Putopis: Istanbul -Sulejmanija

Sulejmanija

 Podignuta visoko na brdu tako da pod svojim nogama drži ceo Istanbul, tako da se
mramorno more preliva u svim bojama dana i noći, tako da traje i svojim izgledom podseća na slavne dane jednog od najvećih sultana koje je Turska  imala -  na Sulejmana Veličanstvenog. 

Baš je takva . 

Veličanstvena, svojom pojavom, svojim otvorenim dvorištem okićenim stubovima,džamijom, medresom, bolnicom, kuhinjom, hamamima, spremnošću da dočeka namernike i vernike , da otvori vrata posetiocima i onima koji se mole. Harmonija svih delova ove velelepne građevine slavi sva obeležaja osmanskog carstva, savršenstvo linija kupola, svodova, mozaika raznih epoha spojenih u jedno,  svakog kamena koji je utkan u kompleks je na slavu Sulejmana Veličanstvenog, prvog među osvajačima.

Izgradnja Sulejmanije započela je 1550. godine, a završila se 1557. Veličanstvena

Na ulazu

je kao čovek po kome je dobila ime.

Sve u Istanbulu ima dugu istoriju. Vezuju se dani u mesece, meseci u godine, godine u vekove. Za Sulejmaniju važi izreka,,džamija koja nikada neće biti srušena", jer je tokom vekova preživela brojne zemljotrese, a iz njih je ostajala potpuno neoštećena i bez najmanje pukotine. 

Postoji legenda o njenom nastanku: 

Sulejmanu se u snu javio Muhamed koji ga je uzeo za ruku i odveo do mesta na kome je trebalo da gradi džamiju. Sulejman se sutradan obratio neimaru Mimaru Sinanu , koji ga je očekivao i znao za mesto na kom treba da gradi. Na Sulejmanovo pitanje, odgovorio je da mu je u snu on stajao iza  leđa. Sinan je savršenstvo svoje građevine,  dokazao podizanjem geometrijski pravilnih oblika i njihovom preciznom spajanju u trajanje koje znači večnost.

Fontana

Kako god bilo, vidljiva je nadaleko. Sa njenih zidova se ukazuje najlepša panorama Istanbula i okoline.

Sulejmanov mauzolej

U Sulejmaniju smo se uputili drugog dana Nove 2022. godine. Jutro je bilo prošarano kišnim oblacima, koji su se na našu sreću razilazili te nas je sunce svojom svetlošću darivalo i činilo da onako vlažna, sveže okupana Sulejmanija zablista. 

Avanturizam nam nikada nije nedostajo. Kako bismo uštedeli vreme , a vremena je na putovanjima uvek malo, krenuli smo prečicom koja je značila penjanje uz brdo Čudo navigacije je pokazivalo stazu od hiljadušesto metara. Kako god se peli, razdaljina se smanjivala za

Sulejmanov grob

tek po koji metar, da bismo se posle nekih sat vremena našli na početnij tački. Onda smo se tramvajem prevezli zaobilaznim putem koji se ipak pokazao kraćim i uz uspon stigli do zidina džamije.

 Kompleks obuhvata i druge prostorije. Veoma je širok, lepo uređen  širokih popločanih staza koje su bile prepune posetilaca. 

Prošli smo ulaz. Odmah nas je bljsak beline i grandioznosti zapljusnuo. Iz unutrašnjosti je dopirao molitveni glas. Morali smo sačekati. Unutra se ne može dok traje molitva.Zato smo šetali dvorištem i obilazili zgrade unutar njega.

Pogled

U okviru džamije se nalazi staro groblje na kome su sahranjeni najbliži Sulejmanovi saradnici, u posebnim mauzolejima su grobnice Sulejmana Veličanstvenog, a u njegovoj neposrednoj blizini je grobnica- mauzolej njegove sultanije Hurem.  Obe su otvorene za posetioce. Unutra se ulazi povezane glave, a obuća se izuva i ostavlja ispred vrata. 

Detalj dvorišta-groblje

Zidovi su ukrašeni brojnim mozaicima lapis lazure oslikanim pločicama. U sredini se nalaze pokriveni kovčezi zelenom čojom ispod kojih se nalaze tela. a na njima su zlatom izvezena imena onih koji počivaju ispod njih. Po nekim istoričarima tu su tela, a organi se nalaze  sahranjeni  na drugim mestima. O tome će istoričari raspravljati. 

Brojni su posetioci koji ulaze i izlaze odavajući počast jednom od najvećih vojskovođa onog vremena.

