Slike na svili

Opet lete ždralovi Nebeskih visina  gospodari  Plavetnih krila  daleki pev Do tla eho svoj obnovi.   Gledam očiju punih. Mešaju se radost i tuga. Koliko je ispraćenih  Na put bez povratka? Behu li odnešeni krilima sivim Ptica ponositih?  Mogu li  pozdrav njiva panonskih Proneti prostranstvom puteva svojih? Od blata banatskog do raja nebeskog?   Pružam dlan, da sletanje omekšam Put  olakšam Pozdrave uputim.   Pamte li me ?  Moje čekanje?  Vide li moj trag iza staza svojih?   Opet lete ždralovi Nebeskih visina  gospodari  Plavetnih krila  daleki pev Do tla eho svoj obnovi.  

РЕЗУЛТАТИ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА - КРОЗ ВУКОВО СЛОВО - ЋИРИЛИЦА, ОБИЧАЈИ И МИ Kulturverein Goldenes Wort Lassee NÖ Austria. Српско културно друштво „Златна реч“ Аустрија и МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону расписала је конкурс у периоду од 12. јан. -15. феб. 2021. год. Приспело је 392 радова, од тока одлуком жирија у зборнику биће заступљено 51 радова. Комисија је имала тежак задатак око одабира књижевних радова. Када је упитању одлука наградити ауторе у питању су мале разлике а у неким категоријама није их ни било. Треба дати заслужене награде. КОМЕ?! Комисија је одлучила да ипак додели више награда него што је пракса досадашњег рада. Преседник комисије, - Признајем да ми је било врло тешко одабрати најбоље ауторе. Одредиле су их нијансе у квалитету. За похвалу највећу награду сам одабрала најмлађе као подстрек, јер они настављају тамо где су старији стали. Награђени су заиста досегли највиши ниво стваралач

Vidim sasvim jasno iako su godine prošle. Na koncertu smo , hala sportova  u Kikindi je prepuna.  Devedesete... Zvoni glas prijatelja.  Dodiruje sve. Pevamo kao jedan. Jednaki sa prvim.  Panonski mornar među panonskim mornarima. Usamljen s usamljenima, čio s čilima, veseo s veselima i blagi blesak tuge u oku podeljen samo sa tužnima. Smenjuju se smeh, pesme i   priče u kojima se  pronalazimo.  Tu  negde  su naše bake, majke, očevi. Tu nege su naša detinjstva i mladosti. Tu negde su naše nade i snovi, naši uspesi  i tuge. Neki naš Vasa Ladački živi u njegovoj pesmi. Plešemo valcer i  dvokorak. Odjekuje pesma u duši i duša u pesmi.  Osmesi prijatelja svuda oko nas. Skoro četiri sata koncerta su prohujala kao četiri minuta.  Danas smo izgubili prvog među prvima. Izgubili smo prijatelja, ambasadora dobre volje i dobrog srca. Izgubili smo našeg vojvođanskog Đorđa.  Otišao je kod svoga dede , da s njim ore nebeske njive, da s anđelima nebeskim deli najlepše stihove. Rane mrazeve je ostavio p

 Umorna, praznih ruku i glave prepune misli se spustila u svoju omiljenu fotelju. Prosto je upala u nju. Posle popodnevne jurnjave od šaltera do šaltera i uputstava dobijenih od nezainteresovanih  službenika,  jedva je uspela da započne deo posla. Skupljanje papira za podizanje kredita je trajalo i trajalo. Razočarenje je došlo u vidu odbijenice.  Primanja nisu bila dovoljna da joj ga banka odobri. Skuvala je kafu , dodala malo mleka u nju, tek toliko da oseti mlečni krem u ustima. Dozvolila je da joj se ukus razliva, da je  punoća arome kafe i slatkost mleka obuzmu. To joj je uvek podizalo raspoloženje.   Zaista, ako bi bolje razmislila nije joj ni bio potreban kredit. Htela je samo da završi davno započetu terasu, da kupi keramičke pločice -španske, koje su u sebi nosile miris mora, palmi i bademovog mleka, pa da se u toplim danima opusti u njenoj hladovini.  Prava je sreća da ih nije kupila ( za to je imala dovoljno ušteđevine). Novac joj je trebao za majstore koji su , kako se ispo

 Napisah par pesama, poslah na konkurs i eto radosti.  Čast mi je što se moje ime nalazi među imenima poznatih pisaca. Zahvaljujem žiriju i organizatorima. Predstavljanje Zbornika je održano u    Mrkonjić Grad  12. 02. 2021. godine.    u njemu se nalazi moja pesma TRAGAM: U rukama nosim sjaj oka dodirnut Mesečinom plavom Prostranstvom korak odzvanja Danica se u tajnosti osmehuje Dok tragam putevima nebeskim Stopama prikovanim za zemlju. Tragam. Kako ću te naći Kada se ugase svetla Kada me pokrije težina neprobojna? Kako ću te naći Kada sjaj oka zauvek nestane? Kada na moje telo padne veo zaborava? Kako ću te naći Kada mi dah poleti u visine I kada ruka mirno na grudima leži? Kako ću te naći Kada se izgubi miris trava Pored puteva po kojima mnogi hode? Kako ću te naći Kada svile nebeske plave otputuju nekim mladostima drugim? U rukama nosim sjaj oka dodirnut Mesečinom plavom Prostranstvom korak odzvanja Danica se u tajnosti

Dani postaju duži.  Ostavljaju  sivi prostor.  Misli se razvlače. Gde sam? Šta bih mogla,  htela? Dilema preda mnom. Divim se tvojoj hrabrosti. Rečima tvojim. Pismu koje si mi poslala. Želela bih da imam tvoju snagu, da se pretočim kroz tvoje reči u nova prostranstva možda u neko novo biće.  Rečima svojim  si rasterala dugo taloženi mrak i teskobu. Raskinula si okove. Razuverila  neverne. Mene. Pokazala da se može biti i bolji i viši od taloga na dnu šoljice ispijene kafe.   Učim od  tebe, tvojih otvorenih prozora,  ruku tvojih razmahanih.  Tako bolje objašnjavaš.  Moram i da se nasmejem. Ne tebi. Sebi. Spremna si da praštaš, daruješ, spremna si da oprostiš.  Oprosti na gresima mojim, na rečima izgovorenim.  Htela bih da ti pričam o dalekim morima, o tajnama morskih dubina, o putovanjima, o pogledu opijenom visokim planinama.  O lastama koje dolaze s prvim prolećnim danom.  Htela bih. Neka nevidljiva ruka me zadržava. Možda je ona produžetak tuđih nedovoljno poznatih stavova, koje  nač

Pod okriljem dalekih zvezda Počast odajem  Tebi Na hrbrosti, iskrenosti, Srcu tvome na radosti.   Iz pepela podignuta Na crnici zidana, hranjena suvom korom Hleba jučerašnjega Do zvezda krilima anđeoskim   odneta.   Putevima  nade do  Neba  Sebi puteve prokrčila. Sigurnom rukom radničkom Poštenje darovala, za život me pripremala, Reči slobode na staze sejala.    A februar ide...