уторак, 28. децембар 2021.

Novogodišnja pesma

 U tišini večeri sitna kiša

na putu svom  dotakla grane gole

okovala se decembarskom rukom.

Tuga njena stvori lepotu

kristali leda  pod slabim uličnim  svetlom 

biserne sprudove načiniše. 

Bajka se ostvari u danu hladnom. 

Darova decembar  đerdane svojih poslednjih dana.

Ledenim  dahom izgovori

opomene za neverne i nezadovoljne

dar za  odane

i  najavi nove puteve neznane.


Šapuće ledenim dahom: 

Vidimo se dogodine 

u isti ovaj čas...


Dragi prijatelji želim vam svako dobro u Novom letu Gospodnjem, neka vas prate vedri dani i dočekuju sunačana jutra. Sve što vas čeka na putu  neka bude dar, milost i jasan pogled.  

Hvala na čitanjima i pruženoj mi podršci.

четвртак, 23. децембар 2021.

Čekaj


U tišini čarobnoj

ispod noćnog   neba

iz džepa izvadi pregršt 

odabranih dana minulih.

Zažmuri pa polako

na tas iskreni 

poređaj reči i  dela svoja

otputuj daleko i duboko

zaviri u skrivene kutove svojih sećanja.

Uhvati tragove skrivene i priče tajnovite

poželi želju bez glasa i reči 

pa pogledom uprtim u visinu uhvati sjaj zvezda. 

 

 Čekaj.

 


понедељак, 20. децембар 2021.

Na lalinskom...

 

ГЛЕДИМ



Гледим

трагове детињства мог

колске путеве срца банатска

што у небеса грабиду кораком дугачким.


Спаваду стари багреми

украј пута куд идеду сами

патуљци њива панонски

што тиим зовом будиду макове цветове црвене.


Ћуту усамљени млади изданци

тек стасалог жита

Стра их гнева Громовника

па пуштаду да мак цвета

Гледим и стра ме од дуга мрака .


У даљини патуљци откидаду класи

мрвиду и

и читаду прстима кратким

тајне зрна што идеду

земљаним путем предака.


Дозиваду небо и кишу

и земљу

даједу своју душу

забораву плитка ума.


Радидиду, дуго па полако утонеду

у први сумрак а онда у ноћ

док звезде пададу.


Стра ме дугачког мрака и кратка дана

Тела би да вичем, молим

А патуљци нестаједу с видика мог.




Гледим

трагове детињства мог

колске путеве срца банатска

што у небеса грабиду кораком дугачким.







ТУЂЕ

Кроз мрак певаду они што мрзиду живот

што војеваду туђе снове

ратуједу са изгубљеним голубовима

а паткама глуварама што беже

од пушака отимаду душе.



Дани им даруједу да

подносиду зло своје и ноћ чекаду.

Кроз мрак носиду страове своје

скриваду одбачене љуштике

посећиваду греове што скриваду.



Кроз мрак одапињеду стреле

дотичеду реке

заборављаду скеле дрвене што и носе

па мрсиду гране зелене што милуједу воду реке.

Кроз мрак певаду

Кроз мрак живиду

снове туђе оживљаваду и присвајаду.



Дане мрзиду, светлост мрзиду

жалиду за тим што сањаду

и опет ноћ чекаду.













ШТА БИ

Шта би док пољима свираду

ветрови погрешни праваца

док им се јекови одбијаду

о бескрајна поља

расцветали булки?



Шта би док ретки сунчеви зракови

јављаду ројевима пчела

зовље поља црвених?



Шта би док сама гледим бој танки крила

у безмерју пространства равна?



Да запојем, запевам,

Оченаш очитам?

Ди да отерам казну изгзубљеног пролећа

због грешна човека?

Шта би у немоћи својој

у пустоћи дана дугих?



Шта би?





уторак, 14. децембар 2021.

Dok zora najavljuje dan

Mrvim pod prstima okasnele mrazeve

Stavljam ih u duboke džepove tople jakne

Prepliće se snen pogled uzoranih njiva 

s koracima noćnih stanovnika

dok zora najavljuje dan.

 

S prvim sivim svetlom na dalekom istoku

delim odsanjane snove

sa tek probuđenom srnom

što jurnu pored puta.

Sestre po rodu pratimo staze svoje.

 

Ilustracija -slika na svili.


недеља, 12. децембар 2021.

Pokrovsko pjesničko saborovanje- Derventa 2021.

 Na  moju veliku radost stigao mi je paket iz Crkvene opštine Brod i Srpskog
književnog kluba Derventa sa Zahvalnicom i primerkom Zbornika Pokrovsko pjesničko Saborovanje.


