Okupana jutarnjom rosom
zaploviću u novi dan
tišinom u tišinu
bezglasnim šapatom
da se usnuli ne probude iz mira svog.
Fotografija : Dragan Đukanović- Rilski manastir
Hvala posetiocima ovog bloga. Nadam se da ćete uživati u mojim pričama i slikama na svili. Svaka sličnost sa likovima i događajima je slučajna.
Okupana jutarnjom rosom
zaploviću u novi dan
tišinom u tišinu
bezglasnim šapatom
da se usnuli ne probude iz mira svog.
Fotografija : Dragan Đukanović- Rilski manastir
ДОЈАДИЛО МИ
Иста је уприличена у едицији Удружења књижевника ,,Уметнички хоризонт" 2024. године Крагујевац.
BEZIMENA
Korake u zalogajima brojim
bez ukusa na tacni života
grehovi gorki, padanja bolna
zaboravljeni putevi brojni
lica u magli praznine mnoge
odzvanjaju hodnicima pustim.
Grabim svodove neba
i koru hleba crnog
otrežnjeni u bogatstvu daha
u večeri životnoj pesmu pišu
kupim ih dušom svojom
prebrojavam u tišini bez glasa
stavljam pod tvoje noge
na volju minulih dana.
. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .
Oj, Karlovci, mesto moje drago!
K'o detence došao sam amo;
Igra beše jedino mi blago;
Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo - goluždravo tiče -
Dođe tiče, pa se tu naviče;
Ovde, ovde, gde krioce malo
Prvi put se sretno ogledalo;
Iz početka, od grane do grane,
Od drveta jednog do drugoga,
Dok je smelo setiti se strane,
Setiti se neba visokoga,
Dok je moglo krila svoja laka
Nebu dići tamo pod oblaka!
Pod nebo se dig'o ptić i sada;
Al' veseo nije k'o nekada!
Gleda dole, reku, vrelo, luga,
Drva, žbune, gore i vrleti,
Pa mu s' čine do toliko druga,
Do toliko uspomena sveti',
S kima dane prelepo probavi,
Pa ih sada mora da ostavi.
Teško mu se, teško rastaviti;
Ali šta će, kada mora biti!
Za njih srce njemu mlado tuče,
Ali nešto na daleko vuče...
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
I moja objavljena pesma:
,,Na bregu tije reke"
Na krovu sveta
oprana od zla bistrom vodom
zaslepljena odsjajem
ponizno pred rekom stojim.
Žuborom tihim, šumom milim
briše se minulo vreme,
reka u snazi korita svoga priča
tek iskru poneku, dok tajnu čuva.
Trenutak vremena kao večnost nepresušna
stapam se, belasam, prelivam u čistoti
nestaje sve, samo nebo i voda bistra
stvorena i od grehova zaštićena.
Glasa se kap, u trajanju svome
s krunom bisernih kapi na početku sveta
u kapi na dlanu nosim bogatstvo
kao opomenu i zavet drevni.
Fotografije : Dragan Đukanović
Na konkurs Kratke priče.net sam se javila sa svoje dve avanturističke priče. Na moju veliku radost obe su objavljene!
HVALA!
SVETA REKA JORDAN I MRTVO MORE
Прошлогодишњи конкурс се реализовао.
Издавачка кућа Алма из Београда је и ове године објавила Прегршт ,,Најкраћих прича"за претходну 2023. годину које се састоји из четири дела што заинтересовани посетиоче можеш пронаћи на линку.
Прича под називом,,Где сам у кишном дану" је пронашла своје место у њему.
Захваљујем жирију и уредништву ,,Алме" и желим им још много успешних пројеката.
Zeleni samragd se smeši na njega
to nisu reka i čovek,
ni čovek i reka,
to je život i radost nepregledna.
Onda se spusti do plićaka, pokvasi grudi
pa zaroni u modre dubine
zadrži dah što može duže, a ona priča.
Izroni, razgovora sit , pa dugo ćuti,
dođe i labud koji i divlja patka
dok sunce izmaglicu mami.
Ne razume prolaznik sed njegov mirni,
tišinu rečne obale, njeno milovanje
i pogled njegov uprt u horizont.
Moj brat reku voli