Putopis - Sveti Naum - Ohridsko jezero

 Vreme promenljivo.

Na ulazu u manastir

 Posle obilja svetlosti kišni dan. Sipa s neba vođeno rukom Gospodnjom.  Svaki kamen ili kap vode  je ovde na obalama  Ohridskog jezera  pod Njegovom rukom. 

Po nekim podacima na Ohridu postoji  trista šezdeset pet,  što crkava,  što manastira, za svaki dan u godini po jedan.  

Odlučujemo da je prioritet Manastir Sveti Naum. Smešten je na najjužnijem delu Severne Makedonije, uz samu granicu sa Albanijom. 

 Moje sećanje se razlikuje od slike koja se pruža.  Nekada je  stajao s pogledom usamljenika. Danas je  oko njega  izdrađen turistički kompleks, restorani, prodavnice, prelepo uređena plaža i obilje zelenila.  Svaki hodočasnik na svom putu  ovde može pored duhovnog pronaći mir u prirodi, vodi, nebu i ljudima. Može se uživati na svakom koraku. 

U dobrom društvu

Tu Crni Drim uvire u Ohridsko jezero, teče kroz njega i kod Struge izvire iz Ohrida te uz huk nastavlja svoj put do Jadranskog mora. Po izvorištu  se može provozati čamcem ili polako šetati preko nekoliko mostića. 

Kako je kiša sve aktivnosti otpadaju. Zadovoljavamo se brzom šetnjom, upijanjem lepote i pravljenjem fotografija kako bismo imali stalni podsetnik na na najvažniji hram Ohridskog Jerusalima kako Makedonci nazivaju svoje manastirsko- crkveno blago. 

Krstionica

Kamenitom stazom prolazimo do glavne crkve manastira. Sagrađen je u desetom veku  od samoga Svetog Nauma  koji je bio učenik Ćirila i Metodija i zajedno sa Svetim Klimentom  širio hrišćanstvo po ovim prostorima,  čiji se kameni sarkofag može videti u unutrašnjosti crkve.  

Tu su prevođene knjige sa grčkog na staroslovenski jezik. Postoje razne legende i mitovi koji su vezani za ovo mesto. Jedna od njih je da se molitvi siromašnog seljaka pridružio Sveti Naum , da je Bog uslišio njihove molitve te je svake godine slao medveda da pomogne seljaku u obrađivanju zemlje. 

 Ono što pleni jeste tišina, mir i nenametljivost monaha. Tu su i brojni paunovi, sada povučeni ispod streha manastirskih i skupljenih repova, hladnoća im ne dozvoljava šepurenje. Samo se ponekad oglase da bi razbili tišinu svojim kricima.

Zadržavamo se i čitamo molitvu pred kamenim grobom. Postoji legenda: da se može doživeti isceljenje ili naći lek za obolele, jer mošti imaju neverovatne moći, te su brojni posetioci ovog mesta. Takođe legenda kaže da se, ako se nasloni glava na mermer groba, mogu  čuti otkucaji srca Svetog Nauma. E to nisam čula. Zato palim sveće za zdravlje živih i miran san upokojenih. Blagoslov u vazduhu, hladnoća kamena i kišne kapi - slika za neizbrisivo sećanje.

Mesto počivanja Svetog Nauma

Jedini smo posetioci , verovatno zbog lošeg vremena,  te imamo prostora za pažljivo razgledanje unutrašnjisti . Tu je kamena krstionica, ikone na zidovima i budan pogled Naumov na pridošlice.  

Srećom kiša je još samo rominjala te smo mogli da nastavimo razgledanje.  Ovde se može doći na više dana i uživati u lepotama.  Jednom nogom u Makedoniji, drugom u Albaniji, ali bi bilo potrebno ući u ledenu ohridsku vodu, te pokušaj ostavljamo za neki drugi put. 

Svakako obećavamo da ćemo doći opet. 

