Dva dana pre Vidovdana našli smo se u Kruševcu. Ni visoka temperatura ni malo
 |
| Kod spomenika |
vremena nisu nas sprečili da posetimo Lazarev grad, nekadašnju prestonicu Kneza Lazara.
Bio bi ponosan Lazar na Kruševljane. Vedre ulice i mnoštvo prolaznika, koji nekuda , za svojim poslovima žure.
Blistao se grad okupan letnjim suncem. Oko Lazarice su se šarenile tezge sa proizvodima kraja. Mladići i devojke obučeni u nošnje Lazarevog vremena sa ljubaznim osmesima na usnama pokazuju prolaznicima viteške običaje.
Tu je i Lazar mlad i naočit sa dugim plaštom. Priča dečaku od pet - šest godina o junaštvu i slavnoj prošlosti.
Grad je u ruševinama , vide se ostaci Donžon kule, kovačnice, grnčarske peći, zidovi dvora, konjušnica. Sve to nadgleda spomenik Knezu Lazaru. S ponosom se čista i umivena svetli Lazarica.
Veličina kompleksa se može samo naslutiti i zamisliti ono što je ispod zgrada i puteva , ispod ulica i parkova.
Za posetioce je otvoren tek mali deo.
Huji laki povetarac obojen mirisom tamjana iz Lazarice. Huje protekle godine u
 |
| Na ulazu u Lazaricu |
nastojanju da ne budu zaboravljene. Dok mrsi kose povetarac priča priče o davnim vremenima kada je hrabrost bila veća od života, kada se čast merila rečima, a ruka podizala u znak slobode.
Slavna prošlost otkrivena na pruženom dlanu. Nerazmrsivo vezana prošlost, sadašnjost i budućnost. U slavu prošlosti za svetlu budućnost.
Nakada se ovde učilo mačevanje i nođenje koplja , danas se pričaju priče , a kroz nekadašnje ulice razleže se dečji smeh.
Danas je Vidovdan. Ostaje nama da poštujemo običaje, da se pomolimo u nadi da će nam gresi biti oprošteni.
U Lazarevom gradu
U Miličinom gradu
U slavu dana minulih
glasova monaha umilnih
 |
| Hodnici vremena |
na kolena se spustih
Lazarici poklonih.
Fotografija Dragan Đukanović