Hurem je umrla pre Sulejmana. Iako nije bio običaj da se sultanije sahranjuju u džamijama,( tu čast su imale majke i deca),  Sulejman je naredio da se to učini, kako bi jednoga dana bila pored njega. Zaista kada je on napustio svet posle osam godina sahranjen je pored nje.

Huremin grob

Huremin mauzolej

Posle završetka  molitve slobodni smo da uđemo unutra. Ostajem bez daha. Visoka, široka, belih ukrašenih zidova i prelepih ornamenata osvetljena  u ono vreme sa

mnoštvom lojanica, danas pretvorenih u luster savršeno pravilnog kruga,  veličine kupole koja je iznad njega. Krase je beli zidovi ukrašeni ornamentima muslimanske kulture.

Unutrašnjost džamije

Detalj -kupola

 

Lusteri

Ostajemo zadivljeni , na trenutak nevidljivim krilima  odnešeni u neki drugačiji svet i obasjani nekim drugačijim svetlom. 

Kako god, ukoliko vas put nanese u Istanbul nemojte zaobići ovo jedinstveno mesto.

Za uspomenu

Putopis : Krstarenje Bosforom- između Evrope i Azije

Zidine Konstantinopolja

More su priče. Trajanje. Beskraj, Lepota plavog. Putevi. Vraćanja. Obale. Talasi.
Galebovi.  Jata meduza.

Put nas je doveo u Istanbul. 

Smeši se Mramorno more. Bezbroj galebova kruži u niskom letu, pesmom svojom pozdravljaju namernike, domaćine, zalutale putnike i one koji traže lepotu i beg,  bar nakratko, iz svakodnevice. 

Na redu je krstarenje Bosforom. 

Oduvek me je privlačio, od prvih susreta u udžbenicima, do današnjih dana. Činio mi se dalekim i nedostižnim, a eto na dohvatu ruke se nudi u svoj svojoj lepoti. 

Galata  most preko Zlatnog roga

Dok čekamo polazak pravimo fotografije Galata mosta preko Zlatnog roga.

Kupujemo ulaznice, sat i po krstarenja brodom košta svega tridesetak lira. Brod prati evropsku stranu  od Kabataša do izlaska iz Bosfora, na mestu gde se vidi Crno more  prelazi na azijsku stranu, pravi krug i varaća se na početnu stanicu.

Pre ulaska u  brod snabdevamo se velikom čašom punom raznog voća. Tu su banane, ananas, mandarine, narandže, kivi, nar i neizbežne jagode. Uživanje za sat i po vremena na penušavim talasima. 

Iznenađujuća su beličasta jata meduza koje prate brodove i plivaju oko ukotvljenih. Samo lagano pomeranje njihovih kapa  podseća na životnu radost i nemu prisutnost. Plivaju lelujajući se i mašući sbojim končastim pipcima u traženju

dobrog zalogaja. 

Brod lagano počinje da klizi, penuša more, uznemirava meduze i brojne kormorane u traženju hrane. 

Ako je Dolmabahče palata blistava iznutra i tek njen mali deo otvoren za javnost , spoljazapeva, prosto viče i doziva svojom veličlinom. 

Bele se njeni zidovi i vrata okrenuta Bosforu, smeše joj se kule i gravirani kameni lukovi. Miluje je voda Bosfora i priča priče o nekim drugačijim danima i  brojnim brodovima koji su pristajali uz njene kapije. 

Ne zasite se oči nje, a naš domaćim nas dovozi do duge Beškitaš stanice, do još jednog dela Istanbula koji je takođe okićen predivnim građevinama. Tu se ukrcava još jedna grupa.

Dolmabahče i galebovi

 Vodeni put dalje vodi do Čiragan palate,  pravilnih linija i  kitnjastog stila. Pomalo podseća na blistave venecijanske građevine.

 Iznad glava se svom svojom lepotom  uzdiže prvi most preko Bosfora, vitak,  dug, na ponos svojih sugrađana.  Ispod njega stoji Ortakoj džamija.

Vodeni put uz duvanje prohladnog bosforskog vetra s mirisima ribe i ukusom soli vodi dalje pored dela Istanbula Arnavutkoj koji obiluje brojnim zgradama starog vremena.  

Na najužoj trački moreuza je Rumeli Tvrđava koja datira iz vremena pre pada Konstantinopolja. Imala je težak zadatak da brani Carigrad i zadrži napadače te tako čuva neprocenjivo blago iza svojih zidina. Danas u mirnodopskom vremenu stoji kao opomena  i zalog nemirnih vremena Vizantije i Otomanskog carstva.

 Tu se nad Bosforom nadvija drugi  most. Prolazimo ispod njega. Laganim okretom brod prelazi na azijsku stranu. Na njoj su moderne građevine , vile , Kuckusu paviljon koji je bio letnja palata. Koristio za kratke  boravke carske porodice u

Meduze

veremenu lova.

