Постови

Приказују се постови за април, 2018

Putopis Temišvar

Слика
Na Trgu ujedinjenja  Topao prolećni dan se pokazao veoma pogodnim za izlet u dragu nam Rumuniju.  Ovoga puta nas je put vodio u Temišvar. Stari grad u blizini srpske granice i stecište brojnih Srba tokom njegove duge istorije. Beskrajno plavo nebo i i njemu zvezda Nekada su Srbi iz ovog dela Banata paorskim kolima sa zapregom odlazili na temišvarsku pijacu i tamo prodavali svoje proizvode. Ranom zorom bi se seljak namernik upućivao prema Temišvaru kolskim putem. Išlo se toliko često  da su ljudi govorili kako konji sami poznaju put, pa gazda posle napornog dana može da spava držeći kajase u rukama, a konj sam pronalazi put. Interesantno je da ime duguje Tamišu, iako kroz njega on ne protiče. Taj naziv je ostao iz vremena kada je njegovo korito bilo podložno promenama pa se stavrao močvarni predeo ispunjen tamiškom vodom. Most na Begeju Danas je tu reka Begej. Čista, zelena od odsjaja zelenih grana po njegovoj staklastoj površini. Vrbe se nadvijaju

Čuh

Слика
Čuh da se u nekoj dalekoj zemlji Vetar smeje Čuh da se u nekoj dalekoj zemlji Sunce raduje. Čuh da se u nekoj dalekoj zemlji Kiša živi. Čuh da u nekoj dalekoj zemlji Munje nebom igraju. Čuh da se Zvezde s neba na dlan spuštaju. Čuh da Mesec leti . Čuh da nema tuge. Čuh da nema jada. Čuh da svako nosi osmeh. Čuh da deca ne plaču. Čuh da se laste ne sele. Čuh da Kos uvek peva. Čuh da Slavuj lek daruje. Čuh da svi tiho govore. Dodirnu me val daljine. Ubrzah korak. Usporih dan. Tražim. Tražim.

Poleteću na krilima vetra

Слика
Poleteću na krilima vetra, Otići ću negde daleko Gde spokojno ptice na granama Spavaju, Gde se ne praska Gde nema  vike . Otputovaću nepoznatim stazama, Negde gde tišina carstvo ima. Sakriću se u dubokoj vrtači, Postaću  slepi miš koji spava Prkoseći Zemljinoj teži. Uneću u svoj život mir. Na svome bolnom dlanu Ucrtaću linije radosti. Neću se vratiti. Udarala je naoštrenom motikom kopala po okoreloj zemlji naglo osušenoj.  Prštali su grumenčići zemlje otrgnuti britkom oštricom. Potom su nemarno darovani su suncu.  Na nogama je imala gumene opanke, srećom još su se mogli kupiti ne kao oni kožni u prodavnici, već u kineskoj radnji. Ko zna iz kojih su daljina dolazili. Prevalili su više kilometara nego ona koja nikada nije napustila svoje selo. Obukla je pantalone i veliki duks kupljen na pijaci sa tezge sa polovnom robom. Povezala je nasleđenu maramu ispod koje su virili prosedi pramenovi odvojeni od duge tanke pletenice, poput one mandarinske,  savijene u punđu nošenu

Да ми је бити песник

Слика
 Хвала Веселинки Стојковић на Искрицама!   329 Tочак судбине Веселинка Стойкович Искрице  точак судбине окреће се, окреће точак судбине  ... Гласом до негласа Руком до неруке Шапатом до прегласности Медом до пелина Миром до узбурканости. Ломи и удара таласе о хриди. Точак судбине  окреће се Јури, Бежи од немила до недрага Тече од драгости до мржње. Точак судбине не стаје. Точак судбине не штеди. Мене Данас Тебе сутра. Усамљени путниче не замери Сутра ће док оком трепнеш Тебе на путу стићи. Побећи не можеш! Побећи не могу. Побећи не знам. Побећи не желим. Носим судбину. Моја је ! Не дам је никоме! Туђу нећу.

