Slike na svili

среда, 18. фебруар 2026.

Spisak autora zastupljenih u zborniku ,, Nekazano kazuje 2 " -Bar , Crna Gora

Zahvaljujem članovima žirija

“Nekazano” – Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika , Bar Crna Gora na uvrštavanju i objavljivanju mojih priča.

SPISAK AUTORA ZASTUPLJENIH U ZBORNIKU „NEKAZANO KAZUJE 2“

Aleksandar Stojanović

Aleksandra Jež

Ani Stajkova - Ivanova

Ankica Anchie

Biljana Jakovljević

Boško Grgić

Branislava Branković

Branko M. Jovanović

Bratislav Todorović

10.

Čedislavka Popović

11.

Čedomir B. Šopkić

12.

Čedomir Vrlješ

13.

Danijela Dana Arsović

14.

Darko Vojković

15.

Dejan Marinković

16.

Dragan Mitić

17.

Dragan Pavličić

18.

Dušan Milijić

19.

Duška Kontić

20.

Džemil Bitići

21.

Gordana Karakashevska

22.

Gordana Kocić

23.

Harun Jusufović

24.

Ibrahim Honđo

25.

Jagoda Sablić

26.

Jaroslav Kiš

27.

Jasna Kapelan

28.

Jelena Grbić

29.

Jelena Vukovič

30.

Katarina Boljević

31.

Labud N. Lončar

32.

Lejla Lačević Mizdrak

33.

Ljiljana Đurišić

34.

Ljiljana Milosavljević

35.

Magda Đorđević

36.

Marija Čelebieva

37.

Marija S. Dedović

38.

Marijana Lj. Jovanović

39.

Marin Buovac

40.

Marina Adamović

41.

Marjan Urekar

42.

Marko M. Ćurčić

43.

Milad Obrenović

44.

Milena Blagojević

45.

Milorad Mišo Kuljić

46.

Miloš Živanović

47.

Mira Rakanović

48.

Mirko Simov Bjelajac

49.

Natalija Tanja Novaković

50.

Nedeljko Neđa Paunović

51.

Nikica Banić

52.

Predrag Radak

53.

Radinka Rada Cvijović

54.

Radmila Stojadinović

55.

Razumenka Marković

56.

Sandra Stanković Pavličić

57.

Savka Gudović Parađina

58.

Siniša Mitrić

59.

Slavica Damnjanović

60.

Slavica Maksić

61.

Slavka Masoničić Vojinović

62.

Slobodan Vrhovac

63.

Snežana Marko-Musinov

64.

Snežana Raković

65.

Stefan Đurić

66.

Stjepan Crnić

67.

Strahinja Jež

68.

Svetlana Milić

69.

Tamara Dragić

70.

Tatjana Milivojčević

71.

Tatjana Tomić

72.

Vera Cvetanović

73.

Vera Lazić

74.

Vesna Đukanović

75.

Vida Nenadić

76.

Zdravko Đuranović

77.

Zlatomir Aleksić

78.

Zoran Starčević

79.

Zoran Šolaja

80.

Željka Bašanović Marković

уторак, 17. фебруар 2026.

Ћирилица огледало српске душе 15.песничка руковет

ЛИНК КА 15. РУКОВЕТИМА

ЋИРИЛИЦА ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ – 15. песничка руковет

На моју велику радост песма је Објављена на страни 39.

ХВАЛА.

Весна Ђукановић - Кикинда

ОТАЦ ТАДЕЈ
С груменом црнице у руци
тражећи благослов у служби својој
ходио је монах манастирским зидинама опасан
са руком Господњом на челу и дахом молитвеним на
уснама.

У данима сивим, тешким, трагањем обојеним
осунчаним знањем и књигама давно написаним.

Време пролазно, утихло
покрива сени монашке непролазне
а глас збори мудрости кратке давно изречене.

Звоне речи у мирном току, а поглед
као кап росе, обећање, испуњена реч, доносе утеху
покајање и подршку ослобођеном.

У чекању последњег удаха пред одлазак
у нераскидиво трајање времена
с монашким благословом тихим бројим своје дане.

понедељак, 16. фебруар 2026.

80.

večernja kiša

najavom snova kvasi

februarski dan

субота, 14. фебруар 2026.

Трифунданско јутро- Trifundansko jutro

ОДЛУКОМ ЖИРИЈА 10. МЕЂУНАРОДНОГ ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА- ВУКОВО ПЕРО песма ,,Трифунданско јутро" је део 10. расписа.

Моја бака је славила Трифуна
очима плавим и рукама испуцалим.

Спремала је кућу дуго
да билста и мирише на цимет што чека вино.

Говорила је тихо молитве снене
у вечери бледе и јутра сјајна.

Рекла би себи, да нико не чује:
,,Само да киша пада и облачно буде небо."

У рано Трифунданско јутро
по винограду би ходала сама.

Резом брзим гранчицу скидала
миловала оком и руком својом.

Код куће по чаша вина чека на столу
и хлеб мирисни жути жртвени.

Па свечани ручак и крофне нуди
с очима пуним радости и наде.

А ми у реду с детињом срећом
у оку као њеном плавом.

