Teče ravnica

U prasku zore zaigra zeleno more
zovom njenim orkestri se zaore
probude se ječam i žito, zaplove lađe panonske
polete glave suncokreta u visine nebeske.

Odana do kraja Bogu Suncu prastarom
oreol svetlosti nad glavom snenom
okićen mirisom različka plavog bludi
darovana božanskom moći ravnica  se  budi.

Kroz mirne kolske puteve
zaljubljeni par fazana se klikom dozove
pa se tiho zečjim tragom uz blesak okom  
stidljivo uputi u šiprag lakim skokom.

Pridruže se cvetom  maslačak  i bela rada
grle se detelina i ivanjsko cveće daleko od grada
zečja trava i crveni mak  svoje tajne pričaju  
stopljene  u strasnom zagrljaju.

Teče ravnica tragom panonskog mora
plava, žuta u ljubičastom večno razgovara
a žena ogrnuta zelenim bolom
tiho plače pobeđena lepotom tom.