Putopis : Luvr

Na pravom mestu

 Stigao je i dugo čekani dan  posete Luvru. Iako smo u večernjim šetnjama prolazili pored
njega,   za ulazak u muzej smo čekali vreme koje stoji na ulaznici. 

Palata Luvr je ogromna. Zauzima veliku površinu, a tek jedan njen deo je otvoren za posetioce. Na našim kartama je pisalo : deset časova pre podne. 

Na plato ispred ulaza stižemo odmorni ( za posete muzejima, iz ličnog iskustva, je  najbolje vreme pre podne)  i strpljivo stojimo u redu.  

Luvr je  najveći i najpoznatiji muzej na svetu. Nalazi se na desnoj obali Sene. Prvobitna funkcija je bila tvrđava , a kasnije  palata francuskih kraljeva. U njemu se nalazi oko trista osamdeset hiljada eksponata od kojih je izloženo oko trideset pet hiljadana  na oko šezdeset hiljada metara kvadratnih. 

Glavni ulaz u Luvr

  Njegova gradnja je počela u dvanaestom veku, a prestala je kada je Luj XIV započeo gradnju  Versaja kao rezidencije. 

Intersantno je da su  francuski vladari ostajali u Luvru, nisu ga napuštali i menjali lokaciju svoje prestonice. Svaki od njih je dodao nešto svoje, novo krilo, deo, ali tako da se ono uklopilo sa gradnjom prethodnika, te  se čini da ga je gradila ista ruka. Ima nekoliko spratova i podruma, i zaista je očaravajući u svakom smislu. Posetiocu ostaje da odmoran stupi pod njegovo okrilje i da ostane onoliko koliko može da izdrži. Verujte da zamara gledanje u raznolikost i bogatstvo izloženog. 

 

Veličanstvene piramide

 

Novo na licu Luvra je staklena piramida koja se  prelepo uklapa u ceo ambijent.  Na fasadama palate  su biste francuskih kardinala i znamenitih ličnosti. 

U društvu Mona Lize

Opet sa Tutankamonom

Ahenaton i ja

Prvi koraci -podrum

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ulazimo na glavni ulaz ( iako kažu da je bolje  zbog gužvi ući na nekom od sporednih ulaza,  ja ne bih preporučila: ako dolazim u Luvr ući ću na glavi ulaz, pa kako bude. Ako se poštuje vreme na ulaznicama , ulazi se  relativno brzo. Naravno postoje provere što je uobičajeno zbog sigurnosti  od terorizma. 

Ulazak je početak  pijanstva pod krovom najlepšeg od najlepših.  

Luvr muzej ima tri krila u kojima su stalne postavke : Rišelje, Suli i Denon,  a u njima osam kustoskih odeljenja: egipatsko, bliskoistočno, grčko, etrursko, rimsko, islamsko, slike, primenjena umetnost, crteži i grafike. U Luvru su izloženi predmeti od preistorije, preko antike do devetnaestog veka.  Svaki od njih priča svoju priču preko besprekorno postavljenih i izloženih eksponata.

Razgledanje počinjemo od podruma gde su počeci Luvra kao tvrđave. Tu su otkriveni temelji iz onoga vremena. Kolosalni i čvsti - kamene gromade koje nose nezamislivu lepotu. Možda je neki vizionar dvanaestog veka mogao da pretpostavi njegovu namenu ili ipak nije? Kako god da je izgleda savršeno uklopljeno i čvrsto. Svakako je građeno da traje i očarava mnoge naraštaje.

Ogledalo

Opčinjenost na svakom koraku

Detalj

Pred maketom Luvra

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kada bi mi neko postavio pitanje o tome šta mi je bilo najlepše u Luvru, ne bih mogla da odgovorim. Nezamisliva lepota Miloske Venere, Nike od Samotrake, egipatske figurice žabica manjih od nokta na malom prstu,  sarkofaga, umetničkih slika slikara raznih epoha. Naravno neizostavno je stići do Leonardove Mona Lize i pokušati na neki svoj način odgonetanje njenog osmeha  ili prostorne iluzije koju je samo Leonardo mogao da izmisli i postavi pred milione posetilaca nerešivu zagonetku. Oko nje je i najveća gužva i duže zadržavanje nije moguće.  Ona se nalazi u krilu Denon.

Tu su  i brojna slikarska platna mnogih svetski poznatih slikara..(ne bih da se moj zapis pretvori u nabrajnanje imena). 

Mesto gde se održavaju koncerti klasične muzike u Luvru

Kroz prozor

Sa Etrurcima

Neodoljiva Sfinga

 

Mene je oduvek privlačila kultura Starog Egipta, uživala sam prolazeći pored Ahenatona, Tutankamona i sfinge i mnogih drugih predmeta iz tog vremena,  zahvalna Šampolionu na njegovom znanju i radu.