Na žalost nisam mogla da prisustvujem manifestaciji, te mi je dar stigao potpuno neočekivano. Zahvaljujem  Predsedniku SRKK,,Vihor" Derventa gospodinu Nenadu Simiću i Crkvenoj opštini Brod - protojereju-stavroforu mr Željku Teofiloviću.


Pesma koja je našla scoje mesto u ovoj dragocenoj zbirci je inspirisana mojim putovanjem u Svetu Zemlju. 

Konkurs je upriličen u čast Bogorodice.

 

 

У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ


Ходам под Светим небом

Чисте душе, благословом доведена у Свету земљу.

Рука Господња избриса даљина страх

Дарова ме мирисом мирра на Гробу своме.

Показа љубав и отвори пут тајнама Светог крста.


У срцу, на пут понесох глас монаха Студенице

Поглед анђела Милешевског и прегршт стихова молитвених.

Положих их чистом душом

У Соби анђела испод свеће вечнога плама.

Дарова ме благословом тишина празнога гроба.


Скупих на длан ходочасни вечне слике

Утиснух апостоле у душу своју.

Тишина запева тамјаном јерусалимским.


Ходочасни пут ме одведе Маслиновој гори

Ту беше покопана Богородица пре Успења.

Коленима дотакох под, светлост обасја ум мој

Траг Богородичин засветли испод куполе с крстом на врху.

На Светом небу светли њен лик.


Летим ношена прозирним анђеоским крилима,

Прихватам бол Распећа Христовог.

На Голготи сам, плачем без гласа

Звезду милујем прстима хладним.

С Маријом сам, Мајком над мајкама.

Богородице Мајко опрости.


Носе ме крила херувимска

На коленима у Сионској Горњици.

Певам душом својом

Лете искрице до моје Војводине.

Молитву зборим,

благослов примам.

 


 

U SVETOJ ZEMLJI

Hodam pod Svetim nebom

Čiste duše , blagoslovom dovedena u Svetu zemlju.

Ruka Gospodnja izbrisa daljina strah

Darova me mirisom mirra na grobu svome.

Pokaza ljubav i otvori put tajnama Svetog krsta. 

 

U srcu, na put ponesoh glas monaha Studenice

Pogled anđela Mileševskog i pregršt stihova molitvenih.

Položih ih čistom dušom 

U Sobi anđela ispod sveće večnoga plama

Darova me blagoslovom tišina praznoga groba.

 

Skupih na dlan hodočasni večne slike

Utisnuh apostole u dušu svoju.

Tišina zapeva tamjanom jerusalimskim.

 

Hodočasni put me odvede Maslinovoj gori

Tu beše pokopana Bogorodice pre Uspenja.

Kolenima dotakoh pod, svetlost obasja  um moj

Traqg Bogorodičin zasvetli ispod kupole s krstom na vrhu.

Na svetom nebu svetli njen lik.

 

Letim nošena prozirnim anđeoskim krilima ,

Prihvatam bol  Raspeća Hristovog

Na Golgoti sam, plačem bez glasa

Zvezdu milujem prstima hladnim.

 

S Marijom sam, Majkom nad majkama

Bogorodice Majko oprosti.

 

Nose me krila heruvimska

Na kolenima u Sionskoj Gornjici

Pevam dušom svojom

Lete iskrice do moje Vojvodine.

 

Molitvu zborim,

 blagoslov primam.








понедељак, 6. децембар 2021.

Равница- песма заступљена на 32. ,,Гаравом сокаку" из Инђије

 Уз влагу и хладноћу каснојесењег дана стигао ми је Зборник 32.


међународног сусрета песника Гарави сокак из Инђије. 

 Захваљујем Књижњвном клубу,,Мирослав Мика Антић" , члановима жирија и председнику клуба господину Александру Мијалковићу на прилици да се моја песма Равница нађе у њему.


РАВНИЦА


Кроз блиставо јутро одзвања равница

свежом бојом зеленога класја пева пробуђени дан

па нежно милује живот

обиље хране и песма, босиљка радостан цвет


у хору као један дарују богат дан.

Фазан се подиже и крикну негде у висину јасно

гласом предака својих, па лаким крилом

освоји трњина цвет.


Булке пустиле стабљике окићене црвеним хаљинама

придружиле им се беле главе камилице

и влати тек стасале детелине претворене у поље

Заиграле свраке

витке, лаке, кроз зелене крошње младих воћки

односећи перјем сивим мирис цвета као поклон небу.


