 |
| Svetska baština - Kasa Mila |
BARSELONA -jedna jedina i predivna.
Sve staje u tu jednu rečenicu.
Ipak ću dodati još koju reč: lepo je doživeti mirise, boje, predusretljive ljude, osmehe na njihovim licima, ljubazne konobare , prodavce...
Ne mogu da se ne setim Olimpijskih igara, Monserat Kabalje, Fredija Merkjurija i njihovo izvođenje pesme na otvaranju letnje olimpijade 1992. godine. Jasno se sećam i Antonia Rebolja kako odapinje strelu i pali olimpijsku baklju... negde na fotografijama smo uhvatili stub na kom je goreo plamen.
 |
| Ulica Barselone |
Do Barselone smo stigli iz Ljoret de Mara autobusom do Blanesa, pa vozom do Barselone. Vožnja vozom je donela predivan pogled na plaže Kosta Brave i izlazak sunca , pošto je Španija na samom završetku vremenske zone sunce kasnije izlazi- oko pola osam početkom oktobra.
Izlazak iz podzemene železnice donosi blag morski vazduh začinjen mediteranskim biljem, optimizam i radost boravka na dugo željenom mestu.
Korak po korak i ode se daleko. Sve je tu, živost ulica, mnoštvo turista i domaćina koji negde žure... i šatori protestanata na Trgu Katalonija. Male plave pečurke u tišini barselonskog jutra...sve obiluje posebnim šarmom...
 |
| Deo Trga Katalonija |
Nismo se dugo zadržali na tom mestu iako je na samom ulazu na trg prelepa fontana. Požurili smo da uhvatimo tragove koje je ostavio veliki Španac Antoni Gaudi.
Prvo kafa u autentičnom katalonskom kafiću uz miris i ukus ćurosa ...Šetajući širokim bulevarom, brzo smo stigli do čuvenih kuća koje je projektovao i koje
svojim izgledom potpuno odudaraju od okoline.
 |
| Kuća Mila |
Naime Gaudi je voleo prirodu i sve svoje građevine je izrađivao u skladu s njom (i unutrašnjost i spoljašnjost). Na našoj putanji prva takva nezaobilazna građevina je Kasa Mila , popularno od Španaca zvana La Pedrera (Kamenita kuća). Fasada je napravljena od kamena blago izvijenog. Stojeći ispred nje, uz malo mašte , može se videti njeno lagano pomeranje, poput, kako je to želeo da svetu prikaže Gaudi, morskih talasa. Terase su ukrašene ogradama od kovanog gvožđa prikazane kroz izuvijane vlati morske trave koja se kreće u ritmu Gaudijevih talasa, plime i oseke. Jedna predivna i neodoljiva slika koja mami uzdahe svih prisutnih. ( Nisam izuzetak.) Zgrada je hiljadu devetsto osamdeset četvrte uvrštena u UNESKO svetsku baštinu.
 |
| Kod Kuće Batljo |
Još jedna Gaudijeva kuća se ne zaobilazi . To je Kasa Batllo. Građani Barselone je nazivaju ,,Kuća kostiju" jer njena spoljašnjost podseća na ljudski skelet. Balkoni imaju oblike ljudskih lobanja, a sve je ukrašeno razbijenim keramičkim pločicama. Oko ove dve zgrade se okuplja veliki broj turista svih nacionalnosti. Ovde se pak oseća strahopoštovanje prema hrabrosti i umeću arhitekte AG.
Tu je Gotska katedrala La Seu čija je gradnja počela hiljadu dvesta devedeset osme godine. Zanimljivo je što je samo prednja strana ukrašena u klasičnom gotskom stilu. Nalazi se u Gotskoj četvrti koja opet diše na svoj neobičan način, oseća se duh starine, lepota građevna koje traju kroz vekove uz neodoljiv šarm Gotike.
U ovoj četvrti je jedno vreme stanovao i radio čuveni Pablo Pikaso. Lepo bi bilo posetiti i njegov muzej, ali ograničenost vremenom ne dozvoljava. Neki drugi put...
 |
| Kod Gotske katedrale |
Ne propuštaju se ni mirisi i ukusi najčuvenije pijace Barselone: La Bokerije. Nalazi se u najčuvenijoj ulici Barselone - La Rambli. Na njenim tezgama je obilje svega : voća, mesnih prerađevina, malih lepo aranžiranih zalogajčića specijaliteta Katalonije kako ih nazivju ,,tapasi"... mene je najviše privukla tezga sa voćem, neke plodove nikada nisam ni videla...
 |
Na pijaci Bokerija
|
 |
Kuća sa šiljcima Barselona Casa de les Punxes |
Tu je i Kuća sa šiljcima čija lepota oduzima dah. Nju je prijektovao Jozef Puig 1905. godine. Udobno je smeštena na malom trgu, okružena je zelenilom, nenametljivo i stidljivo prikazuje svoju lepotu, jer se senka Gaudijevih građevina nadvija nad njom kao i nad svim građevinama Barselone.
Za sve je potrebno vreme...Nastaviće se ....