Tu je i vojna škola Kuleli,  elegantna bela zgrada, bogate spoljašnjosti. Uz samu azijsku obalu, u zagrljaju bosforskih talasa leži Bejlerbej palata. Izgledom i raskoši podseća na Dolmabahče, ali ipak skromnija i  manja. Ona je takođe muzej, ali je za vreme zimskog perioda zatvorena jer nema grejanja. 

S jednog on istanbulskih brda Kamlica nas pozdravlja Kamlica džamija. Brod lagano skreće uz penušanje mora i uznemirene glasove krupnih galebova.

 Pogled sleće do čuvene Devojačke kule o kojoj takođe postoji legenda: jednom sultanu je prorok rekao da će njegova kćer jedinica umreti na svoj osamnaesti rođendan od ujeda zmije. Kako bi sprečio proročanstvo, car je naredio da se na sredini Bosfora sagradi ostrvo s kulom. Pred princezin osamnaesti rođendan, smestio ju je tamo. Na sam rođendan lično joj je odneo hranu. U korpi voća se skrila zmija. Proročanstvo se ispunilo. Na taj način   je simbolično poslata poruka : od sudbine
se ne može pobeći.

 Prema tome ako vas put ponese prema Istanbulu, stići ćete tamo. 

Azijska strana

Sreća je proći ispod Bosforskog mosta

Između Evrope i Azije

 

 

Putopis : Dolmabahče palata

Ulaz u drugo dvorište

Traje druženje s Istanbulom, želim da što bolje upotrebim vreme koje imam. Nije lako  jer želim što više, a prostranstvo je veliko. Prilikom obilazaka koristimo sva prevozna sredstva tramvaje, autobuse i metro. Na našu i sreću turista javni prevoz je izuzetno dobro organizovan i uopšte nije skup.  

 Tramvajem koji je besprekorno čist stižemo do stanice Kabataš. Dalje ne ide. Onda je potrebno preći nekoliko stotina metara i nađete se pred veličanstvenom Dolmabahče palatom. 

Vrata Bosfora

Sat kula

Druga po redu palata otomanskih sultana. 

Topkapi se gradili i dograđivali sultani počev od pada Konstantinopolja pa do kraja devetnaestog veka, kada je sultan Abdulmedžid počeo sa gradnjom nove , savremene palate po ugledu na velike evropske lepotice Luvr i Versaj. Izgrađena je brzo,  za  desetak godina, a svojom lepotom i stilom je deli počasno mesto sa velikim evropskim dvorovima.  Izgrađena u baroknom stilu s mnoštvom filigranski izrezbarenog mermera. 

Glavna zgrada za posetioce

Postoje podaci da je njena izgradnja koštala trideset pet tona zlata, a za njeno ukrašavanje je potrošeno četrnaest tona zlata i četrdeset tona srtebra. Na svakom koraku se vidi ogroman luksuz. 

Čitav kompleks je podeljen na četiri dvorišta i kompleks harema. Tu su fontane, kamene skulpture, drvoredi, paviljoni, nezaobilazni Kameni sat  ili Sat kula. Nalazi se na ulazu palate. Visoka je 27 metara i sastoji se od 4 sprata, od tesanog je kamena i sa sve četiri strane ima francuske časovnike i grbove turskog carstva.

Na  ulazu u kompleks je potrebno proći kroz skenere. Oduzima se sve što  izaziva sumnju. Čak nam je oduzet selfi štap. Naravno zaveden je pod određenim imenom i vraćen nam je po izlasku.

Na izlazu  iz palate

Od tog momenta pa do izlaska darovani ste velikim bogatstvom i raskoši.  

U ovom dvoru  je umro osnivač moderne turske države  Mustafa Kemal Ataturk.

Jedna od najpoznatijih soba je ona u kojoj je on preminuo. U njoj su svi satovi zaustavljeni u trenutku njegove smrti 09:05.

Posle njegove smrti palata je pretvorena u muzej. 

 

Vijugave lepo uređene staze vode posetioca kroz zelene  parkove, fontane (decembar je  pa nisu radile), skulpture lavova, vernih čuvara raspoređenih pored ograde od kovanog gvožđa prema Bosforu i n aulazuma u palatu. Najveća od njih je Bosforska kapija, ali ni ostale ne zaostaju svojom lepotom i atraktivnošću. Neke je koristio samo sultan, a  neke posetioci prema protokolima koji su važili u ono vreme. 

