Slike na svili

Stari most Pod vrelim hercegovačkim suncem uz neprekidan pev brojnih zrikavaca nastavljamo svoj put prateći krivudavu sivu liniju  puta. Isključujemo klimu u autu, trpimo toplotu, ali se napajamo vazduhom obojenim  biljem  i bogatom istorijom. Hodili su ljudi ovim krajevima od preistorije do današnjih dana.  Smenjuju se kamen, zeleno rastinje i plave linije reka. Ipak tražimo nešto lepše i više, nešto što prerasta ljudske granice, što ima svoju bogatu, nikada presušenu istoriju i svetlu budućnost. Cilj je  Mostar . Savremeno čudo navigacije nas odvodi baš gde treba. Parkiramo se na stazi pored  pravoslavnog groblja Bjelušine. Ostavljamo auto nemilosrdnosti Sunca, prelazimo put i ulazimo u stari deo Mostara. Instinkt govori jedno, navigacija drugo(nismo se dobro sporazumeli na relaciji grob i spomenik Aleksi Šantiću). Ljubaznu devojku koja izlazi iz jedne od kuća pitamo za pomoć. Odgovara da se krećemo u dobrom pracu i želi  nam prijatan boravak u njenom gradu. Reči dobrodošlice  pobol

Piramida Sunca  U sam osvit zore našli smo se na ulazu u Visoko u Bosni i Hercegovini. Već dugo vremena  imamo želju da posetimo ovo nadaleko čuveno mesto. Uspon Malo istraživanja na unternetu nije dovoljno da se sagleda veličina ovog kompleksa. Naime  pored Piramide Sunca postoji i Piramida Meseca, pa Park Ravne 1, Park ravne 2 i mističan prostor u Zavidovićima (kamene kugle). Naše proputovanje kroz ovaj kraj smo zadovoljili posetom Piramidi Sunca i Parku Ravne2. Ostalo ćemo neki drugi put. Nije lako... Čudo savremenog sveta zvano navigacija nam pomaže. Uputili smo se u pravcu Piramide Sunca. Da je visoko u Visokom jeste. Idemo kolima dokle se može. Dalje nastavljamo put peške. Uspon je više nego strm. Zastajemo  da uhvatimo dah. U podnožju su table sa natpisima koje objašnjavaju poreklo i veličinu piramide , kao i fotografije slavnih koji su posetili ovo mesto. Naravno jedan od njih je Novak Đoković.  Brdo  je obraslo zelenilom,  krase ga kuće i  vikendice tako da laik ne može uočiti

Na tvrđavi  Bezbroj puta u neposrednoj blizini, uz bezbroj upućenih pogleda ponositoj tvrđavi,  nastavljali smo svoj put bez zaustavljanja. Ovoga puta je bilo drugačije. Čvrsta odluka je urodila plodom.  Našli smo se na pravom mestu.  Sa mnogo strahopoštovanja na svom putu nailazimo na izuzetan trag prošlosti  i  srpske istorije. Prepliću se stihovi deseteraca i narodnih predanja sa tihim hodom Dunava što uz tvrđavu pronosi svoje vode. Teško je rastaviti želje, tradiciju i stavove koje nosimo sa sobom od prvih dana susreta sa ovim predivnim starim gradom kroz udžbenike iz đačkih klupa od istorijskih dokumenata.  Mnogo puta rušen i paljen, pa opet podizan i restauriran u svojim čvrstim temeljima nosi duboke ožiljke. A ja ostajem posmatrač, upijač slika i stihova. Zatvorenih očiju izlazim iz  današnjice, a oko mene kroz senke kamneih kula proleću duhovi nastradalih graditelja uz  jecaje kroz koje se razabire: ,,Prokleta Jerina". Između dva grada Podignuta od Đurađa Brankovića kao po

Gde početi? Šta zapisati, izdvojiti sa puteva svojih?   Niz putopisa koji  će uslediti ću početi  posetom Šumaricama.  Desanka je rekla,,Bilo je to u nekoj zemlji seljaka..." Deo brdovitog  Balkana se po ko zna koji put okitio zelenilom, tišinom i bešumnim senkama koje u senima i hladovini  starog drveća pričaju svoje priče.  Davno sam bila, još kao dete, ali se ne sećam da me je toliko potresla slika koja je pukla pred mojim očima.  Sigurno je da s godinama čovek vidi bolje, možda zbog toga šte ne gleda samo očima već čitavim svojim bićem. Ne može se na ovom svetom mestu ostati  pod svojom kožom.  Čistači cipela spavaju Ne može se zaustaviti nabujali tok misli i  šapata koji se prostiru svuda. Dok čitam poslednje poruke  ispisane na belom mermeru, jasno čujem glasove koji ih izgovaraju. Nemerljiva je snaga ljudi  i dece koji su delili svoje poslednje trenutke u strahu i mirenju sa onim što dolazi. Koliko je  izgubljenih dana, porodica, generacija koje su tek trebale da stasaju, d