67.

nebo nad gradom

vlagom pokriva gnezda 

sivih  vrabaca

Putopis: Manastir Sopoćani i Đurđevi Stupovi

Glavni ulaz sa zvonikom

Ispred ulaza

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stefan Nemanja i Sava

 

 

 

 

 

 

 

 

Kivot

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dugo planirano jeste putovanje prema Novom Pazaru.

Gradu mladosti i lepote, uskih ulica i ljudi sa osmehom na licima. Na ulicama je neobična užurbanost. Kratko razgledanje , jer je cilj poseta manastirima Sopoćani i Đurđevi  Stupovi. 

Vijugave novopazarske ulice  čine lavirint, a savremeno čudo navigacije greši,(možda meri vazdušne linije, a one zemljane su sasvim drugačije),  te se vraćamo na početak i pažljivije oslanjamo na svoju intuiciju, ali i poneki putokaz. (Trebalo bi da ih je više , ne samo ovde,  već po celoj Srbiji). Na oko sedamnaest kilometara od novog Pazara po strmim, oštećenim putevima stižemo do manastirskog zdanja.  

Uspenje Bogorodice

 Jutro je odmaklo. Tek poneki posetilac i tišina koja  miriše na tamjan i voštane sveće   čiji se plamičci lelujaju na blagom  vetru,  nas pozdravljaju.  Na tren zaboravljam na umor i neprospavanu noć.  Bogatstvo i staro zdanje je pred nama. Besprekorno čisto,  okruženo novim konacima, lejama sa cvećem i starim kamenim stazama po kojima su hodali mnogi pre nas, s obećanjem da će mnogi hodati u budućim vremenima.  Duhovnost i mir pri svakom udahu čistog vazduha okupiraju sva čula te hodam polako,  pokajnički i hodočasnički. 

Pretpostavlja se da je podignut u drugoj polovini trinaestog veka - oko hiljadu dvesta šezdesete godine od strane Stefana Uroša I trećeg sina Stefana  Prvovenčanog, čiji se kivot nalazi u unutrašnjosti glavnog hrama, iako prvobitno nije sahranjen u Sopoćanima njegove mošti su kasnije prenešene. 

Freske na zidovima su ono što pleni. Njihova lepota, rečitost likova i živost boja , iako je prošlo mnogo vekova od njihovog nastanaka ne dozvoljavaju skretanje pogleda. Tu su likovi Stefana Uroša I sa svojim sinom, koji su i ktitori manastira.  Freske pričaju jevanđeljske priče kroz rad bogobojažljivog  umetnika. Tu je Uspenje Bogorodice...ostajem tiha,  pogleda uprtog u minulo vreme.

Ono  neizbrisivo jeste govor zidina.  Podizane i rušene, obnavljane pod svojim svodovima čuvaju davne dane u istorijskim hodnicima. Na našim putovanjima kroz Srbiju , posetili smo mnoge manastire, svaki od njih ima nešto posebno. Ovde me je dirnula priča vetra. Nije duvao,pre se dečački nestašno igrao,  ali ispred ulaza u glavni hram se nalaze stubovi , delovi starih zidova koje krasi visoki zvonik,  između kojih živi ruža vetrova, a ona priča. Valja oslušnuti, posedeti, dodirnuti i prepustiti se muzici vekova...

   

 

 

 

Kod Đurđevih Stupova 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na drugom kraju, opet kroz lavirint grada, na suprotnoj strani od Sopoćana, se nalazi manastir  Đurđevi Stupovi. Ispred njega se čovek oseti malim, prolaznim, tek na tren živim, poraženim pred pričama iz prošlosti.  Osete se nemiri , istorijska previranja i stalne borbe za vlast.  

Đurđevi Stupovi sa svojim kulama - zvonicima,  po kojima je i dobio ime, sagrađen  u dvanaestom  veku, stariji od Sopoćana, a ktitor njegov je Stefan Nemanja.  Manastir je podignut neposredno po stupanju Stefanovom na presto.  U kasnijim godina podizanje su nastavili vladari iz loze Nemanjića. Duboka starost zdanja je doprinela mnogoputnom razaranju, ali i obnovama, koje su prekidane i  nastavljane. Postojanje mu je dugo oko osamsto pedeset  godina od kojih je oko tristo godina bio  pod ruševinama i  danas traje njegova obnova, te u glavni hram nismo mogli da uđemo. Kratko se zadržavamo u maloj kapeli, palimo sveće,  s nadom da će nas neko drugo putovanje opet dovesti pod njegovo okrilje. 