Nazuvice

Pre nogo što se uđe u palatu na obuću se navlače najlonske obloge slične čarapama nazuvicama. Hodnici i prostorije se ne smeju prljati. Naravno unutra nije dozvoljeno fotografisanje, a prostorije sadrže neprocenljivo bogatstvo. 

Ne znam od čega bih počinjala kazivanje toliko je toga i koliko god da bih želela da kažem sve,  to neće biti moguće.

Posetioca čekaju vitrine sa bogato ukrašenim priborom za ručavanje, mnoštvo servisa za čaj, Servisi za vodu sa neviđene lepote s bokalima ukrašenim dragim kamenjem, zlatne čaše, kompleti za ličnu upotrebu sultana i sultanija. Pribori za pisanje od slonovače...

Prozori su okićeni bogatim ručno vezenim zavesama od svile sa zlatnim draperjem  takođe ručno rađenim.

Detalj s kamenim lavom

 Uglove krase ogromne originalne kineske vaze. 

Palata je imala ugrađeno centralno grejanje, a radijatori ukrašeni zlatom oduzimaju dah. Pojedine sobe pored njih sadrže keramičke kaljeve peći oslikane tako da svaka od njih priča neku drugu priču. 

U plalati se nalazi veliki kristalni luster dar kraljice Viktorije II, koji teži čak četiri i po tone  češkog kristala.  Zasenjuje oko.

Podovi su prekriveni tepisima od čiste svile , tavanice oslikane i pozlaćene , stolovi  i nameštaj ručno urađeni,  ukrašeni rezbarijama  od slnovače i pozlatom. 

Zlatni,  srebrni i svećnjaci od  slonovače krase klavire u muzičkim sobama  ručno urezanih cvetova i nezamislivo preciznih rezbarija, sobe za prijem raskošnih dimenzija, samo na oko dostupne udobnosti.  Mislim da se običan smrtnik ne bi usudio da sedne na njih.

U ovoj palati se nalazi najveća balska dvorana na svetu  ukrašenih zidova bezbrojnim zlatnim listovima te se čini da su krečene zlatom i tavanice tako da oduzimaju dah. Podupiru je veliki mermerni stubovi , a gornje galerije su oslikane istim stubovima što dopinosi utisku  još većih dimenzija. Krasi je luster koji ima šesto šezdeset devet sveća. Slike na zidovim su dela velikih umetnika u bogato ukrašenim ramovima...

Tu su stepeništa pokrivena crvenim svilenim tepisima,   po kojima je samo sultan mogao da prolazi, mermerna kupatila sa zlatnim slavinama...

Jedna od fontana

Paltom dominiraju crvena boja - purpur , koja se dobija iz  morskih školjki, veoma skupocena,  kao i vizantijsko plava-lapus lazuri  na pozlaćenim stilskim foteljama i stolicama...

Postoje i ženske trpezarije kao i odaje ,  koje su iako bogato ukrašene ipak skromnije od onih drugih. Dopale su mi se stolice presvučene kožom na kojima su se  vide prefinjeni reljefi neobičnih šara.

Posebno zasenjuje kolekcija poklona sultanima. Ne zna se šta je lepše i raskošnije. 

Postoji legenda: sultan je holandskoj kraljici poklonio lukovice lale. Ona je toliko bila opčinjena lepotom cveta, da je u znak zahvalnosti dala da se napravi čaša u obliku lalinog cveta. Naravno nije bila samo čaša već čitav servis ukražen plemenitim metalima. I dan danas se u Turskoj služi čaj iz čaša takvog oblika. 

Po izlasku iz unurašnjosti opčinjeni lepotom, hvatamo miris mora, pravimo fotrografije pored Bosforskih vrata ... obišli smo samo mali deo palate, on je zahtevao nekoliko sati, koliko je potrebno vremena da se obiđe cela? 

Za sećanje

Ostavićemo za neki drugi put. 

Da završim priču o čaju: Jak, jači od naše kafe, bez dodataka limuna ili meda. Posluže šećer obično u kockicama. Ono što mi zovemo turskom kafom u  Turskoj se ne kuva. Možda samo na nekim mestima gde je mnoštvo turista s našeg područja, ali oni takvu kafu ne piju(možda je zovu srpskom kafom). Kafa je obično filtrirana i veoma je dobrog ukusa.

Mačke su svuda dobrodošle

Putopis : Vaseljenska patrijaršija Istanbul

Ne može se u Istanbul bez obilaska jedne od najvećih
svetinja u pravoslavnom svetu.  

U svojim ranijim zapisima sam navela da je Istanbul grad na sedam brda.

Jedno od tih brda je Fener, a na njemu s ponosom slovo o Gospodu prenosi Vaseljenska patrijaršija smeštena u Crkvu Svetog Đorđa. Čini je kompleks zgrada sa konacima i hramom  kao centralnom građevinom.

