S radošću se prima i čita svaki Zbornik Kreativne radionice Balkan. Ovih dana je
do mene stigao primerak
,,Zbornik deci s ljubavlju".
Kome ako ne deci?
Zelenih korica kao ljubav prema prirodi, životu, moći zelenoj koja je opčinjavala mnoge. Lorka je pevao,,Zeleno, volim te zeleno", svi koji smo imali sreću da se nađemo u ovom jedinstvenoj antologiji pevamo u isti glas onima koje najviše volimo- našoj deci, a knjiga će pronaći svoje puteve do mnoge dece. Ostaće kao zalog jednog vremena i posvećenosti najvećoj vrednosti čovečanstva.
Citiram (umesto pogovora)
,,Doba u kome živimo donosi nove, do sada nepoznate izazove.
Životi nam se menjaju.
Da ne bi nestalo života na planeti, dragi roditelji, bake i deke,
učite decu od malih nogu da budu odgovorna
prema sebi i prema drugima
te tako odrastaju u dobre i odgovorne ljude."
Rado se odazivam svakom pozivu moje izdavačke kuće da učestvujem u njihovim projektima. U ovom učestvujem sa pričom: ,,Plavko" i pesmom ,,Htela bih ti dati" .
Hvala Vama koji odvajate vreme da ih pročitate.
Plavko
Leta smo obožavali: bose noge, lagani šorcevi i
duša puna osmeha. Ako su deca iz komšiluka imala vrednije igračke
i bolje patike, mi smo prvi dobili bicikl. Plava boja je u sebi
sadržala nebo, more i ptičji poj. Plavo se stopilo s mojim očima.
Bratove crne su meko dodirivale i milovale bogatstvo plavog. Otac je
stajao na asfaltu ispred kuće. Usne su se razvukle u najlepši osmeh
koji se može zapamtiti. Naša radost je prešla na njega. Gledao nas
je s ponosom. Brat i ja smo se smenjivali u vožnji. Jedan krug od
naše kuće do ugla, pa smena i tako...
Želeli smo da se pohvalimo deci iz komšiluka,
ali smo znali da ćemo morati i deliti. Naš otac je očekivao to od
nas. Nismo vaspitavani za sebičluk. Isprva je sve išlo dobro. Otac
je organizovao smene. Sva deca su čekala i mi smo čekali. Onda je
otac ušao unutra, da se odmori posle treće smene rada u fabrici.
Ona je došla na red. Sela je na bicikl, pa do
ugla, ali umesto da okrene nestala je. Nastala je velika pometnja.
Naš deo ulice je bio najkraći, onaj je bio dug. Trčali smo do
ugla. U daljini nazirala plava tačka. Posle je i tačka nestala.
Odjednom se sreća pretvorila u nezaustavljivu tugu. Minuti su
trajali kao sati. Kada se najzad plava svetlost pojavila na suprotnoj
stani, oči su isplakale potoke. Bicikl je imao iskrivljen korman, a
devojčica krvavo oderano koleno. Nije mi kolena bilo žao. Neutešno
sam oplakivala bol plavog bicikla.
Nemoć je prerasla u bes. Kada je Plavko
iskrivljeno pao na zemlju zanemela sam, a ridaji su pokuljali iz
dubine moje dečje duše. Brat je bio spreman da brani svoje. Tata je
izašao. Bez reči grdnjeje uzeo bicikl i alat. Uskoro je Plavko bio
spreman za vožnju. Krasila ga je ogrebotina na kormanu.
Kasnije su došli neki drugi dvotočkaši, ali je
samo jedan bio Plavko.
Htela bih ti dati
htela bih ti dati
svo nebo sveta
bogatstvo planina
mrežu sigurnih puteva
cveće
uvijeno u jutarnju rosu
htela bih ti dati
vlat pšenice kad naliva zrno
pticu u niskom letu
sazvežđa daleka
zrno pustinjskog peska
što put nađe u kapi kiše
htela bih ti dati
svežanj ključeva čuvara
što čuvaju izgubljene duše
mogu ti dati ovo malo
vode na mom dlanu
pa napojen
osvajaj svet
Hvala Kreativnoj radionici Balkan.
Knjiga se može poručiti na sajtu Kreativna radionica Balkan.
S nestrpljenjm čekam sledeći projekat.