Постови

Приказују се постови за децембар, 2017

Svitanje

Слика
Pretvoriću se u zrno peska. Pretvoriću se u trun banatske prašine. Pretvoriću se u osušenu cvast trske kraj puta. Nosiće me vetrovi. Bacaće  me oluje. Grejaće me prolećni zrak. Paliće me letnje Sunce. Mraz će Me mrviti. Stapaću se s raskvašenim sestrama. S braćom ću čupati travke. Iskopaću podrume. Dodirnuću tavane. Mirisaću kraj osušene nane. Uhvatiću seme maslačka. Poneću  misao. Očistiću zavist i zlo. Rasuću pogled na sve strane.  Pretvoriću se u pesak. Pretvoriću se u trun banatske prašine. Fotografija Svitanje

Crnko

Слика
 Gde si Lakokrili? Nije te bilo. Skitaš  li udaljenim stazama posutim srebrnom mesečinom, dok se nad ravnicom nadvijaju sivi oblaci ? Severac se sprema da sa Karpata donese zov izgubljenih u njegovim vrhovima, pa da ih raspe  po tihom moru panonskom, a tebe nema.  Zebem i nedostajanje  me obuzima, a ti ćutiš.  Da li se zavlačiš u mediteranske  kućice obavijene mirisom sveže ulovljene morske ribe i svojim duginim okom,  usnulim krljuštima dodaješ magični sjaj  ili se utapaš u nečijoj nemoći da promeni surovost savremenog života? Zaista, da li tuguješ za nekim  mirnijim, čistijim vremenima? - Ne tugujem nikada. Delim tugu. Delim radost. Preuzimam delove stvarnosti i snova, pa ih  slažem u kutije vremena. Sve je uredno poređano da se ne zaboravi, da ne postane izgubljeno zauvek i odneseno nekim kratkotrajnim krilima. - Svakako si mi nedostajao. Tvoje reči, milovanje lakog vazduha pokrenutog tvojim krilima... kao da sama živim životom vremena pre vremena i pre prvoga greha. -

Večeras

Слика
Večeras ću da podignem ruke Da dodirnem zvezde Pevaću sa mesecom Nadvisiću glasom krik probuđene sove Slepi miš će sklopiti krila Usamljena mačka će na komšijskom zidu  Nemo oboriti pogled Pas će zaustaviti lavež. Oblak će stati. Vreme će stati. Zemlja će stati. Dlanove ću orenuti u visinu. Obrisaće se reči. U hladnom dahu živeće Duša moja. Oprostiću! Zaboraviću! Večeras ću da podignem ruke.

Večernja magija

Слика
Šerpa do šerpe, pa šerpica, prepodne je proletelo u deljenju poslova na važnije i manje važne. Supa se podrazumeva, sos od paradajza i krompir, pa pohovane šnicle, da ostane i za sutra. Radila je mehanički.  Posle niza poslova i pojedenog ručka, krenula je u  zimsku šetnju. Odnegde, iz mraka špajza, je izvukla stare duboke cipele. Njihovi đonovi su krili mnoštvo koraka. Dodirivali su sve četiri strane sveta, krećući se u ritmu Vivaldijevih taktova. Pevušila je u duši, sasvim lagano, zatvorenih usana, svaki pokret ruku je donosio pojčavanje melodije. Uzela je tople rukavice veselih boja. Šal oko vrata je doneo još toplote. Kineska jakna, dobro postavljena veštačkim krznom. Njoj Severac nije mogao ništa.  Niko joj nije mogao ništa. Lakožurnim koracima se uputila prema izlazu iz grada. Prema zapadu. Sunce joj nije smetalo. Njegova svetlost se odbijala i gubila u dubini fotogrej stakala.Tamni odsjaj se skrivao dobijenu slobodu. Poneki prolaznik, žena i dete koji ubacuju bele kover