Veče ostavljamo za posetu Strugi. Ako smo videli mesto izvora Crnog Drima, ne propuštamo da vidimo mesto gde Crni Drim izlazi iz Ohridskog jezera. Slika nad slikama, samo što je veče, i sve se sprema da  utone u san. Tu se srećemo sa dragim prijateljima, a sutradan krećemo put srpske granice. 

Kratki odmor je suviše brzo prošao. Verovatno vreme brže teče, Zemlja se  brže okreće , ali se niko ne usuđuje da to kaže glasno.

Na ulazu u kompleks

Unutrašnjost

Gde se nebo i voda spajaju?

 

Za sećanje

Crni Drim uvire u Ohridsko jezero

Poezija.rs- pesma Noćas

 Na portalu poezija .rs je objavljena moja pesma ,, Noćas" . Hvala gospodinu Ljubodragu Obradoviću.

 

 

Noćas

Putopis Ohrid

U pozadini manastir Svetog Pantelejmona

Svi putevi nekuda vode,  prostranstva su otvorena, a želje mnoge. Posle dugog niza godina zaputili smo se put makedonske granice.

Na izlazu iz Leskovca s desne strane puta ležao je omanji crni pas. Videlo se da je povređen. Zaustavljamo auto, uzimamo hranu zaostalu od prethodnog dana i hranimo ga. Polomljene su mu zadnje noge.  Uzimam telefon i pomoću čuda koje se zove internet pronalazim telefonski broj Društva za zaštitu životinja ,,Dobrobit" . Posle kratkog vremena javio se muški glas, objasnili smo gde se pas nalazi... Osećaj je dobar-pomoći nekome, negde, ko je bez nade...smisao ljudskog života ...Sve pohvale članovima ,,Dobrobita" .

Sveti Jovan Kaneo

Idemo prema granici,  put vijuga kroz snegom pokriveno prostranstvo. Bele se planine i krovovi kuća, bele se  tragovi ostavljeni u snegu, a grane se poput bisera okupanih zimskim suncem presijavaju okupani svetlošću.  

Za Makedoniju je potreban Zeleni karton. Tu malenkost smo prevideli pa okolnim putem od Prohor Pčinjski prelaza, na glavni prelaz Preševo.  Brzo ga prelazimo. Pred nama se otvara vedro nebo, snegovi su nestali ili se vide samo u tragovima , put je širok i posut  dobrodošlicom. 

Zaista, tako se osećamo. Nekako svoji sa svojima.  Posle kratkog zadržavanja u Kumanovu, ( istorijski važnog za srpski narod), trećem po veličini gradu u Makedoniji,  nastavljamo put dalje prema makedonskom moru - Ohridskom jezeru.  Veče je kad smo ga ugledali.  Po površini su svetla sijalica izvodila večernji program.  

Okupani svetlošću

Moram čekati jutro. 

Ljubazni vlasnik iznajmljenog apartmana nas upućuje u nacionalni restoran,,Vkusno". Zaista je tako kako ime nagoveštava. Ako se nađete u Ohridu nemojte ga zaobići. 

Pred okom se raspline glavna ulica Starog grada, obasjana svetlima brojnih radnji sa najraznovrsnijom ponudom. Kako nije glavna sezona mnoge od njih ne rade , ali to ne umanjuje orijntalne mirise koji bude sva čula sa naznakama i obećanjima da to nije sve, da će se sa dnevnim svetlom sva lepota strih zdanja tek otvoriti . 

Zaista, na poklon  dobijamo predivan osunčan dan. Bogatstvo svetlosti na ulicama,  jezeru, na licima susretnika. Zaigra srce od miline i bude se neka nostalgična vremena.

Posle dugog niza godina opet na makedonskom moru.

 Savršenstvo čiste, bistre vode jezerske i odsjaj sunčevih zraka plene. Zlati se biser ohridski, spaja vodu, nebo i obalu. Pravimo dugu pešačku turu. Obilazimo sve što se može za kratko vreme. 