A put nas zove. moramo dalje... 

fotografija Dragan Đukanović 

Portal za književnost RIĐIČANKA

 

 

 Na portalu koji nosi ime po vojvođanskom selu, autora Ana Stjelje se nalazi moja priča. više možete saznati na linkovima: 

 

 O čoveku zvanom Golub

 

RIĐIČANKA

65, 66.

sa grane ptica

začuđeno posmatra

korake magle

 

 

gusta se magla  

spustila na uspavan

ravničarski grad 

ОДЛУКА ЖИРИЈА 10. МЕЂУНАРОДНОГ ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА

 

ОДЛУКА ЖИРИЈА 10. МЕЂУНАРОДНОГ ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА

На распис се ове године јавило 101 песника /један аутор је послао неисправан маил, па је у конкуренцији било 100 аутора / са 317 песама.

Трочлани жири у саставу:

Зорица Станковић, проф. ср. језика и књиж., члан жирија

Митар Савић, учитељ у пензији, члан жирија

Љутомир Рундић, књижевник, председник жирија,

донео је следећу одлуку:

Меморијалну награду- Плакету «ПЕТАР ОД ЈАДРА» освојио је:

- ЖИВКО МАЏАРЕВИЋ из Чачка,

за песму „Чокоти у аманет“.

Плакету «ЗЛАТНО ПЕРО» освојио је:

- РАТКО РАЛЕ БЕЛИЋ из Суботице,

за песму „У љубави зрно“.

Плакету «СРЕБРНО ПЕРО» освојила је:

- ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ из Београда,

за песму „Вино је песма у чаши“.

Плакету «БЕЛО ПЕР»“ освојиле су:

- ЉИЉАНА ТАМБУРИЋ из Крушевца

за песму „Ах што ниси грожђа зрно“.

- ГОРДАНА БУЈИЛА из Лознице

за песму „Чаша вина“.

Клуб писаца „Вуково перо“ штампаће зборник 10. Међународног расписа. Свим ауторима припада по један бесплатан примерак зхборника. Списак заступљених аутори у зборнику налази се у прилогу ове одлуке. Додела награда биће уприличена на дан св.Трифуна, 14. фебруара 2026.

Честитамо награђеним ауторима и захваљујемо се свима на учешћу.

