 |
| Fotografija: Slobodanka Vojvodić |
peva sivom golubu
prolećnu pesmu
понедељак, 23. март 2026.
среда, 18. март 2026.
Putopis : Malta iz moga ugla III
 |
| Kod Glavne kapije u Mdini |
Gde god da ste na Malti dobro se osećate. Mnogo je toga za videti, posetiti i osetiti. Na raspolaganju je sve: preistorija, istorija, duge šetnje pored mora, pogled na beskrajno plavetnilo ili prosto osluškivanje prirode, ali i prošlosti.
 |
| Na Citadeli |
Ljudi su ljubazni , kulturni, spremni za
saradnju. Mame čoveka mirisi kuhilje, a sa prepunih štandova se osmehuje mnoštvo poslastica. Za svakoga ima ponešto. Lokalni specijalitet jesu pastici. Neka vrsta lisnatog testa u obliku čamčića, koje može biti punjeno sirom, piletinom ili jagnjetinom. Izuzetno je ukusno i veoma sito. Tu je mnoštvo slatkiša na uličnim štandovima , ali i u veoma luksuznim restoranima koji nude specijalitete od morskih plodova do nezaobilaznog zečjeg gulaša. Negde sam pročitala da je Malti Srbija poklonila par kunića koji su se veoma dobro prilagodili ...(ostaje da se proveri tvrdnja).
Malta živi od turizma. Iako je poseta u februaru vansezonska, ništa manje nije lepa. Nije nam nedostajalo kupanje, mada smo dvadeset sedmog februara videli jednog hrabrišu kako se brčka. Jedino što na mene nije ostavilo dubok utisak jesu plaže. Male su i kamenite, ali nekome i to itekako odgovara.
 |
| Fontana ,,Triton" u Valeti |
 |
| Katedrala u Viktoriji |
Zanimljivo je da su malteški ribari i građanstvo za vreme Prvog svetskog rata, prilikom torpedovanja francuskog broda Polinezije od strane nemačke podmornice, koji se kretao prema Bizerti, a koji je nosio bolesne srpske vojnike( Kreće se lađa Francuska), spasli mnogo utopljenika među kojima je bila i Milunka Savić. Potopljeni brod je danas atrakcija za ronioce - no tako nešto će čekati letnju posetu.
Mnogo je toga za videti i doživeti, ali kao i svuda, nemoguće je obići sve i videti sve.
Na ostrvu Gozo, smo se posle posete Džgantiji uputili u da tako kažem glavni grad Goza, Viktoriju, u prošlosti zvanu Rabat (Mali grad) . Odmah po silasku sa autobusa se stiže do velike izuzetno dobro očuvane tvrđave. Ne zaobilazi se ni Gradska katedrala Svetog Đorđa.
Ako se uputite na Gozo, planirajte ceo dan, neophodno je. U prethodnom putopisu sam pisala o Džgantiji. Tu se nalazi i crkva Ta Pina i posvećena je Bogorodici.
 |
| Uživanje u lepoti i čistoti |
Iako je novijeg datuma posećuje je veliki broj vernika, jer je , po predanju, na mestu gde je podignuta u prošlosti jedna žena čula glas Device Marije. Ispred hrama se nalazi njena statua. Meštani su bar po predanju bili svedoci različitih božanskih prikaza, ali i isceljenja. Svakako je velelepna i dominira predelom.
 |
| Ta Pina |
Tek uveče se vraćamo na Maltu.
 |
| Britansko prisustvo na Malti |
Nezaobilazno je ribarsko selo Marsašlok, gde se nedeljom ujutro može kupiti sveža riba. Veoma je živopisno i prepuno štandova sa nebrojeno mnogo suvenira. Opčinjuje lepota neba i vode, prosto mame uzdahe i osmehe . Načinjene fotografije su svedoci.
 |
| U ribarskom selu |
Preko puta Valete u istom zalivu se nalazi Sliema, novi deo grada sa velikim hotelima , prelepim dugim šetalištem sa mnogo luksuznih radnji koje nude najrazličitiju robu. Odatle se prave najlepše fotografije koje prikazuju Valetu u punom sjaju.
 |
| Iz Slieme , Valeta u pozadini |
Za kraj mojih zapisa o Malti sam ostavila novitet, ako se tako može reći.
 |
| Popajevo selo u pozadini |
 |
Gradskim autobusom se ne može stići do njega, ali postoji stajalište od koga ima par kilometara pešačenja. Kako smo stigli pre otvaranja mogli smo da uživamo u miru, lepoti obale i divnim bojama malteškog mora.
 |
Na liticama |
 |
| Staza prema maloj uvali naspram Popajevog sela |
Malta nema nijednu reku. Hodajući smo primetili da se savki komad zemlje obrađuje, sakuplja se kišnica( vide se rezervoari) a postoji i kap po kap navodnjavanje. Kako god, kažu da je Malta najzelenija u proleće i da je tada treba posetiti. Veoma je čista, smeća nema na ulicama, liticama i prirodi što odaje utisak visoke svesti o brizi za očuvanje životne sredine.
