Od blata banatskog

Opet lete ždralovi

Nebeskih visina  gospodari 

Plavetnih krila  daleki pev

Do tla eho svoj obnovi.

 

Gledam očiju punih.

Mešaju se radost i tuga.

Koliko je ispraćenih 

Na put bez povratka?

Behu li odnešeni krilima sivim

Ptica ponositih? 

Mogu li  pozdrav njiva panonskih

Proneti prostranstvom puteva svojih?

Od blata banatskog do raja nebeskog?

 

Pružam dlan, da sletanje omekšam

Put  olakšam

Pozdrave uputim.

 

Pamte li me ? 

Moje čekanje? 

Vide li moj trag iza staza svojih?

 

Opet lete ždralovi

Nebeskih visina  gospodari 

Plavetnih krila  daleki pev

Do tla eho svoj obnovi.

 

Радости су многе: Беч- Аустрија Похвала

РЕЗУЛТАТИ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА - КРОЗ ВУКОВО
СЛОВО - ЋИРИЛИЦА, ОБИЧАЈИ И МИ

Kulturverein Goldenes Wort Lassee NÖ Austria. Српско културно друштво „Златна реч“ Аустрија и МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону расписала је конкурс у периоду од 12. јан. -15. феб. 2021. год. Приспело је 392 радова, од тока одлуком жирија у зборнику биће заступљено 51 радова. Комисија је имала тежак задатак око одабира књижевних радова. Када је упитању одлука наградити ауторе у питању су мале разлике а у неким категоријама није их ни било. Треба дати заслужене награде. КОМЕ?! Комисија је

одлучила да ипак додели више награда него што је пракса досадашњег рада.

Преседник комисије,

- Признајем да ми је било врло тешко одабрати најбоље ауторе. Одредиле су их нијансе у квалитету. За похвалу највећу награду сам одабрала најмлађе као подстрек, јер они настављају тамо где су старији стали. Награђени су заиста досегли највиши ниво стваралачке писмености, наравно према мојим критеријима. Задане теме су обрађене у скали успешности од оних који се тек сижејно дотичу теме до оних који су овладали поетским и наративним изричајима...

Беч, 20. фебруара 2020 Др. Вјера Рашковић Зец

Награђени су и похваљени :

Плакета за текст : Драган Вилић -У.С.А

Прва награда до 30 год :

- Наталија Томић - Будимпешта, Мађарска

- Марија Васовић - Врњачка Бања, Србија

- Милица Боровчанин - Соколац, Р.Српска

- Јована Глиџић - Ниш, Србија

- Тијана Нашпалић - Кикинда, Србија

- Димитрије Дмитровић - Врњачка Бања, Србија

Прва награда старијих од 30 год:

- Весна Секулић - Београд, Србија

- Љиљана З. Терентић - Смедерево, Србија

Друга награда:

- Драгана Ђурковић Тошић - Чачак, Србија

- Драгица Бека Савић - Бачка Паланка, Србија

Трећа награда:

Милка Васић Глушац - Београд, Србија

Милан Чорак - Вуковар, Хрватска

Похвале:

Радмила Бојиновић - Београд, Србија

Владимир Радовановић - Чачак, Србија

Света Цакић - Параћин, Србија

Инес Ерцег -Нови Град, Р. Српска

Весна Ђукановић - Кикинда, Србија

Слободан Врховац – Бања Лука, Р. Српска

Љерка Петковић - Беране, Црна Гора

Сретен Бошковић - Чачак, Србија

Миладин Дабетић - Београд, Србија

Учесници зборника;

