недеља, 15. мај 2022.

821 Пут путуjем

Веселинка Стойкович

Искрице

Пут путујем
Прошло и садашње штујем
Будућност умујем
Весни Ђукановић

Весна Ђукановић
Фотографија: Драган Ђукановић

Список читателей / Версия для печати / Разместить анонс / Заявить о нарушении

Другие произведения автора Веселинка Стойкович

ХВАЛА!

Putopis.- Luksor- Karnak

Prvi pilon

Sledi još jedan izlet, ovoga puta na jug Egipta. U najveći od svih hramova, tokom pet hiljada godina svog postojanja- u Karnak.

Put vodi kroz pustinju. Suva, jalova, sa tek po kojom naznakom života.

Onda slike postaju drugačije.

S približavanjem Nilu slike se menjaju.

Na neki čudan, volšeban naćin , se vraćam u prošlost, u vreme velikih faraona, i svakako, ako ne najvećem, ono najstarijem po godinama života i po vladarskom stažu, velikom Ramzesu II.

Pre nego što putnik ugleda Nil, ugleda njegove vode kako se ulivaju u mnoštvo kanala koji navodnjavaju plodno tlo njegovih dolina. Način obrade zemlje je potpuno isti kao u drevnoj prošlosti.

Na neki način, seljak je zarobljen u prošlosti, većina radova se obavlja ručno. Jedino što se ponegde mogu videti motorne pumpe za navodnjavanje.

Siva traka puta vodi kroz brojna sela u dolini Nila. Kuće su skromnije nego one na severu.Ljudi još skromniji. Sivu traku puta ukrašavaju brda lubenica tamnozelenih kora. Nevelike su i brojne, poređane u piramide čekaju kupce. Njive su zelene, uredno obrađene. Vide se polja šećerne trske. Ponegde tek posečene, a ponegde u punom zamahu svoga rasta.

Rano je jutro, radi se na njivama.One donose nekoliko žetvi godišnje. Tu su i neizostavni magarci u svom svakodnevnom poslu. Još jedna suprotnost: klimatizovan autobus marke Mercedes i magarac. Deli ih kanal ispunjen vodom Nila.

Nil kao biće, darodavac i odvajalac, moćan, opominjujuće tih, nestvarno plav kao nebo iznad njega.

Kroz pustinju

Kanal

Sfinga sa ljudskom glavom

Grad Luksor je najveći grad Južnog Egipta. Najbogatiji po dva velika ,
veličanstvena hrama: Karnak i Luksor. Rekla bih da oni zajedno čine jedan monumentalni hram, jer ih vezuje avenija sfingi sa ovnujskim glavama. Uredno poređane jedna do druge čine čvst lanac u službi ujedinjenja dva hrama, kao njihovi čuvari od davnih dana do današnjih, dug je više od jednog kilometra. Njime turisti ne mogu do Luksora.

Kompleks je uvećavan i menjan mnogo puta, njegova gradnja je počela hiljadu šesto godina pre nove ere. U gradnji je učestvovalo trideset faraona od kojih su najpoznatiji Seti I i Ramzes II, oni su podigli Salu stubova, kao i mnoge građevine oko nje..

Hram u Karnaku je i čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 metara, a preostalih 12 stubova su visoka 21 metar, sa prečnikom od preko tri metra. Na vrhu ovih stubova su monoliti teški su 70 tona. Na njima je boja potpuno očuvana kao u danima kada su nastajali. Ovde kiša ne pada skoro nikad.

Još nije sasvim jasno kako su Egipćani podigli ovako teške konstrukcije na tu visinu. Jedna teorija je da su korišćene poluge, a druga je da su korišćene rampe od cigle i blata. A postoje i druge mnogo ekstremnije teorije...

Kamen za izgradnju haramova i stubova dovlačen je iz kamenoloma Gebel Silisila, oko sto pedeset kilometara južnije. Kad se suočite s njihovom veličinom ,ne možete da se ne zapitate kako je to moguće.

Kompleks je podeljen je na tri, zidovima odvojena, dela koja su posvećena bogovima: Amonu(samo taj deo je otvoren za turiste) , Mentuu i Mutu.

Hram ima deset vrata-pilona, odvojenih palatama i dvoranama.

