Конкурс: Ћирилица исповедаоница српског језикословља - Пишем и учим друге

 Велика ми је част што се моја песма ,,Пишем и учим друге" нашла у овом јединственом Зборнику Ћирилица исповедаоница српског језика". Конкурс је отворен  у оквиру пројекта ,,Писмо Ћирилово".  Песма је објављена  у категорији ,,Песме посебног надахнућа". 

Хвала жирију, члановима Књижевне заједнице Крагујевац, професору Владимиру Средојевићу председнику Програмског одбора.

Овде је линк према -Зборнику:

 

Зборник радова Ћирилу у част

Пројекат „Писмо Ћирилово“ 2022. године

Град Крагујевац је ове године подржао предлог пројекта „Писмо Ћирилово“ у оквиру кога је организована истоимена међународна манифестација и такмичење ученика осмог разреда у познавању историје српског језика и ћирилице.
Књижевни конкурс на тему „Ћирилица – иповедаоница српског језикословља“ је инспирисао 62 аутора из Србије и земаља региона, а најуспешнији радови су се нашли у Зборнику.
За ученике осмог разреда основне школе припремљен је образовни материјал „Родослов нашег језика и писма“ који је ученицима служио за припремање за такмичење. Креиране су и две слагалице, са појмовима из историје језика и писма, у програму Tarsia и добиле су их све пријављене школе. На такмичењу је учествовало 13 школа са територије града Крагујевца. Све екипе су биле изузетно успешне у показаном знању, а о првим местима је одлучивала брзина
давања одговора. Најуспешнији су били ученици из ОШ „Наталија Нана Недељковић“ Грошница, Софија Петковић и Милањи Стојановић (ментор Неда Цвејић), на другом месту је била екипа из Прве крагујевачке гимназије, Александра Милошевић и Тијана Андрејевић (ментор Маријана Гуглета), а на трећем ОШ „Јован Поповић“, Александра Божовић и Магдалена Томић (ментор Сузана Матић).

 

ПИШЕМ И УЧИМ ДРУГЕ

У времену трновитом

обавијеном густом маглом

ходила су браћа монашка.

Светлели су се кораци њихови

од Солуна , Аја Софије, Рима

преко мука и непроходних шума.

Темеље дубоке и чврсте поставише

Словенима отворише врата писмености

народ описменише , главе окитише.

Научише Наума и Климента вредностима правим

они захвалише најлепшим даром

у част Ћирила створише писмо.

Пишем и учим друге да пишу

монашку хаљу Ћирилову у углу душе носим

говори ми језиком јасним

слушам понизна под погледом благим

као чувар тихо молитву зборим.

Кроз високо горје манастира славних

белих кула где се соколови гнезде

где ћирилица корен има

где задужбина снове снива

Ћириловим стазама ходам

Хватам се словом ћирилице

за рукав мајке своје, за очеву руку,

братовљеву благу реч.

Пером рајске птице слово ћирилице китим

велико и мало, опточено миром хиландарским

гласом монашким стопама просветитељским.

Захвална у реду стојим.