Дрхте у љубавном заносу жбунови

опет и опет, лево и десно.


Јата врабаца се додирују у лету

прште перјем

меша се бело и црно, глава са крилом

равница хвата нови дан.


Грабим равницу и поља тек никлог кукуруза

бљеште листови обасјани сунцем

таласа се класје зеленог жита

под лаким додирима ветра

јечам пева.

Хвала- изговарам тихо да само ја чујем.


субота, 27. новембар 2021.

Par očiju žutih

S plava neba uz grak gavrana sivih

preko dana proteklih

dolete zov daljina plavih.

Jasno glasom predaka davnih

slobodara dnevnih,  pevača noćnih 

s verom u Boga zapisa starih

na  večni počinak ispratih 

par očiju žutih.


Posvećeno Svetozaru.

 


уторак, 23. новембар 2021.

Poznojesenji dan...

 Jesenji dani se polako pretaču s jednog kraja na drugi. Prolaze i nestaju  s prvim 
  večernjim izmaglicama, da bi do ponoći izbrisao svaki trag. S njima odlaze prijatelji, rodbina, poznanici ili samo slučajni nepoznati  prolaznici. 

Na svakodnevnom putu kroz kadrove koje brzi točkovi dozvoljavaju, ređaju se iste slike. Proleću uzorane njive,  i usamljena stabla sa retkim  neopalim lišćem na sebi. Nestaju ulice , sela se  u brzini stidljivo skrivaju, čekaju svoj trenutak ili se gube u daljinama dozvoljavajući tek ponekom crkvenom tornju  nejasne obrise . Posmislio bi čovek da je selo idila, komšiluk, kafica ili jutarnja rakijica s komšijom , tek toliko koliko je dobro za zdravlje. 

 Slučajni prolaznik je poželeo da svoje penzionerske dane provede u selu. Poželeo je idilu, kućicu, malo baštice i miran penzionerski život za svoju bolju polovinu.

Poželeo čovek baš to. Mirnu starost. Došao u selo, potražio kuću. Došao jutarnjim autobusom, istim,  kasno popodnevnim autobusom pošao nazad: ,,Mislio sam da kupim kuću, na internetu lepa...znam ja šta je ćerpić , a šta cigla, znam i šta je banka, šta pošta, lekar...radi tri puta nedeljno, a reka na internetu plava ovde...  A  ja star, ko će onoliku baštu raditi, a korova do glave...gde sam pošao, tu sam došao, a ostaću tamo gde sam pa ću po parku šetati...

Preleteo mu je pogled preko  oronule kuće u nizu oronulih. One koja se nekako držala prkoseći sebi, ljudima i vremenu kada je bila sagrađena. Vlaga joj se popela visoko do starih ,,biber"  crepova , a malter po kome su se videle tamnije tačke truljenja je na mnogim mestima  otpao. Ipak držala se. Prepričavajući dane kada je sve bilo drugačije. Kada su se čuli razgovori.  S proleća i jeseni prozori  nagriženi vremenom su bili otvoreni, a živost se ogledala u tek nazirujućim kretnjama  ostataka nečega što je bila zavesa. 

Otišao je čovek svom gradskom životu. 

 

Danas je na kući osvanuo, kako bi to  moja baka rekla ,,crni barjak",  bez parte, imena , bez naznake ko je napustio svoj vlažni dom. Ostalo mi je da samo zamišljam, premeravam, kolika je tuga onih koji su postavili crnu naznaku  da leprša na novemabarskom vetru, kolika su nadanja ili želje, kolika je težina  ostati među poslednjima... 

Dopuštam da me talas tuge ponese. Kao poznojesenji dan...



понедељак, 8. новембар 2021.

U večiti san..


 Prve novembarske kiše su najavljivale promene. Nije želela da ih primeti ni

rastumači. Živela je dan po dan, pritisnuta kamenom teškim poput reči koje je tih dana imala prilike da čuje. Sve ju je to gušilo, uništavalao njene misli i potrebu da se na bilo koji način izrazi. Hod između dobra i manje dobrog  sa stalnom nadom da će jutro osvanuti svetlije i  vedrije. A oblaci su bivali sve sivlji. 

Lake kapi, bez ledene najave hladnijih dana, slivale su se niz prozorska stakla sveže oprana. Isprva mala sipkava tačka,  je narastala, oblikovala se u kap, a  ona u izduženu valjkastu suzu kojoj nije bilo pomoći.


A onda je zazvnio telefon: 

- Otišla je...

-.Kako to misliš otišla je?

- Tako nepovratno , u večiti san...


