Zahvaljujem Ana Stjelja na prilici da budem deo Zbornika posvećenom pedesetogodišnjici smrti Milunke Savić.
Милунка
Седи ли поред Тебе Мајко
Мајка достојна престола Твог?
Има ли утеху у речи Твојој
И песми анђела на небу плавом?
У Голготи Сина Твог види ли
Голготу синова и кћери српских?
Љуби ли ране незарасле другова својих палих
моли ли сузом тешком окупана?
Као некад стоји ли поносна на бранику
слободе држећи малу Србију у руци?
Носи ли у оку знамење свето
пречисте душе и срца снена ?
А на грудима ордење сјајно
нетражена признања добијена?
Окајава ли грехове туђе
погрешне кораке и дубоки јаз?
Под теретом заборава српско небо пева:
Живела Милунка у скромности својој
за краља, отаџбину и слободу у строј страдални стала.
У миру децу подизала никад молила и плакала
мирис слободе заувек у грудима носила.
Седи ли поред Тебе Мајко
Мајка достојна престола Твог.
Zaboravljenoj heroini :
Milunka
Sedi li pored Tebe Majko
Majka dostojna prestola Tvog?
Ima li utehu u reči Tvojoj
I pesmi anđela na nebu plavom?
U Golgoti Sina Tvog vidi li
Golgotu sinova i kćeri srpskih?
Ljubi li rane nezarasle drugova svojih palih
moli li suzom teškom okupana?
Kao nekad stoji li ponosna na braniku
slobode držeći malu Srbiju u ruci?
Nosi li u oku znamenje sveto
prečiste duše i srca snena ?
A na grudima ordenje sjajno
netražena priznanja dobijena?
Okajava li grehove tuđe
pogrešne korake i duboki jaz?
Pod teretom zaborava srpsko nebo peva:
Živela Milunka u skromnosti svojoj
za kralja, otadžbinu i slobodu u stroj stradalni stala.
U miru decu podizala nikad molila i plakala
miris slobode zauvek u grudima nosila.
Sedi li pored Tebe Majko
Majka dostojna prestola Tvog.