U Mdini, jednom od većih gradova Malte se nalaze ,,Glavna vrata" , šire poznata po scenama iz ,,Igre prestola". Dugo godina, u srednjem veku je bila glavni grad, danas je oaza mira, raj za turiste. Stari deo grada je bez saobraćaja, a barokna arhitektura opčinjava. Ulice su uske, pravi lavirint te se čini se da se lako može izgubiti u njima. Mdinu zovu ,,Tihi grad" , razovara se tiho, svaki oštriji zvuk odzvanja odbijajući se o kamene fasade i izaziva začuđene poglede. Veoma su mi se dopale ,,kvake" na vratima.
 |
| Kvaka |
 |
| Glavna kapija |
 |
| Ulica |
 |
| Ko ne sluša... |
 |
| Oaza tišine |
 |
| Detalj Nacionalnog parka |
 |
| Detalj |
 |
| Tabla na ulazu u nacionalni park |
 |
 |
| Kenedijev spomenik |
Ne mogu se zaobići ni stare solane, makar u večernjim satima dok se sunčev disk tajanstveno spušta iza malteškog ostrvlja ostavljajući blistav trag po modrom moru. Jedini neprijatelj je vreme. Sedam punih dana nije bilo dovoljno da se sve obiđe, ali većinu onoga što smo želeli smo i uspeli, nešto se mora ostaviti i za drugi put...
 |
| Nekadašnja solana |
 |
Hvala na čitanju. Do nekog sledećeg putopisa , srećan vam put.
Fotografije: Dragan Đukanović
уторак, 17. март 2026.
Međunarodna antologija ,,An Athology of Poetry La Fenetreole Paris. Vol.4."
objavljivanju moje poezije u Međunarodnoj antologiji ,,An Athology of Poetry La Fenetreole Paris. Vol.4." Čestitam objavljenim pesnicima.
FEATURING MASTERPIECES BY OUR GLOBAL ROSTER OF POETS: Abdallah Suleiman, Abdel Latif Moubarak, Dr. Abu Tahir, Adewinmisi Timilehin (Tim of Africa), Adham Boghdady, Afrodite Diamantopoulou, Aftab Yusuf Shaikh, Agim Desku, Ainur Kumarkhanova, Obale Aishat Adenike, Alam Mahbub, Albena Georgieva, Alejandro Rey, Dr. Alekha Prasad Moharana, Aleksandra Mišić, Alexa Gavril Bale, Ali Peker, Aminul Islam Mamun, Ana Đurović, Ana Glendža, Ana May, Ana Sabina, Ana Slović, Ana Stjelja, Andromache Benekou, Angela Kosta, Angèle Lux, Ani Yankova Pachalova, Anil Kumar Panda, Anka Stanojčić, Ankica Anchie, Anna Ferriero, Anna Keiko, Cav. Dr. Anna Maria Lombardi, Anna Mavroidi, Anupama Sham Budhrani, Ashok Chakravarthy Tholana, Bana Kamila, Barbara Anna Gaiardoni, Barbaros İrdelmen, Bhagirath Choudhary, Bhisma Upreti, Binod Dawadi, Biserka Vuković, Bozhidar Pangelov, Bania Sofia, Cao Shui, Caroline Laurent Turunc, Caroline Nazareno-Gabis, Christos Charakopoulos, China Julie Obidigbo, Christina Glozhenska, Christopher Dabrowski, Cvijetin Baja Lobožinski, Dalibor Stojanov, Til Kumari Sharma, Daniel de Culla, Dardan Berisha, Dessy Tsvetkova, Diana Fortunova, Dibang Mary, Dimitrios Nikolopoulos, Dimitris P. Kraniotis, Dina Oraz, Djina Dundova-Pancheva, Dora Kirilova Noninska, Dubravka Randjelovic, Dušan Stojković, Duška Kontić, Elena Angelopoulou, Elisabetta Bonaparte, ELISAVETA VELIKOVA, EMILIJA TODOROVA, ERNESTO P. SANTIAGO, EVA PETROPOULOU LIANOU, Evgeniya Dineva, Ewith Bahar, Fadwa Attia, FAHREDIN SHEHU, Faruk Buzhala, Farzaneh Dorri, Ferhat Özkaya, Folajimi Notch Shoaga, Frosina Tasevska, Gabriella Picerno, Gabrijel Barisic, Galina Pevicharova, Gelly Ntilia, Geneviève Guevara, Gergana Stefanova Hristova-Veselinova, Germain Droogenbroodt, H.MAR (Dr. Haji Mohd Ali bin Haji Radin), Hamid NazarKhah Alisaraei, Hanaan Abdelkader, Haroon Rashid, Hassane Ajbouh, HASSANE YARTI, Dr. Honoris Causa Dincho Chobanov, Dr. Christina Bozhinova-Dimitrova, Husni Hamisi, Hussein Habasch, Ibodullo Salih, Ibrahim Honjo, Igor Pop Trajkov, ILIYANA GATEVA, ILONA MALIKOVA, IMÈN MOUSSA, TRENA JOVANOVIĆ, ISAAC COHEN, ISMAIL ALI ISMAIL, IVÁN PARRO FERNÁNDEZ, JACKIE CHOU, JACQUES FLEURY, JAGODA SABLIĆ, JAGRITI ROY, JASMINKA NADASKIC DIORDIEVIC, JAYDEEP SARANGI, JEAN-PIERRE PAULHAC, JOÃO CALAZANS FILHO, JOEL APARECIO BERNASOR, JOHN SIDIROPOULOS, JOSEPH A. FARINA, Jovana Knežević, Jozef Ambrus, Jyotirmaya Thakur, Korneliya Ivanova Koleva-Stoyanova, Krishnasankar Acharjee, Kuma Raj Subedi, Lan Qyqalla, Laskiaf Amortegui, Laszlo Aranyi (Frater Azmon), Lidia Chiarelli, Lily Multatuliana, Ljiljana Gligorijević, Lynn White, Lyudmila Danova, Rozalia Aleksandrova, Mangalaprathaban Muralidharan, Margarita Vanyova Dimitrova, Maria Kolovou Roumelioti, Maria Michael, Maria Tosti, Marianna Iannarone, Marina Mijakovska, Marina Žinić Ilić, Marjeta Shatro Rrapaj, Mark Andrew Heathcote, Mary Anne Zammit, Md Ejaj Ahamed, Hasanul Hoq, Michael Ananov, Mihaela Podut Ienutas, Milan Čorak, Milena Krumova, Minko Tanev, Miranda Troci Derti, Mirjana Ranković Luković, Miroslav Mišel Boltres, Miroslava Panayotova, Muhammad Gaddafi Masoud, Mridula Bhattacharjee, Muzafer Ramiqi, Nancy Ndeke, Natalia Nedyalkova, Natalie Peterson, Dr. H.C. Nathalie Bisso, Ngozi Olivia Osuoha, Niamat Elhamri, Nigar Khalilova, Nikola Šimić Tonin, Niloy Rafiq, Norbert Góra, Nutan Sarawagi, Orlando Simiele, Pankhuri Sinha, Parvinder Nagi, Pedro Licona, Dr. Perwaiz Shaharyar, Poul Lynggaard Damgaard, Prabir Kumar Rath, Pramudith D. Rupasinghe, Priyanka Neogi, R. Manandhar, Radka Atanasova-Topalova, Radka Marinova Ljuljakova, Radmila Stojadinović, Radostina Mileva, Radosveta Giuleva - Apollinaira, Raisa Melnikova, Rajashree Mohapatra, Dr. Rakesh Chandra, Ram Krishna Singh (R.K. Singh), Rana Zaman, Rand Morsi, Rati Saxena, Razumenka Marković, Rini Asih Sasami, Rita Chugh, Roberto Dávila Torres, Rohit Dash, Ronnie M Lane, Rozalia Aleksandrova, Ruki Kočan, Rumyana Pelova, Dr. Brajesh Kumar Gupta "Mewadev", Abdo Salt, Senahid Nezirović, Shafkat Aziz Hajam, Shanta Maria, Shaswata Gangopadhyay, Shirani Rajapakse, Shirley Smothers, Shoshana Vegh, Shpresa Fundo Gjergji, Smaragdi Mitropoulou, Somolekha, Souad Zakarani, Sourav Sarkar, Srećko Aleksić, Blagica Stanoeska, Stoianka Boianova, Taghrid Bou Merhi, Tajalla Qureshi, Tali Cohen Shabtai, Tamikio L. Dooley, Tanja Ajtic, Tanya Ivanova, Tasneem Hossain, Tatijana Pavlović, Til Kumari Sharma, Tsvetelina Manova (Lena Mante), Türkan Ergör, Prof. Tyran Prizren Spahiu, Verica Preda PreVera, Veronika Ivanova, Vesna Đukanović, Vesna Prodanovska-Poposka, Violeta Penić, Võ Thị Như Mai, Wali Mahmud, Walid Alzoukani, Wansoo Kim, Xanthi Hondrou-Hill, Xrysoula Foufa, Yeşim Ağaoğlu, Yordanka Getsova, Zlatan Demirović, Zoran Hercigonja, Šolaja Zoran, Zvezdana Milosavljević, Zvjezdana Preradović, Zvonko Jurčević, Eva Konstantin, Kristina Kushlova, Velichka Fidanova, Dr. Jeannete Eureka Tiburcio, and Abu Zubier.
