Сремско карловачки песнички бродови 2024. ,,На брегу тије реке"

 

Овогодишњи жири :

Љубивоје Ршумовић - председник жирија

Весна Фекете - члан жирија

Бобан Џевердановић - 

 

Sremski Karlovci Art

2 д.  ·

СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ 2024

Садржај (1)

„ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ“

Смиљана Божић

ЖУБОР ЊЕГОВОГ ИМЕНА (Бранку Радичевићу)

Александра Мишић

ПОКОРА

Александра Вујисић

НАД РИЈЕКОМ

Амер Софтић

РИЈЕКО ТИХА УМИЉАТА

Ана Јовановић

К’О ЖЕДНОЈ ЗЕМЉИ КИША

Ана Вилотијевић

МОГЛА БИХ

Ана Здравић

ПОНОР И АМОРА

Анастасија Станковић

ЛАБУД

Биљана Марковић Михајловић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Биљана Минић

ЦВЕТАЊЕ ТИСЕ

Биљана Роловић

ПЕСМА У КАРЛОВЦИМА

Бојан Ђурђевић

РИБА

Бојана Данчетовић

НЕМИР СТАРИ

Борислав Батин

СНОВИ ДЕЛФИНА

Бранимир Перић

ПОРУКА

Бранко Ракијашић

КАД ПОГЛЕДАМ ИЗА СЕБЕ

Драган Митић

ТИЈА РЕКО БОЈЕ ВЕЧНОСТИ

Драган Огњановић

ЛЕТ

Драган Симић

ПОСЛЕДЊА ОАЗА

Фрањо Франчич

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА

Горан (Раде) Пилиповић

...ОПЕТ ПРОЛЕЋЕ

Гордана Мишев

ХЕЛЕНА ТРОЈАНСКА

Гордана Смуђа

БУРА

Игор Дивковић

ГЛОБАЛНО СЕЛО

Ирена Бобетић

ТАМО ПРЕКО РИЈЕКЕ

Иван Букинац

ВРЕМЕ СНА

Ivan Lisac

SPOROČILO

Иван Лисац

ПОРУКА

Jože Brenčič

SAM S SPOMINOM NA OBREŽJU REKE

Јоже Бренчич

САМ СА СЕЋАЊЕМ НА ОБАЛИ РЕКЕ

Jasmina Lechleitner

АКО ЗАБОРАВИМ

Јелена Максић Гудек

РИЈЕКА ЈЕ

Катарина Павловић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКА

Катарина Поповић

СУНЦОКРЕТИ

Љиљана Фијат

КУР−СТАБЛО

Љиљана Живковић

ПРИВАТНИ ТРЕНУЦИ

Мирјана Новковић

ЕХ ДА САМ

Марија Поповић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Маријана Петронић

ТИХО ПЛОВЕ

Миладин Мрђеновачки Мрђони

КАРЛОВАЧКИ БУЏАК

Милановић Милан

СТРАЖИЛОВО

Милена Михалић

ПРОЉЕТНА

Милица Мица Стевић

НА ОБАЛИ РЕКЕ

Миодраг Којадиновић

ЧЕЖЊА СВИТАЦА IV

Моника Филиповић

WU WEI

Мрђа Драгана

АКВАРЕЛ

Мухамед Ахмуљић

COME SI COLORA GENOVA?

Миодраг Бркин

ТУ НА БРЕГУ

Невена Терзић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Невенка Бошњак−Чолић

ТИХА РЕКА

Никица Банић

ШТА ЈАТО ИМА С ТИМ?

