Slike na svili

Pre dosta godina smo posetili  manastir Mileševa . Ipak sećanja su sveža! Nikada se ničim ne mogu izbrisati. Blagosilja vas poverenje u svetinju i njene moći. Nekako ste prekriveni milošću i oslobođeni svih nedostojnih misli ili dela. Niko nas nije dočekao, nikoga mismo videli u ljudskom obliku, mogli smo doticati freske, ikone, mogli smo pokupiti darove manastiru. Ni na kraju pameti. Sama Nebesa vas prate. Sama Nebesa kontrolišu bogastvo manastira. Sama nebesa obogaćuju posetioca. Osetite se uzvišenima. Osetite se delom svetinje, sama vaša duša se stopi sa starim zidinama i zauvek ostajete tu. Prelepa bela građevina  koja odiše duhovnošću. Kao najlepša i najinteresantnija freska se izdvaja Beli Anđeo . Beli anđeo    Na prvi pogled se uočava čistota lica. Nežan pogled koji blagosilja sve koji ulaze u hram. Blagi naklon i prst uperen u pravcu Hristovog praznog groba bez reči kazuju o njegovom Vaskrsenju. Anđeoski pogled prati posetioca kroz unutrašnjost i izaziva strahopoštovanje

   Grčka, sunce,more...Posle dugo vremena bez godišnjeg odmora suprug i ja se otisnusmo u poteru za aktivnim   odmorom. Thessaloniki = Solun    Putovanje nismo ni osetili, put lep, autobus udoban...destinacija Stavros. Malo mesto s pogledom na Egejsko more. Plaža peščana, ne previše načičkana turistima...Idealno za porodični odmor. Naravno mi ne bismo bili mi kada  u rezervi ne bismo  imali avanturističke planove.U tome nikada nismo oskudevali. Zejtinlik    Posle par dana lenčarenja u hladovini, onako beli nismo smeli da se izlažemo preteranom suncu, odlučimo da krnemo u Solun, ali nećemo ići organizovano sa nekom od brojnih agencija, već u svojoj režiji,  da bismo što više videli, a i nismo imali potrebu ni za kakvom žurbom.   Krenemo  ujutro naoružani sendvičima, vodom i dobrim raspoloženjem. Od Stavrosa do Soluna ima oko pedesetak kilometara. Oko pola devet smo ugledali obrise Tesalonike. Posle prvih nekoliko ulica ugledali smo sa desne strane kapiju sa natpisom Srpsko

    Ni jedan narod se kao mi Srbi ne poziva toliko na tradiciju i običaje i  ne ističe vrednosti starine koji se protežu od davnih vremena do dana današnjih. Niko se toliko ne upire da se istakne poznavanjem istorije našeg naroda iako se to znanje često više zasniva na epskom pripovedanju nego na istorijskim činjenicama.  No kako bilo da bilo. Takvi smo.   Želela bih da spomenem jedan običaj koji je meni veoma lep, a koji se u velikoj meri zaboravlja.              KUMSTVO! Znam nekoliko primera gde se kumovi ne posećuju i uopšte ne kontaktiraju. Krivica za to je  obostrana. Nekada je kum bio odmah iza roditelja i veoma se poštovao. Kumovi venčavaju i krste! Nekada je kum davao ime tek rođenom detetu i njegova volja se poštovala. Krštenje se obavljalo nekoliko dana po rođenju i bogato se proslavljalo. Kum daje podršku i u dobru i u zlu.   Kumovi su venčavali isto kao i danas. Kod nas Lala kum je pre venčanja mnogo ,,izvolevao",odnosno tražio je da ga usluže svim i svačim:   

Pozadrav!  Zovem se Milorad! Moj život... Moj život je savršen. Imam potpunu slobodu, nikome ne polažem računa i imam sve što mi je potrebno. Ja sam kućni ljubimac jedne porodice, mada ne znam zašto se to tako zove. Pre mi se čini da su oni moji ljubimci. Doduše ima među njima razlike, a ja imam slobodu izbora kome ću i kada prići.     Da počnem od početka!     Moj život je počeo u vojvođanskom selu Iđošu. Nisam ni progledao kada su hteli da me bace u kanal pored sela.Srećom to se nije dogodilo.Bio sam mali kada me je ovaj koji sada radi za mene, uzeo, jer su me nudili. Uzeli su me od moje majke. Imao sam divnu majku, lizala me je svojim hrapavim jezikom, a ja sam učio da predem. Nisam stigao da naučim sve osobine koje poseduje dobar mačak. Sreća je da sam prirodno talentovan, pa sam sam sve to lepo  savladao. Dugo sam i tužno mjaukao, sve dok me mladi vlasnik nije prisvojio. Tada sam dobio pomajku. Nosio me je u svom džepu, kupovao mi je salame, kobasice i razne đakonije

   Baš pročitah tekst: http://www.blic.rs/Riznica/Inspiracije/523691/MUDROST-GENIJA-Tolstojevih-7-tajni-srecnog-zivota .    Dobri saveti izašli iz pera jednog od najvećih svetskih pisaca.Teško da se tome može bilo šta dodati!    Često smo nezadovoljni svim i svačim, puni ogorčenja, besa, nezadovoljenih ambicija.Svaki čovek ima svoje teške trenutke nezadovoljstva, ironije, ljutnje i ko zna čega već!   Uvek se postavlja isto pitanje:    Šta je sreća?Šta je srećan život?     Kaže se sreća je u porodici. Ljudi se upoznaju, zavole, donesu potomstvo na svet. To je sreća. Potomstvo odrasta ima sopstvena htenja, ima pravo na sopstveni život.Roditelji su srećni ako su deca srećna. Na kraju roditelji ostaju sami jer i deca imaju svoje porodice.  Jednom prilikom sam se upoznala s neobičnom beogradskom gospođom. Mnogo puta sam se setila njenih  reči:      -Vesna,dok su mala, deci se daju koreni,a kada odrastu krila! Mislim da je to prava sreća za roditelja. Nikada ne sme

     Svakako  roman za sva vremena ,ali ne želim da pricam o romanu ,želim da se svi podsetimo ogromne mašte koju je posedovao Žil Vern  http://zilvernbiografija-adem.blogspot.com/ .Kada je  pisao svoje romane oni su bili čista naučna fantastika.Rado čitamo njegova dela,pa putem mašte putujemo i plovimo nepoznatim vodama nošeni krilima naše i njegove mašte.Da li je on delom bio i prorok?Nije li upravo on uputio naučnike na istraživanja?Koliko se nit istraživanja proteže od najranijih civilizacija do dana današnjih?Zar nije Platon svojim delom uticao na Žila Verna da je on potpuno i detaljno opisao Atlantidu viđenu okom Kapetana Nema?    Svako ko se putem nepoznatog otisne u istraživanja jeste naučnik,sa ili bez školovanja.Svako znanje ili umenje se nadovezuje jedno na drugo,narasta,menja oblike.Iz osnovnog, početnog izrasta nešto sasvim novo očaravajuće,dostižno običnom smrtniku koji to nešto samo koristi bez znanja o njegovoj suštini. Zato zavidim naučnicima,oni imaju ZNANJA ,oni