TRIFUNDANSKO JUTRO

Moja baka je slavila Trifuna
očima plavim i rukama ispucalim.

Spremala je kuću dugo
da bilsta i miriše na cimet što čeka vino.

Govorila je tiho molitve snene
u večeri blede i jutra sjajna.

Rekla bi sebi, da niko ne čuje:
,,Samo da kiša pada i oblačno bude nebo."

U rano Trifundansko jutro
po vinogradu bi hodala sama.

Rezom brzim grančicu skidala
milovala okom i rukom svojom.

Kod kuće po čaša vina čeka na stolu
i hleb mirisni žuti žrtveni.

Pa svečani ručak i krofne nudi
s očima punim radosti i nade.

A mi u redu s detinjom srećom
u oku kao njenom plavom.

петак, 13. фебруар 2026.

Za kraj ovozemaljskog puta jednoga mačka

Na raskršću suton,

svetlost u nestajanju

tihi koraci na životnoj liniji

i reči koje se gube.

Lavež u daljini

žal za putujućim vlasnikom

i neizvesna budućnost

nemog prijatelja.

Pod okriljem noći

pogled traži sigurnost

u očima slučajnog prolaznika

i glasu prijatelja.

Posvećeno Erosu divnoj duši u telu mačka.

четвртак, 12. фебруар 2026.

Odlomak iz priče: Grehovi su samo moji

U trenucima samoće i mračnih noći bi se ispovedala bledom mesecu:

,,Grehovi su moji samo moji, na meni je da ih okajem i bar malo smanjim teret na svojim plećima. Ako je Bog dao ženi pamet, na njoj je i da je iskoristi. U malom gradu je teško bilo biti žena , upravljati imanjem i imati veliku moć. Ta sam bila. Stvorila sm mnogo više od brojnih muškaraca. Nošena bezmernom željom za potomstvom navela sam čestite , učene ljude na greh, ali sam dobila šta sam tražila. Radost mi je kratko trajala, bol se nizala i oduzimala mi sve one koje sam volela. Gospod mi je mnogo dao , ali i oduzeo. Ko sam ja da se na Gospoda ljutim, da mu zameram ? Ko sam ja da zameram ljudima i gradu na osudi mojih želja i htenja? Ko sam ja da zabranim žutoj kaldrmisanoj ulici da priča?
A znam da priča, da se seća one hladne zimske noći kada sam ga pozvala da me vidi poslednji put. Bio je promrzao, u kratkoj bundi na pustoj kaldrmi. Znam da me je voleo, da je od svih lepotica na balu video samo mene. Dok je šuštala svila na haljinama gospođica kikindskih šuštala je i uštirkana posteljina pod našim telima. Pamtim ga usamljenog na oštrom karpatskom vetru dok oko njega aveti stoletnih hrastova izvode noćne plesove. Belasala mu se koža, a oči su mu gubile sjaj. Nisam mogla da volim njega, niti bilo koga drugog. Jeste me prosio, ali svoju nezavisnost i moć nisam mogla da delim ni sa kim. Kad sam postigla svoj cilj, oterala sam ga, dozvolivši mu da mi samo ovlaš poljubi ruku. Da bih je potom spustila na meki vuneni šal koji nikada više nisam nosila. Ostavila sam ga da čuva njegov poljubac. Okrenula sam se poslednji put . Klečao je na belom putu posut belim pahuljama. Usne su bile bez glasa. Nikad ga više videla nisam. Izgubio mu se trag u vremenu kao što su se deca naša izgubila i utonula u tamu. Sve ostalo je nestalo u belini banatske zime.
Postoje dani kada iz unutrašnjosti sobe posmatram gradsku ulicu, kroz otvoren prozor osećam kako grad živi i kako se ljudi u njemu raduju , ali i pate. Ostala sam sama, bez igde ikoga svoga , pa odlučih: Ceo grad, moja rodna Kikinda će biti moje veliko dete. Sve što imam ću darivati njoj. Pod svoje okrilje ću skupiti svu decu , siročad koja hoće u školu, jer znanje je sve i putokaz i staza i proširivanje vidika, na kraju i moć. Imaće Kikinda manastir i groblje, okupiću sveštenike da osveštaju zemlju , podići zdanja, vaskrsnuće zajedno sa Hristom svi sahranjeni na njemu , pa i oni koje sam volela iznad svega.
Ako se neko seti neka me pomene. Možda će neke buduće generacije razumeti moj čin, ali i moje stradanje.
Sve pomenite samo moje grehove nemojte, oni su samo moji.

уторак, 10. фебруар 2026.

79.

februarski sneg

oteo sjaj iz oka

mladome mačku

субота, 7. фебруар 2026.

Niti

Uzeću nit ili dve plave mesečine

jutarnje rose i podnevnog sunca.

Uzeću kosu vetra utkanu u vlat trave

rascvetali zovin cvet i granu belog jasmina.

Uzeću osmeh divlje zveri

pokajnički pogled grešnika i radost majki .

Pokloniću ih nebu i moru, beskrajnom, plavom

pesmi sivog slavuja i stihu zaboravljenog pesnika.