Словословље: Весна Ђукановић: Радост жуте лубенице

Словословље: Весна Ђукановић: Радост жуте лубенице: Пролетео је први суви лист. Сув,  не од јесењег позива на зимски сан, већ од летње спарине која се тежином неба спустила и притиска нас ситн...

Dok sam JA JA

 

JA sam JA, TI si TI. JA nikada neću biti Ti. TI nikada nećeš biti JA, jer JA sam JA, a TI
si TI. 

Neprelazne su granice između JA i TI . 

Ti si TI, a to što si  TI TI , ne znači da si TI  JA, i da ćeš nekada biti JA. Niti da JA moram biti TI ili da Ti moraš biti  JA.

Mi smo MI  i nikada nećemo biti  VI.

 VI ste VI i nikada nećete biti MI.

 Dok sam JA JA, TI nećeš biti JA, a JA neću biti TI.

 MI nećemo biti VI kao što ni VI nećete biti MI.

Biće tako dok sam JA JA.

Fotografija Dragan Đukanović- Jerusalim

Резултати XXXI Светосавског књижевног конкурса

 Хвала жирију.

РЕЗУЛТАТИ XXXI СВЕТОСАВСКОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА

Народна библиотека „Његош“ у октобру 2022. расписала је XXXI Светосавски књижевни конкурс. У част 130-годишњице рођења Милутина Бојића, тема је била „Приче праисконске“ (део стиха Бојићеве песме „Мртви богови“).

Учесника на конкурсу било је 67 – 51 у конкуренцији одраслих и 16 у конкуренцији аутора млађих од 15 година. На адресу организатора стигла су 103 рада (78 поетских и 25 кратких прича), тј. 87 у конкуренцији одраслих (68 поетских и 19 прозних) и 16 у конкуренцији млађих од 15 година (10 поетских и 6 прозних). Радови су пристигли из 20 места из Републике Србије – Власотинца, Београда, Ниша, Смедерева, Долова, Шапца, Чачка, Параћина, Инђије, Крушевца, Новог Сада, Пријепоља, Брзећа, Земуна, Смедеревске Паланке, Јагодине, Диваца (Ваљево), Кикинде, Књажевца и Вршца. Када је о конкуренцији аутора млађих од 15 година реч, већина радова организатору је стигла из средина и установа у којима се, кроз активан рад са децом и младима, негује лепа писана реч. Тако су се на конкурс јавили ученици ОШ „Никола Тесла“ из Београда и ОШ „Стефан Немања“ из Ниша.

Стручни жири – књижевници Слободанка Станковић Илић и Небојша Ђорђевић и библиотекар Владана Стојадиновић, одлучујући усаглашено и једногласно, одабрао је 22 рада који ће бити награђени и штампани у Конкурсном зборнику XXХI/15.

 

ПОЕЗИЈА

Прва награда: Ања Марјановић (Београд)

Друга награда: Милош Марјановић (Београд)

Трећа награда: Александра Мишић (Чачак)

Похвала жирија: Милана Гајић (Београд)

Похвала жирија: Ивана Лекић (Београд)

Похвала жирија: Бранимир Перић (Брзеће)

 

КРАТКА ПРИЧА

Прва награда: Милко Стојковић (Смедеревска Паланка)

Друга награда: Александар М. Арсенијевић (Београд)

Трећа награда: Весна Ђукановић (Кикинда)

Трећа награда: Татјана Станишић (Књажевац)

Похвала жирија: Верица Раденковић Митровић (Ниш)

Похвала жирија: Жељка Башановић Марковић (Београд)

ПОЕЗИЈА аутора млађих од 15 година

Прва награда: Дуња Дашић (Београд)

Друга награда: Јована Чаркић (Вршац)

Трећа награда: Растко Живак (Београд)

Похвала жирија: Ивона Митић (Књажевац)

Похвала жирија: Нађа Пајкић (Београд)

У ишчекивању штампаног „Конкурсног зборника XXХI/15“, радове награђених учесника читајте у Дигиталној завичајној збирци http://digitalnazbirka.biblio-knjazevac.org/.../svetosavs...