Kod hiljadugodišnjeg drveta

Sledi uspon do Tvrđave - Samuilov grad. Uska staza posuta snegom koji se topi pod suncem, koje po ko zna koji put dokazuje da je jače od hladnoće.  Na žalost ponedeljak je  dan kada je muzej na otvorenom zatvoren. Zato je pogled nezamenljivo lep. Dišemo duboko, punim plućima i grabimo svaki deo  lepote neobično tirkizno plave vode.

Tu su manastiri. Nemoguće ih je sve obići. Odabiramo  manastir Sveti Jovan Kaneo. Zdanje smešteno na samu obalu Ohridskog jezera. Zeleni venac vitkih tuja ga opasuje i čuva svojom svežinom. Lepo uređena staza  kojom se može doći do vidikovca sa najlepšim pogledom na jezersko prostranstvo ... jata divljih pataka koje mirno plivaju, tišina obojena duhovnošću, plaža s otvorenim pozivom za leto...ali mora se dalje. 

Opet stazom do starog antičkog teatra. Smatra se da potiče oko dve stotine godina pre nove ere i da je očuvan samo jedan manji, donji, deo. Posle rimskog osvajanja pretvoren je u arenu za borbu gladijatora, u savremenom dobu letnja pozornica,  a danas mesto koje ne zaobilazimo. Na nekim sedištima su urezana imena nekadašnjih, davnih vlasnika. 

Antički teatar

Spuštamo se kroz Stari grad do obale. Čeka prelepo uređeno šetalište. Posetioci, porodice sa malom decom, svi u upijanju sunčeve toplote u darovanom blistavom danu. Voda je kristalno čista. Providi se dno, presijavaju se kamenčići, a labudovi i divlje patke ostavljaju svoje tragove ...galeboovi uzleću i sleću , svojom belinom  daju neobičnu svežinu i radost sveopštem utisku . 

Uživamo.

U društvu Ćirila i Metodija

 Tu je spomenici velikana Ćirila i Metodija,  Svetog Nauma...Svaki od njih priča svoju priču, ostavljajući trag kroz dugu istoriju jezera i  ljudi koji su prolazili ili se zadržali na ovom prostoru. Tu negde na samom horizontu Lihnida i dalje živi, Biljana glasom zvoni tik uz površinu vode  na početku ili kraju vidikove linije. Peva sve što diše krikovi galebova i nemušti jezik jezerske ribe koja daruje krljušt za ohridski biser. . Sve je tu. Srce ispunjeno vedrinom i  nadom da se vedrina dana uselila u ljudske duše i da ne mogu biti drugačije nego iste takve. 

Na ovom mestu jedini nerijatelj je vreme koje previše brzo prolazi.

Sa galebovima

 

 

 Na kraju ili mođ+žda početku: Tu smo posle 40 zajednički provedenih godina s obećanjem da ćemo doći opet.

Sneg

Pokriveno je  sve čistotom nebeskom belom

pod pokrivačem spava  polje jesenas zasejano.

 

Retki šetač ogrnut vunenim šalom oprezno

ostavlja stope svoje,  trag kratkog postojanja.

 

Misli mu  lete do nebeskog svoda

sanja uspomene svoje i broji bele sate .

 

 Fotografija : Dragan Đukanović

Portal: KratkePriče.net

Poštovani prijatelji s prvim danima nove godine  stižu i lepe vesti. Dve moje priče 

,,Božić u Svetoj zemlji"  i  ,,Veče pre praznika"  

 su objavljene na novom portalu :  KratkePriče.net" .

Ovom prilikom zahvaljujem uredništvu na ideji i realizaciji ovog projekta.

 Svima želim prijatne trenutke uz opuštanje tokom čitanja objavljenih kratkih priča.

 Preporuka uredništva:

Pratite naše konkurse i portal КratkePrice.net. U planu je da imamo 3 do 4 konkursa u toku 2024. godine, a možda i više.

LINK DO PRIČA

Novogodišnji i božićni prraznici