Николина Грковић

ПРИПОВЕДАЧИЦА

Омер Ћ. Ибрахимагић

ЗАНОС

Пеђа Ристић

ТРЕБАЋЕШ МИ (према Горану Тадићу)

Радмила Стојадиновић

НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Радослав Мандић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Радован Кокар

БРАНКО

 

Садржај (2)

Сања Грубор

ТИШИНА

Сања Видовић

СМИРАЈ

Сенада Ужичанин

СРЕТНА ПОРОДИЦА

Синиша Митрић

ОПАСКЕ О БОЈАМА

Славко Мали

НЕ ЧЕКАЈ

Снежана Медурић

ЕХ, РЕКО

Снежана Ореб

КАД СЕ ЛУДА УНОРМАЛИМ

Снежана Тодоровић

НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Софија Карталовић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Срећко Алексић

АКО ОДЕШ ОД МЕНЕ

Стеван Лаловић

ТИШИНА

Светозар Матић

СЛАВОНИЈА

Тамара Драгић

ИЗЛАЗИШ МИ ИЗ РЕБРА

Татјана Биорац

САНАК

Татјана Милановић

* * *

Весна Ђукановић

„НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ”

Вида Ненадић

СИТНИ МИ КОРАЦИ

Жаклина Манчић

РЕКА И ЉУБАВ

Јовић М. Зоран

ЗБОГ ТЕБЕ

Маличевић Живорад

СЛУТЊА

Александар Д. Станковић

ОДА РЕЧИ

Александра Ристовић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Амина Хрнчић

ТОТЕМ (за мому на брегу)

Биљана Јаковљевић

ТЕ ГОДИНЕ ДАВНЕ НЕКЕ...

Биљана Марковић Михајловић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Божидар Пешев

ДЕВОЈКА И РЕКА

Валентина Вулић

„ЈА ТУ СТОЈИМ...

Гордана Мартиновић Вујановић

У РЕЦИ ЛИЦА

Дико Осмачевић

ПЛОВИДБА

Драгојла Дивјак Топаловић

НА ОБАЛИ ДУНАВА

Душан Стојковић

ПРОМЕНИЛА СИ МЕ, МАЈКО,

КАО НИЧЕ ЗАРАТУСТРУ

Ђорђе Секулић

ПЕСНИК СА РЕКЕ

Зоран Антонијевић

ПОКРАЈ ЕДЕНСКЕ РЕКЕ

Зоран Дубовац

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Иван М. Петровић

МОЈА РЕКА

Ивана Кнежевић

ВЕНАЦ ПЕСНИКУ

Ирена Јовановић

НАПИШИ МЕ, РЕKО, РУKОМ ПЕСНИKА

Јелена Сарић Цветковић

РЕКА ТАЈНИ

Јован Н. Бундало

КАДА ОКО ЦВЕТАК СПАЗИ

Садржај (3)

Јованка Божић

ДУГОВЕЧНОСТ

Катарина Биоградлија

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Катарина Пашић

ЗА НЕБОМ ДА ПОЂЕМ (Бранку Радичевићу)

Љиљана Терентић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Маја Ђукановић Османчевић

ЗВЕЗДЕ СУ НА НАШОЈ СТРАНИ

Марко Сукњаја

ИЛЕНА ПУТУЈЕ СВИЈЕТОМ

Милан Н. Кузмић

ВРЕМЕПЛОВ (ноћ на реци Босни)

Милена Миловановић

ТИЈА РЕКА

Милка Стефановић Мими

ЛИРА НА БРАНКОВОМ ВИСУ

Милорад Бибин

ТРИ МОЈЕ ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ...

(проширени сонет )

Милош Марјановић

СПОМЕН

Мира Цветковић

БРАНКО − ВЕДАР И СЕТАН

Мирјана Бркљач Хемун

* * *

Мирјана Штефаницки Антонић

РЕЧИ КОЈЕ ПЕВАЈУ

Бранку Радичевићу

Марина Митровић

ЗАУВЕК ТВОЈА

Михаило. М. Васић

МРТВА ЗЕМЉА НА ЈУГУ

Миша Цанић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ МОЈЕ УТВРЂЕЊЕ

Невена Милосављевић

ПЕПЕЛНИЦА

(Plaza del Toral en Santiago de Compostela)