 Crkva je sedište patrijaršije od 1601. godine, a  pre toga sedište Vaseljenskog patrijarha bilo je u desetak različitih crkava, počevši od prvog veka nove ere kada je osnovana. Pre nego što je postala patrijaršija crkva je bila ženski manastir. U jednom periodu sedište patrijaršije  je bila i veličanstvena Aja Sofija, ali to je bilo neko drugo i drugačije vreme. 

 

Ova crkva jedna je od 14 autokefalnih pravoslavnih crkava, a najznačajnija

Patrijarh

nadležnost Vaseljenske patrijaršije je Sveta Gora.

 Zvanična titula vaseljenskog patrijarha glasi: 

 

 

 

 

 

 

 

 

Njegova svesvetost arhiepiskop carigradski, novorimski i vaseljenski

patrijarh Vartolomej I.  

Dakle tog poslednjeg decembarskog dana 2021. godine  smo se uputili pomoću

Delić viđenog

savremenog čuda navigacije u posetu Vaseljenskoj patrijaršiji. Put nas je vodio vijugavo uz brdo nepoznatim i uskim ulicama  četvrti Fener koja je naseljena pretežno grčkim stanovništvom.  Nemali uspon je zahtevao poveći napor. Temperatura prava decembarska za Istanbul oko dvanaest stepeni, uz malo sunčeve svetlosti  doprinosila je utisku veće topline. Na trenutke smo  morali zastajati da uzmemo dah.

Bogorodica

- Ovo treba izdržati. Dobro su je sakrili posle pada Konstantinopolja. 

- Nema kukanja, evo lepo pokazuje -ostalo je još nekoliko stotina metara. Šta misliš, još ako sretnemo Patrijarha?

- Da, baš ćemo mi imati tu čast...

Uskoro su se ukazali zidovi Patrijaršije beli i svečani. Lepo uređeno dvorište sa okićenom jelkom. Unutra u crkvi Svetog Đorđa je trajala liturgija. 

Na naše veliko iznenađenje liturgiju je služio  Patrijarh vaseljenski  Vartolomej I .

Unutrašnjost

Pogledali smo se. 

Gospod nam se smilovao. Malo ko se može pohvaliti da je sreo dva pratrijarha  na svojim putovanjima:  Patrijarha Jerusalimskog na službi u Hramu Hristovog Vaskrsenja i  Patrijarha Vaseljenskog na službi u Vaseljenskoj patrijaršiji. 

Zvonio je glas potpomognut glasovima sveštenika  u Slavu Gospoda i Novog leta.

 Skupi se čovek mali pred svetinjom. Zapoje u sebi onako kako može, upali sveće za upokojene i žive, dok se kroz vazduh obojen mirisom tamjana prostire glas nad glasovima. 

Puno  vrenika. Patrijarh  reže novogodišnji kolač , a vernici i osoblje Patrijaršije u tišini  primaju blagoslov. 

Blagoslov dolazi i do mene, na korak od Patrijarha s velikom nadom u Gospoda i  njegovu veliku milost.

Hvatam tragove mirnih reči dok se vernici polako razilaze. Srećna pod nebom

istanbulskom i rukom patrijarhovom.

Zgrada patrijaršije nije grandiozno velika kao mnoge istanbulske građevine, ali osvaja belinom, čistotom i mirom. 

Naravno pre ulaska u kompleks smo morali pod skener radi bezbednosnih provera. Možda se takve provere čine bespotrebanim, ali one doprinose da se čovek oseća itekako sigurno. 

Pravimo fotografije i  zahvalno uz prvi sumrak napuštamo ovo predivno mesto, s nadom u neki novi susret.

Za nezaborav

Možda Bezgrešan - zbirka pesama

  Zazvonio je telefon, nepoznati glas je saopštio: 

,,Imam paket za Vas, molim izađite!"

Kao što neko reče: ima li lepšeg mirisa od mirisa sveže odštampane knjige? 

Dodaću samo da je dobar  osećaj uživati u njemu. 

Stgla je dugo pripremana i s pažnjom birana zbirka ,,Možda bezgrešan." u izda nju Kreativne radionice Balkan. Neobičnog naslova, čitaoci će otkriti razlog takvog imena.

Štampanje knjige je poklon Kreativne radionice Balkan.

 Kao učesnik ,,,Zbornika Deci s ljubavlju" izglasana sam za najautora, dar je štapanje knjige. Odlučila sam se za knjigu poezije.  