Александар Павловић – Бечеј, Србија

Бранка Благојевић – Градишка, Р. Српска

Валентина Дабић - Петровац, Србија

Весна Ђукановић – Кикинда, Србија

Весна Секулић – Београд, Србија

Владимир Радовановић – Чачак Србија

Димитрије Дмитровић – Врњачка Бања, Србија

Дафина Милутиновић - Пожаревац, Србија

Десанка Ристић - Кикинда, Србија

Драган Вилић - У.С.А

Драган Савић – Бечеј, Србија

Драгана Ђурковић Тошић - Чачак, Србија

Драгица Бека Савић - Бачка Паланка, Србија

Дубравка Ранђеловић – Ниш, Србија

Ева Ранчић – Пирот, Србија

Зорана Гавриловић – Лесковац, Србија

Зорица Станковић – Ниш, Србија

Ивана Уна Ненадовић - Пецка, Србија

Инес Ерцег -Нови Град, Р. Српска

Јасмина Исајлов - Црепаја, Србија

Јован Н. Бундало – Београд, Србија

Јована Глиџић – Ниш, Србија

Лазар Ђ. Станојевић – Земун, Србија

Љерка Петковић – Беране, Црна Гора

Љиљана З. Терентић – Смедерево, Србија

Мага Јованова - Валандово, Македонија

Маја Ст. Ђукановић – Чачак, Србија

Марија Васовић - Врњачка Бања, Србија

Миладин Дабетић – Београд, Србија

Милан Чорак – Вуковар, Хрватска

Милан М. Рајовић - Подгорица, Црна Гора

Миланка Кузмић – Добој, Р. Српска

Милица Боровчанин - Соколац, Р.Српска

Милка Васић Глушац – Београд, Србија

Милорад Куљић – Лединци, Србија

Милош Марјановић – Београд, Србија

Мирослав Мишел Болтрес - Београд, Србија

Наталија Томић – Будимпешта, Мађарска

Наташа Радуловић – Београд, Србија

Radmila Vojinović – Београд, Србија

Света Цакић – Параћин, Србија

Славица Агић - Бачка Паланка, Србија

Слободан Врховац – Бања Лука, Р.Српска

Слободан Цвитковић - Шид, Србија

Снежана Васић – Беч, Аустрија

Снежана Тодоровић – Шумице, Србија

Сретен Бошковић – Чачак, Србија

Тијана Нашпалић – Кикинда, Србија

Цвијетин Баја Лобожински - Лаћарак, Србија

Још увек није познато када ће бити додела награда и представљање зборника у Србији, а о

детаљима ћете бити накнадно обавештени.

У име организатора конкурса захваљујем се и честитам свим ауторима на учешћу.

Слика Вука С. Караџића на корицама зборника је нашег познатог бечког сликара академика Звонка Димитријевића.

Организатор

 

 Богојављење

Високи младић се будио онда када су сви одлазили на спавање. Није хтео да буде виђен. Године су га научиле тајанствености и само су упућени знали његове ноћне авантуре.

Облачио је најбољу одећу. Ону најмодернијег кроја, која му је итекако добро пристајала. У њој се стаситост истицала, а младост обнављала.

Имао је срећу да је својом строгом унутрашношћу успевао да се прилагоди времену. Свеже избријан најоштријим бријачем на свету , заплесао би на познате ноте ,,Играле се делије” заборављеног учитеља Миодрага Петровића Сељанчице, само што је мноштво делија представљао он сам.

Лаконог, у помоћ би позивао ледено свежи ноћни ваздух и мало водене паре, тек толико да се ради свечаности тренутка ухвати иње на небеским гранама, па да се опијен лепотом и свежином раскрили.

Блистао је.

Блистале су звезде на небу.

Блистао му је осмех у ледом окованој ноћи. Понекад би га посипала разноликост белих пахуљица. Као седефни бисери су се лепиле за његову уредно ошишану косу. Стварале су вео савршености и вечите непресушне младости.

Да га је неко упитао која је ноћ најбоља за плес и у којој ноћи се најбоље скрива, не би одговорио. Све су му биле драге.

Волео је Бадљу ноћ. Волео је ноћ првог дана Божића. Волео је Светостефанску ноћ. Волео је ноћ када се Свети Василије својом добротом и веселошћу спуштао са Небеса и хватао се до њега у невидљиво коло.

Понекад је са Неба стизао глас:

- Немој ме тражити. Нећеш ме видети. Не желим да ме види ико од вас, који нисте осетили лепоту Неба и милост Раја. Не желим да ме ико упрља рукама или ме оскрнави погледом варљивог ока.

Понекад сам милостив и пустим да ме бирани осете најситнијим делом душе, оним најчистијим, безазленим.

Они ме само назру, тек толико да нису сигурни да ли је то јава или недостижни сан.

Волим и ову посебну ноћ -Богојављенску. Тада је мој плес јединствен. Плешем на озвездасном ведром небу, а они очију упртих у Небеса ме не виде. Чекају да се Небо отвори и да им се Господ јави.

Господ ми се осмехује.

Ја сам први у његовом новом лету. Ја га најављујем.
…

-Бако , зашто данс морамо да легнемо тако рано?

-Данас треба рано да се легне...Не испитуј ме толико!

-Бако, а зашто и ти идеш тако рано да легнеш?

-Идем. Не питај, мала си. Жмури и спавај!

- Зато што ћемо рано устати! - дошло је из суседне собе.
- Зашто ћемо рано устати?

-Мир! Спавање!

У неко доба када сви мирно спавају испод топлих вунених јоргана, у тренуцима када је дисање најтише, а душа се налази у најдубљем сну, неки чудни сат је будио баку. Некада док је б ила млађа и док није имала унуке на чувању, одлазила је у Храм, на службу , па на литију за Богојављење.

Кад су је године пристигле, у одређени час после поноћи, излазила би у хладну јануарску ноћ. Преко спаваћице би облачила вунени џемпер и сукњу. На ноге би навлачила чарапе, оне штрикане , од грубе вуне. Горе би обукла стари Громби капут, тежак као свих седам грехова човекових. Красиле су је и ујакове ципеле- због величине.