Tada je film počeo da se razvija, od nemila do nedraga pomračenog uma , od snova do priča , nadanja i želja, zlih reči i gorih dela otrovanih prikaza koje su je izgladnjavale svojim rečima.

Život se ponavljao i iznova počinjao, tražila je tačku kad je sve počelo, a nju su skrivale guste magle... 

 

Dok se neprozirni veo

spušta na moje umorne oči

nemam dana

prošlosti

budućnosti.


Tonem kroz mrak

praznih ruku 

tek ponekad zaiskri 

sećanje u dalekom osenčenom uglu.


Bez nade za bistru misao

jasnu reč i poznati lik

prihvatam svoj nejasni put.


Nemam tuge

dah je moj negde u danima

kada je osmeh blistao

kada bezbrižni behu dani 

obojeni nadom

a kišna kap bogata rodnom godinom.

 

Idem putem svojim

sama. 

 

Posvećeno mojoj dragoj tetki Nadeždi koju ispratismo u mirne snove. 

Na čoveku je da razume, na Bogu da prašta.


Fotografija: poslednji ovogodišnji cvetovi Dragoljuba.



четвртак, 4. новембар 2021.

Novembarski vetar

Dok novembarski vetar 

peva svoje pretnje

i raspršuje tragove pokrivene vlagom

zatvaram kapke

puštam da tama povede kolo

da se uzburkane misli slegnu,

a postavljena pitanja dobiju odgovore.


Ne daje novembarski dan 

bistre misli, veseli se sivom.


Narasta vetar kroz kasno veče. 


Ćutim , dozvoljavam da pitanje zazvoni: 

Ima li čovek granice?

понедељак, 1. новембар 2021.

Sećanja

Kroz sive oblike noći

uhvatiću trag svetla i sjaj ugaslih zvezda

razmišljati neću

odbaciću terete kišnih dana 

donešenih iz daleka od

nekih nepoznatih  bezdušnih vetrova

leteću oslobođena stega 

nestaće filigranske mreže noćnih hordi

a dnevna razbojništva neće imati važnost. 


Uhvatiću trag svetla i sjaj meseca

zalivaću ih sećanjem na daleke dane

obojena jutra i neke svetle davno minule večeri 

razviće se sećanja 

vinuće se daleko do  nekih novih svetova.


Fotografija internet


среда, 27. октобар 2021.

Pevati


Uhvatiću se u kolo vilinje

kose rasplesti

predati ih jutru i vetru karpatskom

da od njih načine kolevke izgubljenima

bosim nogama hod  po oblacima darivati.

 

Uhvatiću se u kolo vilinje

hvatati se za trag istine,  rukama mahati 

šapatom tihim  kletve drevne izgovarati

obuzdati sile vojne, zaustaviti reke ljudske.


Uhvatiću se u kolo vilinje

dahom svojim  ću presti pokrivače

od snova, dana svetlih i bistrih kiša

širiti ih rukama svojim.

 

Uhvatiću se u kolo vilinje

napraviti krila od darova posestrima svojih

blažiti se uz poj glasova nebeskih

gledati daleko i široko 

i pevati, pevati.

понедељак, 25. октобар 2021.

Jesen


S jeseni  dok se prve magle bude

Iz izgubljenih letnjih snova

Na vlažnom listu oraha starog

Dom svoj traže izgubljene reči.

 

Jezde oblaci u traganju za  braćom 

Udružuju snage  s naletima  vetra 

Obučenog u  jesenje haljine

ukrašene rečima  izgubljenih.

 

Zatvaram oči, kradem boju vetra 

Oblaka i poslednjeg plavetnila neba.

Spuštam ih do razigrane gomile

u koju skrivam svoje reči.



 


среда, 20. октобар 2021.

Између два света - Сећање на Бранка Миљковића 2021.

 У част  великог песника Бранка Миљковића и ове године је уприличен



Зборник радова у организацији Удружења  књижевника ,,Бранко Миљковић" из Ниша.

Захваљујем жирију и организаторима који су моју песму ,,Нада"  сместили у овај Зборник.

НАДА


Где су се разлиле границе разума

кроз пространства панонска

горје балканско

долине пробуђених снова?


Додирујем хоризонт

плавим бојим руке, мисли, дела своја

саплићем се о сопствене речи

тражим подршку и зрно добрих дана.


Још даље се беле други светови

другачије ноћи растерују дане,

а благе вечери уз сјај звезда 

испраћају заљубљене у снове.


Повлачим изговорене речи

у срџби скројене

бришем неоправдане часове

у очекивању бољег и другачијег сутра.