субота, 14. март 2026.
Zidanje Logosa
Sa zadovoljstvom delim vest o objavljivanju zbornika ZIDANJE LOGOSA, posvećenog jubileju Svetog Save.
Preko 100 autora u protekla dva meseca "zidalo" je logos, slovo po slovo, reč po reč, priču po priču.
Zahvaljujem se svim autorima koji su uzeli učešće u ovom književnom i kulturnom projektu.
Sve priče objavljene su u književnom časopisu Enheduana.
Digitalna verzija zbornika može se čitati na ovom linku:
@highlight
Zbornik možete čitati i na ovom linku : ЗИДАЊЕ ЛОГОСА.
Zahvaljujem na uvrštavanju moje priče u Zbornik.
 |
| Fotografija prati priču- nastala je u Jerusalimu |
четвртак, 12. март 2026.
Putopis Malta - Arheološki lokaliteti : Džgantija, Hadžar Kim, Mnajdra, Hipogeum II
 |
| Džgantija |
doprineo da su na Malti oduvek živeli ljudi. Postoji veliki broj arheoloških nalazišta od preistorije do savremenog doba.
To su zadivljujuće građevine koje do današnjih dana nisu otkrile sve svoje tajne. Malteško ostrvlje je naseljeno od ranih preistorijskih ( jer nisu poznavali pismo) ljudi do današnjih dana. Na sreću, pa se sa prosvetiteljstvom razvio osećaj za vrednost preistorijskih objekata, te su oni donekle sačuvani s obzirom na to da je dugo vremena sa tih mesta uziman građevinski materijal.
Do skorašnjih dana najstariji ljudski objekat je bila Džgantija ( Toranj Titana), kako Maltežani pišu Ggantija, ( sada to mesto zauzima nedavno otkriven Gobekli Tape u Turskoj).
 |
| Ulaz |
Džgantija se nalazi na ostrvu Gozo, do kog se iz luke Čirkeve stiže trajektom. Ono što je takođe interesantno: karta se vadi tek po povratku sa Goza i košta 4,5 evra.
Po stupanju na tlo Goza doživljava se neka vrsta katarze, mirnijeg života nego na ostrvu Malta. Dočeka čoveka zelenilo, tajanstvenost, istorija uz obilje blagog februarskog sunca i mnoštvo ostrvljana koji nude izlete po ostrvu, ali i na najmanje malteško ostrvo Komina.
Strpljivo čekamo autobus koji nas posle čerdesetak minuta odvozi do kompleksa. Pretpostavlja se, pošto tačna godina nastajanja ne može biti precizno određena, da je nastala oko 3600. godine pre nove ere. Nalazi se u centralnom delu ostrva Gozo.
Postoji i legenda o njenom nastanku: Sagradili su je Titani (džinovi) za jedan dan (obdanica i noć). Po nekim alternativnim arheolozima pronađeni su i ostaci kostiju džinovskih ramera. Zaista kada se sretne čovek sa veličinom kamenih gromada , njihovim rasporedom , kružnim oblicima poređanim u obliku lista deteline, kako su građeni i ostali hramovi na Malti od strane ljudi neolita, dolazi se u iskušenje da se veruje u sve teorije. Najverovatnije je da je bio posvećen boginji plodnosti, jer su prilikom naučnih istraživanja pronađene kamene figure i oltari za prinošenje žrtava sa mnoštvom životinjskih kostiju.