КРАТКА ПРИЧА аутора млађих од 15 година

Прва награда: Сергеј Јовић (Ниш)

Друга награда: Оливера Савић (Београд)

Трећа награда: Димитрије Ђорђевић (Књажевац)

Похвала жирија: Јована Глиџић (Ниш)

Похвала жирија: Нина Танасковић (Београд)

Божићно стиховање 2023. године

 Хвала господину Бори Живаљевићу и члановима клуба ,,Дунавски венац".

 

 Hvala gospodinu Bori Živaljeviću i članovima  kluba ,,Dunavski venac" .

Slučaj ili opomena

Kroz prolaz između dva groblja okrunjeni beton je pričao svoje priče. Znao je
mnogo, ali je prećutao više.

  Na nekim mestima okrunjenje je značilo rupu ispunjenu vodom. Negde je postojalo samo udubljenje koje je takođe bilo ispunjeno vodom. 

S leve strane sive trake je nekada postojao zid od crvene pečene cigle. Terakota dostojna vavilonske kule,  u svojim živopisnim nijansama. 

S desne strane je postojala  metalna ograda s uredno potkersanim bršljanom. U miru su zeleni listovi štitili one s unutrašnje strane. 

Groblja su ličila na sva groblja pod kapom nebeskom. 

Nekada je   na ulazu u groblje stajala kapija od kovanog gvožđa. Visoka i  lepo oblikovana rukama veštih kovača,  opomena onima koji ulaze u njega na ovaj ili onaj način.

 Tiha i mirna sa upokojenim svojim stanovnicima. Oba groblja su posećivale starice glava uvijenih u crne marame koje su im dodavale godine. U svojim mimohodima su spuštenih glava izbegavale poglede slučajnih prolaznika.

Deo puta bi prelazile u tišini, a deo u tihim molitvama za upokojene. Put je bio od cigala uredno složenih u mozaik po kom su deca o  verskim praznicima skakutala izgovarajući brojalice. Njih je zamenio beton.

Danas su tu rupe koje treba preskakati da bi se izbegle neprijatnosti koje one pružaju. Nestale su starice, pridružile su se svojima  na putu nepovrata. Retki prolaznici bi žurno prolazili noseći u rukama  pokoji struk mimoza koje su ovih dana preplavile pijace. 

Nestao je zid od cigala, urušio se, a cigle koje su se mogle koristiti su odnešene rukama slučajnih ili namernih prolaznika. Njega su zamenili polomljeni ili zaboravljeni spomenici davnih vlasnika.  Ponegde bi u manjim komadima bili poređani u kakvom-takvom skladu, a negde su zbog težine bili nemarno razbacani, kao posledica čišćenja. Jasno su se na sivom i belom kamenu videla imena...Mermernih nije bilo.

 S desne strane su nestale metalne ograde, zamenila ih je iskidana šica koja je svojim vrhovima parala nebo i retke poglede. Iza nje su se videli spomenici pokrivceni mahovinom i ubledela imena na njima. Većinu je krasio osušeni visoki čičak i izdanci mlade trske.

Praćena hukom januarskih prazika,  žena se pod teretom pogurila.

Ilustracija - Beli Anđeo na svili.

Седми међународни Трифундански распис- песма ,,Кажеш".

 Част ми је што сам део  Седмог међународног Трифунданског зборника. Заступљена сам својом песмом,, Кажеш". Хвала жирију.

 

Кажеш

Кажеш правио си вино
од грожђа зрелог страшћу  обојеног

Кажеш далеко се чује мирисом својим,
прелама светлост у чаши старинској

Кажеш године ми  не могу ништа
као старо вино сам , опијам у главу улазим

Кажеш дотичу те моји дланови
док ходаш међу распуклим тешким лозама

Кажеш милују те очи моје
речи изговорене,  зачињене зрелим гроздовима

Кажеш тихо ходаш путевима винским
пратиш моје трагове на њима

Кажеш одмичем кораком по стазама
пухура грожђаног, праха свемоћног

Кажеш дишеш пролећне ноћи обојене мирисом
грожђаног цвета и мојим дахом

Кажеш видиш ме међу чокотима
чувам их грожђаним соком на рукама

Кажеш да сам део небеског свода
тајна одстојалог вина  добро чуваног

Кажеш понећеш ме до непознатих светова
У тихим вечерима у којима се пије црвено вино

Кажеш…или то чаша  вина  у којој се светлост прелама
уместо тебе говори ?

АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У ЗБОРНИКУ 7. МЕЂУНАРОДНОГ ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА

ПЛАКЕТА ЗЛАТНО ПЕРО

1.-Милан М. Тривунчић - Шипово

ПЛАКЕТА СРЕБРНО ПЕРО

2.-Александар Деспотовић –Зворник

ПЛАКЕТА БЕЛО ПЕРО

3.-Јелена Трајановски Станковић-Београд

ПЛАКЕТА БЕЛО ПЕРО

4.-Драгица Ранковић-Ваљево

ПОХВАЛА

5.-Јадранка Ћулум-Вршац

ПОХВАЛА

6.-Јован Бундало – Београд

ПОХВАЛА

7.-Снежана Гагулић Обрадовић - Мајур

ПОХВАЛА

8.-Љиљана Терентић – Смедерево

9.-Александра Мишић - Чачак

10.-Ани Стаjкова /Иванова/ – Пловдив

11.-Ана Миливојевић - Доња Мутница /Параћин/

12.- Ана Мирковић -Пожаревац

13.-Ана Злопорубовић – Лесковац

14.-Балша Рајчевић – Београд

15.-Бисерка Томић – Лучани

16.-Борка Миличић -Зворник

17.-Божица Везмар - Зубин Поток

18.-Бранкица Божовић – Прибој

19.-Бранислав Јевтић – Смедерево

20.-Валентина Вања Дабић – Смедерево

21.-Валентина Радојичић – Ниш

22.-Виолета Цветковић – Јагодина

23.-Весна Ђусић Ераковић - Београд

24.-Вера Степановић – с.Ракари

25.-Весна Ђукановић – Kикинда

26.-Дара Мусолиновић – Врњачка Бања

27.-Дејан Николић - Шабац

28.-Драган Митић – Ниш

29.-Драган Величковић – Грделица

30.-Драгиша Ераковић – Ниш

31.-Драгојла Дивјак Топаловић –Стара Пазова

32.-Драгољуб Јанојлић –Смедеревска Паланка

33.-Душан Мијајиловић Адски - Ниш

34.-Душан Стојковићв – Грделица

35.-Душица Деспотовић – Лозница

36.-Душка Контић –Никшић

37.-Емир Симеон Дураковић – Београд

38.-Жаклина Манчић – Ниш

39.-Зоран М. Грумић – Прњавор

40.-Зорка Чордашевић- Франкфурт

41.-Илинка Матић – Зворник

42.-Јасмина Кокот – Ниш

43.-Јелена Шкрбић – Брод

44.-Јелена Сарић Цветковић – Власотинце

45.-Јелена Јеремић –Фоча

46.-Kатарина Kукурузовић – Београд

47.-Kатарина Вићентијевић – Београд

48.-Катарина Ковачевић – Земун

49.-Лепосава Пејовић – Чачак

50.-Љиљана Тамбурић – Крушевац

51.-Љубиша Војиновић – Петроварадин

52.-Маид Чорбић – Тузла

53.-Марија Лазаревић – Лозница

54.-Марија Бајић – Kикинда

55.-Миланка Лазић – Зворник

56.-Марина Николић – Шабац

57.-Милош Милојевић – Ниш

58.-Милан Радовић – Београд

59.-Миленко А.Поповић –Брод

60.-Милован Петровић – Смедеревска Паланка

61.-Милорад Ђурђевић – Дервента

62.-Милош Белоица –Подгорица

63.-Милош Марјановић – Београд

64.-Миодраг Чабаркапа – Подгорица

65.-Момир Васиљевић – Чајниче

66.-Момчило Тубић – Бијељина

67.-Мирјана Абрамовић –Београд

68.-Неда Радосављевић - Јагодина

69.-Никица Банић – Инђија

70.-Оливера Синђелић – Шабац

71.-Пајо Бркић – Пелагићево

72.-Пантелија Илић – Лозница

73.-Рада Јанкуловски – Зрењанин

74.-Рада Пауновић – Чачак

75.-Радица Илић - Крушевац

76.-Ратко Поповић – Шњеготина Доња

77.-Салкан Ићић – Пожаревац

78.-Сандра Орозовић – Лозница

79.-Славко Марковић - Нови Пазар

80.-Славојка Кокић – Теслић

81.-Снежана Марков-Мусинов – Земун

82.-Снежана Тодоровић – Краљево

83.-Соња Ранђеловић - Ниш

84.-Срећко Алексић – Београд

85.-Тамара Драгић – Бања Лука

