Slike na svili

Стојим на гробљу белом, крстови око мене имена бројна, под сунцем топлим а камен прича старе приче о јунацима под небом плавим. Лаки лахор с мирисом мора плава страдања поје о јунаку српском што из далека у даљину кроз пакао прође. У крипти тихо, мирно мермер хладни јунаке чува тугу далеку и живот дат за друга за отаџбину, за слободу. Пратим трагове кроз алеју крстова једнаких у миру своме брише се чин, село, град сви као један на починку испод туђег неба. Мала испред Голготе српске молим за опрост пред храброшћу успаваних палим свеће и дубоко дишем слободу.

Словословље: Весна Ђукановић: Рилски манастир Стобске пирамиде :          Јутро је. Спремамо се на пут. На једнодневни излет, с тим да је полазиште овога пута из Пирота. Пре пар дана смо посетили Видин, са...

  ОДА СУНЦОКРЕТУ Објављено 20. јуна 2022. аутор Зорка Стојановић На седници одржаној 20.06.2022. године у Малом Црнићу, Жири Конкурса „Ода сунцокрету“, који су расписали Центар за културу Општине Мало Црниће и Библиотека „Србољуб Митић“, Мало Црниће, за најлепшу песму о сунцокрету, а у оквиру манифестације „Дани сунцокрета 2022“ у саставу: Зорка Стојановић, председница; Драгана Алексић, чланица; Александра Марковић, чланица; и Радица Павловић, чланица, једногласно је донео: О Д Л У К У 1. Прва награда припада песми „Стих једног сунцокрета“, аутора Војкана Ивковића из Петке, под шифром „Јелек Србољуба Митића“; 2. Друга награда припада песми „Сунцокрет“ аутора Вање Малетића из Земуна под шифром „Хамлет“; 3. Трећа награда припада песми: „Сунце – Сунцу“ ауторке Сање Манчић из Смедерева, под шифром „Сунчица“. Жири је одлучио да додели и 12 специјалних похвала: 1. „Колажар“, ауторке Милице Бијелић из Београда, под шифром „Колажар“, 2

Kroz  poluzatvorene kapke puštam delove svetlosti oči su moje plave nebo je moje plavo plava su jutra  u kojima se budim. Krade mi vreme dane,  krade godine  cvrkut ptica i njihov savršeni let . Nestaju  prijateljska lica i reči njihove posle duge šetnje  bivaju ukradeni.    Tražim kradljivce Skriveni su, ukopani u tamnim hodnicima.  Rade neumorno i tajno. Samo snove mi neće ukrasti nikada.

Danas mi je stigla zbirka pesama koja nosi naziv Pesnička lira moga kraja. U njoj se nalazi moja pesma ,,Ravnica". Hvala gospođi Brankici Milovanović na odabiru. Ko može da ne voli kraj u kome je prvi put udahnuo vazduh?  Ravnica nam je davala i daje, traži samo malo poštovanja i pokoju lepu reč pretvorenu u pesmu. Kao što  kaže Brankica Milovanović u svojoj Reči urednika: ,, ...Nadam se da ćete svoj doživljaj rodnog kraja prepoznati u bar jednoj od pesama iz ove zbirke, a možda će neke od vas ovi stihovi podstaći da i vi stvorite poeziju..." U ovoj zanimljivoj zbirci se nalaze pesme svih krajeva naše lepe Srbije. Darovi rodnoga kraja su najlepše što čovek može poželeti :  pesma, zemlja nebo, ljudi... Moju ravnicu sam videla ovako:  Kroz blistavo jutro odzvanja ravnica svežom bojom zelenoga klasja peva probuđeni dan pa nežno miluje život. Obilje hrane i pesma, bosiljka radostan cvet u horu kao jedan daruju bogat dan. Fazan se podiže i  kriknu negde u visinu jasno glasom preda

    Словословље: Весна Ђукановић: Ђавоља варош- Игра разумом :            Понео нас пут источном Србијом, путевима обојеним тајнама, расцветалим ливадама,  богатим шљивицима,  преко напуштених рудника, п...