 

Ne ostaje čovek samo pod utiskom lepote  eksponata. Sve unjemu je utisak. On je eksponat, unutrašnjost prostorija  je eksponat, podovi, zidovi, tavanice oslikane  i ukrašene skulpturama koje posmatraju i čude se tolikim posetiocima. Drvena vrata izrezbarena rukama umešnih stavralaca minulih vremena. Toliko je toga na jednom mestu da se ne može sve složiti u ljudski um. 

Na sreću  u mnogim prostorijama se nalaze tapacirane klupe na kojima se može predahnuti. Jedan od takvih odmora je bio ispred Delakroove slike  ,,Sloboda predvodi narod" , gotovo opipljivo i jasno iz nje izbija: ,, Ideali čine čoveka čovekom i za njih se

Čekajući u redu

Oslikana tavanica

Slike...

Svečana soba

Soba karijatida

Nika od Samotrake

vredi boriti", dok se u njenim rukama vijori zastava Francuske.

U delu Rišelje posle već višesatnog rzgledanja sedamo na  klupu ispred nezamislivo lepog salona koga krase kristalni lusteri u punom sjaju, ispod koga je postavljen sto spreman da dočeka svoje vladare, pa  pitamo na engleskom da li je slobodno. Ljubazno nam odgovaraju na engleskom da jeste- Sedamo i čujemo da razgovaraju na srpskom jeziku . Započinjemo razgovor, čujemo da su Nišlije, na kratkom su odmoru. Svet je ipak mali, svuda nas ima ...

U Luvru smo proveli punih šest sati.  Više nismo mogli da izdržimo. Lepote i informacija je toliko da se um zamori. 

 

Sjaj Luvra

Vrata...

Prostor sa stepeništem

Detalj

Prostornost

Antika

Detalj

 

Kako sam volela da govorim svojim đacima :,, Jednoga dana ću ići tamo i videti to". Sada ću reći : ,,Jednoga dana ću doći opet i videti mnogo toga ponovo". Neću reći ,,videti sve" jer je to nemoguće, toliko ga ima. 

Srećna i obogaćena izlazim, sa sobom nosim mirise umetnosti  i prohujalih vremena zahvalana mnogima koji su svoj život posvetili umetnosti i sačuvali ovo nezamislivo blago za mnoge sadašnje i buduće generacije. 

Kod Mona Lize je uvek gužva

Sloboda predvodi narod

Doći ćemo opet

Luvr je po svim standardima ispisan velikim slovima : LUVR!

Nastaviće se ...

Fotografija: Dragan Đukanović

Putopis : Versaj

Nastavljamo putovanje : Versaj 

 Da je dobro imati smeštaj što bliže centru poklazalo se ispravnim i ovoga puta. Bili smo na svega desetak minuta hoda od železničke stanice San Lazar u Parizu. Polazna tačka za mnoge pravce.

 Ustajemo rano, na stanici smo već u sedam sati ujutro, a karte smo izvadili prethodnog dana. Ulazimo u voz za Versaj. Naravno u vozu je mnogo nepoznatih ljudi , ali se čuje srpski jezik. Uživamo u jednosatnom brzom putovanju i stižemo da naselja- predgrađa Pariza -Versaj. Tu nas čeka kilometar  i  po pešačenja do jednog od najlepših dvoraca Evrope.

Podigao ga je Luj Četrnaesti- Kralj Sunce. 

Postoji legenda, kako je za vreme gradnje dvorca Luj bio u ratu sa mnogim zemljama , iz velikog poštovanja prema građevini , a i začuđenosti količinom kamena koji je bio potreban za gradnju , zaraćene strane su propuštale, kako im se činilo,  beskrajne povorke  kola natovarenih kamenom.

Soba ogledala

 Gradnja dvorca je trajala godinama , smenjivali su se nabolji majstori onoga vremena, a svaki od njih se trudio da prevaziđe svog prethodnika. Versaj je bio rezidencija Luja XIV, Luja XV i poslednjeg francuskog kralja Luja XVI.  

Konjanik

Čuven je i po Versajskom sporazumu potpisanom po završetku Prvog svetskog rata 28. juna 1919. godine sa Nemačkom.

Prvo se susrećemo sa velikim spomenkom na kom je statua Luja Četrnaestog na konju. Magla koja se spustila tog jutra pojačava osećaj tajanstvenosti i svom svojom snagom pojačava naše nestrpljenje.

Svećnjak

Detalj plafona

U društvu kralja

Versaj je posvećen Francuskoj i slavi  njene pobede. Luj je želeo da ima najlepšu palatu kojom će zaseniti sve ostale  evropske vladare i u tome je uspeo. 