Izražavam svoju zahvalnost timu Kreativne radionice Balkan, učesnicima Zbornika deci s ljubavlju i svima kojima se dopala pesma ,,Htela bih ti dati" . Zahvaljujući njoj pred vas dragi čitaoci stavljam ,,Možda bezgrešan"  zbirku pesama kojoj

ostaje da hodi svojim putevima. 

Hvala prijateljima i porodici na podršci i strpljenju.

Zahvaljujem svima koji su me podržavali, davali mi sugestije i podstrek da se bavim pisanjem. Ilustracija na naslovnoj stranici i unutar knjige su nastale u letnjim popodnevima i dokolici.

 Nije lako imati pesnika pored sebe.

Putopis: Topkapi palata - Istanbul

Na ulazu

 Iz daleka, sa mora i kopna   se mogu videti obrisi Topkapi palate, koja je
jedna od najvećih atrakcija Istanbula, ali i najveća palata na svetu. Nalazi se na mestu ispod kojeg se Bosfor spaja sa Mramornim morem i odvaja od Zlatnog Roga. Ime palate znači Palata topovske kapije, jer je izgrađena na mestu gradskih vrata Konstantinopolja koja su uništena turskim topovima nakon duge opsade krajem petnaestog veka.

Danas je tek svojim delom otovrena za javnost, brojne turiste i posetioce ovog magičnog mesta na obalama Bosfora. 

Stolica za sultana

Visoki, kameni zidovi se uzdižu na jednom od sedam brda i svojom veličinom zauzimaju veliki njegov deo. Palata se gradila vekovima. Izgradnju je počeo Mehmed Osvajač da bi je svaki naredni sultan dograđivao i činio lepšom. Bila je glavna palata skoro četiri stotine godina. Nebrojeno je bogatstvo iza njenih zidova. Brojne su muzejske postavke: od zbirke satova najrazličitijih oblika , kupljenih i darovanih sultanima sa raznih strana sveta, do predmeta svakodnevne upotrebe i religioznih predmeta. 

Preko Istanbula su vodili mnogi putevi dalje na istok, putevima trgovine začinima i svile, a sve to je donosilo veliko bogatstvo veštim trgovcima, pa i samom sultanu. Znanje trgovine je ostalo do današnjih dana. Ukoliko ste i sami vešti možete postići cenjkanjem bolju cenu za željeni proizvod. 

Palata se prostire na velikoj površini. Obuhvata četiri dvorišta, pa samim tim ima i četvoro vrata: Carska vrata, Vrata pozdrava, Vrata čednosti

Detalj iz dvorišta

(ulazak u harem) i
Četvrta vrata koja gledaju na Bosfor. 

Palata sadrži nekoliko stotina prostorija, samo je deo pretvoren u muzejski prostor, pa su turisti počašćeni njihovim bogatstvom. Prva prostorija u koju smo ušli jeste muzejski prostor sa brojnim satovima svih vih veličina i oblika. Ovde smo uspeli da napravimo par fotografija, dok nismo, kao i svi ostali turisti, opomenuti da je  unutаr zgrada zabranjeno fotografisanje. Ponestane dah od talentovanih starih majstora sa svih strana sveta, teško je poverovati šta sve ljudska ruka može da napravi.

Tu su prostorije sa oružjem, sabljama, lukovima, strelama i štitovima.  Optočeni su zlatom i dragim kamenje. Tu su mačevi iz  krstaških ratova sa obeležjim krstaša,(videli smo jedan koji je pripadao nekom mađarskom velikašu, ne znam koliko je ta osoba mogla biti visoka i snažna, kada je mogla baratati njime. Samo sečivo je dugo oko dva metra, plus drška) , odeća ratnika Krstaša, Janjičara i zlatni panciri sultana. 

Odežede slavnih sultana, odeća sultanija, mnogobrojni predmeti koje su
upotrebljavali stanovnici palate.

Presto od zlata

Šetnja kroz palatu vodi kroz privatne molitvene odaje sultana. Tu se cipele izuvaju, a žene na glave  stavljaju marame. Tokom šetnje vas prati molitveni glas koji čita delove Kurana- uživo. Privatne porostorije za molitvu su u predivnim plavim mozaicima. Čine ih bezbrojne pločice sa ornamentima čuvene vizantijsko plave boje koja se dobijala od kamena- minerala  lapis-lazuli, te je bila izuzetno skupa, kao i proces pretvranja kamena u prah, a on u boju.  Ista boja se koristila za rad na našim srednjovekovnim freskama. 

U tim prostorijama se nalaze mnogi predmeti izuzetnih istorijskih i religioznih vrednosti: ruka Svetog Jovana Krstitelja, Mojsijev štap, kutija za Kabu od zlata, predmeti koji su po predanju pripadali proroku Muhamedu, njegovo oružje, pečat, otisak Muhamedove stope u kamenu  i mnogi drugi artefakti. 