Amonov hram

Karnak je veličanstven u svojoj grandioznosti. Gradnju je počeo Ramzes II, slaveći život, svoju dugovečnost i obezbeđujući sebi besmrtnost. U vremenu kad je živeo, prosečan vek Egipćanina je bio trideset godina, on je živeo devedeset, više od šezdeset godina je vladao Egiptom. Smatran je živim bogom, generacije su slušale priče o njemu od svjih dedova. Kako god, Karnak je građen dve hiljde godina, s namerom da traje...

Obelisk Tutmozisa

Kod Ramzesa

Podignut u slavu bogova velikih dobrotvora i zaštitnika egipatskog naroda.

Kada se nađete licem u lice s njegovom veličinom, lepotom građevine, predivnim stubovima neverovatne visine. Reljefima na njima , bojama, mistikom i velelepnošću, dozvoljavate da srce brže kuca, ne smeta ni vrućina, ni nedostatak strujanja vazduha. Izdržaće se sve, samo da se upije što više lepote ovog jedinstvenog mesta koje je pod zaštitom Uneska. A nebo se plavi iznad stubova s pretnjom da se nad hramom oblaci nikada neće nagomilati.

Duboko sam potresena bojama koje su jasne i vidljive, iako broje mnogo godina, žive su , jasne, otkrivaju svoje tajne i u tišini broje svoje dane.

Ledenda kaže da su sto trideset četiri stuba za Ramzesove sinove- toliko ih je imao. Ne znam koliko je imao žena, verovatno je broj impozantan, ali bio je živi bog, a bogovi su svemogući. Prva i najvoljenija žena mu je bila Nefertari. Kolosalna statua u hramu pokazuje njega i nju ispod njegovih nogu. Hram je okićen reljefima koji veličaju njegove državničke i ratničke pobede.

Kartuš

Mali je čovek pred tolikom lepotom. Ono što me je zapljusnulo baš poput blica fotoaparata jeste količina svetlosti. Odjednom se, uprkos fotogrej staklima, oči napune velikom količinom sunčevih zraka. Bila sam primorana da potražim i najmanju senku kamenog stuba, da se iskre svetla prorede. Bez šešira ne bih izdržala.

Na ulazu u kompleks


Reč vodiča - obelisci

Dvorana

Tu su obelici, sfinge sa ovnujskim glavama, figure faraona, skarabeji, tu je Sveto jezero iz kog se Karnak snabdevao vodom.Sve se kupa u svetlosti , danas kao u pre toliko hiljada godina.

Sfinga sa ovnujskom glavom koju pridržava statua Ramzesa

Ljubazni vodič sa besprekornim znanjem srpskog jezika nas upoznaje sa kartušem koji sadrži četiri znaka: živa slika faraona, lotosov cvet, skarabej i horusovo oko. To je nešto najlepše što se nekome može poželieti: život u harmoniji, ljubavi i zdravlju sa čuvarem skarabejem.

Kod statue Ramzesa sa Nefertari

Teška srca napuštam ovo predivno mesto. Gde se stavrala, pisala i gde se čuva istorija jednog predivnog naroda.

Doći ćemo opet!

Fotografija Dragan Đukanović

понедељак, 9. мај 2022.

Putopis : Nacionalni muzej Egipta

Nastavljam priču koja nema kraja.

Ispred muzeja

Traje kroz prošlost, sadašnjost joj kradem, a budućnost ću ostaviti nekim novim generacijama.

Uzbuđenje je veliko. Trenutak kada sam se našla ispred ulaza u Nacionalni muzej Egipta u Kairu je potresan. Sva nadanja, želje, misli o važnosti drevne, neprevaziđene civilizacije i njene artefakte su mi na dohvat ruke. Koraci mnogih su ispred mene, važnih ličnosti, čuvenih arheologa, egiptologa i brojnih turista. Crvena zgrada se smeši , čeka, oživljava u mojim očima i počinje svoje priče.

Igra svetlosti i senki

Vreme koje mi je dato za razgledanje je suviše malo. Zbog Ramazana ono je skraćeno. Opčinjena sam lepotom, bojama, savršeno obrađenim kamenom, monolitnim figurama faraona, službenika, likova koji imaju večni život jer su služili faraone. Vodim neme razgovore sa Kefrenom. Nefertari me gleda. Tu su oslikani sarkofazi, brojni kartuši i skarabeji...Naš vodič, Egipćanin sa dobrim znanjem srpskog jezika , što me je veoma obradovalo, se trudio da nam za kratko vreme boravka u muzeju pokaže najvažnije eksponate. Ja bih želela više, ali ...