Излазила би у двориште, на месечином посут подијум баште. Гледала је горе.

У чистоту и мир.

У безвремерје.

У широкост.

Свој плави поглед је сједињавала са тегет бојом ноћног неба.

Чекала је знак.

Чекала је отварање Небеских врата.

Чекала је сједињење са милошћу Господа.

Чекала је да се Господ јави.

Дуго би стајала на хладноћи и мразу. Дуго је њен поглед путовао до најудањеније звезде видокруга.

Тек када би јој ноге потпуно промрзле, улазила би у кућу. Завлачила се у кревет, онај који је био испуњен мирним дечјим дисањем.

- Можда ћу следеће године имати више среће. - прочишћена би себе враћала у миран сан.

За Светог Јована смо јели крофне.

 

 

Sveća vitlejemska

Vidim sasvim jasno iako su godine

prošle. Na koncertu smo , hala sportova  u
Kikindi je prepuna. 

Devedesete...

Zvoni glas prijatelja.  Dodiruje sve. Pevamo kao jedan. Jednaki sa prvim. 

Panonski mornar među panonskim mornarima. Usamljen s usamljenima, čio s čilima, veseo s veselima i blagi blesak tuge u oku podeljen samo sa tužnima.

Smenjuju se smeh, pesme i   priče u kojima se  pronalazimo.  Tu  negde  su naše bake, majke, očevi. Tu nege su naša detinjstva i mladosti. Tu negde su naše nade i snovi, naši uspesi  i tuge. Neki naš Vasa Ladački živi u njegovoj pesmi. Plešemo valcer i  dvokorak. Odjekuje pesma u duši i duša u pesmi.  Osmesi prijatelja svuda oko nas. Skoro četiri sata koncerta su prohujala kao četiri minuta. 

Danas smo izgubili prvog među prvima. Izgubili smo prijatelja, ambasadora dobre volje i dobrog srca. Izgubili smo našeg vojvođanskog Đorđa. 

Otišao je kod svoga dede , da s njim ore nebeske njive, da s anđelima nebeskim deli najlepše stihove. Rane mrazeve je ostavio pesnicima.

Dugo će se, dok je srca banatskih,  bačkih i sremskih čuti melodije najboljeg među nama. Svima su podeljene karte. Kada i kako ćemo ih uporebiti je na nama. 

Večeras palim sveću vitlejemsku.  

Saučešće porodici, prijateljima, svima nama koji smo deo sebe  pronalazili u njemu.  

Fotografija  sa konverta preuzeta sa interneta.

Ja ću na more

 Umorna, praznih ruku i glave prepune misli se spustila u svoju omiljenu fotelju.

Prosto je upala u nju. Posle popodnevne jurnjave od šaltera do šaltera i uputstava dobijenih od nezainteresovanih  službenika,  jedva je uspela da započne deo posla.

Skupljanje papira za podizanje kredita je trajalo i trajalo. Razočarenje je došlo u vidu odbijenice.  Primanja nisu bila dovoljna da joj ga banka odobri.

Skuvala je kafu , dodala malo mleka u nju, tek toliko da oseti mlečni krem u ustima. Dozvolila je da joj se ukus razliva, da je  punoća arome kafe i slatkost mleka obuzmu. To joj je uvek podizalo raspoloženje.  

Zaista, ako bi bolje razmislila nije joj ni bio potreban kredit. Htela je samo da završi davno započetu terasu, da kupi keramičke pločice -španske, koje su u sebi nosile miris mora, palmi i bademovog mleka, pa da se u toplim danima opusti u njenoj hladovini.  Prava je sreća da ih nije kupila ( za to je imala dovoljno ušteđevine). Novac joj je trebao za majstore koji su , kako se ispostavilo bili preskupi, pa još novi crep, pa opet majstori... (A ionako joj niko ne dolazi).

Pena na površini kafe se razlivala. Svakim novim gutljajem se smanjivala i dobijala neki drugi oblik. 

Zagledala se u nju.

 Pogled su joj opile plaže pokrivene sitnim šljunkom, a     na nekim mestima su se zlatili suncobrani.  Zaklela bi se da čuje i smeh.

- Kakva terasa! Ja ću na more! To ću moći na rate! Još da primim vakcinu i idem.

Na dnu šoljice je ostao braonkasti talog. Prava, pravcata brda.

Književna nagrada ,,Najemotivnija ljubavna pesma" Mrkonjić Grad

 Napisah par pesama, poslah na konkurs i eto radosti.  Čast mi je što se moje ime nalazi među imenima poznatih pisaca. Zahvaljujem žiriju i organizatorima.

