Slike na svili

Vesna Đukanović: Radost žute lubenice : Njega su žute lubenice sećale na detinjstvo, na bunar i staru metalnu kantu u kojoj se lubenica hladila. Otac bi je snažnim rukama krupnih šaka spuštao

Veličanstven  u svojoj tišini, čistoti i okupanosti pod vrelim nebom i  suncem južnog Egipta priča priču o ženi faraonu.  Teku dani, trajanje čovekovo, kroz svoje korito ostavlja tragove koje poštujemo, obilazimo ili ne obraćamo pažnju na njjih. Trudimo se da u brzini dana današnjih grabimo trenutak. Ne odolevamo pomisli da smo jedini pod kapom nebeskom u ludom dvadeset prvom veku koji imaju pravo na sve. Mogućnosti su mnoge, prilike isto tako. Da li ćemo ih otkriti, prepoznati ili ne zavisi od nas samih. Jedina faraonka među faraonima Kraljica Hatšepsut je prepoznala svoju priliku, a priča o njoj traje već četiri hiljade godina. Dugo sam se zamišljala kako poklonički hodam njenim stazama, njen hram me je pozdravljao iz raznih dokumentarnih emisija i sa sjajnih fotografija u raznim turističkim reklamama. Kada mi se najzad ukazala prilika. Štednja za posetu Egiptu je bila duga, ali je želja   da vidimo Gizu, Luksor, Karnak , Dolinu kraljeva, Memnonove kolose i

Стојим на гробљу белом, крстови око мене имена бројна, под сунцем топлим а камен прича старе приче о јунацима под небом плавим. Лаки лахор с мирисом мора плава страдања поје о јунаку српском што из далека у даљину кроз пакао прође. У крипти тихо, мирно мермер хладни јунаке чува тугу далеку и живот дат за друга за отаџбину, за слободу. Пратим трагове кроз алеју крстова једнаких у миру своме брише се чин, село, град сви као један на починку испод туђег неба. Мала испред Голготе српске молим за опрост пред храброшћу успаваних палим свеће и дубоко дишем слободу.

Словословље: Весна Ђукановић: Рилски манастир Стобске пирамиде :          Јутро је. Спремамо се на пут. На једнодневни излет, с тим да је полазиште овога пута из Пирота. Пре пар дана смо посетили Видин, са...

  ОДА СУНЦОКРЕТУ Објављено 20. јуна 2022. аутор Зорка Стојановић На седници одржаној 20.06.2022. године у Малом Црнићу, Жири Конкурса „Ода сунцокрету“, који су расписали Центар за културу Општине Мало Црниће и Библиотека „Србољуб Митић“, Мало Црниће, за најлепшу песму о сунцокрету, а у оквиру манифестације „Дани сунцокрета 2022“ у саставу: Зорка Стојановић, председница; Драгана Алексић, чланица; Александра Марковић, чланица; и Радица Павловић, чланица, једногласно је донео: О Д Л У К У 1. Прва награда припада песми „Стих једног сунцокрета“, аутора Војкана Ивковића из Петке, под шифром „Јелек Србољуба Митића“; 2. Друга награда припада песми „Сунцокрет“ аутора Вање Малетића из Земуна под шифром „Хамлет“; 3. Трећа награда припада песми: „Сунце – Сунцу“ ауторке Сање Манчић из Смедерева, под шифром „Сунчица“. Жири је одлучио да додели и 12 специјалних похвала: 1. „Колажар“, ауторке Милице Бијелић из Београда, под шифром „Колажар“, 2

Kroz  poluzatvorene kapke puštam delove svetlosti oči su moje plave nebo je moje plavo plava su jutra  u kojima se budim. Krade mi vreme dane,  krade godine  cvrkut ptica i njihov savršeni let . Nestaju  prijateljska lica i reči njihove posle duge šetnje  bivaju ukradeni.    Tražim kradljivce Skriveni su, ukopani u tamnim hodnicima.  Rade neumorno i tajno. Samo snove mi neće ukrasti nikada.