Sarkofag sa mumijom

Deo eksponata je prenešen u Novi muzej u neposrednoj blizini piramida. On nije otvoren za javnost, iako je bilo njegovo,,otvaranje" . Većina mumija iz Nacionalnog muzeja je uz velike počasti prenešena u njega. Ostalo je mnogo i za mene koja sam jedna od dva i po miliona turista koji ga godišnje posete.


Iskorak desnom nogom-život posle smrti

Pleni na svakom koraku, svaka statua, eksponat bio on od kamena , alabastera, drveta , zlata, dragog kamenja, priča svoje priče. Uredno složeni u vitrinama u tišini provode svoje dane i pevaju svojoj bogatoj prošlosti.

Pored sve lepote, obuzela me je blaga tuga. Ko je dao pravo, mislim uopšte na savremenog čoveka, da izlaže predmete koji su imali zadatak da faraonima služe u večnom životu? Donešeni sa svih strana, uredno složeni po epohama-Staro kraljevstvo, Novo kraljevstvo, a ipak udaljeni od svoje prvobitne namene.

Upijam svaki korak, pratim svaku stazu kojom su prolazili mnogi pre mene i kojom će prolaziti mnogi kada moje putovanje Egiptom bude završeno.

Zanimljivo je da se fotografisanje fotoaparatom dodatno naplaćuje, a fotografije koje se čine mobilnim telefonom su dozvoljene.

Najveće uzbuđenje je oko prostorije u kojoj se nalazi Tutankamonova Zlatna

Na sprat- Maska čeka

maska.Tu nije dozvoljeno nikakvo fotografisanje, a njen sjaj, blagost kojom svojim zlatnim očima oivičenim crnim linijama, posmatra posetioce izaziva strahopoštovanje. Priča priču o svom vlasniku...Tu je nakit koji je nosio, obeležja njegovog statusa, bezbrojni predmeti koje je trebao da koristi u večnom životu. Galerija Tutankamona, kako se naziva deo, je veličanstvena, okupana u zlatu i sjaju, ostavlja posetioca u razmišljanju kako, zašto, kojom veštinom su načinjeni ovi predmeti. Galerija sa predmetima iz njegove grobnice su na drugom spratu. Tu su i mumije njegove dece. O potresnim slikama je izlišno govriti.

,,Sto" za balzamovanje životinja

Tu je zlatni presto, Anubis čuvar Tutankamonove duše, Kanapske vaze sa četiri zlatne statue devojaka. One se nalaze na četiri strane sveta ,a zadatak im je da čuvaju organe najmlađeg faraona (takođe balzamovane). U telu mumija je ostajalo jedino srce.

Tutankamonove Kanapske vaze

Ne može se opisati viđeno.

Mora se doživeti.

Vreme je proletelo, ali se moram zadovoljiti. Ostaje mi da poslednjih pola sata u Kairu provedem na talasima Nila i da još jednom s, njegove strane uhvatim obrise muzeja.

четвртак, 5. мај 2022.

Putopis: Plato Giza Egipat

Keopsova piramida

Teći će priče o Egiptu dok je Nila i vrednih ruku koje obrađuju njegovu dolinu.

Menjao je Nil korita, igrao se podanicima svojim, davao i oduzimao, plavio i bogatio one koji su živeli od njega.

Teče danas baš kao nekada, plave se njegove vode, a brojni turisti traže rashlađenje u na njegovim obalama. Po nemirnoj površini na kojoj talase pravi prolećni vetar, plove brojni čamci koji otkrivaju lepotu Kaira , a on u svojim dubinama krije mnoge tajne. Prosečan turista se zadovoljava pruženim, trudi se da za kratko vreme posete Egiptu uhvati i ponese što više.

Uprkos svemu razlog dolaska je poseta Platou Giza i najvećoj od svih znamenitosti , jedinoj preživeloj od sedam svetskih čuda Starog veka: Keopsovoj piramidi kao i čitavom kompleksu Giza.

