недеља, 26. јун 2022.

На Зејтинлику


Стојим на гробљу белом, крстови око мене

имена бројна, под сунцем топлим

а камен прича старе приче

о јунацима под небом плавим.


Лаки лахор с мирисом мора

плава страдања поје

о јунаку српском што из далека

у даљину кроз пакао прође.


У крипти тихо, мирно

мермер хладни јунаке чува

тугу далеку и живот дат за друга

за отаџбину, за слободу.


Пратим трагове кроз алеју крстова

једнаких у миру своме

брише се чин, село, град

сви као један на починку испод туђег неба.


Мала испред Голготе српске

молим за опрост пред храброшћу успаваних

палим свеће

и дубоко дишем слободу.


Словословље: Весна Ђукановић: Рилски манастир Стобске пирамиде

Словословље: Весна Ђукановић: Рилски манастир Стобске пирамиде:          Јутро је. Спремамо се на пут. На једнодневни излет, с тим да је полазиште овога пута из Пирота. Пре пар дана смо посетили Видин, са...

петак, 24. јун 2022.

Ода Сунцокрету

 

ОДА СУНЦОКРЕТУ

На седници одржаној 20.06.2022. године у Малом Црнићу, Жири Конкурса „Ода сунцокрету“, који су расписали Центар за културу Општине Мало Црниће и Библиотека „Србољуб Митић“, Мало Црниће, за најлепшу песму о сунцокрету, а у оквиру манифестације „Дани сунцокрета 2022“ у саставу: Зорка Стојановић, председница; Драгана Алексић, чланица; Александра Марковић, чланица; и Радица Павловић, чланица, једногласно је донео:

О Д Л У К У

1. Прва награда припада песми „Стих једног сунцокрета“, аутора Војкана Ивковића из Петке, под шифром „Јелек Србољуба Митића“;

2. Друга награда припада песми „Сунцокрет“ аутора Вање Малетића из Земуна под шифром „Хамлет“;

3. Трећа награда припада песми: „Сунце – Сунцу“ ауторке Сање Манчић из Смедерева, под шифром „Сунчица“.

Жири је одлучио да додели и 12 специјалних похвала:
1. „Колажар“, ауторке Милице Бијелић из Београда, под шифром „Колажар“,
2. „Сунцокретова тајна“, ауторке Милене Миловановић из Бијељине, под шифром „Метаморфоза“,
3. „Сунцокрет сам“, ауторке Весне Ђукановић из Кикинде, под шифром 1234,
4. „Ишао сам стишким пољима“, аутора Јована Д. Петровића из Петровца на Млави, под шифром 11.04.
5. „Сунцокрети“, аутора Лазара Тице из Рибника, (Република Српска) под шифром „Праскозорје12“.
6. „Ода сунцокрету“, аутора Филипа Ристића из Београда, под шифром „Ветар“,
7. „Поље сунчано“, ауторке Раде Крсмановић из Шида, под шифром „Дивљи кестен“,
8. „Сунцокрети“, аутора Драгана Радосављевића из Пожаревца, под шифром „Нарцис“
9. „Сунцокрети“, аутора Мирослава Павловића из Крњева, под шифром „Неуморни орач“,
10. „Сунцокрети“, ауторке Хелене Химел, из Београда, под шифром „Луна“,
11. „Не плачите сунцокрети“, ауторке Светлане Перишић из Смољинца, под шифром „Срце Шумадије“
12. „Носталгија“,аутора Жељке Брачевића из Прњавора под шифром „Калем“

Образложење
Конкурс „Ода сунцокрету“, први пут је расписан ове године у оквиру манифестације „Дани сунцокрета“ у општини Мало Црниће. Изненађујући је број аутора који су послали своје поетске радове, и жири се у име организатора захваљује на одазиву. Учествовало је преко 160 аутора из свих крајева Србије, али и ван њених граница, тако да је већ на самом почетку, добио статус међународног конкурса.
Песме су оригиналне, и сликају сунцокрет као симбол тежње човека да живи и додирне сунце – извор живота. Попут непресушног извора наде, васкрсења, реке која неумитно тече, стихови су метафорама, поређењима, епитетима сликали сунцокрет, онако како га доживљају и виде у сну и на јави. Није било лако, одлучити се и прогласити најбоље. Жири је посветио пажњу сваком написаном стиху, и негде је одлучивала само једна реч у песми. Зато мислимо да нисмо погрешили. Прва ОДА СУНЦОКРЕТУ је рођена. А надамо се њеном рађању и наредних година.