Никола Момчиловић

НА ТАЈНОМ МЕСТУ

Оливера Шестаков

ДА МИ БУДЕШ И РЕКА И ОБАЛА

Радмила В. Стојановић

РЕФЛЕКСИЈЕ О БРАНКУ

Ратко Рале Белић

ТУ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Светлана Пешић

СРИЦАЊЕ НУТРИНЕ НА БРЕГУ ТИЈЕ РЕКЕ

Славица Д. Дамњановић Саша

ЈУТАРЊЕ ИЗМАГЛИЦЕ

Соња Ранђеловић

ЗЕМЉАНКА

Станислава Станимировић

ТИСО МОЈА, ЧЕКАЈ МЕ

Весна Фекете

СЕЋАЊЕ НА ПРОСИДБУ

(Ту на брегу тије реке)

 

Za slavu leta i suncokreta: Peva ravnica suncokretu

 Пева равница   сунцокрету

Пева  равница док пуца здрављем
позива зелено Лоркином песмом
опева класје родно и стабла витка,
а оду пева сунцокрету.

Умивен кишом витки младић стоји
с браћом својом диже се у висину
окренут светлости  у славу Сунцу
именом његовим краси  тело.
Окруњен  жутим цватом  исток слави
док уморан запад златом гледа.

У праску цвата бескрајног,  жутог
заплове лађе панонске до хоризонта и даље
полети мирис у висину
док ореол над главом поносно носе.
А онда лагано окупан  месечевим сјајем
окрене главу да опет чека.

Тече равница трагом
панонског мора плавог,
док о  жутом цвату вечно разговара
и оду пева сунцокрету.

PEVA RAVNICA SUNCOKRETU 

Peva  ravnica dok puca zdravljem
poziva zeleno Lorkinom pesmom
opeva klasje rodno i stabla vitka,
a odu peva suncokretu.

Umiven kišom vitki mladić stoji
s braćom svojom diže se u visinu
okrenut svetlosti  u slavu Suncu
imenom njegovim krasi  telo.
Okrunjen  žutim cvatom  istok slavi
dok umoran zapad zlatom gleda.

U prasku cvata beskrajnog,  žutog
zaplove lađe panonske do horizonta i dalje
poleti miris u visinu
dok oreol nad glavom ponosno nose.
A onda lagano okupan  mesečevim sjajem
okrene glavu da opet čeka.

Teče ravnica tragom
panonskog mora plavog,
dok o  žutom cvatu večno razgovara
i odu peva suncokretu.

 

Rezultati konkursa ,,Milutin Uskoković" 2024.

  

Резултати Књижевног конкурса „Милутин Ускоковић”
Вести- 02.07.2024.
Резултати Књижевног конкурса „Милутин Ускоковић”
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „МИЛУТИН УСКОКОВИЋ” ЗА НАЈБОЉУ НЕОБЈАВЉЕНУ ПРИПОВЕТКУ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У 2023. ГОДИНИ
Прва награда: Свако ће наћи оно што тражи – Бојан Марковић, Ужице
Друга награда: На прстима – Милеса Милинковић, Нови Сад
Трећа награда: Иришка ноћ – Наташа Милић, Београд
Приповетке изабране за објављивање:
Вештица – Радмила Вујовић, Краљево
Златна удица – Филип Влашковић, Ужице
Чеховљева смрт – Јелена Цветковић, Ниш
Писмо – Весна Ђукановић, Кикинда
Кавез од очаја – Јована Пенезић, Ужице
Исак Доброљубов – Павле Зељић, Липнички Шор
Последњи дани Параскеве Илић – Јелена Вукотић, Ваљево
Народна библиотека Ужице / Narodna biblioteka Užice / Public Library Uzice

 

Хвала жирију на одабиру моје приповетке за објавњивање у ,,Међају" - 

Objava - Kikindski portal

 Hvala na objavi.

 

 https://kikindski.rs/na-pesnickom-konkursu-draganu-pop-draganu-nagrada-vesni-djukanovic-pohvala/

Rezultati konkursa ,,Miodrag Petrović Seljančica" 2024.

 

Udruženje gradjana “Igrale se delije”

59 мин.  ·

,,Милорад Петровић Сељанчица,,

РЕЗУЛТАТИ ОСМОГ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА

на тему ,, ТАЈНА КОЈУ ЧУВАМ ЗА СЕБЕ,, су пред вама.