Ispred Keopsove piramide

Na izlet se, iz Hurgade, kreće odmah posle ponoći, do Kaira je dalek put, potrebno je oko osam sati putovanja u jednom pravcu. Nije lako, ali nagrada je veća od svakog napora.

Već na prilazu Gizi se vide vrhovi triju veličanstvenih građevina. Čine se tako blizu, gotovo nadohvat, ne samo pogleda, nego i ruke. Ipak , sve je to samo nazgled. Udaljene su jedna od druge, a zajedno troše svoje milenijume.

Na ,,stepeniku"

Sahara okupana žutim svetlom doprinosi veličanstvu prizora.

Ponosne kamene građevine napravljene za večni život njihovih graditelja nemo pripovedaju svoje priče. Ne obaziru se ,visoke, stabilne, ponosite , na reke turista koje pristižu sa svih strana. Stoje mirno i čekaju da se duša faraonska zasiti svetlosti i vrati u njihovu tajanstvenu unutrašnjost.

Kada se nađete licem u lice sa Velikom piramidom - koju je gradio Kufu- grčki Kepos, ostajete bez glasa i daha. Sve što ste čuli, videli u raznim dokumentarnim emisijama ili knjigama nije dovoljno za razumevanje njihove gradnje, grandioznosti, kao i shvatanje razloga nastanka. Sve teorije imaju korene i smisao usvojim postavkama. Verujete Denikenu, istoričarima, egiptolozima, svima koji su pisali onjima. Ovde je sve moguće.

Zatečena sam veličinom kamenih blokova, preciznošću njihovog slaganja,

Ne odolevam

jednostavnim alatima koje su koristili drevni graditelji( jedna od mnogih je ,,faraonski lakat").

Zatečena sam znanjem koje su posedovali. Kroz misli mi proleću bezbrojne emisije koje su u traženju istine svoja viđenja zasnivali na tome da su Egipćani imali pomoć od nekoga ko je van Zemlje. Ko god da je pomogao, smislio, bio vešt, uradio je težak zadatak čije rešenje ni do dana današnjeg nema potpuno objašnjenje.

Ona je veličanstvena, savršena, od obrađenog kamena uzdignuta, uredno složena puna svetlosti i neobične energije koja se prenosi na sve koji su u njenoj blizini.

Ne odolevam, penjem se na prvi ,,stepenik", potom na drugi, treći. Nije lako.

U pozdini sve tri građevine

Vazduh je suv, ovde kiša ne pada gotovo nikad. Jedino olakšanje je što vetar prividno daje svežinu. Tu su i brojni prodavci suvenira i vodiči kamila koje svojim blagim pogledima časte sve oko sebe. Iz poštovanja prema veličanstvenoj životinji odbijam da se popnem na nju. Suviše mi se dopada da bih joj bila teret.

Nekada je Velika piramida bila obložena belim glatkim granitom, koji je odavno skinut i odnešen ko zna gde, za ko zna kakvu gradnju. Keops ju je načinio sebi kao grobnicu , a gradili su je Egipćani oko dvadeset godina. (ne robovi). Svaki muškarac je bio dužan da tri meseca besplatno radi na njenoj gradnji, a svakom od njih je to bila čast, radio je za svog faraona, za njegov večni život, čime je i sebi obezbeđivao milost bogova.

Kod Kefrenove

Postoji legenda:

Kada se pronađe vrh Keopsove piramide ( koji nedostaje), svi problemi čovečanstva će biti rešeni. Ljudi će steći saznanje o besmislu ratovanja i svi će živeti u slozi.

Tačnu visinu Keopsove piramide je izračunao Tales iz Mileta, mnogo godina posle njene gradnje, pomoću senke i štapa, naravno i velikog znanja iz matematike.

Bezbroj je teorija o njenoj veličini, udaljenosti od Severnog pola do središta zemlje, broja kamenih blokova (2,5 tona jedan) kojima se dva puta može opasati Zemljina kugla, načinu gradnje. Ipak Nil je u vreme plavljenja širio svoje korito, tekao do samih piramida, a kamen je dopreman iz Asuana na brodovima. Snažne ruke su ga vukle preko nasipa koje su postavljali oko piramide, da bi na kraju gradnje oni bili otklonjeni.