 


Хвала  драги читаоче на праћењу мојих записа.

четвртак, 14. октобар 2021.

Nemi razgovor

Drobim vlažnu zemlju prstima

opire se

lepi,

maže

pod teretom vlage nebeske.

 

Tražim ostavljene tragove

noćnih ludosti

dnevnih pitanja 

stopa svojih davno načinjenih.

 

Uzimam   sasušene grančice 

nekadašnjih cvetova

pravim gomile .

 

 Šušti suvi list.

Odvajam seme. 

Ćuti.

Biram reči utešne.


Pogledom  pozdravljam oktobar

tažim putokaze

hladnih jutara 

i ranih večeri .

 

Prolaznik na biciklu me pozdravlja

odmahujem. 


Nastavljam nemi razgovor.


 




петак, 8. октобар 2021.

Kuda odlaze odlazeći

 Kuda odlaze odlazeći

prate li utabane staze

ili ih puteljci zavode svojim tajnama?


Kuda odlaze odlazeći 

žure li ili laganim korakom

bude svoje uspomene?


Kuda odlaze odlazeći,

nose li kofere dana svojih

i godina utrošenih?


Kuda odlaze odlazeći,

tuguju li za ostavljenima,

dele li odličja svoja?


Kuda odlaze odlazeći,

bez reči, zagrljaja

toplih ruku i osmeha?


Kuda odlaze odlazeći...



петак, 1. октобар 2021.

Резултати конкурса ,,У име свих нас.."

 Захваљујем жирију на додељеној ми Похвали за причу ,,Свећа витлејемска"

 

ХВАЛА Ђорђу  за сваки написани стих и отпевану ноту.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА „У ИМЕ СВИХ НАС ИЗ…“

По расписаном конкурсу „У име свих нас из…“од стране библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће, жири у саставу: Данијела Божичковић Радуловић, Зорка Стојановић и Радица Павловић, констатује:
На конкурсу је учествовало 145 аутора са 346 радова. Од тога 92 рада су прозна, а 245 су песме.
Жири је пажљиво прочитао све пристигле радове и одабрао оне за које сматра да квалитетом завређују да се нађу на страницама Зборника. Жири је једногласно донео

О Д Л У К У

Лауреат награда ОДА ПАНОНСКОМ МОРНАРУ овогодишњег конкурса посвећеног песнику и музичару Ђорђу Балашевићу под називом „У име свих нас из…“ , је књижевница Виолета Димитрић за причу „Морски сунђер“.

1. Прво место припало је Бранимиру Петровићу, за причу „Небески плес“,
2. Друго место освојила је Александра Золотић, за причу „Желим ти добар ветар“,

3. Треће место припало је Страхињи Обрадовићу, за причу „Коцкар се крије и чучи у сваком од нас…“

Похваљене приче:
– „Свећа Витлејемска“- Весна Ђукановић,
– „Аплауз живота“ – Соња Гицка,
– „За мене ћеш остати исти“ – Драган Митић
– „Обично необична прича“ – Светлана Фуцић

У области поезије резултати су следећи:

1. Прво место освојила је Виолета Миливојевић за песму „Живот је море“,
2. Друго место припало је Стевановић Владану, за песму „Кад` шешир закитим“ и
3. Треће место освојила је Светлана Фуцић за песму „Последња песма“

Добитници похвала:
1. Анђела Вукомановић, за песму „Заувек живеће Балашевић Ђорђе“,
2. Елеонора Николовска, за песму „Посадио си багрење“,
3. Нермина Субашић, за песму „Генерација Балашевић“,
4. Магдалена Реџовић, за песму „Прича о панонском морнару“,
5. Љиљана Тамбурић, за песму „Омаж“,
6. Љубисав Грујић, за песму „Им`о сам страшног петла“,
7. Милош Марјановић, за песму „Војводина“,
8. Лидија Маловић, за песму „Ако не будеш волео као Ђоле у име свих нас“,
9. Летица Миловановић, за песму „У име свих нас из седамдесет и неке…“
10. Жељка Басановић Марковић за песму „Roulette“.