СПИСАК

АУТОРА ЗАСТУПЉЕНИХ У ЗБОРНИКУ 10.ТРИФУНДАНСКОГ РАСПИСА

Аранка Киш-Суботица

Александра Мишић-Чачак

Александра Јеж-Нови Сад

Александар Стојановић-Београд

Ана Гленџа-Цетиње

Анђелија Лалић-Вршац

Борислав Наградић-Батајница

Биљана Стојићевић-Брадарац

Весна Ристовић-Краљево

Весна Ђукановић-Кикинда

Верица Раденковић Митровић-Ниш

Вера Цветановић-Бабушница

Веселин Милићевић-Врбас

Вук Лакићевић-Лозница

Виолета Милићевић-Београд

Владимир Вања Дражић-Панчево

Владислав Влаховић-Подгорица

Габриела Костадинова-Пехчево

Гордана Бујила-Лозница

Гордана Љубичић-Ужице

Гордана Коцић-Јагодина

Гордана Стојановић-Београд

Далибор Стојанов-Кочани

Данијела Максовић-Крагујевац

Данијела Панић-Пожаревац

Данило Стаменковић-Врање

Дара Мусолиновић-В.Бања

Дејан Маринковић-Ужице

Драгица Шредер-Хилден

Драгица Дада Илић-Панчево

Драгољуб Станковић-Београд

Душан Мијајловић Адски-Ниш

Драгутин А. Ђукић-Чачак

Драган Величковић-Лесковац

Драгана Ђурковић Тошић-Чачак

Данка Ђурковић-Чачак

Ђорђе Брујић-Подгорица

Ена Вуковић-Хан Пијесак

Живко Маџаревић-Чачак

Живко Букоња-Бор

Зоран Грумић-Прњавор

Златомир Алексић-Шабац

Зорка Чордашевић-Бијељина

Ивана Кнежевић-Београд

Јадранка Ћулум-Вршац

Јелена Трајковић-Зајечар

Катарина Поповић-Земун

Лазар Трајковић-Врање

Лука Трајковић-Врање

Љиљана Терентић-Смедерево

Љиљана Тамбурић-Крушевац

Љиљана Крстић-Алексинац

Љубиша Војиновић Мајсторовски-Петроварадин

Љубица Пејић Кузмановић-Черевић

Магда Ђорђевић-Опланић

Марина Т. Стојанова, Скопје,

Марија Челебиева-Струмица

Милијана Цвјетиновић-Лозница

Милан Мартинов-Панчево

Момчило Тубић-Бијељина

Моника Стојанова, Скопје,

Мира Ракановић-Вршац

Микана Хорник-Загреб

Мила Комненић-Врбас

Милан М.Тривунчић-Шипово

Мирослав Мишел Болтрес-Београд

Милад Обреновић-Рогатица

Мирко С. Трифковић-Брчко

Нада Матовић -Беране

Недељко Пауновић-Неготин

Ненад Карић-Лазаревац

Никица Банић-Инђија,

Невена Милосављевић- Звечан

Огњен Ђурић-Лозница

Пелагија – Марија Алемпијевић -Лучани

Перица Пешић-Лесковац

Предраг Радак-Аукланд

Радмила Стојадиновић-Пожаревац

Радославка Лазић-Лајковац

Разуменка Марковић-Пожега

Ратко Рале Белић-Суботица

Ратко Поповић-Шњеготина

Саветка Стојанова, Охрид,

Сандра Стојановић-Ветерник

Соња Миловановић-Лајковац

Саша Миливојев- Зрењанин

Страхиња Јеж-Нови Сад

Славица Б. Лазаревић-Лесковац

Славица Д. Дамњановић-Бачка Топола

Славка Божовић-Никшић

Снежана Маркови Мусинов-Земун

Срећко Алексић-Београд

Стефан Ђорђевић-Сокобања

Татјана Златановић-Београд

Тања Јоцић Стаматовић-Београд

Хаџи Драган Топаловић-Нова Пазова

Хаџи Марина Милутиновић-Зајечар

Христина Тина Цветковић-Ниш

Чедиславка Поповић-Б.Добро Поље

Чедомир Б.Шопкић-Скопље

Лозница, 30. новембар 2025.године

Председник Клуба писаца

„Вуково перо“ Лозница

Љутомир Рундић

Tužbalica

Prosuta magla

otkinute grane razbacane  po putevima 

i sivo veče  novembarsko 

osvojilo opustele ulice

 

samo huk sova u tužbalici noćnoj

i nezaspali slepi miš 

ostavljaju trag krilima svojim

 

iza osvetljneog prozora

čovek čeka bolje dane .
 

62; 63; 64.

 

 

jesenje jutro

miluje krdo srna 

na tihoj njivi

 

posmrtnu pesmu 

poslednjem žutom listu

peva prvi mraz

 

jesenji mraz u 

pohodu ratnom štipa 

obraze  dece 

Miriše jesen

u rukama čvrsto držim kišu   

 

vetar jesenji

i zaostali posiveli list 

 

nose me mokri koraci  ulicama pustim 

blatnim stazama   

u kojima se gube tragovi

 

razvodnjena svetla kroz etar raznose

neizgovorene reči skrivene

pod zidovima praznih kuća

 

miriše jesen obojena

vlagom magle 

i dobro skrivanom tugom

 

Златовез времена ткала је Јефимија - Zlatovez vremena tkala je Jefimija

 

 

 

Ana Stjelja sorganizator : 

 Sa velikim zadovoljstvom obaveštavam autore da je objavljen zbornik katrena posvećenih prvoj srpskoj pesnikinji Jefimiji, povodom 620 godina od njene smrti.

Zahvaljujem se svim autorima koji su dali svoj doprinos ovom književnom projektu od značaja za srpsku kulturu. Posebno se zahvaljujem umetnici Vesni Nešković čiji umetnički rad „Jefimija” (akrilik) krasi naslovne korice ovog zbornika.

Zbornik je objavljen kao digitalno izdanje i može se čitati na ovom linku:

 

 

 

ЗЛАТОВЕЗ ВРЕМЕНА ТКАЛА ЈЕ ЈЕФИМИЈА 

 

Hvala na ideji i realizaciji zbornika.  

61.

jesenji dani 

ćute u praznom parku

dok nebo plače 

 

60.

 jesenja vlaga

oduzela osmehe 

opalom lišću 

 

Tišina

 

 

Nad nebom ravnice

zvezde prigušenog sjaja. 

 

Ispod, bezglasni poj  

nikad prežaljenih.  

 

Tišina .

Večnost

Teče kroz plodnu dolinu reka 
vetar se igra laganim talasom
i nosi njegove snove.

Nebo u vodi miluje odraz
tajnu svog lica i beline,
a njegova lepota pada u duboki vir

Malo dalje, čovek u hladu vrbe,
blatna sluz mu  zarobila noge.
Njegova duša je usmerena ka plićaku
oči uzdignute ka vedrom nebu
dok mu izgubljeni dani kradu
bešumnu pesmu reke.

Odjednom je iskoračio
i postao deo večnosti.