Промоција Зборника песама и додела диплома биће одржани 28.7.2024. у оквиру манифестације ,,Играле се делије,, у цркви светог Великомученика димитрија у Великој Иванчи.

ОДРАСЛИ:

ПРВА НАГРАДА

Каја Панчић Миленковић – Сликовница за читање боја

ДРУГА НАГРАДА

Драган Поп Драган – Снови

Невена Терзић – Скривена песмом

ТРЕЋА НАГРАДА

Ирена Јовановић – Као плави цвет

Миша Цанић – Утврђење

ПОХВАЛЕ

Весна Ђукановић – Вратићу се

Милош Марјановић – Тајне

Слободанка Стаменковић – Објашњење за Присцилу

Софија Карталовић – Човек по себи је смисао

Павле Глигоровић – Привиди

Фрањо Фрањчић – Волио бих

СРЕДЊОШКОЛЦИ:

ПРВА НАГРАДА

Милица Макитан – Трагања

ДРУГА НАГРАДА

Милица Мирјанић – Ти и ја

ТРЕЋА НАГРАДА

Емилија Ђурић – Свемир

ОСНОВЦИ ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА:

ПРВА НАГРАДА

Ленка Смиљанић – Тајна коју чувам за себе

ДРУГА НАГРАДА

Љиљана Јовановић – Живот

ТРЕЋА НАГРАДА

Маријана Матић – Тајна коју чувам за себе

ОСНОВЦИ ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА:

ПРВА НАГРАДА

Коста Стаменковић – Откључано небо

ДРУГА НАГРАДА

Војин Павићевић – Велика Иванча

ТРЕЋА НАГРАДА

Нађа Дубоњац – Мој завичај

Лазар Коруновић – Мој завичај

ОДАБРАНИ

Александар Д. Станковић – Грак са дна срца; Љубав

Ана Вилотијевић – Бориште

Ана Ђурић Марјановић – Туђе поштуј, своје воли

Алекса Чуљак – Није за тебе

Братимир Петровић – Љубав

Весна Милетић – Не волим те више

Горан Пилиповић – С пролећа

Данко Николић – Српска земљо

Душан Мијајловић Адски – И тако се чељад чува

Драган Митић – Тајна у мојим очима

Емир Бајровић – Некад жив сам био

Злата Јовановић – Када остарим

Јована Ћирић – Умро си пре мене

Јован Бундало – Моја тајна

Лазар Вучићевић – Ако ти испричам

Милан Кузмић – Небеска тајна

Милан Драшковић – Три сонета за тајну

Милица Бијелић – Неречена

Милко Грбовић – Шта бих ја, Гружанин, у Алеји?

Милош Јовић – Спокој

Мирјана Новковић – Чежња

Михаило Јеремић – Запретан

Момчило Јањичић Момос – Хроносови трагови

Никица Банић – О животу; Срце камено

Светлана Пешић – Ка светлости тајне

Славица Дамњановић Саша – Шапат сећања

Слободан Ескић – Ти се питаш…

Соња Ранђеловић – Зидови; Време Лилит

Стеван Шарчевић – Бескрај; Попут дијаманта

Тамара Драгић – Грли ме

Јована Томић

Марија Јеремић

Уна Стајић

Данило Стаменковић

Јасна Јовановић

Тијана Нашпалић

Vreo dan

Kad vrelina obuzme dan

ne pušta  ptica glas

nema radosti u lavežu pasa.

Sve utihne. 

 

U danu bez glasa 

nema prijatelja ni retkog prolaznika

samo toplota krunu nosi 

i spremna dočekuje zlatni sat. 

Fotografija Dragan Đukanović- Jedan vreo dan

Ћирилица огледало српске душе 2024. Зборник у част Ђуре Јакшића -резултати конкурса

 

Зборник хумора и сатире - Креативна радионица Балкан

 Честитке Креативној радионици Балкан на још једном успешном пројекту. 

