Negde u nekoj zemlji
Živela je duša.
Htela je svima da ugodi
Htela je svakome da bude dobra
Htela je razumevanje
Htela je biti razum i glas.
Sedela je
Gledala
Mislila
Ćutala.
Mišljaše ljudi da je luda.
Mišljaše ljudi da joj je kraj blizu
Da će svojom rukom presuditi sudijama
I suđenima.
Duša zakorači nogom u svetlost
Uhvati se za kraj zvezde padalice
Držaše je čvrsto.
Sopstvenost zablista
Da se.
Pozva izgubljene pod okrilje.
Zasija zvezda kroz oblak sivi
Zasija reč na usnama nemim
Zasija osmeh izgubljenih.
Očisti se
Duša.
Oslobodi se rob stega
Oslobodi se reč glasa zarobljenog
Oslobodi se dan.
Dobi duša svetlost.
Nebom protutnji vest
Vodom zabrodi glas.
Vetar ponese magijom
Ljubav
Duše koju ne videše ljudi.
Не може се свијету угодити. Али се може маштати на твој леп начин!
ОдговориИзбриши