Zaseni se um čovekov, pokušava da shvati veličinu bogatstva sultana, način života, vrednosti koje su imali i način na koji su vladali brojnim zemljama. Treba se napregnuti i videti da li dovoljno imati ovoliko bogatstvo ili je ipak potrebno još nešto... Kako je bilo biti sultan, podanik  ili žena iza visokin zidina. 

U dvorištu

U jednoj prostoriji se nalazi sultanov presto od čistog zlata. Na njemu je sultan sedeo dok je primao delegacije iz razrnih delova sveta,  koje je put nosio kroz Istanbul. Sva dvorišta su lepo uređena. Tu su mnoge fontane , kitnjasti kameni svodovi i kratko podšišana trava u lepo uređenim lejama. 

Na ulazu u Dvoranu satova

 

 

 

 

 

 

 

U sklopu Topkapi palate nalazi se i Crkva Svete Irine.

Crkva Svete Irine

Pravoslavna građevina  podignuta u vreme Aja Sofije, ali potpuno drugačija mada oblikom podseća na nju.

 Skromna u svojim ukrasima, a bogata u svojoj arhitekturi , sa predivnim visokim kupolama  i crvenim svodovima terakote.  Na njenim zidovima nema fresaka niti mozaika. Jedino obeležje hrišćanstva je veliki krst na zidu.  Posle pada Konstantinopolja ona nije pretvorena u džamiju  niti su u njoj služene liturgije ili bilo kakvi religiozni obredi. Služila je kao skladište oružja i janjičarska kasarna. 

Detalj unutrašnjosti

Ispod Irininog krsta

Kako god bilo ostala je sačuvana za sadašnje generacije i reke turista koji je svakodnevno posećuju. Možda praznoća prostorija doprinosi da šapat osdzvanja, kao opominjnje, sećanje , strahopštovanje...Oseti se čovek malim i nedostojnim tolike lepote.

Topkapi palata se ne može obići za kratko vreme kao što se rečima ne može opisati ono što se nalazi iza njenih zidina. 

Ostaje na vama, dragi čitaoci,  da se jednoga dana otrvorenog uma uputite ka Carskom gradu i  uverite u njegove lepote. 

Nastavak sledi...

Putopis: Istanbul

Istiklal ulica

 Putevi nas nose, male iskre iz svakodnevice zasvetle, iznad glave nam preleti ptica
ili nas iz zamišljenih igara probudi  razgovor jata vrabaca. Ponekad se dogodi da se vrata otvore, da nas put ponese do nepoznatih i  zanimljivih mesta o kojima smo samo maštali  i potajno nadali da ćemo  uživati u njima i istražiti ih onoliko koliko možemo i na nama svojstven način. 

Prvi put sam se sa Istanbulom,  susrela pre par godina, ali iz vazduha,  dok je avion preletao njegova svetla. Presijavao se u tami noći , a svetla su budila maštu svojom blistavom bezbrojnošću. 

Tek kad se nađete licem u lice njim, gradom na sedam brda, s njegovim građevinama koje odolevaju osvajačima i teškim  vremenima, koje se u slobodi svojoj daju mnoštvu posetilaca,  osetite potpunu njegovu prevlast i veličinu. 

Pomešaju se Evropa i Azija, stari Istanbul i novi , savremeni , s bezbroj visokih zgrada. Nude se njegovi univerziteti , kojih je preko sedamdeset, što je opravdano jer se na ulicama sreće veliki broj mladih ljudi.  Svi žure, idu svojim stazama, a turistima ostavljaju njihove. 

Od prvih ulica Istanbula pređe se nekih šezdesetak kilometara do Starog grada, onako izmorenim od dugog putovanja, oni najteže padaju umornom putniku. Kad najzad osetite čvrsto tlo pod nogama zaplahne vas miris orijenta pomešan s mirisom Mramornog mora. Potpuno novo iskustveno potresanje čitavog bića  i njegovo povezivanje na jedinstven način, s jednom

Jedan od univerziteta

tačkom oslonca, onom na kojoj stojite...

Menjao je Istanbul vladare i careve. Svaki od njih zadivljen njegovim položajem na obalama Bosfora i izlaskom na dva mora Mramorno i Crno, je davao nešto svoje, doprinosio njegovoj lepoti, veličao njegovu istoriju, a sopstvenu dodavao.

 Zavao se Vizantionom, Konstantinopoljem, Carigradom, a danas  na ponos muslimanske vere Istanbulom. Opravdava svojom lepotom svaki naziv. Što je interesantno, novi vladar nije uništavao  tragove  svoga prethodnika, već je na njima gradio svoje i proširivao postojeće. 