Stojeći ispred nje verujem u sve. Četiri hiljade trista godina je Keopsova piramida bila najviša građevina na Zemlji...

Slaba sam.

Postavljam jedno jedino pitanje: Šta čovek može danas?

Vreme prebrzo prolazi. Iako se čini da su tri piramide blizu jedna drugoj, nije tako. Od Keopsove do Kefrenove se vozimo autobusom. Ona je niža, ali pošto se nalazi na uzvišenju u odnosu na Keopsovu čini se da je viša. Jedna od mnogih optičkih varki. Njen vrh je tu , a na njemu se nalaze ostaci granitnih ploča. U njoj je bio sahranjen Kefren sin Keopsov. Ona je kao i sve ostale neoslikanih zidova, iz njih su davno nestale mumije faraona, ostali su samo prazni kameni sarkofazi.

Tu je i Mikerinova, Keopsovog unuka. Zanimljivo je da su priramide : tri velike i tri male za tri kraljice po rasporedu građene po uzoru na sazvežđe Orion. Svaki objekat je na položaju zvezde na nebu.( ko ne bi poverovao u sve teorije).

Kod Sfinge

Opet sledi vožnja autobusom do Velike Sfinge. Smatra se da ju je podigao Kefren,

mada neki veruju da je mnogo starija. Monumentalana, isklesana iz jednog komada kamena: telo lava, Kefrenove glave. Velika, divna, veličanstvena u svojoj tišini , u svome vekovanju, straži, borbi u očuvanju tajni za koje kažu da se kriju ispod njenog tela.

Prolazimo kroz odaje za balzamovanje, hodnicima prostorija čiji su krovovi davno nestali.

Bivam zatečena veličinom ,ne uzalud, nazvane Velike sfinge. Izmami ona osmeh i blagu jezu. Pokunji se čovek današnjice pred lepotom savršeno oblikovanog kamena i zapita kako je moguće? Prolete milenijumi i vekovi njenog postojanja i zaćuti čovek.

Ćutim, zaustavljam vlagu u oku. Upijam. Zajezde dnevne zvezde preko plavog neba, zapevaju horovi nebeski u slavu mitološkog stvorenja , stražara i čuvara.

Neposredno u njenoj blizini je iskopan očuvan Sunčev brod.

Sve piramide imaju otvore u svojim zidovima, uske i duboke koji vode od ,,glavne odaje". Jedna od teorija jeste da se duh faraona odvaja od svoga tela, da danju na Sunčevom brodu dočeka Sunce, prati ga do večeri , a onda se vraća u svoje telo. I tako svakodnevno.

To je faraonov večni život.

Možda se i toga dana na egipatskom suncu Kefren zajedno sa svojim ocem i sinom vozio , pratio sunčevo kretanje i rugao se nama koji smo u svom neshvatanju stajali i odavali počast drevnim graditeljima.

Tražim odmor.

Ispred Velike Sfinge se održavaju operske predstave. Sedam i čekam Aidu.

Čekajući Aidu

четвртак, 28. април 2022.

Putopis : Egipat

Odakle početi priču o zemlji dubokih korena,

Pogled s Nila moderan Kairo

mitske civilizacije i bogate kulture?
Gde se uhvatiti za nit vodilju, ne preskočiti ništa , ne zaboraviti ili izostaviti ? Za mene će početak biti trenutak kada su točkovi aviona dodirnuli tlo Afrike. Izlazak iz aerodromske zgrade, suočavanje sa novim mirisima i bojom neba,

Dočekao nas je vetar, suv, s obiljem finog, sitnog peska. Topao, onako prijatno neprijatan posle evropskih minus dva. Brzo se navikavam i krećem u pustolovinu.

Oko može da vara, da sliku ispred sebe vidi na svoj način, da stvarnost prikaže na lepši ili manje lep način, da doživljeno uobliči i dok je sećanja, čuva. A svako oko ima svoje viđenje...

Putovanje u Egipat sam dugo planirala, pripremala se, činila sve da odem spremna , da pokupim što više i sa sobom ponesem onoliko koliko mogu.

Prvi pogled na Afrički kontinent

Koliko god pripremljena, toliko ostajem zadivljena njegovom lepotom, ljudima, načinom života koji je na neki čudan način u nekim segmentima zadržan negde u daljinama...

