Slike na svili

Hvala organizatorima i žiriju.  

     Pruženu ruku duhovi dodiruju Igraju se njome kao igračkom Ne dozvoljavaju da padne Teraju je na smeh i traženja Otimaju od tela i odnose Nekuda daleko na neka druga mora Na neke druge horizonte Prepuštaju je  vetrovima Dalekim rođacima i dubokim jezerima I tako od jutra do večeri Dok u sebi imaju dobrote Noću je prepuštaju onim zlim mračnim Što remete mirne snove I tako u nedogled, Ilustracija - slika na svili.

U odbrani od četiri zida koji znače hladovinu otkrih Dažboga jednog od bogova Starih Slovena. Bio je bog sunca i kiše. Kada na nebu nema oblaka Dažbog se smeje.  Sam, zaboravljren i odbačen od onih kojima je darivao život. U najboljim godinama darivao je  kišu i sunce. Smenjivao ih je i svojom milošću  darovao vredne i  odane. Danas sam  osetila njegovu srdžbu. Širila sam veš, pogledala u nebo bez senki, staklo od načara je upilo veliku količinu svetlosti i u sredini, baš i spred oka se pojavio mali žuti krug. Ispred drugog takođe. Dva kruga su se pretvorila u jedan veliki blještav i nimalo prijatan. Sunčanica? Upozorenje? Požurila sam, završila posao i ušla u zamračenu kuću. Krug je narastao i oživeo. ,,Šta si se napravila kao da ne znaš ko sam ja? Jednak među jednakima! Kažeš vrućina, toplota, nemaš ti pojam o tome! Nemoj se truditi da daš odgovor, moćan sam , čitam misli i  ne dozvoljavam da mi se smrtnik suprotstavlja.  Grešni ste. Skromnih moralnih vrednosti. Danima vas upozorava

 Иде јул, а сунцокрет цвета...Ода сунцокрету: Сунцокрет сам Расти и прати сунчеве стазе дочекуј га јутром уз пев славуја уз кликтај фазана што између стабала твојих има дом уз дрхтај срне што лане своје у теби скрива. У подне усправних леђа, дигнуте главе одај почаст плавом своду и Сунцу у зениту с вечери, у радости испрати светлост и на починак пођи, спреми снагу за нови дан. Гледам те, поноситог витког, молим: Покупи моје разбацане мисли допусти да полетим стазама твојим да се купам у бљештавилу светлости цвета твог, засени ме, обоји очи моје, цветом залуди. Загрли ме, прими под окриље своје учини да постанем жути лат главе твоје Дозволи да пратим жуто Сунце с тобом да кликћем гласом предака својих што су са длана свога семе твоје уз наду сејали. Дозволи да с ватрене главе твоје мирис понесем да певам, да се радујем, дишем да у рукама држим њиве твоје да се таласа златно поље другова твојих у мојим очима. Певаћу с тобо

Veličina pred okom . Veličanstveni. Ogromni.  Neponovljivi Isleksani iz jednog komada kamena, trežine oko sedamsto pedeset tona. (Za poređenje o veličini :  jedan kameni blok na piramidi je težak dve i po tone) . Šta reći kada pogled na njih oduzima i dah i glas? Umorni, iscrpljeni neverovatnom aprilskom vrućinom,(potpuno normalnom za južni Egipat, ali ne i za severni Banat)  skupljamo poslednje atome snage i u predvečerje izlazimo iz klimatizovanog autobusa da se poklonimo veličini nad veličinama-  Memnonovim kolosima.  Ne može se, a ne postaviti pitanje: Kako?  Ko? Na koji način? Bezbroj je pitanja koja se množe i proleću ispred nas. Sivi granit s ponosom stoji baš kao što je stajao pre tri i po hiljade   godina, odoleva zubu vremena , iako oronuo s izbrisanim hijeroglifama i obeležjima mnogih epoha. Stameni stoje okruženi brojnim turistima, ali i prodavcima suvenira. Opstaju i pričaju. Prate pogledima Nil i rugaju se ljudskom neznanju  posle nekoliko prohujalih milenijuma.  Sa plato

  Oteću rukama svojim  glasom svojim dušom svojom  svaku gorku reč koja ti sklizne s usana. Upakovaću ih trošne  u blatne korake  velike zarobljene životne čvorove.  Rukama svojim  uplešću ih u bršljan otrovni da nikada više ne osete slobodu.   Jablanovi će stražu držati nevolje minulih dana  u ropstvu zadržati  telima svojim primer gardama davati.  Milošću darovanom  zaboravićeš im ukus moći ćeš samo  da živiš, voliš i  pamtiš otmice trenutak. Fotografija -  mozaik iz  koptske crkve u Hurgadi