Slike na svili

Pregledajući katalog, koji uvek rado uzima iz obližnjeg marketa, primetio je neobičnu biljku koja se prosto smešila na njega sa sjajne stranice. - To je  to. Moj spas! Dosadilo mu je da svakodnevno čisti  i da troši dobre količine šećera, ali i piva, koje su morale biti dovoljne, da bi privukle iznad svega dosadne muve, koje su mu neobično išle na živce. Terao ih je, mahao rukama, uništavao plastičnom lopaticom u čijim bi se rupicama zaglavila njihova krilca. Činio je sve da ih se reši i da nestanu iz njegovog vidokruga. Čak mu je na um padalo da kupi lepljive trake, koje su se nekada donosile iz Rumunije u davnim osamdesetim i da ih zakači za gredice terase baš kao što je njegov deda kačio ispred vrata svinjca. -Samo što bi me onaj zmaj progutao u trenu... Bezbroj muva bi se zalepilo za njih, a on bi svojim detinjim očima gledao njihovu bespomoćnost. Možda je ta mržnja prema crnim insektima vodila poreklo od sunčanog nedeljnog prepodneva njegovog detinjstva, kada je  video

Редакција "Наше Ужице" расписала је 1. маја 2019. године први књижевни конкурс за награде "Љубомир Стојановић" и "Митрополит Јосиф Цвијовић". Сваки потенцијални кандидат морао је да испуни услове конкурса. Требало је да пошаље између 6 и 10 прича, песама, путописа.... који би заједно чинили једну целину, засновану на истој теми. Неизоставни део потребне документације биле су и фотографија и биографија кандидата. Учешће на овом конкурсу узело је 23 такмичара из Србије, Црне Горе и БиХ. Међу њима има професионалних књижевника, али и ентузијаста жељних да се остваре у овој грани уметности. За награду "Љубомир Стојановић" надметала су се дела из области уметничке књижевности, а за награду "Митрополит Јосиф Цвијовић" радови из духовне књижевности и они инспирисаним националном историјом. Комисију, која је прочитала дела и прегледала пријаве, чинили су: § Анђела Панић (независни представник редакције "Наше Ужиц

Posle pauze, u valjevskom restoranu, krećemo u pravcu Beograda. Cilj nam je Avalski toranj Avalski toranj i Spomenik Neznanom Junaku. Negde u daljini se čuje potmula grmljavina. Idemo ispred nje. Brži smo samo  naizgled. Prve kišne kapi nas posipaju, ali odustajanja nema. Kilometri i kilometri su za nama, umor  nas polako savladava, ali smo u podnožju čuvene beogradske planine i izletišta.  Avalske šume, čist, kišnim kapima opran vazduh me je podigao toliko da ne osećam umor dugog putovanja. Prelepe staze za pešake, rekreativce, brojne klupe i kiosci  prizivaju posetioce. Porodice u lakim šuškavim jaknama ispod gustih krošnji nastavljaju svoje izlete, kiša im ne može ništa, a osveženje prija. Iako se iz daljine Toranj čini blizu, dobar uspon čeka. Veoma lepo uređen prostor opremljen prodavnicom suvenira, restoranom, igralištem za decu i pristupnim stazama pokvašeni su, na našu sreću,  samo blagom kišom. Na Avalskom tornju U trenutku približavanja ulazu, pitam se da li

Na vrhu Soko Grad Nastavljamo put kroz prirodne lepote Srbije. Predivne šume visokih stabala i bezbroj ptčjih glasova nenerušeni prisustvom čoveka plene. Približavanje naseljima  je vidljivo  po tragovima koje čovek ostavlja za sobom narušavajući lepotu prirode.  Što je naselje bliže to su tragovi vidljiviji. Zar je teško poneti praznu bocu ili kutiju? Jedino takvi prizori poražavaju i ruže predivan suncem obojen dan. Sledeća destinacija za našu posetu jeste Soko Grad kod Ljubovije.   Opet nedostaju putokazi. Prati nas oblak prašine, jer je renoviranje puta u toku. Kilometar se pretvaraja u desetine, ali  ono što se dobija na cilju je jedinstveno. Sokolska reka svojom brzinom seče  korito kroz Sokolske planine,  žuborom priča priče davnih vremena,  kada je Soko Grad značio sigurnost. Postavljen na vrhu planine s vidikom na čitavu okolinu bio je čuven po neosvojivosti. Potiče iz srednjeg veka, ali su pisani tragovi vezani za tursko mučenje srpskog stanovništva u vreme ropstva po