У Зборнику су заступљени следећи аутори:

1. Александар Марић
2. Александра Золотић
3. Андреја Врањеш
4. Анђела Вукомановић
5. Антилета Живковић
6. Бобан Пауновић
7. Борислав Батић
8. Бранислав Црнић
9. Бранко Јечменица
10. Бранимир Петровић
11. Валентина Дабић
12. Весна Ђукановић
13. Виолета Димитрић
14. Виолета Миливојевић
15. Виолета Стојић
16. Владан Стевановић
17. Гама Арт
18. Гордана Ђорђевић
19. Данијела Божичковић Радуловић
20. Дафина Милутиновић
21. Драган Митић
22. Драгана Ђурковић Тошић
23. Драган Недимовић
24. Драгана Ранђић
25. Драгица Охасхи
26. Драгица Савић
27. Елеонора Николовска
28. Ема Матић
29. Емир Бајровић
30. Жаклина Перић
31. Жељка Басановић Марковић
32. Зорка Стојановић
33. Иван Нисић
34. Јелена Лазаревић Пирић
35. Јелена Трајковић
36. Јована Аксентијевић
37. Катарина Бековић
38. Лазар Вучићевић
39. Лариса Милосављевић
40. Лепосава Пејовић
41. Летица Миловановић
42. Лидија Љутовац
43. Лидија Маловић
44. Љиљана Тамбурић
45. Љубисав Грујић
46. Љубомир Илић
47. Магдалена Реџовић
48. Маид Чорбић
49. Маја Палачковић
50. Милан Бајчета
51. Милорад Хинић
52. Милош Марјановић
53. Мира Ракановић
54. Мирко Тодоровић
55. Мишел Boltres
56. Нада Павловић
57. Наташа Black Mess
58. Небојша Ђурђевић
59. Нермина Субашић
60. Ника Милиновић
61. Радмила Несторов
62. Радован Берић
63. Радоје Радосављевић
64. Ратко Белић
65. Санела Мартиновић
66. Сања Манчић
67. Саша Угринић
68. Светлана Перишић
69. Светлана Пешић
70. Славица Дамњановић
71. Светлана Фуцић
72. Слађана Јовановић
73. Снежана Марко Мусинов
74. Снежана Шолкотовић
75. Соња Гицка – Аплауз живота
76. Стеван Милошевић
77. Страхиња Обрадовић
78. Сунчица Антић
79. Томислав Крсмановић
80. Cendric Ruffo
81. Шпејтим Сојева Соле

Сви аутори добиће захвалницу за учешће, а награђени и похваљени пригодне награде.
Промоција Зборника биће одржана када то услови због вируса КОВИД дозволе, а сви учесници биће благовремено обавештени.
Жири:
Данијела Божичковић Радуловић
Зорка Стојановић
Радица Павловић

 

 

 

SVEĆA VITLEJEMSKA

Vidim sasvim jasno iako su godine prošle. Na koncertu smo , hala sportova u
Kikindi je prepuna.

Devedesete...

Zvoni glas prijatelja. Dodiruje sve. Pevamo kao jedan. Jednaki sa prvim.

Panonski mornar među panonskim mornarima. Usamljen s usamljenima, čio s čilima, veseo s veselima i blagi blesak tuge u oku podeljen samo sa tužnima.

Smenjuju se smeh, pesme I priče u kojima se pronalazimo. Tu negde su naše bake, majke, očevi. Tu nege su naša detinjstva i mladosti. Tu negde su naše nade i snovi, naši uspesi i tuge. Neki naš Vasa Ladački živi u njegovoj pesmi. Plešemo valcer i dvokorak. Odjekuje pesma u duši i duša u pesmi. Osmesi prijatelja svuda oko nas. Skoro četiri sata koncerta su prohujala kao četiri minuta. Rasipala sam se u komadiće i opet se s preciznošću borbe panonskog vuka slapala u nepogrešivo jedinstvo sebe i glasa prijateljevog.

A slike teku i teku poput Dunava od Švarcvalda do Novog Sada, pa dalje do same delte u veliko Crno more. Nose sa sobom note panonca koje lako dodiruju plavetnilo panonskog mora , a bela zastava broda se polako gubi u daljini do večnosti…

Izgubili prvog među prvima, prijatelja, ambasadora dobre volje i dobrog srca, našeg vojvođanskog Đorđa.

Otišao je kod svoga dede , da s njim ore nebeske njive, da s anđelima nebeskim deli najlepše stihove. Rane mrazeve je ostavio pesnicima.

Dugo će se, dok je srca banatskih, bačkih i sremskih čuti melodije najboljeg među nama.

Svima su podeljene karte. Đorđe je svoje poklonio nama. Kada i kako ćemo ih uporebiti je na nama.

Palim sveću vitlejemsku.



субота, 25. септембар 2021.

Književni časopis - Suština poetike 70.

 U sedamdesetom broju časopisa Suština poetike objavljena  je moja

 ,,Priča iz zaumlja"

Zahvaljujem glavnom uredniku Zablaćanski Anđelku. 