  Ћирилица слово моје Негде између истока и запада живи почетно слово Аз велико и мало, прво у низу. Кроз магле ропства траје кроз векове се не предаје захтева част и помирење међу браћом исте вере. Негде где патуљци страже чувају где легенде кроз снове оживљавају где се бајковите у речи у јаву претварају где се с горе усамљени вук духом својим, уз гласа бук своме имењаку јавља:  ћирилица стоји. Вук се буди, јеком роду јавља, па из у порте Храма Светог Марка поручује да се ћирилица не заборавља. Кликнимо у глас, писму своме у част за Ћирила, Вука, Доситеја писму предака својих одајмо почаст: пишимо ћирилицу , српску миљеницу за Манасију, Раваницу, Студеницу монахову благу реч , писмо Мирослављево каноне , типике Савине , фрушкогорско Хопово! У реду као чувар стојим учитељске године у миру бројим обојене ћирилицом писмом мојим.

 Ovih dana lepe vesti stižu iz Leskovca. Naime , Kulturni centar Leskovac je prošle godine započeo projekat ,,U ritmu dijalekta", koji okuplja pesnike koji imaju potrebu da se izraze na dijalektu svog govornog područja. Ni ovog puta nisam odolela. Moja pesma Večera će se naći  i u ovogodišnjem Zborniku ,,U ritmu dijalekta 2022.  uritmudijalekta@lkc.org.rs пон 23. мај 13:29 (пре 2 дана) Поштована, Ваша песма је ушла у шири избор песама на Конкурсу "У ритму дијалекта". Песма ће бити објављена у зборнику који ће бити издат наредне године. Срдачан поздрав! Зорана Јовановић Лесковачки културни центар  VEČERA Priko mene prišlo mnogo leta i mlogo vetrovi naleta al ko onomad nikad nisam prošo nisam znao ni di sam pošo, ni di sam došo u kafanu ja sam išo bratiju čašćavo, nikog nisam slušo kad creva zakrčidu, mrklo doba pravo vreme da se rana proba dal je  ručak il večera pito nisam sa šporet šepru skino sam meso tvrdo , gorka čorba srči, srči, sve u šest rakija mi pomutila

 Zahvaljujem žiriju i članovima KK Glubočica- Leskovac  na oraganizaciji Zbornika Legende moga kraja i prijemu moje kratke priče -  Nokti.   Pozdravi Borkici  MIlovanović! Književni klub Glubočica пон 16. мај 13:35 (пре 9 дана) Poštovana, Obaveštavam Vas da će Vaš tekst biti objavljen u zborniku Glubočica između obala - Legende mog kraja. Očekujemo štampanje zbornika do kraja godine. Po štampanju ćete dobiti svoj besplatni primerak.  Bićemo u kontaktu oko detalja. Srdčani pozdravi od Borkice MIlovanović!     Priča će biti objavljena na ćirilici.    NOKTI   - Ma, kad ti kažem, ova nova je najbolja...nemaš ti pojma...ova i nijedna druga. Sve  mi je lepo namestila... Znaš kakvi su? ...Tvoji? Nikada nisu bili takvi. Videla je nešto na internetu... išla je na obuku... sve zna, kad ti kažem! Kakvi su???!!!!! Prelepi! Svaki je drugačiji, sa malom zlatnom nalepnicom, ali se ne vidi da je nalepnica, već kao rukom ugravirana zlatna nit.  Na svakom  noktu drugačija! Ma kad ti kažem drugač

Словословље: Весна Ђукановић: Сионска гора :       Mt. Zion, a view from Abu Tor  Смештен на Блиском истоку у обећаној земљи Јерусалим је одувек привлачио многе који су у њему тражили д...

