Novogodišnja pesma

 U tišini večeri sitna kiša

na putu svom  dotakla grane gole

okovala se decembarskom rukom.

Tuga njena stvori lepotu

kristali leda  pod slabim uličnim  svetlom 

biserne sprudove načiniše. 

Bajka se ostvari u danu hladnom. 

Darova decembar  đerdane svojih poslednjih dana.

Ledenim  dahom izgovori

opomene za neverne i nezadovoljne

dar za  odane

i  najavi nove puteve neznane.

Šapuće ledenim dahom: 

Vidimo se dogodine 

u isti ovaj čas...

Dragi prijatelji želim vam svako dobro u Novom letu Gospodnjem, neka vas prate vedri dani i dočekuju sunačana jutra. Sve što vas čeka na putu  neka bude dar, milost i jasan pogled.  

Hvala na čitanjima i pruženoj mi podršci.

Čekaj

U tišini čarobnoj

ispod noćnog   neba

iz džepa izvadi pregršt 

odabranih dana minulih.

Zažmuri pa polako

na tas iskreni 

poređaj reči i  dela svoja

otputuj daleko i duboko

zaviri u skrivene kutove svojih sećanja.

Uhvati tragove skrivene i priče tajnovite

poželi želju bez glasa i reči 

pa pogledom uprtim u visinu uhvati sjaj zvezda. 

 

 Čekaj.

 

Na lalinskom...

 

ГЛЕДИМ

Гледим

трагове детињства мог

колске путеве срца банатска

што у небеса грабиду кораком дугачким.

Спаваду стари багреми

украј пута куд идеду сами

патуљци њива панонски

што тиим зовом будиду макове цветове црвене.

Ћуту усамљени млади изданци

тек стасалог жита

Стра их гнева Громовника

па пуштаду да мак цвета

Гледим и стра ме од дуга мрака .

У даљини патуљци откидаду класи

мрвиду и

и читаду прстима кратким

тајне зрна што идеду

земљаним путем предака.

Дозиваду небо и кишу

и земљу

даједу своју душу

забораву плитка ума.

Радидиду, дуго па полако утонеду

у први сумрак а онда у ноћ

док звезде пададу.

Стра ме дугачког мрака и кратка дана

Тела би да вичем, молим

А патуљци нестаједу с видика мог.

Гледим

трагове детињства мог

колске путеве срца банатска

што у небеса грабиду кораком дугачким.

ТУЂЕ

Кроз мрак певаду они што мрзиду живот

што војеваду туђе снове

ратуједу са изгубљеним голубовима

а паткама глуварама што беже

од пушака отимаду душе.

Дани им даруједу да

подносиду зло своје и ноћ чекаду.

Кроз мрак носиду страове своје

скриваду одбачене љуштике

посећиваду греове што скриваду.

Кроз мрак одапињеду стреле

дотичеду реке

заборављаду скеле дрвене што и носе

па мрсиду гране зелене што милуједу воду реке.

Кроз мрак певаду

Кроз мрак живиду

снове туђе оживљаваду и присвајаду.

Дане мрзиду, светлост мрзиду

жалиду за тим што сањаду

и опет ноћ чекаду.

ШТА БИ

Шта би док пољима свираду

ветрови погрешни праваца

док им се јекови одбијаду

о бескрајна поља

расцветали булки?

Шта би док ретки сунчеви зракови

јављаду ројевима пчела

зовље поља црвених?

Шта би док сама гледим бој танки крила

у безмерју пространства равна?

Да запојем, запевам,

Оченаш очитам?

Ди да отерам казну изгзубљеног пролећа

због грешна човека?

Шта би у немоћи својој

у пустоћи дана дугих?

Шта би?

Dok zora najavljuje dan

Mrvim pod prstima okasnele mrazeve

Stavljam ih u duboke džepove tople jakne

Prepliće se snen pogled uzoranih njiva 

s koracima noćnih stanovnika

dok zora najavljuje dan.

 

S prvim sivim svetlom na dalekom istoku

delim odsanjane snove

sa tek probuđenom srnom

što jurnu pored puta.

Sestre po rodu pratimo staze svoje.

 

Ilustracija -slika na svili.

Pokrovsko pjesničko saborovanje- Derventa 2021.

 Na  moju veliku radost stigao mi je paket iz Crkvene opštine Brod i Srpskog
književnog kluba Derventa sa Zahvalnicom i primerkom Zbornika Pokrovsko pjesničko Saborovanje.

Na žalost nisam mogla da prisustvujem manifestaciji, te mi je dar stigao potpuno neočekivano. Zahvaljujem  Predsedniku SRKK,,Vihor" Derventa gospodinu Nenadu Simiću i Crkvenoj opštini Brod - protojereju-stavroforu mr Željku Teofiloviću.