86.-Татјана Биорац - Нови Сад

87.-Татјана Милановић – Јагодина

88.-Тања Тошић - Kозарска Дубица

89.-Тијана Хил - Нови Београд

90.-Теодора Илић - Владичин Хан

91.-Хелена Химел - Београд

92.-Цвија Митровић – Зворник

93.-Чедиславка Поповић – Бачко Добро Поље

 

 

Конкурс: Ћирилица исповедаоница српског језикословља - Пишем и учим друге

 Велика ми је част што се моја песма ,,Пишем и учим друге" нашла у овом јединственом Зборнику Ћирилица исповедаоница српског језика". Конкурс је отворен  у оквиру пројекта ,,Писмо Ћирилово".  Песма је објављена  у категорији ,,Песме посебног надахнућа". 

Хвала жирију, члановима Књижевне заједнице Крагујевац, професору Владимиру Средојевићу председнику Програмског одбора.

Овде је линк према -Зборнику:

 

Зборник радова Ћирилу у част

Пројекат „Писмо Ћирилово“ 2022. године

Град Крагујевац је ове године подржао предлог пројекта „Писмо Ћирилово“ у оквиру кога је организована истоимена међународна манифестација и такмичење ученика осмог разреда у познавању историје српског језика и ћирилице.
Књижевни конкурс на тему „Ћирилица – иповедаоница српског језикословља“ је инспирисао 62 аутора из Србије и земаља региона, а најуспешнији радови су се нашли у Зборнику.
За ученике осмог разреда основне школе припремљен је образовни материјал „Родослов нашег језика и писма“ који је ученицима служио за припремање за такмичење. Креиране су и две слагалице, са појмовима из историје језика и писма, у програму Tarsia и добиле су их све пријављене школе. На такмичењу је учествовало 13 школа са територије града Крагујевца. Све екипе су биле изузетно успешне у показаном знању, а о првим местима је одлучивала брзина
давања одговора. Најуспешнији су били ученици из ОШ „Наталија Нана Недељковић“ Грошница, Софија Петковић и Милањи Стојановић (ментор Неда Цвејић), на другом месту је била екипа из Прве крагујевачке гимназије, Александра Милошевић и Тијана Андрејевић (ментор Маријана Гуглета), а на трећем ОШ „Јован Поповић“, Александра Божовић и Магдалена Томић (ментор Сузана Матић).

 

ПИШЕМ И УЧИМ ДРУГЕ

У времену трновитом

обавијеном густом маглом

ходила су браћа монашка.

Светлели су се кораци њихови

од Солуна , Аја Софије, Рима

преко мука и непроходних шума.

Темеље дубоке и чврсте поставише

Словенима отворише врата писмености

народ описменише , главе окитише.

Научише Наума и Климента вредностима правим

они захвалише најлепшим даром

у част Ћирила створише писмо.

Пишем и учим друге да пишу

монашку хаљу Ћирилову у углу душе носим

говори ми језиком јасним

слушам понизна под погледом благим

као чувар тихо молитву зборим.

Кроз високо горје манастира славних

белих кула где се соколови гнезде

где ћирилица корен има

где задужбина снове снива

Ћириловим стазама ходам

Хватам се словом ћирилице

за рукав мајке своје, за очеву руку,

братовљеву благу реч.

Пером рајске птице слово ћирилице китим

велико и мало, опточено миром хиландарским

гласом монашким стопама просветитељским.

Захвална у реду стојим.