Teče Nil. Posle kratkotrajne plovidbe  stižemo na njegovu  Zapadnu obalu. Plavi se danas kao nekada, a njegove vode u svojim dubinama kriju tajne.  Dugo vremena je planirano ovo putovanje,  pokušavala sam da se pripremim i bezbroj puta zamišljala sebe kako se nalazim u Dolini kraljeva kako koračam stopama faraonskim , graditeljskim  pokloničkim, avanturističkim.  Ono što me je sačekalo je bilo nestvarno u  svakom pogledu. Surovost prostora na kome su sahranjivani faraoni i visoki državnici Egipta Novog kraljevstva zaslepljuje i ne samo to, u ovoj prirodnoj sauni je nešto što nikada nisam osetila niti doživela. Neopisiva vrelina i sparina. Ovde nikada kiša ne pada. Dolina kraljeva                      Zamislite Sunce  u punom zenitu, kamen ispod nogu vreo , kamen okolo vreo, ,,Silazak" ,,Stepenište" Detalj grobnice toplota se emituje odasvud. Greje sa svih strana. Prosto se čini kako telo u svakom trenutku isparava. Verujte i pored šešira toplota je bila nepodnošljiva. Diše se

U smiraju dana uz pesmu  majskog vetra otvaram vrata na domu. Primam namernike prolaznike, braću i sestre mojih dana saputnike. Tražim samo pogled snen reči u miru izgovorene vetrov nemir odnesen.

Авторы Произведения Рецензии Поиск Магазин О портале Вход для авторов 821 Пут путуjем Веселинка Стойкович Искрице Пут путујем Прошло и садашње штујем Будућност умујем      Весни Ђукановић Весна Ђукановић Фотографија: Драган Ђукановић © Copyright: Веселинка Стойкович , 2022 Свидетельство о публикации №122051300747 Список читателей / Версия для печати / Разместить анонс / Заявить о нарушении Другие произведения автора Веселинка Стойкович  ХВАЛА!    

Prvi pilon Sledi još jedan izlet, ovoga puta  na jug Egipta.  U najveći od svih hramova, tokom pet hiljada godina svog postojanja- u Karnak.  Put vodi kroz pustinju. Suva, jalova, sa tek po kojom naznakom života.  Onda slike postaju drugačije.  S približavanjem Nilu slike se menjaju.  Na neki čudan, volšeban naćin , se vraćam u prošlost, u vreme velikih faraona, i svakako, ako ne najvećem, ono najstarijem po godinama života i   po vladarskom stažu, velikom Ramzesu II. Pre nego što putnik ugleda Nil, ugleda njegove vode kako se ulivaju u mnoštvo kanala koji navodnjavaju plodno tlo njegovih dolina. Način obrade zemlje je potpuno isti kao u drevnoj prošlosti.  Na neki način, seljak je zarobljen u prošlosti, većina radova se obavlja ručno. Jedino što se ponegde mogu videti motorne pumpe za navodnjavanje.  Siva traka puta vodi kroz brojna sela u dolini Nila. Kuće su skromnije nego one na severu.Ljudi još skromniji. Sivu traku puta ukrašavaju brda lubenica tamnozelenih kora. Nevelike su i br

Nastavljam priču koja nema kraja. Ispred muzeja Traje kroz prošlost, sadašnjost joj kradem, a budućnost ću ostaviti nekim novim generacijama.  Uzbuđenje je veliko. Trenutak kada sam se našla ispred ulaza u Nacionalni muzej Egipta u Kairu je potresan. Sva nadanja, želje, misli o važnosti drevne, neprevaziđene civilizacije i njene artefakte su mi na dohvat ruke. Koraci mnogih su ispred mene, važnih ličnosti, čuvenih arheologa, egiptologa i brojnih turista. Crvena zgrada se smeši , čeka, oživljava u mojim očima i počinje svoje priče.  Igra svetlosti i senki   Vreme koje mi je dato za razgledanje je suviše malo. Zbog Ramazana ono je skraćeno. Opčinjena sam lepotom, bojama, savršeno obrađenim kamenom, monolitnim figurama faraona, službenika, likova koji imaju večni život jer su služili faraone.  Vodim neme razgovore sa Kefrenom. Nefertari me gleda. Tu su oslikani sarkofazi, brojni kartuši i skarabeji...Naš vodič, Egipćanin sa dobrim znanjem srpskog jezika , što me je veoma obradovalo,  se t