Palatu opasuje ogromna pozalaćena ograda.  Ukrasi koji se nalaze na  palati su takođe pozlaćeni. Plato iza spomenika je ogroman, a ubrzo smo i razumeli zbog čega je  tako. Plato se brzo napunio. Nebrojeno mnogo turista je pristiglo. Naš termin za ulazak je bio u devet časova ujutro (ulazi se na svakih pola sata), karte smo kupili on lajn i važile su kao svojevrsni pasoš za Versajski muzej, obuhvatale su posetu Drvorcu, vrtovima , Velikom i Malom Trianonu, Muzeju sa kraljevskim kočijama...po tome , poštovani  čitaoče,  možete zamisliti koliko smo kilometara prepešačili na teritioriji dvorca. 

Dok se čovek ne nađe licem u lice sa Versajem ne može imati sliku o njegovoj veličini, a i onda je teško, kitnjasti ukrasi zaslepljuju spolja, još kitnjastiji unutra. Mnogo skulptura, unetničkih slika, galerija punih portreta u prirodnoj veličini koje prikazuju  francuske kraljeve. Naravno ne može se odeleti fotografisanju, tu su biste kraljica, umetničke slike koje ih prikazuju u punom sjaju, prelepo ukrašene dvorane, oslikani plafoni, zlatom optočeni stolovi, raskoš na svakom koraku, baš kao što je Kralj Sunce želeo. Iako su se kasnije Francuzi surovo obračunali sa kraljevskom porodicom, oni su im ostavili lepotu kakva se retko viđa. S obzirom na broj turista i dobre prihode. 

Versajski sjaj je baš poput svog graditelja blještav. 

Ne zaobilazimo ni sliku ,,Napoleonovo krunisanje". Tu su sobe raznih namena sa prelepo ukrašenim nameštajem. 

Napoleonovo krunisanje

Versaj je   najčuveniji po Sobi ogledala. Ona oslikava Francusku u punoj veličini. Blistava, sjajna ostavlja posetioca bez daha. Interesantno je njeno nastajanje:  Već izgrađeni Versaj je imao veliku terasu sa koje je Luj mogao da se divi svojim vrtovima i brojnim fontanama. Bilo ih je toliko da vode nije bilo dovoljno, pa su podanici ,,pumpali"  vodu samo u fontane pored kojih je Luj prolazio, naravno da je ,,prevara" bila otkrivena...Dakle sa terase se mogao diviti pejzažu versajskih vrtova i pravih lavirinata od biljaka, kao i stablima pomorandži ... Ali uvek postoji jedno ali terasa je prokišnjavala. To je navelo Luja da podigne još jedan sprat i napravi Sobu ogledala. Zidovi su od poda do plafona prekriveni ogledalima, a na suprotnoj strani su zastakljeni prozori. S tavanice vise predivni blještavi lusteri. Nije teško zamisliti Luja XVI kako se  u najraskošnijoj odeći šeta kroz dvoranu... postavlja se pitanje šta bi rekao kada bi video ovoliko posetilaca. U ono vreme u Versaj su mogli doći samo pozvani.

Neptunova fontana

Latonina fontana

Marija Antoaneta

 Dugo smo hodali kroz vrtove do Velikog i Malog Trianona pored fontana i dugog kanala na kome su veslači imali treninge. Tu su i labudovi koji slobodno šetaju. Prvobitno su to bile lovačke kuće, ali Luju je bio potrebno mesto da se skloni od pogleda te je Veliki Trianon preuredio u luksuznu rezidenciju kako bi u nju  povremeno pobegao od svoje zakonske žene. Kako god, predivan je i sastavni deo kompleksa. Vrtovi su dizajnirani po projektima velikih majstora, raskošni su i imaju svoje tajne. 

Spavaća soba

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Versaj jednostavno treba doživeti. 

Napuštamo ga u šesnaest časova popodne sa pređenih dvadeset kilometara peške.

Nastaviće se ...

Fotografija Dragan Đukanović

Detalj Soba ogledala

 

Putopis : Pariz

Na vrhu Lafajet galerije

 

 

Svako putovanje  na bilo koje mesto na svetu ima svoj početak i zahteva mnogo priprema. Za putnika ne mora biti isti. 

Jednom sam čula rečenicu : ,,To je samo go kamen na kamenu ..." .  Svako oko isti kamen vidi drugačije. 

Odakle početi putopis, a biti siguran da je baš to početak i da će se u njemu naći bar deo doživljenog i viđenog ?

Ipak počinjem.

