Miriše jesen

u rukama čvrsto držim kišu   

 

vetar jesenji

i zaostali posiveli list 

 

nose me mokri koraci  ulicama pustim 

blatnim stazama   

u kojima se gube tragovi

 

razvodnjena svetla kroz etar raznose

neizgovorene reči skrivene

pod zidovima praznih kuća

 

miriše jesen obojena

vlagom magle 

i dobro skrivanom tugom