Хвала жирију.
Hvala posetiocima ovog bloga. Nadam se da ćete uživati u mojim pričama i slikama na svili. Svaka sličnost sa likovima i događajima je slučajna.
Хвала жирију.
Hvala gospodinu Bori Živaljeviću i članovima kluba ,,Dunavski venac" .
Na nekim mestima okrunjenje je značilo rupu ispunjenu vodom. Negde je postojalo samo udubljenje koje je takođe bilo ispunjeno vodom.
S leve strane sive trake je nekada postojao zid od crvene pečene cigle. Terakota dostojna vavilonske kule, u svojim živopisnim nijansama.
S desne strane je postojala metalna ograda s uredno potkersanim bršljanom. U miru su zeleni listovi štitili one s unutrašnje strane.
Groblja su ličila na sva groblja pod kapom nebeskom.
Nekada je na ulazu u groblje stajala kapija od kovanog gvožđa. Visoka
i lepo oblikovana rukama veštih kovača, opomena onima koji ulaze u
njega na ovaj ili onaj način.
Tiha i mirna sa upokojenim svojim stanovnicima. Oba groblja su posećivale starice glava uvijenih u crne marame koje su im dodavale godine. U svojim mimohodima su spuštenih glava izbegavale poglede slučajnih prolaznika.
Deo puta bi prelazile u tišini, a deo u tihim molitvama za upokojene. Put je bio od cigala uredno složenih u mozaik po kom su deca o verskim praznicima skakutala izgovarajući brojalice. Njih je zamenio beton.
Danas su tu rupe koje treba preskakati da bi se izbegle neprijatnosti koje one pružaju. Nestale su starice, pridružile su se svojima na putu nepovrata. Retki prolaznici bi žurno prolazili noseći u rukama pokoji struk mimoza koje su ovih dana preplavile pijace.
Nestao je zid od cigala, urušio se, a cigle koje su se mogle koristiti su odnešene rukama slučajnih ili namernih prolaznika. Njega su zamenili polomljeni ili zaboravljeni spomenici davnih vlasnika. Ponegde bi u manjim komadima bili poređani u kakvom-takvom skladu, a negde su zbog težine bili nemarno razbacani, kao posledica čišćenja. Jasno su se na sivom i belom kamenu videla imena...Mermernih nije bilo.
S desne strane su nestale metalne ograde, zamenila ih je iskidana šica koja je svojim vrhovima parala nebo i retke poglede. Iza nje su se videli spomenici pokrivceni mahovinom i ubledela imena na njima. Većinu je krasio osušeni visoki čičak i izdanci mlade trske.
Praćena hukom januarskih prazika, žena se pod teretom pogurila.
Ilustracija - Beli Anđeo na svili.
Част ми је што сам део Седмог међународног Трифунданског зборника. Заступљена сам својом песмом,, Кажеш". Хвала жирију.
Кажеш
Кажеш правио си вино
од грожђа зрелог страшћу обојеног
Кажеш далеко се чује мирисом својим,
прелама светлост у чаши старинској
Кажеш године ми не могу ништа
као старо вино сам , опијам у главу улазим
Кажеш дотичу те моји дланови
док ходаш међу распуклим тешким лозама
Кажеш милују те очи моје
речи изговорене, зачињене зрелим гроздовима
Кажеш тихо ходаш путевима винским
пратиш моје трагове на њима
Кажеш одмичем кораком по стазама
пухура грожђаног, праха свемоћног
Кажеш дишеш пролећне ноћи обојене мирисом
грожђаног цвета и мојим дахом
Кажеш видиш ме међу чокотима
чувам их грожђаним соком на рукама
Кажеш да сам део небеског свода
тајна одстојалог вина добро чуваног
Кажеш понећеш ме до непознатих светова
У тихим вечерима у којима се пије црвено вино
Кажеш…или то чаша вина у којој се светлост прелама
уместо тебе говори ?
Велика ми је част што се моја песма ,,Пишем и учим друге" нашла у овом јединственом Зборнику Ћирилица исповедаоница српског језика". Конкурс је отворен у оквиру пројекта ,,Писмо Ћирилово". Песма је објављена у категорији ,,Песме посебног надахнућа".
Хвала жирију, члановима Књижевне заједнице Крагујевац, професору Владимиру Средојевићу председнику Програмског одбора.
Овде је линк према -Зборнику:
Град
Крагујевац је ове године подржао предлог пројекта „Писмо Ћирилово“ у
оквиру кога је организована истоимена међународна манифестација и
такмичење ученика осмог разреда у познавању историје српског језика и
ћирилице.
Књижевни конкурс на тему „Ћирилица – иповедаоница српског језикословља“ је инспирисао 62 аутора из Србије и земаља региона, а најуспешнији радови су се нашли у Зборнику.
За ученике осмог разреда основне школе припремљен је образовни материјал „Родослов нашег језика и писма“
који је ученицима служио за припремање за такмичење. Креиране су и две
слагалице, са појмовима из историје језика и писма, у програму Tarsia и
добиле су их све пријављене школе. На такмичењу је учествовало 13 школа
са територије града Крагујевца. Све екипе су биле изузетно успешне у
показаном знању, а о првим местима је одлучивала брзина
давања одговора. Најуспешнији су били ученици из ОШ „Наталија Нана Недељковић“ Грошница, Софија Петковић и Милањи Стојановић (ментор Неда Цвејић), на другом месту је била екипа из Прве крагујевачке гимназије, Александра Милошевић и Тијана Андрејевић (ментор Маријана Гуглета), а на трећем ОШ „Јован Поповић“, Александра Божовић и Магдалена Томић (ментор Сузана Матић).
ПИШЕМ И УЧИМ ДРУГЕ
У времену трновитом
обавијеном густом маглом
ходила су браћа монашка.
Светлели су се кораци њихови
од Солуна , Аја Софије, Рима
преко мука и непроходних шума.
Темеље дубоке и чврсте поставише
Словенима отворише врата писмености
народ описменише , главе окитише.
Научише Наума и Климента вредностима правим
они захвалише најлепшим даром
у част Ћирила створише писмо.
Пишем и учим друге да пишу
монашку хаљу Ћирилову у углу душе носим
говори ми језиком јасним
слушам понизна под погледом благим
као чувар тихо молитву зборим.
Кроз високо горје манастира славних
белих кула где се соколови гнезде
где ћирилица корен има
где задужбина снове снива
Ћириловим стазама ходам
Хватам се словом ћирилице
за рукав мајке своје, за очеву руку,
братовљеву благу реч.
Пером рајске птице слово ћирилице китим
велико и мало, опточено миром хиландарским
гласом монашким стопама просветитељским.
Захвална у реду стојим.
maj je otekao u jun obojen sivim nebom prošaran mekim belim oblakom iza kog stidljivo proviruje Sunce koraci se ljudski ne broje ostavljen...