Ulice Pariza

Panorama sa Lafajet galerije

 

 

 

 

 

 

 

Ovoga puta su nam se, kako volim da kažem, otvorila vrata za putovanje u  Pariz.  Grad svetlosti, kojom je obdaren i nesebično je deli.

Krenuli smo avionom sa aerodroma ,,Nikola Tesla" na francuski aerodrom ,,Šarl de Gol" (Pariz ima više serodroma) , smatrali smo da je sa ovoga najbolja veza za grad , jer je udaljen oko sat vožnje autobusom.  Koristimo prevoz firme Roasi, kome je polazište ispred terminala 2. Isti nas,  bez zaustavljanja,  vozi do Garnijer opere, odakle smo,  ( zahvaljujući mom suprugu) lako stigli do hotela u kom smo bili smešteni - B Skuare,  koji je za  za svaku preporuku. Smeštamo se i krećemo u parisku avanturu: 

Unutrašnjost galerije

Dočekuju nas široki bulevari, brojni kafići i još brojnije znamenitosti.  Bez obzira na destinaciju, nikad se ne može obići sve i videti sve. U nadi što boljeg obilaženja pravimo plan. Odredišta su na popriličnoj udaljenosti jedna od druge. Na sreću postoji gradski saobraćaj koji veoma dobro funkcioniše, karte se mogu kupiti i kod vozača, a polasci su česti. Naravno potrebno je i mnogo pešačenja. Ali Pariz je Pariz. 

Detalj galerije

 Pokretnim stepenicama se penjemo na vrh Lafajet galerije (najstarija robna kuća u Parizu) sa koje se pruža predivan pogled na  Pariz. Preko puta je Garnijer opera, u daljini se vidi Ajfelova kula,  pogled obuhvata veliki deo pariske panorame. Ona je stecište turista, te strpljivo čekamo da stignemo na red za fotografisanje. Klecne koleno i zadrhti telo sa približavanjem ivici  koja je ograđena  verovatno pleksiglasom ili nekim ojačanim staklom, u svakom slučaju je providna, a osećaj boravka na visini je pojačan i strujanjem vazduha, Tu su i obrisi kupole čija se lepota može videti iz unutrašnjosti. Visoka je četrdeset tri metra od čelika i stakla, kroz koju se naziru delovi neba. Kupola se vidi iz mnogih delova grada i simbol je Pariza.  Blistavost podstiču i prelepi lusteri kao i ukrasi na ogradama. Ona je glavna modna  prodavnica u Parizu i u njoj se mogu kupiti dizajnerski proizvodi najčuvenijih modnih brendova.     

Okrugla ploča u Notr Damu

Zadovoljavam se razgledanjem. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Kroz ulice prepune otvorenih terasa, bašta,  malih i velikih restorana,  krivudave ulice nas odvode do najčuvenije crkve Pariza : Notr Dam. Nalazi se na ostrvu Site, na reci Seni, a do nje se dolazi prelaskom preko mosta. Posvećena je Bogorodici i smatra se da se u njoj nalazi relikvija ,,Sveta kruna od trnja". Glavnu ulaz je sa zapadne strane, rekla bih sada i jedini, bar za turiste, jer je opasana  skelama radi nastavka obnove posle požara. Ponosni  tornjevi prepoznatljivi po izgledu i lepoti, gotički svodovi,  gorgojli koji strogo gledaju s visine, himere i mali zmajevi,  brojni okamenjeni likovi  biblijskih kraljeva u prirodnoj veličini koji stoje kao večiti stažari jedne od najvećih hrišćanskih crkava. 

Rozeta

Toma Akvinslki

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako god , ona stoji obučena u gotičke ukrase, srećna što se oporavlja od velikog požara. 

Ulaskom doživljamo lepotu u izvornom smislu. Preliveni smo pesmom anđeoskih glasova i sviranjem na najvećim orguljama u Francuskoj. Tu su prelepe rozete, vitraži  i slike koje su na sreću svih nas preživele požar. Tu je skulptura Bogorodice sa tek skinutim Isusom sa krsta, beli se mermer i priča svoje priče, svetli se oltar od njenog lika  ....pogled šeta preko zadivljenih lica posetilaca, severnog vitraža koji je na sreću ostao neoštećen posle požara...

Viktor Igo ju opisao i od nje stvorio remek delo književnosti ,, Zvonar Bogorodičine crkve" . Zanimljivo je i to da je u njoj Npaoleon krunisan za cara. 

Radost je naći se tu

Njeni svodovi i lepota će se zauvek zadržati u našem sećanju. Za vreme  boravka u Parizu posetili smo je dva puta, da je bilo više vremena...

Red za ulazak u katedralu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vitraž

Nastaviće se...

Fotografije: Dragan Đukanović