115.

pod letnjim suncem

teče rasejani dan

nosi pozdrave     

114.

jutarnje sunce

kaktus pozdravlja leto

poslednjim cvetom 

Igra vetra

Posejdonov bes priča more

Odisejevu kaznu i nepresušnu želju.

 

Grme daljine bogova olimpskih

spremnih da kazne grešne ljude.

 

U mlečnoj izmaglici ćute ostrva

 nadgleda ih vetar u obesnoj igri. 

 

 

Резултати конкурса ,,Завичајна река" Народне библиотеке ,,Ђура Јакшић" Петровац на Млави - 2026.

Захваљујем жирију  Народне библиотеке ,,Ђура Јакшић" Петровац на Млави:  

 Татјана Живковић - дипломирани библиотекар саветник,
Данило Радојковић - професор књижевности,
Јован Ивковић - професор књижевности,

 

на пријему,  уврштавању и објављивању моје песме у овогодишњем издању ,,Ћирилица огледало српске душе" ,  које носи назив ,,Завичајна река" 

 

 link 

ЋИРИЛИЦА ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ 16. руковет  ЗАВИЧАЈНА РЕКА 

 

 Весна Ђукановић - Кикинда   

 

ЗАВИЧАЈНА РЕКА

Мој брат реку воли
устане рано, пре сванућа,
стару торбу стави на раме и штап понесе.
Без речи крене с радошћу у оку
да на састанак у цик зоре стигне.
Разгрне трску и рогоз што краси лепотицу мирну,
посвећен захвати воду крупном шаком
принесе лицу, омирише,
ода јој почаст, попије гутљај,
седне на влажну глину обојену светлом.
Телом ту, духом ваља камен по речном дну
тка разговор душом својом,
док се зелени самрагд смеши на њега.
То нису река и човек,
ни човек и река,
то је живот и радост непрегледна.
Онда се спусти до плићака, покваси груди
па зарони у модре дубине,
задржи дах што може дуже, а она прича.
Изрони, разговора сит, па дуго ћути,
дође и лабуд који док сунце измаглицу мами.
Не разуме пролазник сед његов мирни,
тишину речне обале, њено миловање
и поглед његов упрт у хоризонт.
Мој брат реку воли.

113.

 leto u jeku

rascvetali suncokret

doziva pčele 

112.

 ivanjsko cveće 

grobovi okićeni

mirisnim biljem 

Traganja

   
Pretvoriću se u zrno peska

u trun banatskog praha

 u osušenu cvast trske ukraj puta.

Nosiće  me vetrovi, bacati oluje
Paliti letnja vrelina.

Uzoraću podrume, prevrnuti  tavane
Sejaću  pogled na sve strane. 

 Otkriću nove puteve 

osunčane staze i zvezde padalice. 

Putopis : Još jedno lice Grčke

Voda znači život

 Pored  morske obale, bezbroj  plavih nijansi  i  zagonetne starine, Grčka pod svojim nebom krije još mnogo toga. 

Na ovogodišnjem putovanju u Grčku doživeli smo nešto sasvim novo što je na mene ostavilo veoma dubok utisak. 

Kako smo boravili u Nea Vrasni, posetili Stagiru i Aristotelov park,  odlučili smo da posetimo i Vodopade Svete Varvare. 

Pomisli čovek , vodopad kao vodopad, ali kada ste na toplom vetru koji miluje  obalu i suncu koje boji toplotom more, pesak i razvaline  vodopad je poseban, a kada je neodoljivo zagonetan i skriven utisak je divan. 

Na  dvadesetak kilometara od Nea Vrasne, u blizini Olimpijade,  skriveno u neokaljanoj prirodi, na oko osamsto metara nadmorske visine  nalazi se bogatstvo prirode i obilje besprekorno čiste ledene vode.

Avantura počinje

Kod Gornjeg vodopada

Predivan osećaj

Problem predstavlja prilično loš put koji je oštećen bujicama kiše, ali uz dobru volju ništa nije teško. Posle krivudavog puta se stiže do mesta za parking , sa kojeg se račvaju dva puteljka , jedan ka Gornjem vodopadu visine oko petnaest metara, koji je veći i bogatiji vodom i drugi ka donjem , manjem, visine oko deset metara , ali ništa manje lepom.  

Preko potoka ka donjem vodopadu

Staze su zemljane, obrasle bujnim i raznolikim rastinjem. Zadivljujuće  je lepo veliko busenje paprati . 

 Staze su uređene, posetioci zaštićeni drvenim ogradama koje pružaju oslonac pri razgledanju. 

Žubor vode, guste krošnje  i vazduh bogat vlagom čine da se pojavljuje utisak boravka u ogromnoj vlažnoj prašumi. Tišina očišćena prisustva ljudi( bili smo jedini posetioci ), rada motora  i bilo čega veštački napravljenog,  dodato pojačava utisak blaženstva. 

Raj na Zemlji. 

U odnosu na temperaturu vazduha u Olimpijadi, ovde je bilo , sigurna sam , desetak stepeni manje. Zemljane staze  isprepletane korenjem zahtevaju lagani hod. Na nekim mestima je potrebno reku preći preko kamenja, ali sve je to čar ovoga mesta. Kod Donjeg vodopada se , za veće avanturiste i one spremne za planinarenje nalaze teže staze, koje opet zahtevaju i odgovarajuću opremu. 

Paprat

Pečurke 

Spreman za avanturu

Delić staze

Kako god zadivljena i bez daha sam upijala lepotu netaknute prirode.  Po završetku posete susreli smo grupu mladih pod punom planinarskom opremom. Saznajemo da su  više puta dolazili. Želimo im prijatan boravak, oni nama srećan put.

Do nekog novog putopisa-  putujte. 

Fotografija Dragan Đukanović 

 

111.

 u gnezdu rode

mali pilići spremno

čekaju polet 

 

Izdavačka kuća Alma- Beograd Najkraće priče 2025.

 Zahvaljujem žiriju Izdavačke kuće ,,Alma" Beograd na prijemu i objavljivanju moje priče
,,Pitanje " u ovogodišnjem zborniku.

 

Zbornik ima tri celine:

1. Neobjavljene priče
2. Iz knjiga
3. O autorima 

 

 Link: 

 Najkraće priče 2025.

 

 

 

 

 

 

110.

 skinuto žito

njivu obuzeo cvet

divljeg bosiljka  

Omaž Milanu Rakiću

 
Možda si iskren 
dok pohodiš nebo 
u otkrivanju tajni ?

Možda si iskren 
u nadanjima i  osvajanju visina
pa drhtiš nad pesmama svojim? 

Možda si iskren 
u najdubljim tragovima  uma
u lepoti  stihova svojih? 
                                               
Možda si iskren 
u otimanju nadanja 
ženi koja spava pored tebe?
 
Možda si iskren 
pred sobom,
dok  ona u tebi gleda  večnost? 
     

109.

upekla zvezda

mačori spavaju u

šarenoj senci