Priča se nalazi na linku: 





 

https://www.knjizevnicasopis.com/sustina-poetike-broj-70/

 

 

среда, 22. септембар 2021.

Кипријанов кладенац 2021

 

 Част ми је што сам заступљена својом песмом ,,НЕГДЕ" .


 Хвала организаторима , хвала жирију .

Кипријанов кладенац 2021

Песнички конкурс "Кипријанов кладенац 2021"


РЕЗУЛТАТИ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА КИПРИЈАН РАЧАНИН 2021

ЗЛАТНИ КЛАДЕНАЦ

Радмила Петровић ПЛАНИНА У ПЛАМЕНУ

СРЕБРЕНИ КЛАДЕНАЦ

Ања Милкић ТРЕНУЦИ ИСПОД МЕСЕЧИНЕ

Чедомир Јаничић СОНЕТ СВЕТОМ СИМЕОНУ

БРОНЗАНИ КЛАДЕНАЦ

Боривој Вујић ОНА ЈЕ СТЕНА

Вида Ненадић ЛОВ НА МУШМУЛЕ

Драгана Мрђа СОКО

ПОХВАЛА

Дарко Стевић СМИРАЈ

Жељка Аврић ХИЉАДУ ТРИСТА КАПЛАРА

Јован Апостоловић ЛЕПША ВРЕМЕНА

Јован Н. Бундало ОНА БДИЈЕ У ПРИПРАТИ

Љиљана Живковић ЛЕКОВИТА ЧОРБА ОД ЗЕЉА

Миле Лисица ДВАДЕСЕТ МРВА

У Зборнику су заступљени

Алекса Јаџић СЕЋАЊЕ НА ПРОЛЕЋЕ А

лександар Ђурић СКЕЛЕЏИЈА

Александар Марић МЛАДОСТ

Александар В. Павловић ПАВЛОВИЋА ТОК

Александра Јовановић ОВДЕ НЕ ПОЧИВА

Ани Стајкова – Ивановна ЋИЛИМ

Балша Рајчевић ОДА ЉУДСКОЈ ПОХОТИ

Биљана Добриловић НЕМИРИ

Биљана Обрадовић КОСЕ ЦРТЕ ВЕЛИКОГ ДЈЕЧАКА

Борислав Батин ЈУТРОС

Бранка Филиповић У ДУБИНИ ЈАДРАНСКОГ МОРА

Будимир Ракић МОЛИТВА

Валентина Милачић ПЛОВИДБА

Весна Ђукановић НЕГДЕ

Весна Јосиповић НЕРОНОВЕ БАКЉЕ

Весна Радовић МИХОЉДАН

Витомир Стевановић ДОДИР

Владана Иванов ВРТЛОГ

Вук Лакићевић БЕЛЕТРИСТИКА

Горан Пилиповић МИРИС КОСЕ

Гордана Илић ОТИСАК ГОРЧИНЕ

Данијел Ћоровић ГЛАСОВИ

Данијела Лазендић СИМФОНИЈА ЉУБАВИ

Данијела Луковић ЧОВЕК

Данка Степић – Брковић НА ТОМ МЕСТУ

Дејан Крсман Николић С ОНЕ СТРАНЕ БАРЕ

Доброслав Петричевић КАМЕНИ МОСТ

Драган Гвозденовић ФЕНИКС

Драган Недимовић ЂАВО НОСИ АРМАНИЈЕВО ОДЕЛО

Драгана Дучић ЧУДНА НЕКА ГОДИНА

Драгана Ђурковић Тошић АПОСТОЛСКИ ПУТОКАЗИ

Драгица Бека Савић ЖИВЕ ЛУТКЕ

Драгица Грбић Драга ДРУГОЈ ОБАЛИ САВЕ КОД ЈАСЕНОВЦА

Драгица Стојановић ЉУБИ МИ СЕ ПЕСМА

Драгиша Ераковић КАЛУЂЕР

Душан Мијајловић Адски ЕХО ТЕСКОБЕ

Ђорђе Секулић ПЕРАЧ ВЕТРОБРАНА

Ђурђија Перуничић У ТЕБИ

Елеонора Николовска КИПРИЈАНОВ КЛАДЕНАЦ

Емира Џаковић УНА

Зорка Чордашевић ПУСТИ МЕ

Иван Димчић НЕДЕЉА

Иван М. Петровић МОЈА РЕКА

Јадранка Витас ФЈОДОР ЈЕ ЗНАО

Јадранка Клисарова ПРИЈАТЕЛСТВО

Јелена Асенов КАД СРЕТНУ СЕ ОЧИ

Јелена Карадеглија СЈЕТА

Јелена Костић ЗАБРАЊЕНО

Јелица Радић ТУЖНА БАЛАДА

Јована Глиџић КЊИГЕ СУ УВЕК У МОДИ

Јована Симић МАЈКА

Лепосава Пејовић ЉУБАВ У РАЗНИМ ОБЛИЦИМА

