Постови

Приказују се постови за август, 2020

Šta bih da imam krila

Слика
Prozor koji gleda preko zelenog krova šupe, pruža  sasvim neobičan prizor spremnom posmatraču, živ i nedokučiv, možda bi  neki rekli pomalo tužan.  Prozor kao prozor. Beo,  bez roletne.  Često  otvoren.  Možda i više nego što bi trebalo. Tanka mreža koja propušta svetlost i vazduh,  zabrana je za dosadne muve i komarce koji u najboljem slučaju u trenutku kad osete toplotu nađu na kratko svoje mesto s druge strane otimajući miris kuhinje i tolotu sobe. Nehajno bi se zakačile za sitne rupice . Njihov mir je samo privid, dodvoravanje onima koji su  s ove strane- bezuspešno. Ako se zanemare sitni insekti, a zadovoljenje potraži u pogledu, raspletu se nebeske visine. Jutros je preletelo jato nepoznatih ptica. Možda Afričke gugutke, divlje patke, ždralovi, rode... Bile su visoko. Vrsta se iz sigurnosti sobe nije mogla prepoznati. Nisu obraćale pažnju na tlo i dešavanja ispod svojih krila. Grabile su visine sledeći nečujne vibracije predvodnika. Oko njih se  vazduh pretvarao u vetar zaveden s

Putopis : Prolom banja

Слика
Na vidikovcu Posle mnogo kilometara zavojitih i tajanstvenih puteva nalazimo mir u Prolom banji. Ostavili smo dva dana da se nadišemo vazduha i naspavamo u miru koji ona pruža. Smeštena je na obroncima Radan planine na jugu Srbije. Prelep, moderno opremljen hotel sa otvorenim i zatvorenim bazenom, uređeno šetalište oko hotela, cvetnjaci i klupe raspoređene tako da se šetači mogu odmoriti krase centar banje. U neposrednoj blizini hotela je veliki akva park. Naš boravak smo usmerili na prirodu. Staza do vodopada Hotel je u centru banje. Tu su sva dešavanja i mnoštvo ljudi. Vidi se da je pun. Našli smo sobe u privatnom smeštaju čiste i skromne, za prespavati dobre. Izdaju ih stariji ljudi. Nekako nam drago bilo da doprinesemo njihovom budžetu. Bili smo sami na spratu novije kuće.  Mnogo je praznih .  Negde sam pronašla da je na popisu iz 2002. U banji živelo 111 stanovnika. Možda ih je danas i manje. Kako je u blizini Kuršumlije, verovatno je da mnogi putev

Putopis Đavolja varoš

Слика
Na ulazu u kompleks Najzad Đavolja varoš S novim jutrom, osveženi i naspavani nastavljamo dalje. Napuštamo jugoistok. Odvažno hvatamo put prema Kuršumliji. Cilj je Đavolja varoš. Smeštena na jugu, ušuškana u obronke Radan planine oberučke prihvata posetioce. Sa svojih 65 hektara ima mesta za sve koji žele da je vide. Zaista. Ono što čoveka čeka je sve što se može poželeti: lepota prirode, mistika, legende i nesvakidašnje na svakom koraku. Na ulazu nas dočeka zelenilo. Jedva čekamo da prođemo. Prilazimo biletarnici i uzimamo karte. Otvara se raj za oči. Lorka je s pravom pevao: ,,Zeleno, volim te zeleno”. Dakle volim zeleno. Staza vodi kroz šumu bogatu visokim drvećem. Uz stazu peva potok , a prate ga u glasu ptice koje se gnezde u visokim razgranatim krošnjama. Tu su drvene skulpture, Ovde se često organizuju različite likovne kolonije. Polako, bez žurbe i opremljeni svežom vodom sa česme krećemo u osvajanje Đavolje varoši. Staza vodi kroz š

Putopis: Rilski manastir , Stobske piramide , Manastir Poganovo

Слика
Ispred glavne crkve Jutro je. Spremamo se na put. Na jednodnevni izlet, s tim da je polazište ovoga puta iz Pirota. Pre par dana smo posetili Vidin, sada se spremamo da zađemo dublje na teritotiju Bugarske. Granicu prelazimo kod Dimitrovgrada. Cilj nam je Rilski manastir. Na ulazu u Bugarsku neophodna je vinjeta. Srećom imamo je od prošlog ulaska, a uzeli smo je u trajanju od nedelju dana. Vozimo se širokim putevima, Krajolik je sličan onom u Srbiji. Njive pokrivene suncokretom, kukuruzi i beskrajna polja s kojih je skinuta pšenica. Uživamo u pogledu. Na jednom brdu primećujemo nešto kao geoglif, samo ošto je njegov nastanak novijeg datuma i predstavlja dan oslobođenja Bugarske. Na ulazu Rilski manastir je oko sto pedeset kilometara udaljen od naše granice. Dobro smo se opremili. Auto lako po dobrim putevima savlađuje razdaljinu. Prolazimo pored Sofije, ali zbog epidemiološke situacije ne ulazimo u centar grada. To ćemo ostaviti za neki drugi put. Staza do

Putopis : Pirot

Слика
Ulaz u Donji grad S istoka prelazimo na jugoistok i do bisera u njemu. Vodili su mnogi putevi preko njega. Trajanje nosi  još iz preistorijskog doba. Koristili su ga Rimljani, Osmanlije ga osvajale i gubile, znali su ga Arapi, Dubrovčani, a i Bugarima nije bio stran. Došlo je vreme da ga Banaćani upoznaju. Svaki grad nosi sa sobom nešto posebno, karakteristično. Mogu to biti ljudi, zgrade, priroda, bogata istorija, ptice ili mnoštvo tajni skrivenih pod talogom prošlosti. U ovoj etapi našeg putovanja susreli smo se po prvi put licem u lice sa Pirotom. Svojim čistim ulicama, bogatom istorijom, svime sa čim smo imali priliku da se upoznamo zauvek me je osvojioi ostavilo  dubok utisak na mene. Most na Nišavi Nosi Pirot  sa sobom mnogo toga i pruža posetiocu koji je spreman da prihvati ponuđeno. Kroz lavirint uličica smo pronašli smeštaj, pa se oporavljeni uputismo u pravcu centra grada. Put nas je naneo na šetalište pored Nišave. Uredno popločana staza