šećer, malo konzervansa, još malo kuvanja, zavisi od količine voća, pa