 |
| Kod Glavne kapije u Mdini |
Gde god da ste na Malti dobro se osećate. Mnogo je toga za videti, posetiti i osetiti. Na raspolaganju je sve: preistorija, istorija, duge šetnje pored mora, pogled na beskrajno plavetnilo ili prosto osluškivanje prirode, ali i prošlosti.
 |
| Na Citadeli |
Ljudi su ljubazni , kulturni, spremni za
saradnju. Mame čoveka mirisi kuhilje, a sa prepunih štandova se osmehuje mnoštvo poslastica. Za svakoga ima ponešto. Lokalni specijalitet jesu pastici. Neka vrsta lisnatog testa u obliku čamčića, koje može biti punjeno sirom, piletinom ili jagnjetinom. Izuzetno je ukusno i veoma sito. Tu je mnoštvo slatkiša na uličnim štandovima , ali i u veoma luksuznim restoranima koji nude specijalitete od morskih plodova do nezaobilaznog zečjeg gulaša. Negde sam pročitala da je Malti Srbija poklonila par kunića koji su se veoma dobro prilagodili ...(ostaje da se proveri tvrdnja).
Malta živi od turizma. Iako je poseta u februaru vansezonska, ništa manje nije lepa. Nije nam nedostajalo kupanje, mada smo dvadeset sedmog februara videli jednog hrabrišu kako se brčka. Jedino što na mene nije ostavilo dubok utisak jesu plaže. Male su i kamenite, ali nekome i to itekako odgovara.
 |
| Fontana ,,Triton" u Valeti |
 |
| Katedrala u Viktoriji |
Zanimljivo je da su malteški ribari i građanstvo za vreme Prvog svetskog rata, prilikom torpedovanja francuskog broda Polinezije od strane nemačke podmornice, koji se kretao prema Bizerti, a koji je nosio bolesne srpske vojnike( Kreće se lađa Francuska), spasli mnogo utopljenika među kojima je bila i Milunka Savić. Potopljeni brod je danas atrakcija za ronioce - no tako nešto će čekati letnju posetu.
Mnogo je toga za videti i doživeti, ali kao i svuda, nemoguće je obići sve i videti sve.
Na ostrvu Gozo, smo se posle posete Džgantiji uputili u da tako kažem glavni grad Goza, Viktoriju, u prošlosti zvanu Rabat (Mali grad) . Odmah po silasku sa autobusa se stiže do velike izuzetno dobro očuvane tvrđave. Ne zaobilazi se ni Gradska katedrala Svetog Đorđa.
Ako se uputite na Gozo, planirajte ceo dan, neophodno je. U prethodnom putopisu sam pisala o Džgantiji. Tu se nalazi i crkva Ta Pina i posvećena je Bogorodici.
 |
| Uživanje u lepoti i čistoti |
Iako je novijeg datuma posećuje je veliki broj vernika, jer je , po predanju, na mestu gde je podignuta u prošlosti jedna žena čula glas Device Marije. Ispred hrama se nalazi njena statua. Meštani su bar po predanju bili svedoci različitih božanskih prikaza, ali i isceljenja. Svakako je velelepna i dominira predelom.
 |
| Ta Pina |
Tek uveče se vraćamo na Maltu.
 |
| Britansko prisustvo na Malti |
Nezaobilazno je ribarsko selo Marsašlok, gde se nedeljom ujutro može kupiti sveža riba. Veoma je živopisno i prepuno štandova sa nebrojeno mnogo suvenira. Opčinjuje lepota neba i vode, prosto mame uzdahe i osmehe . Načinjene fotografije su svedoci.
 |
| U ribarskom selu |
Preko puta Valete u istom zalivu se nalazi Sliema, novi deo grada sa velikim hotelima , prelepim dugim šetalištem sa mnogo luksuznih radnji koje nude najrazličitiju robu. Odatle se prave najlepše fotografije koje prikazuju Valetu u punom sjaju.
 |
| Iz Slieme , Valeta u pozadini |
Za kraj mojih zapisa o Malti sam ostavila novitet, ako se tako može reći.
 |
| Popajevo selo u pozadini |
 |
Gradskim autobusom se ne može stići do njega, ali postoji stajalište od koga ima par kilometara pešačenja. Kako smo stigli pre otvaranja mogli smo da uživamo u miru, lepoti obale i divnim bojama malteškog mora.
 |
Na liticama |
 |
| Staza prema maloj uvali naspram Popajevog sela |
Malta nema nijednu reku. Hodajući smo primetili da se savki komad zemlje obrađuje, sakuplja se kišnica( vide se rezervoari) a postoji i kap po kap navodnjavanje. Kako god, kažu da je Malta najzelenija u proleće i da je tada treba posetiti. Veoma je čista, smeća nema na ulicama, liticama i prirodi što odaje utisak visoke svesti o brizi za očuvanje životne sredine.
U Mdini, jednom od većih gradova Malte se nalaze ,,Glavna vrata" , šire poznata po scenama iz ,,Igre prestola". Dugo godina, u srednjem veku je bila glavni grad, danas je oaza mira, raj za turiste. Stari deo grada je bez saobraćaja, a barokna arhitektura opčinjava. Ulice su uske, pravi lavirint te se čini se da se lako može izgubiti u njima. Mdinu zovu ,,Tihi grad" , razovara se tiho, svaki oštriji zvuk odzvanja odbijajući se o kamene fasade i izaziva začuđene poglede. Veoma su mi se dopale ,,kvake" na vratima.
 |
| Kvaka |
 |
| Glavna kapija |
 |
| Ulica |
 |
| Ko ne sluša... |
 |
| Oaza tišine |
 |
| Detalj Nacionalnog parka |
 |
| Detalj |
 |
| Tabla na ulazu u nacionalni park |
 |
 |
| Kenedijev spomenik |
Ne mogu se zaobići ni stare solane, makar u večernjim satima dok se sunčev disk tajanstveno spušta iza malteškog ostrvlja ostavljajući blistav trag po modrom moru. Jedini neprijatelj je vreme. Sedam punih dana nije bilo dovoljno da se sve obiđe, ali većinu onoga što smo želeli smo i uspeli, nešto se mora ostaviti i za drugi put...
 |
| Nekadašnja solana |
 |
Hvala na čitanju. Do nekog sledećeg putopisa , srećan vam put.
Fotografije: Dragan Đukanović
