Ne spavajte noćas

U neobičnoj prolećnoj  noći, kada se mešaju toplota i vlaga, hladni karpatski vetar i južni
topao,   pod velom maglenog sjaja i rasute kumove slame kroz upredene šapate izdvojio se  glas nestvaran i nadljudski. Iako tih , nadvisio je vatromete koje pale oni što slave,  pucnje krivolovaca u noćnim  hajkama  na nedužna stvorenja, škripu kalauzima otvaranih vrata, hod po polomljenim crepovima, jaukanje majki u beskonačnim tužbalicama  i  plač napuštene dece:

 ,,Noćas ne spavajte, ne snivajte ,  neću vam dati , ja sam otimač snova, onaj sam kog ste zaboravili.  Nemam telo , nećete me videti ,  zato lutam  noćnim ulicama pod Svetim nebom ispod kog se sve događa, tu sam da vas nadzirem kroz snove svoje.  Ja sam iznad svih i svakoga, jedini koji sme da spava,  zato nemojte spavati, ako zaspite ja ću se  probuditi. A onda dobro biti neće. 

Vaseljena je moj dom, besprekorna i čista, nemerljiva i neuhvatljiva. Zatvorenih očiju vidim vaša traganja, puteve, tajne i skrivene želje. 

Vidim vas sitne i nejake koji se pravite jakima. Vidim vas koji otimate tuđe reči , vezujete  ih u  neznanju  u svoje nerazmrsive čvorove.  

Smejem vam se. 

Zaludan posao. 

Prežedni ste  i nikad zadovoljni. 

Zavidni , ljubomorni. 

Sve ste, samo ne onakvi kakvim  sam vas stvorio.  

Pozvaću noćas vetrove i kiše, oluje i gromove, snegove i grad.  U snovima ću ih isplesti , ugraditi u njih sve svoje snage , pa ih poslati na sve četiri strane sveta, na uvid ljudskom rodu. 

Zato ne spavajte, jer ću se ja probuditi. 

A mene  se svi plaše,  najslabiji i  najmoćniji,  ja sam Svarog!