Лидија Радисављевић СПАС ИЛИ КАЗНА

Љиљана Милосављевић НЕДЕЉА НА ПОЧИНКУ

Љиљана Терентић КОРЕН ТВОЈЕ ЛОЗЕ

Љутомир Рундић ДО ГОРКОГ СВРШЕТКА

Марија Белић Бибин ЗЛАТНИ ТРАГ

Марио Зејак ИСТО, А ДРУГАЧИЈЕ

Марко Пајић ПЕСНИК

Марко Петрић МОЛИТВА

Милан Антонијевић СЛУТЊА

Милан Видовић РАНО ЈУТРО

Милан Љ. Обреновић БОСОНОГО ДЕТИЊСТВО

Милан М. Тривунчић КСЕНИЈИНА ПРВА МОЛИТВА

Милан М. Цимбаљевић ТЕКУЋА ЖУДЊА СТИХА

Миланка Бурић ВИНОГРАДАРЕВА ТАЈНА

Милица Боровчанин БРЕЗЕ

Милица Пауновска ЛЕДЕНА КУТИЈА

Милко Стојковић ОГЊИШТЕ

Милорад Хинић ЗОРА

Милош Марјановић НЕЗАБОРАВНА

Милош Симић ПЕСМА СЛАВУЈА

Мира Ракановић УСУДИ СЕ

Мира Церовић Тасић ВЕЧЕ КАДА СЕ ДРИНА ЗЛАТИЛА

Михаило Јеремић СКИТАЊЕ

Момчило Момо ТубиЋ НА СТАЗАМА ДЈЕТИЊСТВА

Небојша Есперо Станковић НОЋАС ЋУ ПОНОВО

Никола Раусављевић ПРАГ

Нина Богески ЧОВЕК

Петар Петровић ВЕРИГЕ

Рада Јањушић ПОДАЈ ГОСПОДЕ

Рада Пауновић ПЕСНИЧКА МРЕЖА

Радомир Тешић ШКОЛА

Ранко Гребовић ГЛАС ПРОТИВ

Ратко Рале Белић ДАНИ РАЧЕ УКРАЈ ДРИНЕ

Сава Михајловић ПОБЕДНИЧКА

Сандра Алек ПРКОС

Славица Агић НИЈЕ ТО НИШТА

Славојка Бубић ТАКНИ ГОЛУБИЦУ СРЦА

Слађана Нојковић ИСХОДИШТЕ СВАКОГ УЗВИШЕНОГ ПУТА

Соња Миловановић ЛЕПОТА РЕЧИ

Срђан Ристић ХОЋУ

Срђан Стевановић УКОР

Стефан Елезовић ДВОПРСТАШИ

Тамара Драгић КАПУТ ОД СНОВА

Тања Прокопљевић РАЂАЊЕ ПЕСМЕ

Татјана Живковић ЦАРСКИ РЕЗ

Теодора Мицић САН

Тодор Живаљевић Велички МОЛЕБАН ЗА СЕРБИУ


Манастир Рача

РЕЧИ ПРОРОЧКИХ КАЗИВАЊА

Речи пророчких оштровидних казивања

што камен распрскавају,

скупљамо као капи из напуњене бездне мора,

и у ову малу књигу,

као у мали кладенац сажимамо.

И могућно није, сами знате,

све море у њ улити

и по ширини пловити корабљем

у студенцу воде будући.

Кипријан Рачанин

 

 

НЕГДЕ

Негде у густини туђих суза изгубила се савест

ту царује тугом обојени дан

уморним рукама паора немоћ пара бразде

свеже узоране.



Негде где су траве осушене

сурови камен рањава кораке

коров обузима душе

а расцветале ливаде падају у заборав.



Негде где јад снива снове

а усуд односи победе

под небом панонским живи песник.



Његови дланови милују равницу и благу кишу

а око у страсти додирује ласту.

Он пева.

 

Хвала Теби читаоче!  

Хвала пријатељима добра срца који су ме подржали у настојању да постанем песник.



 

                 



Putopis: Istanbul -Sulejmanija

Sulejmanija  Podignuta visoko na brdu tako da pod svojim nogama drži ceo Istanbul, tako da se mramorno more preliva u svim bojama dana i noć...