Богато  опремљен од :

 -редакцијског колегијума Креативне радионице Балкан: Стевана Крстеца, Стефана Вучевског, мр Миленка Михајловића, и Тијане Крстец 

-лектора др Стевана Јакшића;

-дизајнера корице Звонимира Станковића ; 

-дизајнера текста Весне Петриновић.

 

Хвала свима на прилици да будем део Балканске радионице . 

Хвала на објављеним причама : ,,Оченаш за Чеду"   и ,,Мрави немају цара" .

Лепота ћирилице...Пишем и учим друге

https://kzk.in.rs/zbornik/index.html#p=21 

Nada

Pod tamnim oblakom sunčev zrak

kišnu kap osvaja sunce

prelom svetlosti na dlanu  

osmeh na licu.

Peva skriveni kos u gustoj krošnji

retka šuma plače

trava natopljena vlagom hrli uvis

niz njenu vlat klizi plavo.

Hvatam pev i šum 

pogledom tražim horizont

slušam glas prijatelja

koraci se pune nadom.

Кикиндски портал- Хвала на објави

/https://kikindski.rs/uciteljica-vesna-od-zaborava-cuva-price-svoga-kraja/

Bledi razgovori

pod plaštom neistine

ugašena svetla nemaju značenja

reči u koloni gube mirise

razgovori blede

suženi putevi obrasli travom

traže retke prolaznike

mesec je daleko

sunce još dalje

С колена на колено - награђена прича Порталибрис

 

 

С колена на колено

Награђена прича на конкурсу „Строго поверљиво” из прошлости Србије 2023. године

Весна Ђукановић

С колена на колено

У тишини вечери око ватре која је горела на огњишту скупило се друштво. Млађи чланови домаћинства су се повукли у постеље, из којих се чуло само тихо дисање и шуштање сламе испод њихових тела. На моменат би се зачуо псећи кев изазван уједима бува. Све остало је било увијено у неку необичну измаглицу обојену мирисима остатака хране из тешког казана над огњиштем.

Искрице које су пуцкетањем излетале из букових цепаница су на неки тајновит начин причале приче.

Најстарији међу њима је на крају остао сам поред ватре. Ова се поигравала и пламеним језицима лизала његове очи. Чело му се под тешком шубаром наборало још јаче. Осећао је да му се ближи крај, а пред Господа није могао с толиким теретом на души. Није могао дозволити да тајна коју је носио са собом буде закопана и заувек скривена.

Дуго је ходао под небом ропства, нагледао се јада, мртвих глава, одсечених руку и беживотних тела. Дуго је чекао дах слободе. Скривао је у својим конобама хајдуке и ускоке. Скривао је и њега, човека над човеком, Великог Вожда.

Седео је ћутећи. Премишљао се и предомишљао. Устао је. Пришао до најудаљенијег кревета, у коме је лежао његов унук. Благо га је продрмао. Дечкић од дванаестак година, отргнут од сна, једва је онако збуњен отворио очи. Није успео да изусти питање, а деда му је руком запушио уста. Позвао га очима које су светлеле попут мачјих, одсјајем ватре која је догоревала. Одмахивање главом је значило да пође за њим. Успут га је огртао старом поњавом, тешком од боравка на леђима коња и бројних упијених и осушених киша.

Изашли су под ноћно небо и окриље месеца, који је видео свашта и знао све што се дешавало под светим ноћним небом. Тек када се уверио да су потпуно сами, обратио му се:

 

– Мораш да се закунеш да никоме нећеш бесједити оно што ћеш чути из мојијех уста. Кажи: „Кунем се!”

– Кунем се.

– Још двапут, јер бог помаже трипут.

– Кунем се. Кунем се.

– Добро, онда слушај и добро утуви, једнога дана ћеш ти одабрати онога коме ћеш рећи. Бираћеш исто овакво вече и ноћ када ти се буде ближио крај.

– Шта значи кад ти се ближи крај? И како ћу знати?