Dvorište jorgovana

Слика
 Nebo se obojilo sivilom, pa je umesto lakog prolećnog jutra na svetlost dana izbio sumrak. Tamom obojeni oblaci su velikom brzinom preletali nebom iznad njene glave. Duša se okitila zebnjom. Sve je odisalo nekom lakom izmaglicom tuge. Dok je obavljala kućne poslove u sobu pustila osveženi vazduh očišćen od prašine koju je vlaga pokupila i bacila na tek otvoreni beli jrgovan. Zagledala se u njegove bujne cvetove. Bezbroj u broju  belih tačkica povezanih čudom stvaranja. Poluotvorenih očiju je čkiljila u belinu prvih cvetova.  Zazujale su pčele. Nastala je radost i cika. Devojke su brale cvasti jorgovanske i  tajanstvenim pogledima ih birale, pa nežno poput dodira svile stavljale u svoja nedra. Pored belog je cvao plavi. Dvorište jorgovana. Birale su sitne cvetove sa pet latica. One najvrednije, koje su mogle svojom magijom da stvore čudo. Svojom neviđenom silom će doneti  lik izabranika u snove,  pročitaće svoju sudbinu sanjajući na mekom perjanom jastuku. Hoće li trajati do Đur

Daleko mu lepa kuća

Слика
S prvim toplim danima se pred noge prostrla lepota zelenog. Bujanje travki pored puta i cvetanje prvih cvasti uljane repice s radošću svetlosti i  toplote je lako obuzelo ravničarsko prostranstvo. Autobus se prepunio putnicima. Pomešali su se mirisi dezodoransa i kolonjske vode.  Sveže i teško, kao misli nabrekle pod teretom briga i života. Trudim se da ne osećam. Brišem misli. Ne dopuštam da klica razuma zavlada. Klima nije uključena. Zatvaram oči ne bih li lakše podnela probijanje mirisa. Pogledom pratim brzo klizeću lepotu, čaplje i rode ostaju bezbrižne i neopterećene ljudskom kutijom. Zaključavam se. Trudim se da žmurim , da izbegnem neprijatnost. U polusnu pred mene se nižu slike podstaknute glasom tuge. Ne želim da čujem: - Htela bih sve, a ne mogu. Da se igram s decom, kako ? Kažu: Hajde bako, tu smo mi! Kako kada teba da skuvam, operem, idem na posao? Muž ne mari! Beži od problema. Otuđio se, ne može da podnese teret stvarnosti.  Sve je ostavio meni. Kako ću na sve str

Dobro vam bilo dobri moji

Слика
Dobar dan. Dobar pogled, sto i zalogaj. Dobro Sunce Dobro društvo Dobro veče Dobra jutra. Dobro sutra. Dobra žena Dobar muž Dobra deca. Dobar komšija i komšinica. Dobra hrana Dobro piće Dobra torta. Dobrota vam na kući rasla. Dobrota se oko kuće prsila. Dobrota vam se kroz misli prostirala. Dobrota vam dušu nakrasila. Dobrota vam pomogla. Dobrota vas nosila. Dobrota vas gurala. Dobrota vam dušu pritiskala. Dobrota vam niz ruke klizila. Dobrota vam iz usta tekla. Dobrota vam se glasom glasala.  Dobrota  vam se korakom širila. Dobrota vam u kući spavala. Dobrota vam u voćnjaku cvetala. Dobrota vam se na njivi raširila. Dobrota vam carstvom carovala. Dobrotom vam se dvorište kitilo.  Dobrotom vam se momci prsili Dobrotom  vam se devojke pasale. Dobrotom vam dan svanjivao. Dobrotom  vam se noć plavila. Dobro  vam bilo dobri moji.

Peva čovek

Слика
Kroz kosu mi prolazi Prolećni radosni dan Nosi me vetar kroz svilu dana. Oko se kupa plavetnilom neba. Pozdravom se kiti žuti maslačak. Maše prvi narcis. Kajsija se smerno cvetom diči. Plavi se ljibičica vitkog stasa Srcasti list se zeleni. Miriše prvi otkos trave. Dete se raduje. Lopta skakuće. Čekam žutog leptira I prvu lastu. Peva čovek.