 |
| Zidine |
 |
 |
| Otvori |
 | ||||
Svetilište
|
Prilikom razgledanja stalno se nameće pitanje kako je neolitski čovek uspeo da podigne zdanje bez poznavanja gvožđa i točka. Arheolozi smatraju da su pomoću neke vrste kugličnih ležajeva, naravno primitivnih, kamene kugle( ima ih u muzeju) i debla, što smo imali prilike da vidimo na lokalitetu, uspeli da budućim generacijama pokažu kakva su umeća i znanja imali. Naročito ako se zna da su neki od kamenih gromada teški oko 50 tona. Arheolozi pretpostavljaju da su imali spoznaje o obliku Zemlje, jer se otvori na nekim mestima podudaraju sa pojavama koja su posledice Zemljinog kretanja oko Sunca.
 |
| Artefakt |
 |
| Legende |
 |
| Devojka |
 |
| Lobanja devojke |
Danas je kompleks ograđen, ukrašen lejama cveća, rascevtalim šibljem i bademom. Nažalost , dosta toga je uništeno, jer je lokalitet dugo bio privatno vlasništvo. Posetiocu se otvaraju vrata nekom drugačijem , sporijem, umešnijem, upornijem svetu nego što je današnji. Naročito ako se gleda preciznost rupa savršenih kružnih oblika kroz koje u određenim delovima dana i godine prolazi svetlost.
Poseta počinje ulaskom u prostorije muzeja gde su izloženi originalni artefakti Džgantije, ali i replike, jer se većina originala nalazi u Nacionalnom muzeju Malte. Zanimljivo je i dopušteno dodirnuti repliku. Nazvaću je ,,Pramajka" .
Još jedna zanimljivost, za nekim skulpturama se ne može odrediti pol...tek treba da otkrivamo šta je preistorijski čovek hteo da nam poruči.
Ne zaostaju ni hramovi Hadžar Kim ( Kamenje koje stoji i obožava)i Mnajdra koji su na ostrvu Malta i veoma blizu jedan drugome.
 |
| Ulaz |
 |
| Unutrašnjost Hadžar Kim |
 |
| Po arheolozima način gradnje |
 |
| Statue u muzeju |
 |
| ,,Soba" |
U mnogo boljem stanju su od Džgantije, ali i u ,,novijem" vremenu oko tri hiljade godina pre nove ere. Neposredno pre ulaska u kompleks hrama, je izgrađen kao i u Džgantiji , centar za posetioce , koji u nastojanju što boljeg upoznavanja sa lokalitetom u okviru svoje prezentacije ima video projekcije i mnoštvo originalnih iskopina. Posebno mesto zauzimaju kosti lobanje, kao se pretpostaavlja mlade žene, koja oživljava pred očima posetioca . Hram je u obliku deteline, ogroman, prelepo na nekim mestima ukrašen sitnim rupicama u kamenu. Svakako zadivljujuće , a kod sadašnjeg čoveka stvara osećaj prolaznosti u odnosu na ono što je pred njegovim očima.
U neposrednoj blizini, na istom lokalitetu se nalazi i Mnajdra. Na svega pet stotina metara udaljenosti od Hadžar Kima, pruža se skoro do samih litica mora. Spada u red svetilišta, veoma je dobro očuvana , pleni svojim izgledom i svakako s ponosom gleda na besprekorno plavo i čisto more . Kameni blokovi su visoko podignuti, ukrašeni gravurama, sa otvorima na određenim mestima kako bi svetlost ulazila u unutrašnjost tokom ravnodnevice.
Iznad Hadžar Kima i Mnajdre su podignuti zaštitni šatori kako bi se umešnost neolitskog čoveka sačuvala za buduće generacije. Neprijatelj kamenih zdanja je sunčeva toplota potpomognuta vetrom.
 |
| Po astronomima |
 |
| Mala... |
 |
| Natpis |
Meni najzanimljiviji i najviše obučen u misteriju je Hipogeum ili Hal Saflieni. Prethodni hramovi su na otvorenom , dok se on nalazi pod zemljom i ide do desetak metara u dubinu. Nalazi se na ostrvu Malta u delu Valete koji se zove Paola.
 |
| Ulica u kojoj je Hipogeum |
 |
| Ulaz |
Rasprostranjen je na tri nivoa i najviše je ugrožen od svih drevnih građevina Malte. Datira iz razdoblja preistorije, oko tri hiljade do trihiljade trista godina pre nove ere, pretpostavlja da je lokalitet korišćen i mnogo ranije, ali bez materijalnih dokaza.