Predanje kaže da je Konstantin do poslednjeg daha branio svoje ne pristajući na predaju. I posle duge opsade Konstantinopolja nije se predavao. Osmanlije su bile brojnije. Da ne bi bio zarobljen Konstantin je skinuo carsku odeždu ne želeći da bude prepoznat. Stopio se sa svojom vojskom. Ostaje nagađanje o njegovoj sudbini. Zvaničnog groba nema. Mehmet Drugi  Osvajač je osvojio Carigrad krajem petnaestog veka. Kao pobednik dozvolio je svojoj vojsci da uzme ratni plen, no zadivljen lepotom grada pokajao se i oteto je bilo vraćeno. 

Blago je nemerljivo gde god da gledate. Osvojeni ste poraženima i osvajačima, ćutite pred njegovim zidinama i hvatate tragove prošlosti onoliko kolko vam vreme boravka dozvoli.

 Kolko god da ga imate- malo je.

Na jednom od sedam brda

Nemerljivo bogatstvo i su ljudi. Predusetljivi i veoma ljubazni. Rado će pomoći, pokazati kako da baratate karticama gradskog prevoza, čak će ustupiti mesto u istom ako izlaze na sledećoj stanici. Bila sam u situaciji da mi stariji čovek ustupi svoje mesto. Bilo mi je neprijatno, mogao bi mi biti otac, ali na njegovo insistiranje,  mogla sam samo da prihvatim ponuđeno. Pokazao je da izlazi na sledećoj stanici, a turisti uvek idu u pravcu znamenitosti i poštovani su od svih.

Bogatstvo je hrana. Orijentalna mirisna i iznad svega ukusna.  Nemojte se plašiti da se izmešate sa domaćinima. Vrlo su ponosni na svoje tekovine i učiniće sve da budete zadovoljni. Morate probati sarmice u zelju, pilav, začinjenu piletinu ili

Tramvaj...

jagnjetinu, ima toga za sve i svačiji ukus.

Sa izloga i brojnih tezgi vas mame slatkiši, ratluci, baklave,  ušećereno i suvo voće... miriše pečeni kesten( svaki istog oblika, veličine).  No  ne može se sve probati za  kratko vreme , previše je toga. Zadovoljavamo se probom baklava. Od, kako mi se činilo bezbroj vrsti, uzimamo tri. Potpuno novog eksplozivnog ukusa, (ne liče na one koje mi pravimo), dole su natopljene sirupom, fil (orasi,  pistaći, bademi...) takođe, zatim je tu sloj srednje natopljenosti, svež i krckav,  u gornjem delu čak suv, raspršujuće drobiv, skoro eksplozivan, na samom vrhu sjajan, preliven šećernom glazurom, ali ne preslatkom( koliko god se trudila ne mogu tačno da opišem). Pravo uživanje. 

Svega ima i za svačije mogućnosti, od velikog luksuza do ulične hrane, koju mi volimo, nekako nam je to način da bolje osetimo domaći život i razumemo običaje. Naravno to je ono što nije skupo. Može se dobro jesti za mali novac.  Ono što bih preporučila i što nigde drugde na svojim putovanjima nisam videla je Balik ekmek. Riba u hlebu. Riba pečena na roštilju se stavlja u  hleb, recimo kao polovina velike kifle, dodaju se začini, razne salate i limunov sok. Izuzetno ukusno.  Interesantno je što se riba peca na Galata mostu, odmah čisti i peče. Ukus je zaista neponovljiv.

Mramorno more

Uz sve to : 

zapevaju njegove ulice, zatrepere svetla, zamiriše more, a galebovi vas ponosno gledaju sa svojih visina.

Šta je mali čovek naspram tolike lepote i zagonetnosti?

Šta sam ja pred njegovim zidinama, palatama, parkovima, pred jednom nad svima,  Aja Sofijom?  

Ko sam ja  uspavana svojom palankom, uljuljana žitom panonskim  i  žalom za davno izgubljenim morem?

Zahvaljujući suprugu lako se krećemo gradskim prevozom, menjamao tramvaje i autobuse, a metro stanice samo proleću.

 Smeška se Mramorno more, a  Bosfor oduzima dah. 

Žedna sam svega, lepote  orijentalne, ljubaznih ljudi i sveže ceđenog soka od nara. Miris orijentalnih začina sa bogate ponude domaće hrane,  bezbroj  orijentalnih slatkiša , pečenog kestena, đevreka uvijenih u susam.  Sve vam se daje   i što je najvažnije prosečan  čovek može sebi ispuniti poneku  želju. 

Slede putopisi...