Februarski let

Zima koja nije zima,  s mirisima nedolazeće hladnoće i skrivene, pritajene toplote za doba godine,  zvučno su kroz kretnje ostarelog severca najavljivale februar.
Sunčev zrak se moćno spuštao nisko dodirujući krovove naoko zagrejanih njegovom toplotom. Iz dimnjaka se izvijala lagana linija beličastog dima , oko čijeg se izvora skupilo neobično društvo.  Kuće su se čvrsto  zbijene držale  za ruke. Samo  su im krovovi štrčali odvojeni, sa skrivenim čežnjama.  Stidljivo su se uzdizali u potrazi za toplotom koju je uspavani zrak donosio. Senke su preletale preko njih, doticale ih brzinom oblaka koje su  vetrovi u visinama pomerali. Jurile su nepravilne linije mešajući svetlo i toplotu sa senom i hladnoćom izgubljenih stradalnika.  Sve se nekako sjedinjavalo,  lako   prevrtalo i uplitalo u krila domaćih sivih golubova koji su svoja tela željno izlagali  osunčanim stranama.
Poželeh deo njihove slobode. Okrnjene, zaturene  i zaboravljene letove sivih krila. Poželeh da kliktajem pozdravim dan, da gugutom otvorim noć, da nemuštim jezikom svih ptica dodirnem tvrde duše, pa da ih onako oslobođene ponesem u visine koje mi moja krila dopuštaju.
Lako su se smenjivale lagane kretnje krila u pokušaju da se zaštite od lažnog sjaja punog meseca. Okrugao, svetao, sjajan i večno zahvalan večitom detetu Suncu, s radošću dočekanog.
Kroz gugut razaznajem, kroz lako treperenje tankih glasnih žica, prepoznajem glasove starine, istinske radosti i zahvalnosti danom životu.
Na kosoj strmini krova visoke zgrade, poređani u nekom svom redu, s krilima uvijenim tako da skrivaju brzo oko od hladnoće  s kljunom i krilom poniznosti golubovi su čekali. S radošću su pozdravili prvi svetlosni zrak, a sada s nemirima u ptičjim dušama čekaju toplotu.
 Onda naglo po komandi, predvodnik se podiže.
Trgoh se.
 Širenje krila stvara zvuk prepoznatljiv  samo istančanom uhu. Stotine krila se šire pa poleću u lakom drhtavom šuštavom letu donoseći  samo radost.

-Eh, da si golub?
- Da bar imam tvoja krila, ako ne mogu biti golub.
- Danas sam spreman za čaroliju, ukoliko imaš  hrabrosti da je iskusiš? Smeš li da letiš sa mnom?
- Kako, kada krila nemam?
- Imam ih ja!
- Ali  nikada te nisam videla. Poznajem samo tvoje oči i krila.
- Nećeš me videti  ni sada. Pokupiću prah sa najudaljenije ugašene zvezde, raspršiću ga preko svojih krila. Nećeš  me videti.
- Lakokrili, krila moja, ponesi me!