posetioci ovog bloga,
dobronamernici
i putnici na putovanju koje nam je dato,
budite dobri, veseli i zdravi.
Imajte ljubavi za drage,
strpljenja za susretnike,
molitve za nepoznate.
S ljubavlju davali i primali
s osmehom ispraćali i dočekivali
u tišini i miru dane provodili!
Svega vam dobroga u Novom letu želim.
Hvala.
.JPG)
u tankim nitima ispreda priču
kako kratko prožive do rane večeri.
Lako se stresao, otkinuo komad
providnog pokrivača sačinjenog od izgubljenih reči
nestalih melodija i ugaslih očiju.
Dugom rukom mahnu tuđoj stopi na telu svom
s obećanjem hladne noći,
a ona se rugnu znajući da će sutra zakoračiti u novi dan.
Kroz obezglavljene krošnje
.JPG)
severni vetar raznosi srebrni prah.
Drhte u nevinom strahu usamljene grane
a poslednji list završava svoj samrtni ples.
Zgrčen na tankoj grani drema vrabac
spuštenog kljuna, nem
iz pomodrele trave ga vreba
letos rođeni mačak gord i britak.
Ječe dojučerašnji prijatelji
glasovima udaljenim
samo tuga i samotna tišina paraju nebo
dok se veče na počinak sprema.
Zahvaljujem izdavačkoj kući Alma na objavljivanju moje priče ,,Krila anđela čuvara"
I na latinici:
Krila anđela čuvara
U sivo veče , kada oteža kap,
kada misao izgubi trag
A izgubljeni potraže skriveni raj
Blesne mala zvezda, osvetli put.
Tiho, osunčano popodne donelo je vreme za odmor. Uzimam knjigu. Počinjem sa čitanjem. Stigla sam do dna stranice. Vraćam se na početak. Misli su mi negde drugde i muti ih prijatelj koji nosi tajne mnogih. Duša mu je velika kao nebo iznad nepregledne ravnice, bogata milosrdnošću kao dno ravničarske reke darovano brojnim stanovnicima vidljivih samo dobro uvežbanom oku. U njemu se stapaju sva vremena i njihovi stanovnici, prepliću se rat i mir, sjedinjene suparničke vojske odmaraju, a zavađena braća se mire. Okuplja duše zaspalih i čuva ih. Pomaže živima i brine o onima koji nisu sa nama. Hrabrosti ima, ali se skriva od ljudi, koji se lako navedu na zlo i povodljivi su. Još lakše zaboravljaju dobrotu i samilost datu im od strane Gospoda. Ne plaši se da će mu ljudi nauditi (oni to ne mogu), već da će svojom nesposobnošću da čuvaju tajne uništiti vrednost življenja, umiranja, vrednosti ljudskog postojanja...
Želim da mi predah pruži utehu, zaborav straha i tužnih, sivilom obojenih misli.
Dozvoljavam da me budi šum krila.Treptajima činim igru svetla i senke zanimljivom. Dopuštam lake prevare i teška kazivanja.
-Budna si?
- Ko pored tebe može spavati? Dugo te nije bilo. Lutao si?
-Ja ne lutam. Uvek sam tamo gde treba da budem.
-Da i sad si potreban. Želim da čujem tvoje reči, melem za um.
- Video sam. Danima te pratim. Za tebe danas imam čas istorije.
-Učitelj je uvek na času, ako kome smeta duboko se izvinjavam. Hajde da čujem …
- U srednjem veku je bila kuga. Umirali su mnogi od crne smrti, pomagao sam svojim belim krilima. Nosio sam duše do vrata raja. Onda je stala. Ostao je samo strah. Isti taj koji vidim kod tebe.
- Da. Plašim se, ne bolesti. Plašim se nemoći.
-Oduvek je tako bilo. Želim da ti kažem još nešto pre nego što me moja krila ponesu dalje.
Ostani razumna. Okrenuta razumu. Propadala su carstva: Kartagina, Sparta, nestajali su faraoni i rimski carevi, nestao je Vavilon i Mesopotamija. Nestajale su granice i države, ali su ljudi preživeli. Oduvek sam ih čuvao. Čuvam ih i sada. Čuvaću ih kada se od tebe načini prah...
.JPG)
Kratki dan se pretvara u dugu noć
svežina neprozirna
i maglina teška
ne praštaju grehe.
Čekam da mi san pruži utehu
i zaborav tmurnog dana
a pev pasa lutalica neizgovorene reči.
Oproštaja nema
ni preskočenih vlagom ispunjenih koraka
što ostavljaju vlasnika.
Čvrsto zatvaram oči
čekam blagost i krila
anđela čuvara.
Preleću jata ptica
.JPG)
krilima šumnim krnje tišinu
hode sebi znanim putevima.
U trenu sleću, korakom snenim
pokleknu, pa sporo grabe
tek uzoranom njivom.
Plene
bez glasa svoga
bez znanja o gordosti čovekovoj
Spremno otimaju mrazu dah
rasteruju maglu krilom svojim
i daruju radost oku.