– Знаћеш. Сад ћути и слушај:

Одувек сам слушао и ослушкивао, чуо сам свашта, у нешто веровао, у нешто нисам. Када су у наше Радовање почели да долазе различити људи, мислио сам да ће нас похарати, а они почеше да га испитују, истражују. А ја у се, па мучи. Мислио сам људи су људи, иду за својим послом, не мешам се, не дирам никог и нико неће мене…

Једног јутра, изнебуха, изашао сам. Необична тишина је владала Радовањским лугом. Дисао сам дубоко и хватао тек трагове светла пре праскозорја. Кроз столетна стабла сам видео лако померање високе траве. Прикучио сам се. Почео сам да разабирем гласове:

„Ту, ту ћеш га, и њега.”

„Некако…?”

„Не будеш ли, побићу ти фамилију, затрће се твој род. А шта тек мислиш да ће ти он урадити? Ноћас нема премишљања.”

„Добро, значи, кад заноће овде…”

Спустио сам се ниже да ме не виде, да не завршим као тај неко, а знао сам добро да то може бити само он, Вожд, чуо сам да је зват да дође, ал’ веровао нисам. Ко би, па то му је кум и он је седео код мене, за софром, пили ракију и јели горки овчији сир уз тврди пројин бешкот од воденичког брашна.

Повукао сам се, од великог зорта. Увукао сам се у густ шипраг. Ни дисао нисам. Сетио сам се гласа и дела првог међу праведнима и зимовања под нашим кровом.

Грех је мој што сам ћутао, што ништа нисам предузео, нити рекао. Шта сам могао онако неук и сиромах? Грешник сам велик. Знао сам, шушкало се по прелима и механама да се спрема, да Вожд зна, а да не мари. Зато сам морао бити спреман.

 

Знам да ћу богу на истину. Теби ћу рећи тајну. Тијех дана је у Бошљанима  умро човек – наочит, стасит, налик на нашег Вожда. Тек су га сахранили.

У гробу необележену, био је неверник, ни крштен, ни миропомазан.  Узјахао сам чилаша. Отишао сам. Ископао га. Овим својим двема рукама и наоштреним јатаганом сам му скинуо главу. Умотао је у прашњави покров.  Са срцем, које више није било моје, сам отишао  у луг. Довукао се до места, добро сам га утувио… Већ се чуло роптање и комешање.

Знао сам шта је.

Вујица Вуличевић, Карађорђев кум, и Никола Новаковић, дошљак, дочекиван и испраћан, зар он…

Сузе су ми саме удариле. Пресецали главу Вождову, и сад чујем крцкање костију. Примакао сам се. Шта је моја глава спрам његове? Док су она двојица читала Оченаш и молила за опрост Господу, под мраком ноћи без месечине, без дисања, у великом зорту да не будем откривен, по цену свега што имам, по цену тебе који ниси био рођен, а данас си ми све: заменио сам главе.

Нико неће мог вожда Милошу, па у Цариград! Не дам! Завукао сам се под стари пањ и ту чекао зору. Ни жив ни мртав. Кад се све стишало, изашао сам. Главу сам однео у Копорин. Они своју Милошу у Крагујевац. Сакрио сам је испод источног зида, под петим стубом,  следеће ноћи. Запамти, знаш од ког се броји, толико пута сам ти показао. Закопао сам је тамо да је нико не нађе. У мојој је кошуљи, везеној, коју ми је још мати моја својом руком откала и везла. Ником нисам бесједио осим ове ноћи теби.

Сваког двадесет шестог јула одем у Копорин да се поклоним, тако ћу док ме траје, још овог лета, а на теби је да наставиш…

Јеси ли чуо? И да ћутиш док не дође твој час!

 

Дечак је ћутао. Низ лице су му се сливале сузе. Деда је, гледајући га онако голобрадог, подигао жуљевиту старачку руку, благо га помиловао по кудравој коси и заплакао с њим. Месец их је гледао с висине. Кад је последњи ридај утихнуо, очитали су Оченаш.

Све награђене приче објављене су у књизи „Строго поверљиво” из прошлости Србије.

Tags: књижевни конкурс

Преузето са портала Порталибрис

https://portalibris.rs/product/strogo-poverljivo-iz-proslosti-srbije/