Pesma koja je našla scoje mesto u ovoj dragocenoj zbirci je inspirisana mojim putovanjem u Svetu Zemlju. 

Konkurs je upriličen u čast Bogorodice.

 

 

У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ

Ходам под Светим небом

Чисте душе, благословом доведена у Свету земљу.

Рука Господња избриса даљина страх

Дарова ме мирисом мирра на Гробу своме.

Показа љубав и отвори пут тајнама Светог крста.

У срцу, на пут понесох глас монаха Студенице

Поглед анђела Милешевског и прегршт стихова молитвених.

Положих их чистом душом

У Соби анђела испод свеће вечнога плама.

Дарова ме благословом тишина празнога гроба.

Скупих на длан ходочасни вечне слике

Утиснух апостоле у душу своју.

Тишина запева тамјаном јерусалимским.

Ходочасни пут ме одведе Маслиновој гори

Ту беше покопана Богородица пре Успења.

Коленима дотакох под, светлост обасја ум мој

Траг Богородичин засветли испод куполе с крстом на врху.

На Светом небу светли њен лик.

Летим ношена прозирним анђеоским крилима,

Прихватам бол Распећа Христовог.

На Голготи сам, плачем без гласа

Звезду милујем прстима хладним.

С Маријом сам, Мајком над мајкама.

Богородице Мајко опрости.

Носе ме крила херувимска

На коленима у Сионској Горњици.

Певам душом својом

Лете искрице до моје Војводине.

Молитву зборим,

благослов примам.

 

 

U SVETOJ ZEMLJI

Hodam pod Svetim nebom

Čiste duše , blagoslovom dovedena u Svetu zemlju.

Ruka Gospodnja izbrisa daljina strah

Darova me mirisom mirra na grobu svome.

Pokaza ljubav i otvori put tajnama Svetog krsta. 

 

U srcu, na put ponesoh glas monaha Studenice

Pogled anđela Mileševskog i pregršt stihova molitvenih.

Položih ih čistom dušom 

U Sobi anđela ispod sveće večnoga plama

Darova me blagoslovom tišina praznoga groba.

 

Skupih na dlan hodočasni večne slike

Utisnuh apostole u dušu svoju.

Tišina zapeva tamjanom jerusalimskim.

 

Hodočasni put me odvede Maslinovoj gori

Tu beše pokopana Bogorodice pre Uspenja.

Kolenima dotakoh pod, svetlost obasja  um moj

Traqg Bogorodičin zasvetli ispod kupole s krstom na vrhu.

Na svetom nebu svetli njen lik.

 

Letim nošena prozirnim anđeoskim krilima ,

Prihvatam bol  Raspeća Hristovog

Na Golgoti sam, plačem bez glasa

Zvezdu milujem prstima hladnim.

 

S Marijom sam, Majkom nad majkama

Bogorodice Majko oprosti.

 

Nose me krila heruvimska

Na kolenima u Sionskoj Gornjici

Pevam dušom svojom

Lete iskrice do moje Vojvodine.

 

Molitvu zborim,

 blagoslov primam.

Равница- песма заступљена на 32. ,,Гаравом сокаку" из Инђије

 Уз влагу и хладноћу каснојесењег дана стигао ми је Зборник 32.

међународног сусрета песника Гарави сокак из Инђије. 

 Захваљујем Књижњвном клубу,,Мирослав Мика Антић" , члановима жирија и председнику клуба господину Александру Мијалковићу на прилици да се моја песма Равница нађе у њему.

РАВНИЦА

Кроз блиставо јутро одзвања равница

свежом бојом зеленога класја пева пробуђени дан

па нежно милује живот

обиље хране и песма, босиљка радостан цвет

у хору као један дарују богат дан.

Фазан се подиже и крикну негде у висину јасно

гласом предака својих, па лаким крилом

освоји трњина цвет.

Булке пустиле стабљике окићене црвеним хаљинама

придружиле им се беле главе камилице

и влати тек стасале детелине претворене у поље

Заиграле свраке

витке, лаке, кроз зелене крошње младих воћки

односећи перјем сивим мирис цвета као поклон небу.

Дрхте у љубавном заносу жбунови

опет и опет, лево и десно.

Јата врабаца се додирују у лету

прште перјем

меша се бело и црно, глава са крилом

равница хвата нови дан.

Грабим равницу и поља тек никлог кукуруза

бљеште листови обасјани сунцем

таласа се класје зеленог жита

под лаким додирима ветра

јечам пева.

Хвала- изговарам тихо да само ја чујем.