Dok  u malom kafiću na benzinskoj pumpi s bosanske strane pijem kafu, pogled mi leti do visina planine Gučevo. Na njenom vrhu se beli tačka spomenika, ispod njega gusta šuma koja samo nagoveštava bezbrojne krivine koje vode do njega. Iako me je strah dubokih provalija zbog usečenog puta pristajem da posetimo ovo  mesto koje je jedno od tri koje su činile Drinsku bitku. Planinu Cer smo posetili, na današnjoj ruti puta nalazi se Gučevo, a Mačkov Kamen ostaje za neko drugo putovanje kroz Srbiju. Put uspona je nezamislivo strm,  nema putokaza koji bi obeležavao spomenik, postoji samo onaj sa oznakom Odmarališta. Čudo tehnike pomaže do  odmarališta, a  do vrha nam ne ostaje ništa drugo nego da pratimo zavojitu stazu dokle god ona traje. Gustina šume je veličanstvena. Možda baš nedostatak ljudi doprinosi da je ona toliko živa i zanimljiva u svojoj tajnovitosti da ostajem bez daha. Nekada je besnela bitka kroz šumarke i šume visokih stabala , leteli su u vazduh buseni trave i sa sobom od

Mapa etno sela Tršić Iako smo mnogo puta kolima prolazili pored kolevke naše pismenosti nikada nije bilo dovoljno vremena za skretanje s puta. Bili smo ili u velikoj žurbi  ili preumorni,  sa željom da što pre stignemo u našu ravnicu, pa smo pored table sa oznakom Tršić samo prolazili s obećanjem da ćemo sledećeg puta kada budemo prolazili doći. Vukova kuća Ulaz Ovoga puta je drugačije. Po planu kružnog putovanja po Srbiji stižemo do rodnog mesto Vuka Karadžića. Kompleks Iznenađena sam veličinom ovog veoma živopisnog kompleksa koji nudi sliku života u vreme Vukovog detinjstva. Na ulazu, odmah iza table s  oznakom naselja, dve starije žene uz plot od pruća razgovaraju. Kako ne postoji oznaka koja bi upućivala na pravac, pitamo  za pomoć. Veoma su ljubazne i s osmehom nas usmeravaju. Žele nam srećan put. Stara srpska gostoprimljivost  se pokazala još  jednom na delu. Zahvaljujemo se.  Pogledom milujem lepo obrađene bašte i cvetna dvorišta. Kroz selo se nižu  nove kuć

Laganom vožnjom, jer brojne vijugave krivine usporavaju brzinu, penjemo se na planinu Cer. Uz put, ukraj njiva, uz kamperske stolove i raznobojne suncobrane ratari prodaju krupne plave lubenice i žute dinje hrapavih kora. Osim njih mir, tišina i brojna visoka stabla u svom stremljenju ka nebeskim visinama,  u svom bogatstvu,  šuštanjem i tajnim hodom gustih krošnji skrivaju tajne: izgubljeni novčić dat vojniku za sreću, probušena čuturica, davno natrula limena  kapisla  metka ili delić granate  urasli s debelim korenima  starih stabala. Umirujuće dejstvo rastinja i lekovitog bilja pored puta , pev ptica koji do  nas dopire kroz otvorene prozore automobila, ne pružaju ni najmanju najavu nekadašnjih ratnih dešavanja.   Savladavanje uspona,  obilje sunčeve svetlosti i toplote nas dovodi do neobičnog putokaza. Osećam se postiđeno. Zar da  me seni velikana i donosioca slobode opominju da ih ne zaboravim? Brzina života u dvadeset prvom veku doprinose da se ne obraća pažnja ili se ne razm