Kako se prostire u tri nivoa, isti su imali različite svrhe od prostora za stanovanje, svetilišta, do groblja. U njemu su pronađeni mnogi artefakti ranog ljudskog društva. Većina se nalazi u Nacionalnom muzeju Malte, a najpoznatija je ,,Uspavana dama". Verovatno je preistorijski čovek prinosio žrtve boginji plodnosti. Na delu groblja je pronađeno oko sedam hiljada ljudskih skeleta, među kojima i mnoštvo ,,izduženih" lobanja sličnih onim egipatskim.
Dugo je Hipogeum bio izbrisan iz sećanja ljudi. Pretpostavlja se da je postojao i nadzemni deo, ali je on tokom mnogo milenijuma iščezao te su se na površinskom delu podigle kuće savremenog čoveka. Tako je i otkriven. Slučajno, početkom dvadesetog veka. Građevinci su pokušali da sakriju njegovo postojanje, ali je istina ipak otkrivena. Da bi sa ratnim sukobima Prvog svetskog rata opet pao u zaborav. Početak Drugog svetskog rata je Malti doneo mnogo bombardovanja, te je jedan sveštenik, opet slučajno otkrio podzemne odaje u kojima su se od razornih moći bombi sklanjali ljudi i životinje. To što je Hipogeum pružio utočište i spasao mnoge živote je doprinelo njegovom propadanju. Mnogo organskog materijala je doprinelo da se mikroklima promeni, došlo je do razvoja zelenih algi, koje žive bez sunčeve svetlosti. Samo osamdeset ljudi dnevno može posetiti Hipogeum. Čim je naša rezervacija potvrđena, on lajn sam kupila karte dva meseca ranije (poslednje dve) , te se zaista osećam privilegovana posetom.
Naše vreme za posetu je bilo u deset časova pre podne. Pre samog ulaska u lokalitet, vodič nas upozorava da se sve stvari moraju ostaviti , da nije dozvoljeno fotografisanje niti unošenje vode i hrane.
Na obuću stavljamo navlake od najlona sa gumicom i dobijamo spravu koja nam daje uputstva i objašnjenja o lokalitetu. Prvo slede obaveštenja o nastanku , ljudima onoga vremena, kroz dve prostorije i video projekcije, a zatim se ulazi u sam lokalitet. Zadržavamo se na deset tačaka. Najbolje očuvano mesto je,,Svetilište" ( kako fotografisanje nije bilo dozvoljeno iste sam pozajmila sa sajta muzeja).
Zadivljuje tišina. Svaki i najmanji šum se izuzetno dobro čuje , jer je akustika izuzetna. Utisak se pojačava audio prikazima kuckanja kamena ( ljudi onoga vremena nisu poznavali gvožđe , ni točak) , a ipak su podigli veličanstvene objekte. Neki delovi pećine su prirodni, ali je dosta toga izdubljeno i ukrašeno ljuskom rukom. Tavanice su ukrašene crvenim pigmentom i prikazuju neku vrstu spirala, a na suprotnom zidu glavne odaje je uklesana ruka, verovatno , bar ja tako mislim, umetika. Na nekim mestima su tavanice veoma niske tako da sam se morala sagnuti.
 |
| Uspavana dama sa Malte foto Jan van der Carbben |
Ostaje pitanje na koji način je umetnik uspeo da obradi kamen? Šta su hteli da nam poruče?
UNUTRAŠNJOST HIPOGEUMA preuzeto sa zvaničnog sajta Heritage Malta.
 |
| Ulaznice za Hipogeum |
Tek na izlasku se vidi koliko smo se prilikom posete spustili u dubinu, jer se spiralnim stepeništem penjemo. Poseta traje oko četrdeset nezaboravnih minuta. Ako planirate putovanje, planirajte i posetu, ali se karte moraju ranije nabaviti. Napomena: na Malti seniori imaju popuste na ulaznice u sve muzeje, bez obzira da li su na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Na ulazu smo saznali da su svi termini do jula popunjeni. Mi smo imali sreće jer je februar - vansezona.
U hotelu nas je dočekala ljubazna devojka , turistički vodič nudeći nam usluge. Pohvalila nas je rečima da do toga dana nije imala slučaj da neko dođe sa ulaznicama za Hipogeum i da zna da Džgantija nije otvorena za posetioce utorkom. Sve smo saznali zahvaljujući savremenom čudu- internetu.
Nastaviće se...
Пријавите се на:
Коментари (Atom)