Sadašnjost Egipta su suprotnosti, s jedne strane onih koji imaju mnogo i onih koji imaju mnogo manje od njih. Ipak živi se. Lako nije, kao bilo gde gde se ,,običan" čovek bori sa svakodnevicom.

Prolazeći gradovima Egipta stiče se utisak nedovršenosti. Ispred mnogih zgrada su gomile šuta zaostalih od gradnje, renoviranja ili rušenja.

Bila sam zatečena prizorom u Kairu: zbog proširenja puta( saobraćaj je gust, saznajemo da sa okolnim mestima ima oko dvadeset miliona stanovnika) čitave stambene zgrade su presečene tako da se vide spratovi, obojeni zidovi, stepeništa, delovi kupatila...

Zanimljivo je da je većina zgrada bez krovova. Krov znači završenu kuću, a ona povlači visoke poreze, te su kuće bez krovova, a umesto njih iz zidova poput dugih vratova vire teške armature, u iščekivanju nekog boljeg vremena. Kuće su obično od nekoliko spratova, u donjem živi najstariji muški član sa svojom porodicom, kad najstariji sin dospe za ženidbu zida se sledeći i tako redom, s tim da poslednji sprat uvek ostaje nedovršen.

Na ulicama se ne može videti mnogo žena. Većina ih ostaje kod kuće sa decom, dok muškarci odlaze na posao. Dešava se da mnogi od njih rade daleko od svojih domova i da tek nakon završetka turističke sezone odlaze kući, ali im redovno šalju zaradu da bi mogli da žive.

Nasuprot nedovršenih zgrada su hoteli za brojne turiste. Oni su čisti, sjajnih fasada sa neizbežnim oznakama drevnog Egipta. U njima je pun komfor za dobrodošle goste.

Egipćani imaju veoma malo fabrika. Žive od turizma i poljoprivrede. Sever Egipta su veliki gradovi Kairo, Aleksandrija,Port Suid, Suec , koji su gusto naseljeni, nasuprot njih je teritorijalno nadmoćan pustinjski deo sa tek po kojim nomadskim plemenom i daleko skromniji južni deo zemlje.

Južni Egipat je izrazito poljoprivredni deo. U njemu ljudi žive i rade na sličan način kao u vreme drevne prošlosti. Sever i Jug se razlikuju po mnogo čemu. Različitog su mentaliteta, načina oblačenja, načina života, različitih su običaja. Na severu muškarci nose galabeje -duge haljine koje imaju dumad, na jugu su bez dugmadi, a sve ima svoju simboliku.

Jug je topliji, gotovo nikad ne pada kiša, suvo je i sparno. Na njivama se može videti tek po koji mali trtaktor. Uglavnom se zemlja obrađuje ručno, ore se volovskom zapregom, a svaka kuća ima magarca koji i dan danas nose svoje gospodare i ono što oni proizvedu.

Dolina Nila daje nekoliko žetvi godišnje.

Oni pored puteva prodaju gomile svojih proizvoda. Oni su zadržali najviše stare tradicije još iz vremena faraona kada je postojalo božanstvo Sobek koji je obezbeđivao plodnost, a kako je plodnost neophodna i kako je Nil darivao plodnošću vredne ruke koje su ga poštovale, svaka kuća ima svog krokodila koji je negovan i poštovan kao nekadašnje božanstvo.

Život seljaka je težak, ustaje se ranom zorom, u vreme kada prvi zraci sunca dodirnu mirnu površinu Nila, moli se- sada jednom Bogu, odlazi na njivu i radi dok toplota Sunca dozvoljava,(leti temperature idu i do pedeset stepeni celzijusa) zatim se povlači u hladovinu dok toplota ne počne da jenjava, opet radi do poslednjih sunčevih zraka i tako iz dana u dan, bez vikenda, kao i većina građana Egipta.

Čitav Egipat se hrani voćem i povrćem sa ovih njiva, baš kao i nekada u vreme faraona.

Na ulicama Kaira se mogu videti moderna vozila ali i konjske zaprege. Stanovništvo Egipta je većinski muslimansko oko devedeset procenata i oko deset procenata koptsko, na nekim mestima se mogu videti džamija i koptska crkva jedna nasuprot druge.

Jedno je sigurno Egipat je zemlja suprotnosti.