20.06.2022. Мало Црниће Жири:

Зорка Стојановић с.р.
Драгана Алексић с.р.
Александра Марковић с.р.
Радица Павловић с.р.

четвртак, 23. јун 2022.

Snovi

Kroz  poluzatvorene kapke puštam delove svetlosti

oči su moje plave

nebo je moje plavo

plava su jutra  u kojima se budim.


Krade mi vreme dane,  krade godine 

cvrkut ptica i njihov savršeni let .

Nestaju  prijateljska lica

i reči njihove posle duge šetnje 

bivaju ukradeni. 

 

Tražim kradljivce

Skriveni su, ukopani u tamnim hodnicima. 

Rade neumorno i tajno.


Samo snove mi neće ukrasti nikada.


петак, 10. јун 2022.

Pesnička lira mog kraja- Glubočica između obala


Danas mi je stigla zbirka pesama koja nosi naziv Pesnička lira moga kraja. U njoj
se nalazi moja pesma ,,Ravnica". Hvala gospođi Brankici Milovanović na odabiru.

Ko može da ne voli kraj u kome je prvi put udahnuo vazduh?

 Ravnica nam je davala i daje, traži samo malo poštovanja i pokoju lepu reč pretvorenu u pesmu. Kao što  kaže Brankica Milovanović u svojoj Reči urednika:

,, ...Nadam se da ćete svoj doživljaj rodnog kraja prepoznati u bar jednoj od pesama iz ove zbirke, a možda će neke od vas ovi stihovi podstaći da i vi stvorite poeziju..."

U ovoj zanimljivoj zbirci se nalaze pesme svih krajeva naše lepe Srbije.

Darovi rodnoga kraja su najlepše što čovek može poželeti :  pesma, zemlja nebo, ljudi... Moju ravnicu sam videla ovako: 


Kroz blistavo jutro odzvanja ravnica

svežom bojom zelenoga klasja peva probuđeni dan


pa nežno miluje život.

Obilje hrane i pesma, bosiljka radostan cvet

u horu kao jedan daruju bogat dan.

Fazan se podiže i  kriknu negde u visinu jasno

glasom predaka svojih , pa lakim krilom

osvoji trnjina cvet.

 

Bulke pustile stabljike okićene crvenim haljinama

pridružile im se glave kamilice

i vlati tek stasale deteline pretvorene u polje.

Zaigrale svrake 

vitke, lake, kroz zelene krošnje mladih voćki

odnoseći perjem svojim miris cveta kao poklon nebu.

 

Drhte u ljubavnom zanosu žbunovi

opeti opet, levo i desno.

 

Jata vrabaca se dodiruju u letu

pršte perjem

meša se belo i crno, glava sa krilom

ravnica hvata novi dan.

 

Grabim ravnicu i polja tek niklog kukuruza

blješte listovi obasjani suncem

talasa se klasje zelenog žita

pod lakim dodirima vetra

ječam peva.

 

HVALA - izgovaram tiho , da samo ja čujem.


четвртак, 9. јун 2022.

Словословље: Весна Ђукановић

 


 

Словословље: Весна Ђукановић: Ђавоља варош- Игра разумом:            Понео нас пут источном Србијом, путевима обојеним тајнама, расцветалим ливадама,  богатим шљивицима,  преко напуштених рудника, п...

субота, 4. јун 2022.

У част ЋИРИЛИЦЕ

 

Ћирилица слово моје


Негде између истока и запада

живи почетно слово Аз

велико и мало, прво у низу.

Кроз магле ропства траје

кроз векове се не предаје

захтева част и помирење

међу браћом исте вере.



Негде где патуљци страже чувају

где легенде кроз снове оживљавају

где се бајковите у речи у јаву претварају

где се с горе усамљени вук

духом својим, уз гласа бук

своме имењаку јавља:  ћирилица стоји.


Вук се буди, јеком роду јавља,

па из у порте Храма Светог Марка

поручује да се ћирилица не заборавља.


Кликнимо у глас, писму своме у част

за Ћирила, Вука, Доситеја

писму предака својих одајмо почаст:

пишимо ћирилицу , српску миљеницу

за Манасију, Раваницу, Студеницу

монахову благу реч , писмо Мирослављево

каноне , типике Савине , фрушкогорско Хопово!


У реду као чувар стојим

учитељске године у миру бројим

обојене ћирилицом писмом мојим.