Slike na svili

Dok leto gubi život Hvatam topli zrak. Držim ga u ruci. Premeravam. Čitam njegove tajne poruke I  skrivena pitanja. Unosim ga u sobu. Obojenu svežinom. Otvaram dlan, a on se kao nestašni dečkić Vrtoglavom brzinom podiže Dotaknu jabuke na stolu Ružu u providnoj vazi I polovinu žutog limuna. Sve zaigra, rasplete svoje skrivene Čvrsto vezane kose Propeva,osmehne se A onda naglo utone u tišinu. Ostah praznih ruku A duša mi se preplavi bogatstvom. .

Svaki pljusak ju je vraćao unazad. Zadržavao je sadašnjost, vezivao za prošlost i nije davao mira njenoj duši. Činila je sve da izbriše talog vremena. Cepala je odeću, brisala prijatelje sa fejsbuka, izbacivala iz sebe svaku pomisao na stara druženja i likove koji su obeležavali deo njenog života koji je značio sve. Bila je nezadovoljna sobom i svima. U kutiji sa starim fotografijama je pronašla mnogo onih koje nije želela. Smetala su joj nasmejana lica i blistavi sjaj obojenih očiju. Smetala su joj nevina lica i vera u lepšu, radosniju i svetlošću obojenu budućnost, a sve to su govorile fotografije s kojih su se osmesi nizali. Možda sve to ne bi bilo tako. Možda se sve to ne bi zapenušilo i gubilo u propadanju nežnih duginim bojama obojenim mehurima sapunice da je nije savest pekla, upozoravala je da u svemu ima i njene krivice, da je daleko od toga da je savršena. Savest je čudo, opomena, nemir, nezaborav. U njenim prvim sećanjima pojavljivala se reka. Š

U prošaranom hladu starog kestena sedela je žena. Senka je skrivala broj njenih godina. Mogli su joj se videti samo listovi u plastičnim kineskim papučama. Nazirao se i sto koji je nekada video more iz turističkog kampa. Prolaznik je primetio neobične pokrete. Neodoljivo su ga privukli. Tajanstvenost lika skrivenog u senci ga je zaintrigirao. Iz kratkih pantalona je izvukao mobilni telefon,utišao ga, pa se  pritajio  iza trošne kapije i samo bi povremeno bacio pogled u unutrašnjost dvorišta,  kako bi tim pojedinačnim blic slikama uspeo da stvori lik. Sve mu se činilo čudnim. Dan, tren  u kome se našao baš na tom mestu i neki daleki zov  isprekidanih životnih niti. Preplavio ga je osećaj da je nešto zaboravio ili izgubio, nepovratno ispustio iz ruku. Kako god, slagao je slike. Setio se priče kada je žena u napadu ludila napala prolaznike. Papuče  su se pomerale: nalevo, nadesno, napred, nazad. Žena je nešto radila. Napregnuo je um da vidi šta. Opet koraci. Mahanje rukama. To sig

Dok tišina zvoni pustom ulicom Tražim život. Oblak je sivi osvojio nebo Caruje Retki letač stisnute duše ćuti Tuguje Ispraća na daleke staze dojučerašnje prijatelje. Lakim krilom grabi kroz dugo čekanu Vlagu Žuri Vitkim nogama se spušta na granu Dunje S koje u čudu gledaju krupni plodovi. Ne razume pokvašeni list Prazninu srca ućutale ptice. Raduje se najavi jeseni. Dok tišina zvoni pustom ulicom Tražim život.