Predstavljanje Zbornika je održano u

   Mrkonjić Grad

 12. 02. 2021. godine.  

 u njemu se nalazi moja pesma TRAGAM:

U rukama nosim sjaj oka dodirnut

Mesečinom plavom

Prostranstvom korak odzvanja

Danica se u tajnosti osmehuje

Dok tragam putevima nebeskim

Stopama prikovanim za zemlju.

Tragam.

Kako ću te naći

Kada se ugase svetla

Kada me pokrije težina neprobojna?

Kako ću te naći

Kada sjaj oka zauvek nestane?

Kada na moje telo padne veo zaborava?

Kako ću te naći

Kada mi dah poleti u visine

I kada ruka mirno na grudima leži?

Kako ću te naći

Kada se izgubi miris trava

Pored puteva po kojima mnogi hode?

Kako ću te naći

Kada svile nebeske plave

otputuju nekim mladostima drugim?

U rukama nosim sjaj oka dodirnut

Mesečinom plavom

Prostranstvom korak odzvanja

Danica se u tajnosti osmehuje

Dok tragam putevima nebeskim

Stopama prikovanim za zemlju.

Tragam.

 

Pišem ti

Dani postaju duži. 

Ostavljaju  sivi prostor. 

Misli se razvlače. Gde sam? Šta bih mogla,  htela? Dilema preda mnom.

Divim se tvojoj hrabrosti. Rečima tvojim. Pismu koje si mi poslala. Želela bih da imam tvoju snagu, da se pretočim kroz tvoje reči u nova prostranstva možda u neko novo biće. 

Rečima svojim  si rasterala dugo taloženi mrak i teskobu. Raskinula si okove. Razuverila  neverne. Mene. Pokazala da se može biti i bolji i viši od taloga na dnu šoljice ispijene kafe.  

Učim od  tebe, tvojih otvorenih prozora,  ruku tvojih razmahanih.  Tako bolje objašnjavaš. 

Moram i da se nasmejem. Ne tebi. Sebi.

Spremna si da praštaš, daruješ, spremna si da oprostiš. 

Oprosti na gresima mojim, na rečima izgovorenim. 

Htela bih da ti pričam o dalekim morima, o tajnama morskih dubina, o putovanjima, o pogledu opijenom visokim planinama.  O lastama koje dolaze s prvim prolećnim danom. 

Htela bih.

Neka nevidljiva ruka me zadržava. Možda je ona produžetak tuđih nedovoljno poznatih stavova, koje  načuh?  

Tako bih se odlepila od tla i poletela balonom negde između neba i zemlje, živela u nekom čardaku stvorenom za nevidiš, dostupnog retkima.

Nosim za sobom kilometre dugih šetnji,  pogled uprt u plavo Sredozemlje, istok i zapad na raskršću ispod mojih stopa.

Pričala bih ti.

 Jasno mi svojim rečima pokazuješ da ne razumeš želju za daljinama,  potrebu lutanja kroz nepoznato. 

Pokazuješ mi da ti nisu potrebni kilometri. Poštujem.

Odvajam se,  često. Stavljam u ljušturu neprobojnu. Lutam mislima svojim, dodirujem miris vrtova podignutih u čast budućnosti. Otvaram vrata uma , dozvoljavam da putevi ucrtaju linije kojima ću hodati. Slažem ih poput mozaika s bezbroj delova, S bez znanja kada će biti završena.

 Putovaću. 

Slaću ti duga pisma s dalekih putovanja. Privoleću te da tragaš za nepoznatim.

Dok sam ispraćala zaključana vrata na san,  privukao me je tajanstveni zvuk s visina. Pomislih da su to divlje guske. Setih se: njihovo vreme je prošlo. Bolje gledam. Lete mnogo niže, perje se belasa podstaknuto prvim sumrakom. Preko tihog kikindskog neba preleću jata ždralova. Šum je jasan. Otrežnjujući.

Ne mare za one ispod. Prate predvodnika. Možda traže mesto za počinak, ili su tek uzletele podstaknute noćnim mirisima. Poželeh im srećan put. Srešćemo se opet.

 Zatvaram oči. Stojim na zemlji, s nerazvijenim krilima ždrala.

Jadam ti se. Oprosti.  

Do nekih novih reči

Srdačno tvoja

A februar ide

Pod okriljem dalekih zvezda

Počast odajem 

Tebi

Na hrbrosti, iskrenosti,

Srcu tvome na radosti.

 

Iz pepela podignuta

Na crnici zidana, hranjena suvom korom

Hleba jučerašnjega

Do zvezda krilima anđeoskim   odneta.

 

Putevima  nade do  Neba 

Sebi puteve prokrčila.

Sigurnom rukom radničkom

Poštenje darovala, za život me pripremala,

Reči slobode na staze sejala. 

 

A februar ide...