Pregledajući katalog, koji uvek rado uzima iz obližnjeg marketa, primetio je
neobičnu biljku koja se prosto smešila na njega sa sjajne stranice.
- To je to. Moj spas!
Dosadilo mu je da svakodnevno čisti i da troši dobre količine šećera, ali i piva, koje su morale biti dovoljne, da bi privukle iznad svega dosadne muve, koje su mu neobično išle na živce. Terao ih je, mahao rukama, uništavao plastičnom lopaticom u čijim bi se rupicama zaglavila njihova krilca.
Činio je sve da ih se reši i da nestanu iz njegovog vidokruga.
Čak mu je na um padalo da kupi lepljive trake, koje su se nekada donosile iz Rumunije u davnim osamdesetim i da ih zakači za gredice terase baš kao što je njegov deda kačio ispred vrata svinjca.
-Samo što bi me onaj zmaj progutao u trenu...
Bezbroj muva bi se zalepilo za njih, a on bi svojim detinjim očima gledao njihovu bespomoćnost. Možda je ta mržnja prema crnim insektima vodila poreklo od sunčanog nedeljnog prepodneva njegovog detinjstva, kada je video njihova jajašća zalepljena za mladu pileću džigericu, koja je morala biti bačena, a najviše od svega je voleo nedeljnu u supu s griz knedlama i džigericom.
Dakle bio je spreman za njihovo uništavanje.
Ženi ništa nije govorio. Znao je da ona voli cveće zelenih listova, pa još ako ima koji cvet, a ovo...
,,Ček, da pogledam! Ima nešto vrlo neobično, jeste cvet i vrlo je neobičan, prosto je zinuo, pa me doziva..."
Jedva je dočekao dan da bude akcija u marketu i da se domogne svemoguće biljke. Ispod fotografisane saksije je pisalo- Mesožderka.
Sav srećan i ozarenog lica je dolepršao na krilima toplog letnjeg dana do svoje drage- svoga zmaja.
- Pogledaj šta sam ti doneo!
-Biljka, kakva je to biljka?
-To nije obična, to je specijalna. To je Mesoždrerka!
- Mesožderka?
-Da, loviće nam muve umesto ove kineske plastike s mojim pivom! Ima sve da ih nalovi, biće debela i srećna! Nećemo morati da je hranimo!
-Da je hranimo???!!!
-Pa, da. Sama će!
-Dooobro, a šta ćemo zimi kad ne bude bilo muva?
-Jeste stvarno, šta ćemo onda?... Znam! Setio sam se! Uloviću dosta muva pa ću ih staviti u zamrzivač, da ne gladuje.. daj mi kesicu!
Šta je dalje bilo- zamislite...
Fotografija- internet.
neobičnu biljku koja se prosto smešila na njega sa sjajne stranice.
- To je to. Moj spas!
Dosadilo mu je da svakodnevno čisti i da troši dobre količine šećera, ali i piva, koje su morale biti dovoljne, da bi privukle iznad svega dosadne muve, koje su mu neobično išle na živce. Terao ih je, mahao rukama, uništavao plastičnom lopaticom u čijim bi se rupicama zaglavila njihova krilca.
Činio je sve da ih se reši i da nestanu iz njegovog vidokruga.
Čak mu je na um padalo da kupi lepljive trake, koje su se nekada donosile iz Rumunije u davnim osamdesetim i da ih zakači za gredice terase baš kao što je njegov deda kačio ispred vrata svinjca.
-Samo što bi me onaj zmaj progutao u trenu...
Bezbroj muva bi se zalepilo za njih, a on bi svojim detinjim očima gledao njihovu bespomoćnost. Možda je ta mržnja prema crnim insektima vodila poreklo od sunčanog nedeljnog prepodneva njegovog detinjstva, kada je video njihova jajašća zalepljena za mladu pileću džigericu, koja je morala biti bačena, a najviše od svega je voleo nedeljnu u supu s griz knedlama i džigericom.
Dakle bio je spreman za njihovo uništavanje.
Ženi ništa nije govorio. Znao je da ona voli cveće zelenih listova, pa još ako ima koji cvet, a ovo...
,,Ček, da pogledam! Ima nešto vrlo neobično, jeste cvet i vrlo je neobičan, prosto je zinuo, pa me doziva..."
Jedva je dočekao dan da bude akcija u marketu i da se domogne svemoguće biljke. Ispod fotografisane saksije je pisalo- Mesožderka.
Sav srećan i ozarenog lica je dolepršao na krilima toplog letnjeg dana do svoje drage- svoga zmaja.
- Pogledaj šta sam ti doneo!
-Biljka, kakva je to biljka?
-To nije obična, to je specijalna. To je Mesoždrerka!
- Mesožderka?
-Da, loviće nam muve umesto ove kineske plastike s mojim pivom! Ima sve da ih nalovi, biće debela i srećna! Nećemo morati da je hranimo!
-Da je hranimo???!!!
-Pa, da. Sama će!
-Dooobro, a šta ćemo zimi kad ne bude bilo muva?
-Jeste stvarno, šta ćemo onda?... Znam! Setio sam se! Uloviću dosta muva pa ću ih staviti u zamrzivač, da ne gladuje.. daj mi kesicu!
Šta je dalje bilo- zamislite...
Fotografija- internet.