Glas dubine

Слика
Pomislih kako mi nedostaju naši razgovori. Kako je velika praznina i  kako se hladni dani gomilaju i talože. S jutra kada se svetlost budi i rasteruje dugu noć, prvi zrak se stidljivo nećka. Čini se čoveku da  mladi glumac s drhtajem u srcu čeka podizanje prve zavese iznad uglačanih pozorišnih daski. Glumac dan, skrivenih namera i pritajenih želja stidljivo prima svetlo s dalekog istoka. Obećava li? Priprema? Daje? Mnoga su pitanja u laganoj izmaglici. Talasa se zora kao prozirna nevestinska haljina istkana nitima mladosti. Dan je u svom kratkom trajanju brzo prošao. S  gašenjem večeri se slika ponavljala. Učinilo  mi se odjednom da senka proleće ispred mene  izmešana lako neraskidivim nitima noći i dana. Strah me obuze. Mnogo je otežalih reči ovih dana, mnogo ozeblih i tužnih. Požurih. Ubrzah korak. Ne želim da me nepoznati takne svojom rukom ili me upita za vreme. Svakim korakom nelagodnost je rasla. Jačala je i dobijala obrise najsrašnijih snova. Sam Kerber se podiga

Komšijski mačak

Слика
S prvim jutarnjim lakim snegom Proletela je vest: Komšijskog sivobelog mačka Prevarila pahulja prva. Samo je dremao. Samo se grejao. Samo se u paučini vremena spremao Za let, Za put u daleki, Nepoznati svet. Čudo, Pahulja se spustila, Dodirnula ga za brk. Podigla sa dušeka mekog. Učini mačak Korak, Dva čak, Pa spreman Izmeša belu pahulju Začini je dahom svojim. Brk se pomeri. Uho ču zvuk daljine. Oko pokaza laki titraj Zgrabi svetlosti kraj. Seti se gradskih ulica, Noćnog svetla, Zore prve, Svetlosnog sjaja, Toplote letnje, Zida komšijskog, Hlada cvetnog, Crno-belog psa. Ukusa hrane Tihe zabrane. Samo trepnu. Uhvati pahulju. Zadrži je za tren, Pa polete u mačji raj.

Pod kapom panonskom

Слика
- Ko je to čuo? Ti nisi ili jesi?  Sad ću da ti pričam!  Dok čekaš gledaj onoga pored mene! Čekaj samo da otresem ovaj ljudski miris! Takooooo! - Telo se u žestokom naletu streslo po komandi uma.  Posmatrač je mogao videti čeoveka koji ga je gledao pogledom punim divljenja i ljubavi. Kupio je crnodlakog psa. Ustvari crnobelog.  Lovačkog. Da mu bude drug i pratnja u zimskim danima opuštanja koji su podrazumevali lov kroz uspavanu panonske talase. Čovek  je znao je šta ga čeka. Sklonio se. Iz prikrajka je pratio brzo pokretanje psećeg tela. Jedva bi okom uspeo da uhvati pokoji pokret.  Pas se na delić sekunde umirio. Prvo je zatvorio oči da mu nečistoća i vlaga s crne dlake ne bi upadala, zatim je počeo trešenje od vrha crne izvijene njuške, preko glave, vrata,  tela i na kraju zadnjih šapa. Sve i svi koji su se nalazili u blizini bi bili poprskaniotrešenom vlagom. Niko nije bio pošteđen.  Nije u tim pokretima mogla da se nazre zloba, već iz čista nevina  potreba.  -  Sad će poče

Zbornik radova Kreativne Radionice Balkan 2017.

Слика
Zadovoljstvo mi je da se predstavim učešćem u izdanju Kreativne Radionice Balkan ,,Zbornik radova KR BALKAN 2017 ". Pridružila sam se konkursu i poslala svoju autorsku priču ,,Drhtaj u tami", izazov je bio velik, jer je misli rebalo sažeti u sto osamdeset reči. Da li sam uspela?.. Priči se pridružila i slika na svili ,,Odjeci" , u zborniku je ona u crno beloj verziji. U Elektronskom obliku se može videti u boji. Zbornik se u elektronskom izdanju može videti, pročitati i čuti na linku Zbornik KR BALKAN elektronska verzija    Drhtaj u tami Gde si tišino? Gde si reči? Gde si pesmo? Gde je drhtaj u tami? Kuda je nestao? Gde sve nestaje? ... - Daj mi! - Ne dam  ti! - Daj mi! - Ne dam ti! - Onda ću da kažem, mami! I babi! - NE dam ti ! Ti si još mali!! - Daj mi! - Ne dam ti! Ostavi to! To nije za tebe! To nije tvoje! Ostavi to! -  Neću, e baš neću! To je i moga dede, nije samo tvog ! Kroz kuću se razlegao prasak. Nebo se smračilo i velikom brzino